Научная статья на тему 'ЛАЛМИКОР МАЙДОНЛАРДА АРПА НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚИШЛАШГА ЧИДАМЛИЛИГИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ'

ЛАЛМИКОР МАЙДОНЛАРДА АРПА НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚИШЛАШГА ЧИДАМЛИЛИГИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
39
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Арпа / Нав / намуна / андоза / фенологик кузатув / қишлашга чидамлилик / селекция / ИКАРДА.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — У. Э. Дусткулов, Р. Э. Сиддиқов

Ушбу мақолада халқаро ICARDA ташкилотидан келтирилган кузги арпанинг 7 GSBON, IBYТ-HI, IBON-W-20, IBYT-W-20 кўчатзорларидан қишлашга чидамли бўлган нав ва нав намуналарини ўрганиш ва баҳолаш бўйича олиб борилган илмий изланиш натижалари баѐн этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЛАЛМИКОР МАЙДОНЛАРДА АРПА НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚИШЛАШГА ЧИДАМЛИЛИГИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

УДК 631.52.633.16 ЛАЛМИКОР МАЙДОНЛАРДА АРПА НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ЦИШЛАШГА ЧИДАМЛИЛИГИНИ УРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ

У. Э. Дусткулов

1-босдич таянч докторант (PhD)

Р. Э. Сиддиков

Илмий рахбар, д.х.ф.д.,к.и.х.

Лалмикор дехдончилик илмий-таддидот институти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мадолада халдаро ICARDA ташкилотидан келтирилган кузги арпанинг 7 GSBON, IBYT-HI, IBON-W-20, IBYT-W-20 кучатзорларидан дишлашга чидамли булган нав ва нав намуналарини урганиш ва бахолаш буйича олиб борилган илмий изланиш натижалари баён этилган.

Калит сузлар: Арпа, Нав, намуна, андоза, фенологик кузатув, дишлашга чидамлилик, селекция, ИКАРДА.

АННОТАЦИЯ

В данной статье описаны результаты научных исследований, проведенных по изучению и оценке зимостойких сортов и сортообразцов из питомников озимого ячменя 7 GSBON, IBYT-HI, IBON-W-20, IBYT-W-20 из международного организация ИКАРДА.

Ключевая слова: Ячмень, сорт, образец, шаблон, фенологическое наблюдение, зимостойкость, селекция, ИКАРДА.

ABSTRACT

This article describes the results of scientific research conducted on the study and evaluation of winter-hardy varieties and variety samples from winter barley nurseries 7 GSBON, IBYT-HI, IBON-W-20, IBYT-W-20 from the international organization ICARDA.

Keywords: Barley, variety, sample, pattern, phenological observation, winter hardiness, breeding, ICARDA.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

КИРИШ

Дунёда арпа энг мухим ем-хашак, озик-овкат ва техникавий экин хисобланади. Арпа уни бугдой ёки жавдар унига кушилиб нон ёпишда ишлатилади. Арпа солодидан ажратиб олинган экстракт моддалари медицина, кондитерлик махсулотлари, тери пишириш хамда тукимачилик саноатида кулланилади.

Экин майдони буйича арпа жахонда бугдой, шоли, маккажухоридан кейинги туртинчи уринни эгаллайди [1].

Мамлакатимиз иклим-шароитининг йиллик цикли турт даврга булинади: кузги намгарчилик, кишки совук ва намгарчилик, бахорги намгарчилик хамда ёзги иссик ва кургокчилик даврлари. Кишки совук ва намгарчилик даври декабр ойида бошланади ва ёгингарчилик купаяди. Шимол томондан эсадиган шамоллар каршиликка учрамаганлиги сабабли киш ойлари жуда хам совиб кетиши кузатилади. Кишки хароратнинг энг паст даври январ ойида -30 °C ва ундан хам юкори булади.

Кейинги пайтларда об-хавонинг кескин узгариб кетиши, республикамизда кишги каттик совуклар тупрок юзасида кор коплами булмаган пайтда арпа майсадарини совук уриши сабабли кучат туп сони сийраклашиб хосилдорликнинг кескин даражада тушиб кетиши кузатилмокда. Шунинг учун хозирги даврда лалмикор минтакаларда кишлашга чидамли арпа навларига булган талаб ортиб бормокда.

Арпа донининг озикавийлик сифатининг юкори булиши билан унинг кимёвий таркиби бошка экинлардан фарк килади. Айникса оксил микдори айрим донли экин навларига нисбатан (бугдой, сули, тарик) арпа донида куп микдорда булиши билан ажралиб туради.

Маълумотлар шуни курсатмокдаки, 1 кг арпа пичанида узлаштирадиган оксил 55,0 г ни ташкил этса, бугдой, сули ва тарикка тегишлича: 52,0, 47,8, 53,3 г кайсики бугдой сомонида 8,4 г арпада 13,8 г сули кук озукасида (сенаж) 17,6 г, арпада 27,0 г, сули донида 92,2 г, тарикда 69,3 г, арпада 90,1 г ни ташкил этади [2].

Шунингдек, лалмикорликда экишга мулжалланган арпа навлари яратиш учун ташки мухитнинг нокулай шароитларига чидамли, ем-хашак ва хосилдор бошлангич манбалари иштирокида дурагайлаш ишлари олиб бориш натижасида янги навлар яратиш бугунги кунда селекционер олимлар олдида турган асосий вазифалардан бири хисобланади.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

ТАЖРИБАЛАРНИ УТКАЗИШ ЖОЙИ ВА ОБ-ХДВО ШАРОИТИ

Дала тажриба майдонларининг тупроги оч тусли типик буз тупрод булиб, шурланиш даражаси кучсиз. Хдйдов датлами (0-22 см.) да 0,62-0,85 фоиз чиринди, 0,056-0,067 фоиз ялпи азот, 0,04-0,09 фоиз умумий фосфор ва 0,9-1,4 фоиз ялпи калий моддалари мавжуд. [3].

Лалмикор дехдончилик илмий-таддидот институти дала тажриба майдонлари лалмикор ерларнинг ёгингарчилик билан ярим таъминланган дир -адирлик минтадасида жойлашган булиб, денгиз сатхидан баландлиги 580 метрни ташкил этади. Куп йиллик уртача ёгин-сочин миддори 354 мм булиб, бу йиллар буйича 141,2 мм дан 616,7 мм гача узгариб туради. Ёгин-сочин асосан диш-бахор ойларида тушади. Йиллик уртача хаво харорати 11,6 °С ни ташкил этиб, энг юдори харорат июлда 45 °С гача кутарилади. Иссид кунлар йил давомида 170-250 кун давом этади. Энг паст хаво харорати январда -37°С гача булади. Уртача хавонинг нисбий намлиги июль ойида 23-30 % булади. Совудсиз кунлар сони уртача 171 кунни ташкил этади.

ТАДЦЩОТ УСУЛЛАРИ

Олиб борилган тажрибаларда арпа нав намуналарини морфологик ва биологик курсаткичлари буйича бахолаш Международный Классификатор СЕВ Рода Hordeum L (Подрод Hordeum) халдаро классификаторнинг (1983) арпанинг HORDEUM авлоди буйича ишлаб чидилган услубда хамда халдаро ICARDA марказида (1996) ишлаб чидилган Петерсон ва Маннерс шкаласи буйича утказилди. Фенологик кузатувлар ва бахолаш Россия усимликшунослик институти (1991) дулланмаси асосида олиб борилди.

ICARDAдан келтирилган янги арпа намуналари ва махаллий арпа нав намуналаридан фойдаланилди. Нав намуналарни 1 дайтаридда, хар бир намуна 1 м да 300 дона унувчан уруг хисобида экилди ва феналогик кузатувлар олиб борилди.

Дала тажрибаларида андоза нав сифатида Адир, Лалмикор, Саврук, Ихтиёр ва яна бир данча махаллий арпа навларидан фойдаланилди.

Лалмикор майдонларда кузда экилган арпа совукдан зарарланса, барглари саргаяди, тупланиш тугунини зарарланиши дунгир тусга кириши билан характерланади. Совуддан зарарланмаган соглом усимликлар усимлик усиши бошлангандан кейин баргларининг яшил рангда булиши, тупланиш тугуни ширали, илдизлари од рангда булиши билан фардланиб туради ва яхши

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

туплайди. Кузги арпанинг совукка чидамлилиги бугдойникига нисбатан пастрок булиб, энг яхшилари тупланиш бугини жойида -14°С, майсалари эса -7-8°С киска муддуатли совукка бардош беради.

Усимликнинг паст хароратга бардош бериш хусусияти, уругликнинг сифати, кулланилган агротехник тадбирлари, озикланиш шароити, нав хусусиятларива бошка омилларга хам боглик булади [4].

Международный Классификатор СЕВ Рода Hordeum L. (1983) тавсияномаси буйича арпа нав намуналарининг кишга чидамлилиги куйидагича: 1-жуда паст (<30 % дан кам), паст (31-50,0 %), урта (51-70,0 %), юкори (71-90,0 %) ва жуда юкори (>90,0 % дан юкори) чидамли этиб белгиланади. Усимликларнинг кишга чидамлилиги - бу унинг кишнинг нокулай таьсирлари шароитида юкори хаётчанлик хусусиятларини саклаб колишидир. Усимлик совукка чидамлилиги эса, 0 0С дан паст хароратга бардош бериш хусусиятига айтилади. Кузги арпа навлари ва намуналари узларининг совукка чидамлилик хусусияти билан ажралиб туради. Биологик бахорги навлар кузда экилганда уларнинг совукдан нобуд булиш эхтимоли ортиб боради.

ТАЖРИБА НАТИЖАЛАРИ

Арпа нав ва намуналарининг кишлашга чидамлилигини урганишда кузда 1 м2 да униб чиккан усимликлар сони саналди ва дала журналига кайд этилди, сунгра бахорда кишлаб чиккан усимликлар кайта саналиб, натижалар таккосланди хамда фоиз улуши хисобида хисобланиб гурухларга ажратилди.

Олиб борилган дала тажрибаларида Лалмикор дехкончилик илмий-тадкикот институтида яратилган хамда халкаро ИКАРДА ташкилотидан келтирилган (7 GSBON, IBYT-HI, IBYT-W-20, IBON-W-20; жами 239 та арпа нав ва нав намуналари кишлашга чидамлилик хусусияти буйича урганилди ва натижалар тахлили куйидагича булди (1-жадвал).

1-жадвал

ИКАРДАдан келтирилган кузги арпанинг 7 GSBON, IBYT-HI, IBYT-W-20 ва IBON-W-20 кучатзорларида нав ва намуналарининг кишлашга чидамлилик хусусияти буйича гурухларга булиниши.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

Галлаорол 2022 й.

Дишлашга чидамлилик буйича гурухларга

Т/р Кучатзорлар Нав ва булинган намуналар сони, дона

номи намуналар Жуда Паст Уртача Юкори Жуда

сони, дона паст (31- (51-70%) (71- юкори

(<30%) 50%) 90%) (>90%)

1 7 GSBON 100 6 27 59 8

2 IBY-HI-20 33 1 8 20 4

3 IBYT-W-20 49 2 4 6 33 4

4 IBON-W-20 57 3 4 13 35 2

Жами: 239 5 15 54 147 18

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, халдаро ИКАРДА ташкилотидан келтирилган арпанинг жахон коллекцияси нав ва намуналари киритилган 4 та халдаро кучатзорлар дишга чидамлилик хусусияти буйича бешта гурухларга ажратилди. Бунда жуда паст (<30%) курсаткичга эга булган арпа намуналари 5 тани, паст (31-50%) 15 донани, уртача (51-70%) курсаткичга эга арпа намуналари 54 тани ташкил дилди. Шунингдек, 147 та коллекция намуналари юдори (71-90%) курсаткичга эга эканлиги анидланди. Жуда юдори курсаткич (>90%) дайд этилган 18 та арпа нав намуналари бошлангич манба сифатида танлаб олинди. Шу билан бир даторда ушбу танлаб олинган намуналар келгусида дишлашга чидамли арпа навларини яратишда селекция жараёнларида бошлангич манба сифатида тадбид этиш режалаштирилди.

ХУЛОСА

"Лалмикор майдонларда экиш учун ем-хашак арпанинг дишлашга чидамли бошлангич манба ва навларини яратиш" мавзусида олиб борилган таддидотлар натижасида халдаро ИКАРДА ташкилотидан келтирилган кузги арпанинг 7 GSBON, IBYT-HI, IBYT-W-20, IB0N-W-20 кучатзорларидан дишлашга чидамлилик хусусияти буйича жуда юдори курсаткичларга эга булган 18 та арпа нав намуналари танлаб олинди. Ушбу танлаб олинган намуналар дишлашга чидамли ва хосилдор арпа навларини яратишда бошлангич манба сифатида фойдаланилади.

REFERENCES

1. Абдукаримов Д.Т. Дала экинлари хусусий селекцияси, Т. 2010, 102 б.

2. Шумилин И.С.др. Состав и питательность кормов (Справочник) М.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 11 |November, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-11-114-119

Агропромииздат, 1986, с 303.

3. Юсупов Х., Болдирев К.Н., Умурзоков А.А. Сугориладиган типик буз тупрокларда кузги дон экинларини озиклантиришда диагностика услубларини куллашнинг самарадорлиги // Узбекистон шароитида галла, дуккакли дон ва ем-хашак экинлари селекцияси, уругчилиги ва уларни етиштириш технологиялари. Т. 1993 й. 94-98 б.

4. бурбонов. ЕД. Арпа (географияси, филогенияси, тарихи, биологияси, экологияси, селекцияси, уругчилиги масалалари). Т. "ФАН". 1976 й. 11-19 б.

5. Международный Классификатор СЕВ Рода Hordeum L (Подрод Hordeum) халкаро классификаторнинг (1983) С-16-17.

6. Покровская М. Н. и др. ИСХОДНЫЙ МАТЕРИАЛ ТВЕРДОЙ ПШЕНИЦЫ ДЛЯ СЕЛЕКЦИИ НА УСТОЙЧИВОСТЬ К АБИОТИЧЕСКИМ СТРЕССАМ //АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ ОБЩЕСТВА, НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ. -2022. - С. 104-107.

7. Покровская М. Н., Мавланов Ж. С. МОРФОФИЗИОЛОГИЧЕСКИЕ ОЦЕНКИ ЗЕРНОВЫХ КУЛЬТУР В БОГАРНЫХ УСЛОВИЯХ //АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОЙ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ. -2022. - С. 51-55.

8. Мавланов Ж. С. У. НАСЛЕДОВАНИЕ МАССЫ 1000 ЗЕРЕН В ГИБРИДАХ F1 ТВЕРДОЙ ПШЕНИЦЫ //Life Sciences and Agriculture. - 2022. - №. 3 (11). -С. 9-13.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.