Научная статья на тему 'ЎРИКНИНГ КЛЯСТЕРОСПОРИОЗ КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ'

ЎРИКНИНГ КЛЯСТЕРОСПОРИОЗ КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

69
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўрик / барг / мева / новда / касаллик / клястероспориоз / қўзғатувчи / фунгицид / биологик самарадорлик / Apricot / leaf / fruit / stem / disease / klyasterosporiosis / pathogen / fungicide / biological effectiveness.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Озоджон Улуғбек Ўғли Баҳриддинов, Элмурод Умурзакович Умурзаков

Самарқанд вилоятида ўрик дарахтига кластероспориоз жиддий зарар келтиради ва касалланган дарахтларга мева ҳосилининг 50% гача нобуд бўлиши аниқланган. Ўрикнинг кластероспориоз касаллигига қарши импак фунгицидларни қўлланилганида биологик самарадорлик 92,3-93,5% ташкил этган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Озоджон Улуғбек Ўғли Баҳриддинов, Элмурод Умурзакович Умурзаков

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the Samarkand region, clusterosporiosis causes serious damage to apricot trees, and up to 50% of the fruit yield has been found to die on infected trees. When using impact fungicides against clusterosporosis of apricot, the biological efficiency was 92.3-93.5%.

Текст научной работы на тему «ЎРИКНИНГ КЛЯСТЕРОСПОРИОЗ КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

УРИКНИНГ КЛЯСТЕРОСПОРИОЗ КАСАЛЛИГИГА ЦАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИ

Озоджон УлуFбек уFли Бахриддинов

Магистр, Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети Агробиотехнологиялар ва озик-овкат хавфсизлиги институти

Элмурод Умурзакович Умурзаков

^ишлок хужалик фанлари доктори, профессор, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети

Самарканд вилоятида урик дарахтига кластероспориоз жиддий зарар келтиради ва касалланган дарахтларга мева хрсилининг 50% гача нобуд булиши аникланган. Урикнинг кластероспориоз касаллигига карши импак фунгицидларни кулланилганида биологик самарадорлик 92,3-93,5% ташкил этган.

Калит сузлар. Урик, барг, мева, новда, касаллик, клястероспориоз, кузгатувчи, фунгицид, биологик самарадорлик.

In the Samarkand region, clusterosporiosis causes serious damage to apricot trees, and up to 50% of the fruit yield has been found to die on infected trees. When using impact fungicides against clusterosporosis of apricot, the biological efficiency was 92.3-93.5%.

Keywords. Apricot, leaf, fruit, stem, disease, klyasterosporiosis, pathogen, fungicide, biological effectiveness.

Кириш. Урик кадимий кимматли мевали экинлардан булиб, данакли мевалар орасида унинг меваси узининг шифобахшлиги билан ажралиб туради. Лекин кейинги йилларда республикамиз урикзор богларида ушбу мевани етиштиришда зарарли организмлар, шу жумладан замбуруг касалликлари жиддий зиён етказмокда.

Республикамизда урик тог, тог олди ва текислик худудларида устирилади. Самарканд вилоятининг тог олди ва

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introduci^g^mmt^griculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

текислик худудларини табиий шароити урикзорлар барпо килишга мос келади.

Урикзор боглардан баркарор хосил олинишига унинг генератив куртакларини кишки-бахорги нокулай об-хаво шароитига бардошлилиги мухим ахамиятга эга. Урик хосилининг нобуд булишини бошка бир сабаби унинг генератив куртакларини замбуруг касалликлари, айникса клястероспориоз билан касалланиши хисобланади. Купгина холларда касалланган куртакларни нобуд булишини кишки-бахорги совук уриши натижаси деб бахолашади ва касаллигига карши зарур химоя тадбирлари утказилмайди. Мамлакатимиз данакли мевали богларида, айникса урикзорларда клястероспориоз (тешикли догланиш деб хам аталади) касаллиги жуда кенг таркалган ва касаллик мева хосили микдори хамда сифатига жиддий зарар келтирмокда [1,3,4,6]. Шох-шаббалари калинлашиб, мевага кирган урик дарахтлари бу касалликдан купрок зарарланади.

Шу сабабли, урикзорларда клястероспориоз касаллигига карши самарали фунгицидларни куллаш ва уларнинг биологик самарадорлигини аниклаш долзарб масала хисобланади.

Материал ва услублар. Урик богларида клястероспориоз касаллигини урганиш буйича тажрибалар 2022-2023 йй. Академик М.Мирзаев номидаги БУваВИТИ Самарканд филиалида урикнинг хосилга кирган 6 ёшли Навоий навида олиб борилди. Урикнинг клястероспориоз касаллиги билан шикастланиш даражаси "Основные методы фитопатологических исследований" китобида келтирилган шкала асосида аникланди [21]. Фунгицидлар 4 та дарахтда 4 кайтарилишда кулланилди. Кимёвий ишлов вегетация давомида дарахтлар куртак отганда, гуллагандан кейин ва гуллагандан кейинги ишловдан сунг 14 кун утгандан кейин утказилди. Ишчи эритма сарфи гектарига 1000 литр.

Айрим кузатув ва хисоблар проф. Ш.Т.Хужаев [4] тавсия этган усулда олиб борилди.

Тадкикот натижалари ва уларни тахлили. Клястероспориоз (тешикли догланиш) касаллигини Clasterosporium carpophilum (Lev.) Aderh. замбуруги кузгатади. 1902 йил замбуругни немис олими Aderhold номлаган [1].

Замбуруг барча данакли мева дарахтларнинг, айникса урикда хамма ер устки кисмларини зарарлайди. Касаллик кузгатувчи замбуругни Француз олими

May 12-13

1217

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Леве 1848 йил дастлаб шафтоли дарахтидан топган. Кейинчалик бу замбуруг бошка данакли мева дарахтларни хам зарарлаши аникланган [8].

Касаллик Европа ва Осиёнинг бир катор мамлакатларида кенг таркалган.

С. еагрорНИит замбуругини конидия споралари +5 градус хароратда бирламчи инфекция манбаи сифатида ривожланишни бошлайди ва куртак хамда баргларни заралай бошлайди. Касаллик ёгингарчилик пайтида авж олади.

Баргларда дастлаб думалок кизгиш хошияли жигарранг доглар хосил булади, 1,5-2 хафта утгач дог урнида тукималар тушиб кетиб, думалок тешик хосил булади. Х,али тушиб кетмаган догнинг орка томонида хосил булган тук нуктача куринишдаги конидиялар уюмини лупа ёрдамида куриш мумкин. Кари баргда кдзгиш-кунгир хошияли куплаб думалок тешикчалар булади. Касаллик шу характерли белгиси туфайли тешикли догланиш номини олган.

Меваларда касаллик белгилари хам барглардаги белгиларга ухшаш, лекин купинча киргоги буртган чукур ярачалар хам кузатилади. Баъзан эса мева юзасида коракутир пайдо булади. Ёшрок новдаларда думалок ёки чузикрок кдзгиш-кунгир хошияли доглар, карирок шохларда эса доглар аник эмас, зарарланган жойда шира куриниб туради. Урик гуллари тукилиб кетади.

Касалликни авж олиши учун хаво харорати 18-200С ва намлиги 70-80% кулай хисобланади. Замбуруг асосан мицелий ва конидиялар холида тупрок ва поя ёриклари ичида кишлаб чикади [ 4,7].

Ф.М.Бойжигитов [8,9,10] маълумотларига кура, Тошкент вилоятининг Бустонлик туманида урикнинг Арзами нави барглари клястероспориоз касаллиги билан 57,0 % дан 86,0 % гача, новдалари - 43,0 % дан 60,0 % гача, меваси эса 60,0 % дан 89,0 % касалланганлиги, бунда касалликни ривожланиши 25,0 % дан 71,0 % гача булганлиги аникланган. Бу курсатгичлар Кашкадарё вилоятининг Яккабог туманида урикнинг Юбилейный Навоий навида баргларида 84 % гача, новдаларида 57 % гача, меваларида 87 % гача булганлиги кайд этилган. Касалликни ривожланиши 37,7 дан 60,5 % ни ташкил килган.

Касаллик урик дарахтини усишини сусайтиради ва унинг генератив органларини тукилиши натижасида хосил камайиб кетади ва шикастланган меваларни ташки куринишини бузилишига олиб келади. Зарарланган барглар тукилиб кетиши окибатида усиш жараёнлари сусаяди ва мева хосилдорлиги кескин камайиб, дарахт ташки мухит омилларига чидамсиз булиб колади.

Урикнинг кластероспориоз касаллигига фунгицидларни ишлатилиши унга карши самарали восита хисобланади.

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing^mart^griculture in Uzbekistan

Volume 4 | SamTSAU Conference | 2023

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishningnazariyva amaliy asoslari

jy

KacannuKra Kapmu ^yHr^ngnapgaH PugoMHH Fong 72% h.k., Kyp3aT R 44% э.к. Ba HMpaK 25% э.к. npenaparaapu Hmnamngu. AHgo3a BapuaHTH cu^araga EafineTOH, 35% h. KyH. ^yHr^ngn onuHgn.

^agBan

YpHKHHHr K^acTepocnopno3 Kaca^urura Kapwii khmcbhh BOCHTa^apHHHr

caMapagop^HrH, %

BapuaHT ^y^Ham MeepH, Kr/ra, H/ra HaBoufi HaBH

3apap^araH opraHHap KacaHHHK 3apap^amH GuoHorHK caMapagopHHK

Ha3opaT (khmcbhh HmHOB GepH^MaraH) - Gapr 41,3 -

HoBga 23,7 -

MeBa 36,5 -

Eafi^eTOH, 35% h. KyH.(aHgo3a) 0,2 Gapr 13,6 83,4

HoBga 9,4 83,1

MeBa 10,3 84,0

phaomhh Fo.ng 72% h.k. 0,15 Gapr 11,1 88,5

HoBga 8,6 87,8

MeBa 9,2 88,9

Kyp3aT R 44% 3.k. 0,3 Gapr 8,3 89,4

HoBga 6,7 90,3

MeBa 7,2 91,0

HMnaK 25% 3.k. 0,05 Gapr 6,3 92,5

HoBga 5,1 92,3

MeBa 5,7 93,7

YpHKHHHr KnacTepocnopuo3 Kacannurura Kapmu 0,05% hh HMnaK $yнrнцнgн KynnaHHnraHHga 6apr, HOBga Ba MeBanapga GuonoruK caMapagopnuK 92,3-93,5% hh TamKHn Kungu. Xyggu my KypcaTrunnap Kyp3aT $yнrнцнgнga 89,4-91,0% ga GynraHnuru Kafig этнпgн. KacannuKra Kapmu pugoMHH rong npenapaTH KynnaHHnraHHga GuonoruK caMapagopnuK Gupo3 KaM KypcaTrunga (87,8-88,9%) GynraHnuru, neKHH aHgo3a Bapuarnra HucGaTaH 3-4% ra Kyn Gynumu aHHKHaHgH.

May 12-13

1219

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Хулоса. Урикзорларда клястероспориоз касаллиги жуда кенг таркалган ва касаллик мева хрсили микдори хдмда сифатига жиддий зарар келтирмокда. Касаллигига карши 0,05% ли импак ва 0,3% ли курзат препаратларини ишчи эритмасини усув даврида уч марта: урик куртак очганда, гуллаш жараёни тугагач ва иккинчи ишловдан сунг 14 кундан кейин гектарига минг литр ишчи эритма ёрдамида ишлов бериш тавсия килинади.

REFERENCES

1. Хдсанов Б.О.,Каримов О.К.Турдиева Д.Т. Узбекистонда дмд поя ва шох-новдаларида фитопатоген аскомицетлар учраши хакидаги хабарларнинг танкидий тахлили//Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини.-2023.-№°6.-б.14-23.

2. Хдсанов Б.А., Очилов Р.О., Холмуродов Э.А., Гулмуродов Р.А. Мевали ва ёнгок мевали дарахтлар, цитрус, резавор мевали буталар хамда ток касалликлари ва уларга карши кураш.//Тошкент.- 2010.-б. 46-48.

3. Бойжигитов Ф.М., Рахматходжаев Ш.Т. Гилоснинг клястероспориоз касаллигига карши фунгицидлар таъсири// Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини.-2023.-.№6.-б.26-27.

4. Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар (проф. Ш.Т.Хужаев тахрири остида)// Тошкент.-2004.- 104 б.

5. Идрисов С. Клястероспориоз косточковых//Журнал Защита и карантин растений.- Москва.- 1977.-с.37-38.2.

6. Алейникова Н.В. Особенности развития клястероспориоза и коккомикоза в современных условиях//Технологии, инновации.- 2011.-№5.-с.40-43.

7. Чумаков А.Е., Минкевич И.И. и др. Основные методы фитопатологических исследований // Научные труды ВАСХНИЛ.-Москва.- 1974.-с.57.

8. Бойжигитов Ф.М. Основные болезни косточковых плодовых культур и разработка мер борьбы с ними//Автореф. дисс. ... уч.ст.к.с-х.н.- Ташкент.-2011.- с.23.

9. Бойжигитов Ф.М. Шафтолини клястероспориоздан химоя килиш // Узбекистон аграр фани хабарномаси.-2018.- №2(72).-б. 38-41.

10. Бойжигитов Ф.М., Хакимов А.А. Некоторые биоэкологические особенности возбудителей клястероспориоза и монилиоза//Бюллетень науки и практики.-2018.- т.4.- №12.- с. 268-272.

May 12-13

1220

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

11. Исаков О. Некоторые биоэкологические особенности возбудителя клястероспориоза абрикоса// Материалы 9-конференции молодых ученых Узбекистана по сельскому хозяйству.-Ташкент.-1977.-с.141-146.

12. Газиев М.А. Клястероспориоз на абрикосе в низменном и подгорном Дагестане//Ботанический вестник Северного Кавказа.-2016.-№2.-с.5-12.

13. Бойжигитов Ф.М., Хакимов А.А. Некоторые биоэкологические особенности возбудителей клястероспориоза и монилиоза//Бюллетень науки и практики, 2018, т.4, №12, с. 268-272.

14. Анатов Д.М, Османов Р.М. Оценка коллекции абрикоса горного ботанического сада ДНЦ РАН по устойчивости к клястероспориозу (Clasterosporium carpophilum (lev) Aderh.) в горных условиях Дагестана// Труды Кубанского государственного аграрного университета, 2019,-№80,-с.31-35.

15. Jones, A. Control of Clasterosporium Schw. with a new hydautoin fungicide mixteres / A. Jones // Plant Dis. Reporter. 1975. - N2 49. - P. 117 -120.

16. Leve, V.C. Diseases of fruit crops / V.C. Leve, V.N. Pathak // Indian Phytopathology. 1979. - Jfs 4. - P. 663 - 664.

17. Хохрякова Т.М., Минкевич И.И. Методические указания по применению фитопатологических способов оценки устойчивости плодово-ягодных культур к возбудителям грибных болезней // Москва.: ВИИ защита растений, 1968,-с.98.

18. Хохрякова Т.М., Вольвач П.В, Минкевич И.И. Методические указания по ускоренной оценке устойчивости плодовых культур к грибным заболеваниям // Ленинград.: ВИИ защита растений, 1971,-с.44.

19. Чумаков А.Е., Удинцов П.С. Методические указания по влиянию и учету основных болезней сельскохозяйственных культур// Москва.: Колос, 1975,-с.67.

20. Минкевич, И.И. Материалы по изучению клястероспориоза косточковых культур в Азербайджанской ССР / И.И. Минкевич, В.И. Потлайчук // Труды/ Всесоюз. ин-т защиты растений. -1966.-Вып. 28- С. 20-21.

21. Методические указания по оценке сравнительной устойчивости плодово-ягодных культур к основным заболеваниям. Л., 1968 - 15с.

22. Bakhriddinov O. U.,Umurzakov E. U. Degree of Affection of Different Varieties of Apricot with Klyasterosporioz//International Journal of Biological Engineering and Agriculture. ISSN: 2833-5376.- Volume 1.-N 4.- 0ct-2022.

23. Бахриддинов О.У., Умурзаков Э.У. Клястероспориоз - урикнинг хавфли касаллиги//Агрокимёхдмоя ва усимликлар

карантини.-2023.-№2.-б. 32-33.

May 12-13

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.