Научная статья на тему 'АРПА КОЛЛЕКЦИЯСИ ИЧИДАН МАҲСУЛДОР НАВ НАМУНАЛАРИНИ АЖРАТИШ'

АРПА КОЛЛЕКЦИЯСИ ИЧИДАН МАҲСУЛДОР НАВ НАМУНАЛАРИНИ АЖРАТИШ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

22
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Арпа / селекция / кўп қаторли ва икки қаторли / нав ва намуна / коллекция / бошоқ / бошоқча / 1000 та дон массаси / ўсимлик бўйи / ўсув даври / маҳсулдор поялар / ҳосилдорлик. / Barley / selection / multi-row and two-row / variety and sample / collection / ear / ear / 1000-grain mass / plant height / growing season / productive stems / yield.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ғ. С. Ғайбуллаев, Р. Б. Туйғунов, Ш. У. Абсаитова

Самарқанд вилоятининг суғориладиган ерларда 200 арпа нав намуналари ўрганилиб, уларга ҳар томонлама баҳо берилди, улардан маҳсулдор, ҳосилдор, ѐтиб қолишга чидамли, ноқулай ташқи мухит омилларига чидамли тезпишар нав намуналари танлаб олинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

200 samples of barley varieties were studied in the irrigated lands of Samarkand region, and they were comprehensively evaluated. From them, 9 samples of fruitful, fruitful, resistant to dormancy, resistant to unfavorable external environmental factors, high yield, resistant to diseases and dormancy were selected

Текст научной работы на тему «АРПА КОЛЛЕКЦИЯСИ ИЧИДАН МАҲСУЛДОР НАВ НАМУНАЛАРИНИ АЖРАТИШ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

АРПА КОЛЛЕКЦИЯСИ ИЧИДАН МАДСУЛДОР НАВ НАМУНАЛАРИНИ

АЖРАТИШ

F. С. Гайбуллаев

к.х.ф.д, доцент

Р. Б. ТуЙFунов

Лалмикор дехкончилик илмий-тадкикот институти таянч докторанти

Ш. У. Абсаитова

Тош ДАУ Самарканд филиали магистранти

АННОТАЦИЯ

Самарканд вилоятининг суFориладиган ерларда 200 арпа нав намуналари урганилиб, уларга хар томонлама бахо берилди, улардан махсулдор, хосилдор, ётиб колишга чидамли, нокулай ташки мухит омилларига чидамли тезпишар нав намуналари танлаб олинди.

Калит сузлар: Арпа, селекция, куп каторли ва икки каторли, нав ва намуна, коллекция, бошок, бошокча, 1000 та дон массаси, усимлик буйи, усув даври, махсулдор поялар, хосилдорлик.

ABSTRACT

200 samples of barley varieties were studied in the irrigated lands of Samarkand region, and they were comprehensively evaluated. From them, 9 samples of fruitful, fruitful, resistant to dormancy, resistant to unfavorable external environmental factors, high yield, resistant to diseases and dormancy were selected.

Keywords: Barley, selection, multi-row and two-row, variety and sample, collection, ear, ear, 1000-grain mass, plant height, growing season, productive stems, yield.

Кириш

Арпа асосий экинлардан бири булиб жахонда экин майдони ва ялпи хосили буйича бурдой, шоли ва маккажухори экинларидан кейин 4-уринда туради. 2014 йилги ФАО маълумотларига кура арпанинг жами майдони 55,7 млн гектар, ялпи хосил 144,3 млн тонна, уртача хосилдорлик 24,4 ц/га ташкил этган. Бу улкан хирмон йирик арпа

May 12-13

908

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

етиштирувчи давлатлар Россия, Франция, Германия, Австралия, Украина, Канада ва АКШ каби давлатлар хиссасига тугри келган.

Узбекистонда 2014 йил 40 минг гектарда арпа экилиб уртача хосилдорлиги 44,4 ц/га ташкил этган холда 162 минг тонна арпа дони етиштирилган.

Республикамиз галла мустакиллигига эришиб, уни экспорт килувчи санокли мамлакатлар каторига кушилди. Узбекистон Республикасининг 20172021 йилларга мулжалланган Хдракатлар стратегиясида «кишлок хужалигини модернизация килиш ва жадал ривожлантириш буйича соха олдида бир катор вазифаларни истикболда амалга ошириш» дек мухим стратегик вазифалар белгилаб олинган. Сугориладиган галла майдонларини 2016-2020 йилларда 50 минг гектарга кискартириш, шу билан бирга экинларга ишлов беришнинг илгор агротехнологияларини куллаб бошокли дон экинлари хосилдорлигини ошириш натижасида дон хосил хажмини ошириш ва мамлакатимизда озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш мухим ахамиятга эга.

2022-йил 30 июнь куни Тошкент шахрида Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Озик-овкат ва кишлок хужалиги ташкилоти (ФАО) томонидан Узбекистон Республикаси Кишлок хужалиги вазирлиги билан хамкорликда ташкил этилган «Узбекистонда озик-овкат йукотилиши ва озик-овкат чикиндиларини камайтириш буйича стратегик йул харитасини шакллантириш» мавзусидаги семинар ана шу масалаларга каратилди.

Бугунги кунда арпа селекцияси олдида турган долзарб муаммолардан бири арпанинг хосилдор, ётиб колишга чидамли, эртапишар, касаликларга чидамли, хамда бир йилда икки марта хосил олишни таьминлайдиган арпа навларини яратиш ва ишлаб чикаришга жорий этишда иборат.

Сугориладиган майдонларда янги серхосил, ётиб колишга чидамли, калта буйли, юкори сифатли ва юкори махсулдорлик имкониятларига эга касалликлар ва ташки нокулай шароитларга чидамли навларни яратиш учун энг аввало мазкур талабларга тула жавоб берадиган бошлангич манбаларни аниклаш ва улар асосида янги селекцион навларни яратиш селекционер олимлар олдида турган долзарб вазифалардан бири хисобланади. Махаллий навлар селекция учун кимматли бошлангич ашё булишга карамай улар ягона манба була олмайди. Мазкур махаллий навлар юкори экологик мослашувчанлик хусусиятига эга булсаларда хар доим хам янги селекцион навлар яратиш учун талаб килинадиган сифатга эга эмаслар.

May 12-13

909

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Кишлок хужалик ишлаб чикариши талабларига тула жавоб берадиган навлар яратиш учун селекция ишида хорижий мамлакатлар навларидан хам фойдаланиш зарур.

Материаллар ва методлар: Тадкикотлар 2020-2022 йилларда Самарканд вилояти Жомбой тумани Х.Низоматов ММТП худудида жойлашган Жомбой мева сабзавот элита уругчилик хужалиги МЧЖ тажриба даласида олиб борилди. Тадкикотниг объекти хисобида арпа селекцияси буйича халкаро марказлар ICARDA ва CIMMYT хамда Усимликшунослик генетик ресурслар илмий тадкикот институти ва Лалмикор дехкончилик илмий-тадкикот институтидан келтирилган 200 та арпа коллекцияси нав намуналари урганилди. Коллекцион питомникнинг хисоб майдони хар бир намуна учун 1 м2, 2 такрорда, октябр ойида 1 м га 300 та уруг экилди. Х,ар 10 та намунадан кейин стандарт нав сифатида районлашган Болгали нави экилди.

Илмий-тадкикот ишларида кузатиш, хисоблаш ва тахлиллар «Дала тажрибаларини утказиш услублари» (УзПИТИ, 2007), фенологик кузатувлар ва биометрик тахлиллар Кишлок хужалик экинлари навларини синаш Давлат комиссиясининг услуби (1989), буйича аникланди. Математик тахлиллар Доспехов Б.А (1985 йил) томонидан ишлаб чикилган услуб буйича, касалликларга чидамлилигини бахолаш халкаро ICARDA марказида (international Center for Agticultural Research in tne Dry Areas) (1996 йил) ишлаб чикилган шкала буйича (%) да бахоланди.

Натижалар ва уларнинг тахлили:

Эртапишар, хосилдор ва ётиб колишга чидамли арпа навларини яратиш учун генетик жихатдан бой генотипга эга дастлабки материалларни урганиш, арпанинг келиб чикиш марказларидан янгидан келтирилган коллекция намуналарини хар тарафлама чукур тахлил килиш алохида ахамиятга эга. Селекция усулларидан фойдаланиб арпанинг эртапишар, хосилдор, ётиб колишга ва касалликларга чидамли навларни яратиш учун бошлангич манбаларни тугри танлаш керак.

Хрсилдорлик - бу навнинг энг мухим белгиси булиб, селекция муаммоларини ечишда асосий омил булиб хисобланади. Махсулдорлик хосилдорликни белгилашда энг мухим белги хусусиятларни узида мужассам килади ва улар бир-бири билан узвий богликдир. Маълум бир унсурлар навдорлик хусусиятига мутаносиб равишда ирсиятга боглик ва унчалик катта булмаган узгаришлар оркали у узгариши

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

мумкин (бошок узунлиги, бошокдаги дон сони, 1000 та дон массаси) ва ташки шароит омиллари ва махсулдор тупланиш йиллар мобайнида, усимликнинг устирилиш шароитига караб узгариши мумкин. Арпа экини хосилдорлиги махсулдор поялар сони, бошокдаги дон сони, 1000 та дон массаси каби курсатгичлар билан белгиланади. Бу курсатгичлар тупрок иклим шароити ва етиштириш агротехнологиясига хам боглик.

Махсулдор тупланиш бир усимликдан олинадиган дон сонига ижобий таъсир курсатади ва сугориладиган ерларда сезиларли равишда хосил кутарилишига таъсир этади (Rajaram et al 1996). PDF created with pdf Factory Pretrial version www.pdffactory.com52.

Урганилган намуналар орасидан махсулдорликни ташкил этувчи асосий белги хусусиятлар махсулдор тупланиш, бошокдаги дон сони ва бошокдаги дон вазни, 1000 та дон массасига караб энг хосилдор нав намуналар ажратилиб олинди. Турли намуналарда хосилдорликни шакллантиришда унинг элементларининг иштироки хар хил булди. Эртапишар намуналарда хосилдорлик бошоклар махсулдорлиги хисобига, кечпишарларда эса махсулдор тупланиш хисобига шаклланди. Бошок узунлиги, бошокдаги дон сони ва унинг огирлиги найчалаш бошланишидан бошоклашгача булган даврда усиш сурьатлари билан белгиланди. Донни йириклиги эса дон туплаш даврининг давомийлигига боглик холатда утди.

(жадвал -1)

Махсулдор ва хосилдор нав намуналар (Жомбой 2022 йил)

N Нав намуна номи Махсулдор Бошокдаги Бошокдаги 1000та Хосилдорлик

ёки каталог тупланиш, дон сони, дон дон г/м2

номери дона дона вазни, гр вазни, гр

1 Ихтиёр St 3,3 43,2 1,1 39,8 478

2 К-561063 3,6 47,5 1,5 42,1 583

3 Зафар 3,4 45,8 1,2 40,3 502

4 Мирзачул 3,7 46,2 1,4 41,8 610

5 К-22845 4,1 46,9 1,6 43,5 618

6 Болгали 3,8 45,6 1,5 42,2 560

7 К-19985 4,4 44,3 1,6 42,6 625

8 Темур 3,9 47,1 1,5 41,0 614

9 К-92320 3,7 48,5 1,6 43,2 600

10 К-566244 4,2 46,4 1,5 42,4 633

Арпа экининг хосилдорлигини белгиловчи мухим курсатгичлардан бири усимликнинг махсулдор туплашидир. У бошок берадиган поялар сони билан аникланди.

May 12-13

911

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Жадвал-1 маьлумотларидан куриниб турибдики махсулдор тупланиш буйича энг юкори курсатгич К-19985 нав намунасида кузатилиб, бу намунада тупланиш 4,4 тани ташкил этиб, андоза Ихтиёр навига нисбатан 1,1 та куп махсулдор пояга эга эканлиги билан ажралиб турди. Энг юкори махсулдор тупланиш Мирзачул, К-22845, Темур, К-566244 каби нав намуналарда аникланди. Тажриба натижаларига кура махсулдор тупланиш буйича юкори курсатгичга эга танлаб олинган арпа намуналаридан селекция жараёнида бошлангич манба сифатида фойдаланиш тавсия этилди.

Бошокли дон экинлари ичида хосилни белгилашда энг мухим курсатгичларидан бири бу бошокдаги дон сони хисобланади. Арпа намуналарида бошокдаги дон сонига май ойининг охири ва июн ойи бошларида хаво хароратининг кескин кутарилаши жуа катта салбий таьсир курсатади. Бунда юкори хаво харорати таьсирида бошокчаларда дон хосил булмайди. Бошокдаги дон сони арпадан юкори хосил олишда мухим ахамиятга эга. Тажрибада дон сони курсатгичи хосилнинг бошка элементларига нисбатан ташки мухитнинг нокулай таьсирида жуда кам узгариши аникланди.

Бошокдаги дон сони махсулдорлик буйича танлашда мухим ахамиятга эга ва юкори хосил олиш учун асосий омил хисобланади. Бошокдаги дон сони буйича К-561063, Мирзачул, К-22845, Темур, К-92320 нав намуналари, бошокдаги дон вазни К-561063, Мирзачул, К-22845, К-92320 нав намуналари, 1000та дон вазни буйича юкори курсатгичга эга куйдаги намуналар К-22845, Болгали, К-19985 кимматли бошлангич материал хисобланади. Урганилган намуналарда 1м2 майдондан олинган дон массаси 478 граммдан 633 граммгача булди. Юкори дон массаси куйдаги нав намуналарида кузатилди Мирзачул (610 гр), К-22845 (618 гр), К-19985 (625гр), Темур (614 гр), К-566244 (633 гр)нав намуналар андозага нисбатан 155 граммгача юкори хосил берди.

Хулоса: Тадкикотлар натижасида, коллекция нав намуналарини урганиш давомида стандарт Ихтиёр навига нисбатан 9 нав намуна махсулдор ва хосилдор эканлиги аникланди ва ушбу нав намуналар хосилдор арпа навларини яратишда селекция учун бошлангич манба сифатида ажратиб олинди.

REFERENCES

1. Гаркавый П.Ф, Ходжакулов Т.Х Об исходном материале в селекции ячменя для орошаемых условий Узбекистана. Тр.Узб.НИИ зерна-Ташкент. 1979. №16.С 54-68.

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

2. Маматкулов Т. Арпа селекциясида бошлангич манбалларнинг ахамияти. Гуза, беда селекцияси ва уругчилигини ривожлантиришнинг илмий асослари. Республика илмий конференцияси материаллари. Тошкент 2009.

3. Nurkabulov S. et al. KUZGI BUG 'DOY URUG'LARINING DON SIFATLARIGA MAKRO VA MIKRO O'G'ITLAR HAMDA O'STIRUVCHI STIMULYATORLARGA BOG'LIQLIGI //Academic research in educational sciences. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 617-622.

4. Nurkabulov S. et al. KUZGI BUG'DOY URUG'LARINING DALA UNUVCHANLIGIGA O'G'IT MEYORLARINING TA'SIRI //Academic research in educational sciences. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 623-626.

5. Ходжакулов Т.Х. Изучение генетики количественных признаков развития узбекских ячменей в целях селекции. Тез. докладов науч практ конференции. Ташкент. 1993. С. 97-98.

6. Nurkabulov S. et al. O'SIMLIKLARNING QISHGA CHIDAMLILIGIGA O'G'IT ME'YORLARINING TA'SIRI //Academic research in educational sciences. - 2022. - Т. 3. - №. 11. - С. 627-630.

7. Hazratqulov M. et al. SAMARQAND VILOYATI SHAROITIDA XO'RAKI KO'K NO'XAT NAV VA NA'MUNALARIDAN ENG YAXSHI BOSHLANG'ICH MATERIALNI TANLASH //Journal of new century innovations. - 2022. - Т. 17. -№. 3. - С. 91-95.

8. Saydalimovich G. G., Abduvakhobovich B. M., Bolibekovich T. R. Wheat Breeding Research In The Zarafshan Oasis Of The Republic Of Uzbekistan //The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering. - 2020. - Т. 2. - №. 10. - С. 27-37.

May 12-13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.