Научная статья на тему 'ТАМАКИНИ ЗАМБУРУҒ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИЛИГИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

ТАМАКИНИ ЗАМБУРУҒ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИЛИГИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

10
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пероноспороз (Peronospora tabacina Adam.) / N.debneyi / патоген / сохта ун шудринг тамаки кўчати / пероксидаза ва полифенолоксидазалар / илдиз тизими / кўчат чиқиши. / Пероноспороз (Peronospora tabacina Adam.) / N. debneyi / возбудитель / ложная мучнистая роса проростков табака / пероксидаза и полифенолоксидазы / корневая система / появление всходов.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Илхом Фарходович Мамасалиев, Элмурод Умурзаков

Мақолада тамакининг замбуруғли касалликлари, уларнинг қўзғатувчилари, касалликларнинг ривожланиш хусусиятлари, тарқалиши, ўсимликда касалликларни намоѐн бўлиши ҳамда касаллик қўзғатувчиларнинг биологик хусусиятлари тўғрисида маълумотлар келтирилган. Касалликларга нисбатан навларнинг чидамлилик хусусиятлари ҳам ѐритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article contains information about fungal diseases of tobacco, their causative agents, characteristics of disease development, spread, manifestation of diseases in plants, and biological characteristics of causative agents. Disease resistance characteristics of varieties are also highlighted.

Текст научной работы на тему «ТАМАКИНИ ЗАМБУРУҒ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИЛИГИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

ТАМАКИНИ ЗАМБУРУГ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИЛИГИ ВА

УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

Илхом Фарходович Мамасалиев

таянч докторант, Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети

mamasaliyev 1991 @mal. ru

Элмурод Умурзаков

Кишлок хужалик фанлари доктори, профессор, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети

Маколада тамакининг замбуругли касалликлари, уларнинг кузгатувчилари, касалликларнинг ривожланиш хусусиятлари, таркалиши, усимликда касалликларни намоён булиши хамда касаллик кузгатувчиларнинг биологик хусусиятлари тугрисида маълумотлар келтирилган. Касалликларга нисбатан навларнинг чидамлилик хусусиятлари хам ёритилган.

Калит сузлар. Пероноспороз (Peronospora tabacina Adam.), N.debneyi, патоген, сохта ун шудринг тамаки кучати, пероксидаза ва полифенолоксида-залар, илдиз тизими, кучат чикиши.

The article contains information about fungal diseases of tobacco, their causative agents, characteristics of disease development, spread, manifestation of diseases in plants, and biological characteristics of causative agents. Disease resistance characteristics of varieties are also highlighted.

Keywords. Пероноспороз (Peronospora tabacina Adam.), N. debneyi, возбудитель, ложная мучнистая роса проростков табака, пероксидаза и полифенолоксидазы, корневая система, появление всходов.

Кириш. Дехдончиликда экинларни касалликлардан зараркуришини камайтириш, уларни чидамлилик ва бардошлилик хусусиятларини назарий хдмда амалий жихдтдан ошириш долзарб вазифалардан хдсобланади.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Экинларни замбуруг касалликлардан шикастланиш натижасида хосилнинг микдори ва сифати кескин камайиб кетади.

^ишлок хужалик экинларининг навларини касалликлар билан кам зарарланадиган ва бир неча касаллик кузгатувчиларига вегитация даври давомида чидамлилик хусусиятини саклаб колиш мухим саналади.

Замбуруг касалликларига чидамлилик турли шаклларда намоён булади: усимликни кузгатувчига нисбатан чидамлилиги, патогенни усиш ёки таркалиш жадаллигини камайтириш, бардошлилик (толерантлик), тугма ва физиологик чидамлилик, касаллик ва унинг асоратларидан чекиниш.

Тадкикот материаллари. Тамакининг замбуругли касалликларига чидамлилик типлари ва механизми тугрисидаги хорижий ва махаллий манбалар тахлил килинди. Замбуруг касалликларидан пероноспориоз, кора илдиз чириш, ун шудринг касалликларини чидамлилик типлари ва механизми буйича илмий тадкикотлар умумлаштирилди, хулосалар килинди. Уларни Узбекистон республикаси Самарканд вилояти Ургут туманида таркалиши ва зарарланиши тугрисидаги маълуматлар келтирилди.

Тамакини замбуруг касалликлари экинга жиддий талофат келтиради. Тамакининг замбуруг касалликларини тажавузкорлиги уларга усимликни чидамлилик механизмини чукур урганишни такозо килди. Тамакичиликда пероноспороз (Peronospora tabacina Adam.) касаллиги республикамизда кенг таркалган ва махсулот сифатини кескин камайтирмокда.

Тамакининг пероноспориоз касаллигига чидамлилик хусусияти N.debneyi тамакини ёввойи туридан утган. Америка олимлари (Шеферд ва Мандрик) Shepherd ва Mandryk уз тадкикотларида N.debneyi баргларида патоген спораларини усишини тухтатадиган ингибиторларни топмаган. Лекин, Nicotianaнинг бир неча турларида ва N.tabacom турида унинг мавжудлиги кайд этилган. Бирок N.debneyi барг тукималарига замбуруг конидиялари тушиши билан ута сезгирлик реакциясини намоён килган. Байлов ва унинг ходимлари томонидан касалликка чидамсиз навларга нисбатан N.debneyi типида пероксидаза ва полифенолоксидазаларнинг фаоллиги юкори эканлиги аникланган. Cleyton ва Yainesлар хабар беришича, усимликни пероноспориозга чидамлилиги сохта ун шудринг касаллиги билан касалланган усимликларда юкори булганлиги таъкидланади. Ушбу индукцияли чидамлилигини Австралияда хам кузатишган, баргда усимлик кучат даврида пероноспориоз билан пояси тизимли касалланганлиги

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

туфайли ушбу кучатларда дала чидамлилиги кузатилди. Краснодар (Россия) шахрида В.А.Виноградов тажрибаларида тамакининг иммунли 580 супер элита майдонида кучатларни тизимли шикастланиши натижасида майдондаги 80 % усимлик ётиб колган, лекин баргларда пероноспориоз кузатилмаган.

Мандрик ва унинг ходимлари баргларни чидамлилигини намоён килиши усимликда антитоксинни хосил булиши билан боглик, бу пояда замбуруг мецелийси ишлаб чикарган токсинга карши таъсир курсатган булиши мумкинлигини тахмин килишган.

N.debneyi баргларида N.tabacom баргларига нисбатан жуда куп P.tabacina конидиялари усиб чикиши аникланган. Шеферд ва Мандрикларнинг фараз килишича, N.tabacom баргларида кам фоизли конидияларни усиши маълум микдор рибофлавинни мавжудлиги ва сувда эрувчан ингибиторларни булиши билан тушунтирилади. Ингибиторлар концентрацияси юкори баргларда пастки баргларга нисбатан куп. Муаллифлар таъкидлашича, N.debneyi ни чидамлилиги факат барг юзасида конидияларни усишига тускинлик килувчи ингибиторлар билан баглик эмас.

Худди шундай холат вирус инфекциясида хусусан тамакини вирус мозаикасида маълум ташки мухит шароитида тамакини чидамли навларида ута сезгирлик реакцияси намоён булади (Shepherd, Bass-Becking, 1971). Баргларда ута сезгирлик реакцияси 18 соат ёругликда тез пайдо булганлиги аникланган. Замбуруг токсинлар ажратади ва бу токсинлардан усимлик тукимаси таъсирланади. Ута сезгирлик реакциянинг жадаллиги усимликда тирозиноксидазани хосил булиш жадаллигига боглик [2].

Круикшанк ва бошкаларни аниклашича P.tabacina ва бошка замбуруглар фитоалексин (пизатин) хосил булишига имкон яратади. Бу модда изофлавин (C17H13O6) булиб, жуда куп синфдаги замбуругларга салбий таъсир курсатиш хусусиятига эга. Усимлик замбуруг билан касалланиш бошланиш даврида фитоалексин хосил булади ва патоген - усимлик узаро таъсир килиш занжирида мухим омил хисобланади. Уруг униб чикиш даврида MgNO3 эритмаси кучатларни пероноспорозга карши чидамлилигини оширганлиги тажрибаларда аникланган.

Далада усимликда P.tabacina ривожланишини чегаралайдиган полиген чидамлиликга куйидагилар таъсир курсатади: усишга боглик чидамлилик, маълум баргларни жойлашиш каватига боглик чидамлилик ва баргнинг турли жойларидаги чидамлилик; толерантлик;

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

индукцияланган чидамлилик; ген - модификатор чакирадиган чидамлилик; навларни физиологик хусусиятлари; поя чидамлилиги [3].

ЫАеЬпву1 тамакисидан бошка бир касалликга хам чидамлилик пайдо булган, бу кора илдиз чириш касаллиги хисобланади.

Ы^вЪпву1 ёрдамида кора илдиз чириш касаллигига чидамли нав Берлей 49 яратилган, бу йуналишни Америка олими Клейтон ва Россиялик олим Терновский ривожлантирган.

Чидамлиликни полигенлар йигиндисидан бир жуфт генлар назорат килади. Чидамли навлар майса даврида касалликка мойил булади. Усимлик ривожланиши билан чидамлилиги хам ошиб бораверади. Бавольский ва бошкалар F1 дуругайини чидамли навлар билан чатиштирганда унинг кора илдиз чириш касаллигига чидамлилиги ошган.

Конант тадкикотларида чидамли навларнинг илдизида перицикла хужайрасини секин булинишини кузатган бу эса уз навбатида илдиз шохланиши жойида унинг коплама тукималарини жарохатланган кисмини тез ёпишга улгурмайди. Чидамли навларда тукимани каттиклашуви 20-30 0С хароратда содир булади, чидамсиз навларда эса бу жараён юкори хароратда амалга ошади.

Бошка тадкикотчилар бу борада куйидаги хулосага келишган, яъни кора илдиз чириш касаллигига чидамлилик биокимёвий жараёнлар туфайли хосил булган моддалар хисобига амалга ошади. Бунда фитоалексинлар чидамлиликни биокимёвий механизмида асосий омил хисобланади.

Тарпаз ва бошкалар тажрибаларида Ы.^Шпояа тамакиси Т.Ъазгсо!а замбуруги билан зарарланганда кора илдиз чириш касаллигига карши иссикга чидамли ингибитор хосил килади, бу ингибитор ушбу замбуруг мецелийси таркибидаги ингибиторга жуда ухшашлиги кайд килинган.

Дуккакли экинларнинг кора илдиз чириш касаллигига чидамлилиги икки хил фитоалексинларни хосил булиши билан шаклланади, бу модда Т.Ъаз1со!а мицелийсини усишини тухтатиб куяди. Биринчи модда фазеолинга, иккинчиси эса фенол бирикмага ухшашлиги таъкидланган Т.Ъаз1со!а фитотоксинлари куйидаги бирикмалардан иборатлиги аникланган: безой, фенилацетат, 3-фенол пропион ва 4 - фенилбутрик ацетат. Ушбу бирикмалар чидамлилик механизмини 2 типда узгартиради: хламидоспораларни усишига ёрдам берадиган моддаларни ажралишига тускинлик киладиган биокимёвий жараёнлар механизмини тухтатади; б) ута

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

сезувчанлик реакциясини хосил булишига тускинлик килади. Кушимча омиллар, ёруглик, харорат ва бошкалар усимлик метоборизмини узгартириши шубхасиз бу билан токсинлар хосил булишига ёрдам беради, илдизни кора илдиз чириш касаллиги билан зарарланишига кулай шароит яратади.

Rhizoctonia solani Kühn., замбуруги тамаки, картошка, помидор ва бошка экинларни илдизи ва илдиз бугзини зарарлайди.

Додман ва Флентьже каби олимларнинг таъкидлашича, икки турдаги чидамлилик мавжуд:

Биринчиси, усимлик майсаларида замбуруг усиш найчаларида апрессорларни хосил булишига тускинлик киладиган моддаларни йуклиги, бундан ташкари хужайин усимлик тукимасига дастлабки гифаларни кириб бориши хисобланади.

Иккинчиси, бу типдаги чидамлилик зарарланган усимликни жавоб реакцияси булиб, замбуруг токсинларни фаоллигини камайтиради ва шу билан мицелийсини ривожланишига тускинлик килади. Бундай чидамлилик усимлик организмида оксидланиш - тикланиш жараёнларини кучли ошиши хисобига амалга ошади.

Батеман (Bateman, 1970) уз тадкикотларида дуккакли экинларнинг гипокотилини чидамлилиги унинг таркибидаги кальций микдорига тугридан-тугри богликлигини исботлаган, бу модда усимтанинг усиши билан ошган ва унинг таркибидаги пектин бирикмаларидаги метоксал микдорига тескари пропорционал равишда узгарган. Шундай килиб Rhizoctonia solani ферментлари гидролизига учрамайдиган калций ва бошка микроэлементлар эримайдиган бирикмаларни хосил булишида хал килувчи ахамиятга эга.

Дуккакли экинлар Rhizoctonia solani замбуруги билан зарарланганда фитоалексинлар хосил килади [Bateman ва бошкалар 1970].

Гуза ва дуккакли экинлар майсаларини гиберлин билан ишланганида улар ризоктониозга чидамсиз булганлиги кузатилган.

Ун шудринг (Erysiphe cichoracearum D.C. var. nicotianae jocs) сугориладиган дехкончилик шароитида кундузи ва кечаси хаво харорати кучли узгарадиган жойларда кенг таркалган. Ушбу касалликга тамаки турларини дала чидамлилиги турли хил тамаки навлари ичида дала чидамлилиги юкори булган япон нави Изуми, Хитой нави Куо-фан навлари мавжуд.

Чидамлилик иккита рецессив генлар оркали назорат килинишини Ван (1962) айтиб утган. Кейинчалик

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

аникланганки, ушбу генлар кушма генлар билан туташган, булар касалликга чидамлиликни назорат килади.

Академик М.Ф.Терновский (1935-1941) N.tabacum типига ун шудринг касаллигига чидамлилик N.glutinosa типидан берилган. Унинг тадкикотларида N.glutinosa типига катта ахамият берилган. N.glutinosa билан чатиштириш оркали N.digluta ва бошка анфидиплоидлар олинган, уларни куп маротаба кайта чатиштириш оркали тамакининг ун шудринг касаллигига иммун навлар яратилган.

Ун шудринг касаллигига иммунитет куп генли доминант булиб майсалаш давридан бошланади. Тамакининг иммун навлари куйдагилар: Дюбек 566, Дюбек 2898, Американ 287, Таласский 3036, Трапезонд 3072, иммуный 580, Талгарский 25 ва бошкалар.

Коле (1964) тамакини N.digluta типини чидамлилик манбаи деб хисоблаган ва 7 марта чатиштириш натижасида касалликга юкори чидамли линия Yellow Mammonth яратилган. Улар замбуруг билан шикастланганда юкори сезгирлик намоён килади.

Терновский, Шинкарев ва Кузнецовлар тамакининг чидамли навларида ун шудринг касаллигини ривожланиши урганилган ва чидамли Дюбек 566 навида замбуруг мицелийси зарарлангач 5 суткадан кейин нобуд булганлиги кайд килинган [4].

Чидамли навида яна куйдагилар, яни хужайин - усимлик баргларида конидияларни усишига тускинлик киладиган моддаларни ажратиб чикариши маълум булган.

Хулоса. Тамаки барги эпидермиал хужайрасига замбуругни киритиш боскичма боскич замбуруг гаустория ва апрессорларини хосил килади. Хужайранинг эпидермал каватига замбуругни кириб бориши инфекцион усимта оркали амалга ошади. Тамакини чидамли навларида инфекцион усимталар ривожланмаган булади, уларни барг тукимасига кириши амалга ошмайди. Бундай холатда кутикула ва эпидермис пишиклиги хамда калинлиги асосий тусик булиб хизмат килади. Чидамли навларда замбуруг кам сонли гаусторийлар хосил килади. Чидамсиз навларда эса бу холатни тескариси кузатилади.

Шундай килиб, тамаки усимлигида замбуруг касаллигига карши чидамлиликни хамма типлари мавжуд: ута сезувчанлик, касалликдан чикиб кетиш, бардошлилик (толерантлик),

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

спораларни усишини тухтатувчи ингибиторлар моддаларини хосил булиши, индуцир чидамлилик ва фитоалексинларни хосил кдлиши.

REFERENCES

1. Shepherd C.J., Mandryk, 1963, Aust. J. Biol. Med. Sci 16: 77-87.

2. Bailov D.C., Istatkov A., Edreva and Secanskam. Third Ins. Sci. Tob. Cong. S. Rhodesia 1963: 85-94.

3. Clayton E.E., Yaines J.Y. 1945. J. Agt. Res. 71: 171 - 182.

4. Виноградов С.А., Науменко Н.И., Ларькина Н.И. // Грибные болезни табака различных зон мирового табаководства // Сб.науч. трудов внии табака и табачных изделий. - Краснодар, 2012. - Выи 180. - с. 275 - 287.

5. Shepherd C.J., Mandryk, 1967, Aust. J. Biol. Sci 20: 1161-1168.

6. Shepherd C.J., Baas-Becking H.U. 1971. Trans. Brit. Mucol. Soc. 56: 443-449.

7. Cruickshank I.A. 1961. Aust. J. Biol. Sci. 14: 45-65: 198-207.

8. Терновский М.Ф., Шинкарёв В.П., Кузнецова Д.В. // Развитие мучнистой росы в тканях разлчных по устойчивости сортов табака // Микология и фитопатология. - 1973. - Т. 7. - с. 333 - 336.

9. Dodman R.L., Barker K.R., Walker J.C. 1968. Phytopathology 58: 1271 - 1276.

10. Flantje N.T., Saksena 1957. Brit. Mucol. Soc. Trans. 40: 95-108.

11. Bateman D.F. 1970. Phytopathology 60: 1846 - 1847.

12. Beteman D.F. Mount M.S., Basham H.Y. 1970. Phytopathology 60: 924 - 931.

13. Wan H. 1962. Tob. Sci. 6: 180-183.

14. Ternovsky M.F. 1934. Zuchter 6: 140-144.

15. Ternovsky M.F. 1941. Krasnodar Inst. Tob. Ind. Rubl. 143: 126 - 141.

May 12-13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.