Научная статья на тему 'ОЛМАНИНГ УН ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

ОЛМАНИНГ УН ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

298
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мицелий / Патоген / Erysiphales / Podosphaera leucotricha / Фунгицид

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Гулузро Махаммаджоновна Рустамова, Акмалжон Анвар Ўғли Мусаев, Улуғбек Зокиржон Ўғли Баходиров

Уруғли ва данакли мевали дарахтларда бир неча ўнлаб замбуруғ, бактерия, вирус, фитоплазма ва нематодалар кўзғатадиган юқумли касалликлар мавжуд бўлиб улар ҳосилни кўп қисмини нобуд бўлишига олиб келади. Уруғли мева боғларга келтирадиган зарари ва тарқалиши бўйича замбуруғлар қўзғатадиган касалликлар биринчи ўринда туради. Ун-шудринг касаллиги таъсирида 30-50 % хосил нобуд бўлиши мумкин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Гулузро Махаммаджоновна Рустамова, Акмалжон Анвар Ўғли Мусаев, Улуғбек Зокиржон Ўғли Баходиров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛМАНИНГ УН ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

ОЛМАНИНГ УН ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ЦАРШИ КУРАШ

ЧОРАЛАРИ

Гулузро Махаммаджоновна Рустамова

УКХИТИ Андижон филиали катта илмий ходими

Акмалжон Анвар ртли Мусаев

УКХИТИ Андижон филиали кичик илмий ходими

УлуFбек Зокиржон ртли Баходиров

УКХИТИ Андижон филиали кичик илмий ходими

АННОТАЦИЯ

Уругли ва данакли мевали дарахтларда бир неча унлаб замбуруг, бактерия, вирус, фитоплазма ва нематодалар кузгатадиган юкумли касалликлар мавжуд булиб улар хосилни куп кисмини нобуд булишига олиб келади. Уругли мева богларга келтирадиган зарари ва таркалиши буйича замбуруглар кузгатадиган касалликлар биринчи уринда туради. Ун-шудринг касаллиги таъсирида 30-50 % хосил нобуд булиши мумкин.

Калит сузлар: Мицелий, Патоген, Erysiphales,Podosphaera ¡высвМеНа, Фунгицид

Республикамиз кишлок хужалигининг мухим тармоклари булган богдорчилик ва узумчиликни янада ривожлантириш, етиштирилаётган мева ва узум хосилининг микдори ва сифатини оширишнинг асосий шартларидан бири мевали дарахтларни зарарли организмлардан, жумладан касалликлардан химоя килишдир. Уругли ва данакли мевали дарахтларда бир неча унлаб замбуруг, бактерия, вирус, фитоплазма ва нематодалар кузгатадиган юкумли касалликлар мавжуд булиб улар хосилни куп кисмини нобуд булишига олиб келади. Уругли мева богларга келтирадиган зарари ва таркалиши буйича замбуруглар кузгатадиган касалликлар биринчи уринда туради. Замбуруглар кузгатадиган касалликлар ичида ун-шудринг касаллиги олмага енг куп зарар етказиб, унинг таъсирида 30-50 % хосил нобуд булиши мумкин[5].

Олма ва нокнинг ун-шудринг касаллиги дунёнинг барча мамлакатларида, жумладан Марказий Осиё давлатларида хам таркалган, Узбекистонда олмада барча вилоятларда учрайди.

Касаллик белгилари.Касаллик кузгатувчиси -Erysiphales тартибига мансуб Podosphaera leucotricha халтали

Google Scholar

15-iyun, 2022 Respublika anjumani

413

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

ytadqq

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 ME VA CHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

замбуруги. Erysiphales тартиби турлари хар хил оилаларга мансуб булган юксак усимликларда ун-шудринг касаллигини кузгатувчи биотроф (облигат паразит) замбуруглардир. Касалликка бундай ном берилишининг сабаби усимликларнинг зарарланган аъзолари (одатда барглари) ок, ун кукунига ухшаш губор билан копланишидир[2].

Podosphaera leucotricha халтали замбуруги олмадан ташкари нокни (аммо камрок ва кичик улчамларда) хам зарарлайди. Патоген юзада жойлашувчи мицелий хосил килади, у усимликка апрессорийлари ёрдамида ёпишади ва тукима ичига гаусторийларини киритади. Мицелийда бахорда ва ёзда конидиал споралар ривожланади ва халтали давр - халтаспора ва халтали клейстотеций шаклланади[3].

Ун-шудринг дарахтларнинг барг, гулкосабарглари ва меваларини, барг ва мева бандларини, новда ва куртакларини зарарлайди. Олдин баргларнинг остки томонида ок ёки оч-кулранг, унсимон губор пайдо булади. Кейинчалик баргнинг устки томонида, губор пайдо булган жойларнинг каршисида, хлоротик (окиш) доглар ривожланади. Вакт утиши билан губор баргнинг хар икки тарафига таркалади вабаргларни бутунлай коплаб олиши мумкин. Барглар буралиб, кайиксимон, усти гадир-будур шакл олади, кичик булиб колади (катталиги соглом баргларнинг 1/3 кисмига тенгбулиши мумкин). Улар ерга тушиб кетади: август ойининг урталарида дарахтдаги баргларнинг ярми тукилиши мумкин.

Зарарланган новдалар усишдан оркада колади, усти кумушсимон окиш-кулранг губор билан копланади, бугин оралари калта булиб колади. Ёз урталарида барг ва новдадаги губорлар кунгир тус олади, уларнинг ичида ва устида замбуруг жинсий боскичининг меватаначалари - клейстотецийлар ривожланади.

Бахорда зарарланган олма новадаларидаги куртаклар согломларидан 5-8 кун кейин ёзилади, гулкосабарглари устида окиш губор пайдо булади, улар окиш-саргиш ёки оч-яшил тус ва хунук шакл олади, кичрайиб колади ва одатда мева тугмайди. Зарарланган олма меваларининг усиши секинлашади, усти кунгир, турсимон доглар билан копланади, ёш мевалар тукилиб кетади.

Ёш усимликлар айникса кучли зарарланади, кучатзорларда касаллик нихолларга катта зарар етказади, уларнинг барча баргларини зарарлайди ва новда усишини сусайтиради, новдалар кунгир тус олиб, куриб колади, нихоллар бутунлай куриб колиши мумкин[4].

Google Scholar

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti

y-tadqiq

Volume 3 | Special Conference 1 | 2022 MEVACHILIK VA UZUMCHILIKNING RIVOJLANISHIDA ILM-FAN

Касалликнинг зарари. Касалликнинг хосилга таъсири об-хаво, нав чидамлилиги ва кулланилган агротехника усуллари билан боглик; у олма ва нок дарахтларида барглар тукилиши туфайли, дарахт кучсиз булиб колиши ва мева хосили камайишига хамда уларнинг сифати (бозорбоплиги) пасайишига олиб келади. Олма ва нок кучатзорларида энг хавфли касалликлардан бири хисобланади.

Ун шудринг кучли ривожланганда катта зарар келтириши мумкин. Зарарланган барглар яхши ривожланмайди ва тезда туки-либ кетади, зарарланган новдалар эса усишдан тухтайди, улар-нинг учи купинча куриб колади. Шаклланган тугунчалар тез орада тукилиб кетади. Хрсилдорлик 3050% гача пасайиши мумкин. Купгина олимларнинг фикрича, ун шудринг дарахтларнинг кишга чидамлилигини пасайтиради. Совук хароратларда биринчи булиб зарарланган куртаклар ва новдалар нобуд булади. Бирок таъкидлаш жоизки, улар билан патогеннинг мицелийлари хам нобуд булади. ^аттик кишдан сунг инфекциянинг камайиб кетиши айнан мана шу холат билан тушунтирилади [1].

Царши кураш чоралари: Бог яратиш учун жой танлаш, соглом кучат ва нихоллар экишдан бошланади, усаётган мевали дарахтларни химоя килиш фаолияти эса касалликлар таркалиши ва ривожланишини мавсум давомида кузатишлар утказиш ва уларнинг натижаларини тахмин килиш асосида ташкил этилади. Кураш чоралари уз ичига генетик селекцион ("чидамли навлар" яратиш ва куллаш), агротехник ва санитар-гигиеник касал ва куриган поя, шох ва новдаларни кесиб олиш, бегона утлар ва богни тоза тутиш, кимёвий фунгицид, бактерицидлар ва касаллик ташувчи хашаротларга карши инсектицидлар куллаш усулларини уз ичига олади. Касалликлар хар йили кузатиладиган богларда профилактик ва кириб йукотувчи кураш чоралари кулланилади. Бундай кураш чораларини олиб бориш билан боглардаги уругли мевалар шу жумладан, олмани бутун вегетация давомида касалликларга булган чидамлилик кобилияти ортиши билан кучатлардан юкори сифатли хосил олишга эришилган булади. Хозирги кунда ун-шудринг касаллигига карши кимёвий кураш чораси сифатида СКОР 250 эм.к. 0,15 - 0,2 л/га, КРЕЗОКСИН 50% с.д.г. 0,2 кг/га, СТРОБИ 50% с.д.г. 0,2 кг/га, ЛОТОС 10% эм.к. 0,3 л/га каби фунгицидларни куллаш тавсия этилади

REFERENCES

1. Станчева Е. Атлас болезней сельскохозяйственных культур. Т. 2. София-Москва, 2002.

2. Хасанов Б.А "Микология" Тошкент-2015

Google Scholar

Respublika anjumani

15-iyun, 2022

Akademik M.Mirzaev nomidagi Bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik

^lmiy-tadqiqotjnstiiut^^^^^^^^^^

Volume 3 j Special Conference 1 j 2G22 MEVACHILIK VA UZUMCHILIKNING RI^)JLANISHID^ILM-FANYUTUQLAR^

3. Холмуродов Э.А Ba бошкaлaр "Кишлок хyжaлик фитопaтологияси" Тошкент-2013.

4. XacaTOB Б.А «Мевa Ba ёеток мевaли дaрaхтлaр, ЦИТРУС, резaвор мевaли бyтaлaр хaмдa ток кaсaлликлaри Ba yлaргa кaрши кyрaш чорaлaри» Тошкент-2010.

5. Хaмроев А.Ш Ba бошкaлaр "БоF, токзорлaрнинг зaрaркyнaндaлaри, кaсaлликлaри Ba yлaргa кaрши кyрaш тизими" Тошкент-1995.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.