Научная статья на тему 'ТАМАКИ КЎЧАТЛАРИ ВА ҲОСИЛИНИНГ КАСАЛЛИКЛАР ТУФАЙЛИ КАМАЙИШИ ВА НОБУД БЎЛИШИ'

ТАМАКИ КЎЧАТЛАРИ ВА ҲОСИЛИНИНГ КАСАЛЛИКЛАР ТУФАЙЛИ КАМАЙИШИ ВА НОБУД БЎЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Агробиотехнологии»

78
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тамаки / касалликлар / замбуруғ / вирус / паразит бегона ўт / зарари. / Tobacco / diseases / fungi / viruses / parasitic weeds / harmfulness

Аннотация научной статьи по агробиотехнологии, автор научной работы — И. Ф. Мамасалиев, Э. У. Умурзаков

Мақолада тамаки ўсимлигига касалликларни зарари ва ҳосилга таъсири тўғрисидаги маълумотлар келтирилган. Касаллик туфайли тамаки ҳосили 50% гача камайиши келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по агробиотехнологии , автор научной работы — И. Ф. Мамасалиев, Э. У. Умурзаков

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents data on the harmfulness of diseases and their impact on the harvest of tobacco. It has been established that the loss of tobacco yield from diseases is 50%

Текст научной работы на тему «ТАМАКИ КЎЧАТЛАРИ ВА ҲОСИЛИНИНГ КАСАЛЛИКЛАР ТУФАЙЛИ КАМАЙИШИ ВА НОБУД БЎЛИШИ»

ТАМАКИ КУЧАТЛАРИ ВА ХОСИЛИНИНГ КАСАЛЛИКЛАР ТУФАЙЛИ

КАМАЙИШИ ВА НОБУД БУЛИШИ

И. Ф. Мамасалиев

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети таянч докторанти

Э. У. Умурзаков

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети профессор.

mamasaliyevi@gmail.com

AННОТАЦИЯ

Маколада тамаки усимлигига касалликларни зарари ва хосилга таъсири тугрисидаги маълумотлар келтирилган. Касаллик туфайли тамаки хосили 50% гача камайиши келтирилган.

Калит сузлар: Тамаки, касалликлар, замбуруг, вирус, паразит бегона ут, зарари.

ABSTRACT

The article presents data on the harmfulness of diseases and their impact on the harvest of tobacco. It has been established that the loss of tobacco yield from diseases is 50%.

Keywords: Tobacco, diseases, fungi, viruses, parasitic weeds, harmfulness.

Кириш. ^ишлок хужалик экинларини хосилдорлигини касалликлар туфайли нобудгарчилик даражасини тугри аниклаш касалликларни зарари буйича биринчи ва иккинчи даражасини аниклаш имконини беради ва шу асосда уларга карши самарали курашнинг тегишли чора-тадбирлар тизимини ишлаб чикиш мумкин булади. Натижада касалликлар туфайли буладиган нобудгарчиликни камайтириш ва уни бошкариш имконияти тугилади [1,2,3].

Тадкикот натижалари. Тамаки кучатлари турли хил микроорганизмлар таъсирида кучатларнинг чириши ва нобуд булиши кузатилади. Тамаки хосили касалланган усимликнинг бутунлай ёки унинг баргларини кисман куриб колиши ва баргларнинг сони хамда огирлигини камайиши билан ифодаланади. Самарканд вилоятининг Ургут туманида айрим йиллари тамаки кучатхонасида кучатлар 50-60 фоизгача, туманнинг тог ва тог олди худудларида ун шудринг касаллиги туфайли

October 5-6

693

xpcHHHH SyryHgafi HoSyg SygraHguru Ky3arugraH. ByHgaH TamKapu, TaMaKu ycHMnnrn xpcug MH^gopH Ba cu^arum napa3HT SeroHa yTgap - myMFua Ba 3apnenaK KarTa 3apap KegTupumu aHH^naHgu.

^agBag

TaMaKH arp06u0^H03Hga ynpangnraH Kaca^HK^ap

KacagguK homk ^^FaTyBHucKHKHr homu

Kopa uggro nupum Thielaviopsis basicola Ferr.

uggro nupum eKM KopacoH Rhizoctonia solani Kuehn., Ba Pythium debaryanum Hesse.

uggro KypyK nupumu Olpidium nicotianae Preiss.

coxTa yH mygpuHr eKu nepeHocnopo3 Peronospora tabacina Adam

yH mygpuHr Erysiphe cichoracearum DC. f. nicotianae Jacz.

^y3apuo3 cygum Fusarium oxysporum Schlecht, wr.var.nicotianae

ok nupum Selerotinia Libertiana Fkl. (Sclerotinia nicotianae Ould. et Kon)

KygpaHr nupum Botrytis cinerla Pers.

SaKTepuagM Hyrap (paSyxa) Pseudomonas syringae pv. Tabaci (Dowson) Young et al

oggufi SaKTepuag paSyxa Bacterrium tabacum Wo. Et Fo

TaMaKu мозaнкacн Tabaco mosaic virus (Nicotiana virus 1 Smith)

Y36eKHCTOH mapomuga TaMaKHHHHr acocufi KacagguKgapu KegTupaguraH HoSygrapnuguK MuKgopuHu aHuKgam Syfiuna Sup KaTop ugMufi Ba aMagufi umgap Sa^apugraH. TaMaKu KynarxoHacu Ba MafigoHgapuga uggu3 nupum KacagguKgapu ^yga KeHr TapKagraH Ba ygapHuHr 3apap KegTupum коэ$$нцнeнтн pafioHgamTupugraH HaBgap Syfiuna 0,30 gaH 0,50 hu TamKug Kuggu. YmSy xpgarau xucoSra ograH xpgga KacagguK KegTupraH 3apapHu xucoSgam MyMKuH. By xpgarga 3apapraHguK коэ$$нцнeнтн ypTana HaBgap Syfiuna 0,4 hu TamKug Ku^agu. Arap KacagguK uggu3 тнзнмннн 50 % hu 3apapgaraH Sygca, yHga KacagguK Ty^afigu 20 % (0,4 x 50) xpcug KaMafiumu MyMKuH [4].

MatgyMOTgapra Kypa, TaMaKu ycuMnuru ypTa KaBaT SaprgapuHu fiurum gaBpuga M03auKa SugaH 1% mKacraaHca xpcugHuHr 0,5% u KaMaagu Ba MaxcygoT cu^aTuHu nacafiumuHu xucoSra ograHga xpcugHuHr yMyMufi KufiMaraHuHr 1% u KaMaagu. ffly SugaH Supra, TaMaKu Bupyc KacagguKgapu SugaH mKacTgaHraHga yHuHr xpcuguHu KaMafiumu aHuKgaHraH. ByHga ok goFgaHum SugaH mKacTgaHraHga yMyMufi xpcug 40% ra, SogpuHr Mo3auKacu 31% ra Ba ToMaT SpoH3acu 19% ra KaMafiTupumu

October 5-6

694

аникланган. Агар баргнинг юзасини 25% дан ортик майдони ун шудринг билан шкастланган булса, бундай барглар яроксиз хисобланади. Бунда баргнинг огирлиги жуда камайиб кетади. Касаллик айникса пастки кават баргларини кучли, кисман юкори кават баргларини шкастлайди. Бундан шундай хулоса килиш мумкинки, хар бир усимлик ун шудринг касаллиги таъсирида уртача 50% гача хосилини йукотиши мумкин. Агар барг юзасида бактериал рябуха доглари ёки бошка касаллик аломатлари булса, кабул килинган стандартга кура хом ашё пастки навларга кабул килинади. Ургут туманида экилиб келинаётган тамакининг Вирджиния, ва Басма навлари барг юзасида турли касаллик доглари булишлиги аникланган. Тахлиллар шуни курсатдики, агар тамаки барглари юзасида турли касаллик доглари булса унда хосилнинг 20-30 % гача микдори йукотилган булади.

Тамаки майдонларида паразит бегона ут шумгия таъсирида хосилнинг камайиши тамакининг Вирджиния навида урганилган. Бунда битта усимликга тугри келадиган шумгия 0,1 дона булса, хосилнинг 7,1 %, 0,3 донада 10,6%, 0,4 донада 14,5%, 0,5 донада 17,8%, 0,7 донада 33,6%, 1,0 донада 48,6%, 1,5 донада 51,0% хосил йукотилиши аникланган.

Тамаки майдонларида касалликларни пайдо булиши ва авж олиши одатда агротехник жараёнларни, жумладан кучат етиштириш, дала парвариши, йигиш каби тадбирларни уз вактида сифатли бажарилмаслиги окибатида хам булиши мумкин. Х,ар бир агротехник тадбирни маълум шароитда белгиланган муддатдан кечикмасдан бажарилиши унинг усиш ва ривожланишига ижобий таъсир курсатади, бу эса уз навбатида усимликда касалликларни ривожланишига маълум даражада салбий таъсир курсатади. Тамаки махсулдорлигини касалликлар таъсирида билвосита камайиши кучат етиштириш муддати кечикган холларда яккол кузга ташланади.

Тамаки кучатлари кора илдиз чириш (корасон) билан зарарланганда кучат нобуд булмайди, унинг усиши секинлашади ва кучатларни далага утказиш купинча 10-15 кунга кечикади. Одатда кечикиб экилган кучатлар шафтоли бити ва тамаки трипси билан кучли зарарланади (Ахмедов, Умурзоков, 2019). Усимликда баргларни пишиб етилиши кечикади, айникса юкори терим барглари (умумий хосилнинг 30%) об-хавонинг нокулай даврида йигиштирилиб олинади ва бундай шароитда баргларни куритиш жараёнларини давомийлиги чузилиб кетади. Натижада хосил камайиб, барг сифати кескин пасайиб кетиши окибатида олинадиган даромад 50% гача камайиб кетиши аникланган.

October 5-6

695

Тамакичилик фермер хужаликларида картошка, помидор, калампир, полиз экинларидан кейин тамаки экиш холлари учраб туради. Бундай тамаки майдонларида ун шудринг, переноспориоз, вирус касалликлари билан касалланган усимликлар куп учрайди. Айниккса паразит бегона ут - шумгия жуда купайиб кетиши натижасида усимликни усиши ва ривожланиши сусаяди, пировард натижада билвосита нобуд буладиган хосил микдори ошади.

Тамаки усимлигининг турли касалликлардан хосилини нобуд булишини нисбий микдорини аниклашда факат хозирги даврдаги зарарини аниклаб колмасдан, балким касалликни биоэкологик хусусиятлардан келиб чикган холда унинг таркалиш ареали ва атрофдаги ёки утмишдош экинларга зарар келтириш даражасини хам хисобга олиниши мумкин. Масалан, паразит бегона ут - зарпечак (Cuscuta pentagona) тамаки зарарли организмлари томонидан йукотиладиган хосилнинг 0,5 - 0,7% ни ташкил килади. Лекин, унинг деярли барча маданий ва ёввойи усимликларда паразитлик килиши, куп уруг хосил килиши, уругини куп йиллар тупрокда сакланиши ва уругини ер юзасида жойлашиши каби биологик хусусиятлари уни тамаки зарарли организмлари биринчи руйхатга киритиш мумкин.

Хулоса. Тамаки кучатлари касалликлар туфайли камайиши хом ашёсининг киймат ифодасининг касаллик нобудгарчилиги катта суммани ташкил килди, жумладан нобуд булган хом ашё кийматининг 40% ун шудринг, 30% вирус, 20% илдиз чириш ва 10% паразит бегона утларга тугри келади.

REFERENCES

1. Филипчук О.Д. Методика проведения полевых опытов по защите табака от вредных организмов. //Краснодар, -1994. -77 с.

2. Lucas G.B. Diseases of Tobacco. //North Corolma., 1975,. рр. 621.

3. Умурзаков Э.У. Технология возделывания восточных и американских сортотипов табака //Монография, Самарканд, - 2019, с.246.

4. Алёхин С.Н., Мурзинова И.И., Сидорова Н.В. Совершенствование технологии выращивания рассады табака в России. //Сборник НИР ВНИИ табака, махорки и табачных изделий, - Краснодар, 2009, Вып. 178.- с. 226-240.

5. Холмуродов Э.А., Зупаров М.А., Саттарова Р.К., Хакимова Н.Т., Нуралиев Х.Х., Бекбергенов Х.Ш., Авазов С.А. ^ишлок хужалик фитопатологияси. //Тошкент, 2014., -601 б.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.