Научная статья на тему 'ШАФТОЛИНИ БАРГ БУЖМАЙИШИ (Taphrina deformans Tul. ) КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ЗАМОНАВИЙ ФУНГИЦИДЛАРНИ ҚЎЛЛАШ'

ШАФТОЛИНИ БАРГ БУЖМАЙИШИ (Taphrina deformans Tul. ) КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ЗАМОНАВИЙ ФУНГИЦИДЛАРНИ ҚЎЛЛАШ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

38
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шафтоли / барг бужмайиши / барг / новда / зарарланиш / касаллик / фунгицидлар / биологик самарадорлик. / Peach / leaf blight / leaf / stem / damage / disease / fungicides / biological efficacy.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ғолибжон Ғайбулло Ўғли Бахшиллоев, Элмурод Умурзакович Умурзаков

Самарқанд вилояти шароитида шафтолинининг барг бужмайиши касаллигига қарши замонавий фунгицидлар строби, ридомил голд ва топазни биологик самарадорлиги аниқланган. Касалликга қарши Строби 50% д.г. фунгициди ишлатилганида биологик самарадорлик 92,4 % ва топаз препарати қўлланилганида 91,2 % да бўлганлиги аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the conditions of Samarkand region, biological efficiency of modern fungicides strobi, ridomil gold and topaz against the disease of peach leaf swelling was determined. Anti-disease Strobi 50% d.g. It was found that the biological efficiency was 92.4% when fungicide was used and 91.2% when Topaz was used.

Текст научной работы на тему «ШАФТОЛИНИ БАРГ БУЖМАЙИШИ (Taphrina deformans Tul. ) КАСАЛЛИГИГА ҚАРШИ ЗАМОНАВИЙ ФУНГИЦИДЛАРНИ ҚЎЛЛАШ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

ШАФТОЛИНИ БАРГ БУЖМАЙИШИ (Taphrina deformans Tul. ) КАСАЛЛИГИГА ЦАРШИ ЗАМОНАВИЙ ФУНГИЦИДЛАРНИ ЦУЛЛАШ

Голибжон Гайбулло ртли Бахшиллоев

магистр, Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети Агробиотехнологиялар ва озик-овкат хавфсизлиги институти,

Элмурод Умурзакович Умурзаков

кишлок хужалик фанлари доктори, профессор, Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети

АННОТАЦИЯ

Самарканд вилояти шароитида шафтолинининг барг бужмайиши касаллигига карши замонавий фунгицидлар строби, ридомил голд ва топазни биологик самарадорлиги аникланган. Касалликга карши Строби 50% д.г. фунгициди ишлатилганида биологик самарадорлик 92,4 % ва топаз препарати кулланилганида 91,2 % да булганлиги аникланди.

Калит сузлар. Шафтоли, барг бужмайиши, барг, новда, зарарланиш, касаллик, фунгицидлар, биологик самарадорлик.

ABSTRACT

In the conditions of Samarkand region, biological efficiency of modern fungicides strobi, ridomil gold and topaz against the disease of peach leaf swelling was determined. Anti-disease Strobi 50% d.g. It was found that the biological efficiency was 92.4% when fungicide was used and 91.2% when Topaz was used.

Keywords. Peach, leaf blight, leaf, stem, damage, disease, fungicides, biological efficacy.

Кириш. Ахолини озик-овкат махсулотларига булган талабини кондириш хозирги кунда аграр соха олдида турган энг мухим долзарб вазифалардан бири булиб колмокда. Давлат статистика кумитаси маълумотларига кура, утган 2020 йилнинг 1 август холатига киймати 36,3 миллион Д^Ш долларига тенг булган 47,7 минг тонна шафтоли меваси хорижга экспорт килинди. Бу курсаткич утган йилнинг мос даврига нисбатан 22 минг тоннага куп.

May 12-13

1211

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Республикада шафтоли боглари майдонлари йилдан-йилга кенгайиб бормокда. Бу эса уз навбатида шафтоли дарахтларида учрайдиган барг бужмайиши, клястероспориоз, монилиоз, ун-шудринг ва бошка касалликлар кенг таркалиши, хосилдорликка катта зарар етказиши хамда мева етиштиришда бир канча муаммолар келиб чикишига сабаб булмокда. Кейинги йилларда Самарканд вилоятининг шафтолизор богларида барг бужмайиши касаллигининг жадал купайиши кузатилмокда. Бу холат асосан касаллик кузгатувчиси учун кулай об-хаво шароитини пайдо булиши ва тавсияларга асосан мунтазам равишда касалликга карши ишловлар утказилмаслиги сабаб булмокда [2, 3,4].

Тадкикот шароити ва услублари. Материал ва услублар. Шафтоли дарахтида барг бужмайиш касаллигини урганиш буйича тажрибалар 2022-2023 йй. Академик М.Мирзаев номидаги БУваВИТИ Самарканд филиалида шафтолининг хосилга кирган 7 ёшли Лола навида олиб борилди. Шафтолининг барг бужмайиш касаллиги билан шикастланиш даражаси "Основные методы фитопатологических исследований" китобида келтирилган шкала асосида аникланди. Касалликни балларда бахолаш "Широкий унифицированный классификатор СЭВ рода Persica Mill."[7] асосида бажарилди. Зарарланиш даражаси 9 баллик шкала асосида бахоланди: 0-куринадиган шикастланиш умуман йук; 1-жуда кучсиз; 3-кучсиз (барг, новда, мева 10% гача); 5-уртача (барг, новда, мева 25% гача); 7-кучли (барг, новда, мева 50% гача); 9- жуда кучли (барг, новда, мева 50% дан юкори) [5,6].

Препаратлар 5 та дарахтга 4 кайтарилишда кулланилди. Кимёвий ишлов вегетация давомида дарахтлар куртак буртганда, гуллашдан сунг ва гуллагандан кейинги ишловдан сунг 2 хафта утгандан кейин утказилди. Ишчи эритма сарфи гектарига 1000 литр.

Айрим кузатув ва хисоблар проф. Ш.Т.Хужаев [6] тавсия этган усулда олиб борилди.

Тадкикот натижалари ва уларни та^лили. Самарканд вилояти шафтоли богларида унинг фитопатогенлари ичида барг бужмайиши кузгатувчисининг таркалиши ва зарарлиги буйича юкори хисобланади [1,2].

Шафтоли барг бужмайиши касаллигининг кузгатувчиси Taphrina deformans Tul. (синоними Exoascus deformans) замбуруги хисобланади. Шафтолини барг бужмайиш касаллигини замбуруг кузгатувчисини ривожланиши жуда куп ташки ва ички

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

омилларга боглик;. Айникса куртак отиш ва барг хосил булиш даврида хавонинг харорати ва намлиги, навнинг чидамлилик хусусияти хамда дарахтнинг ёши мухим ахамиятга эга [1, 8, 9]. Барг бужмайиши кузгатувчисининг таркалиш ва уни ривожланиши баргларни зарарланиш даврининг давомийлигига хам боглик;. Албатта касалликни авж олиши замбуругни ривожланиши учун кулай шароитни пайдо булиши ва барг майдонининг шаклланиши курсатгичларига тугридан-тугри боглик;. Шафтолини куртак буртиш давридан барг шаклланиш давригача булган даврнинг давомийлиги хаво харорати ва намлигига боглик; холда кечади. Шафтолини фенологик даврларини ривожланиши барг бужмайиш касаллиги кузгатувчисини пайдо булиши ва ривожланиши учун мухим ахамиятга эга эканлигини купгина тадкикотчилар таъкидлаб утган [1, 3,

Барг бужмайиши касаллигида баргларда хлорофилл синтези бузилади ва натижада барг илгаридан тукилиб кетиши кузатилади. Касаллик эпифитотияси, яни ёппасига таркалганида баргларни бутунлай тукилиб кетиши ёз урталарида кузатилади. Купгина тадкикотлар касаллик даражасига караб хлорофил микдорини 6 %дан 71 %гача камайишини аниклаган [2,11]. Касаллик айникса кучатзорлардаги кучатларга кучли тасир курсатиши аникланган. Бундай холатда сифатли кучат шаклланиши 30-40% га камайиб кетиши аникланган

Шафтолини барг бужмайиш касаллигига карши кураш тизими ишлаб чикилган ва богларда кенг кулланилмокда. Лекин хозирги вактда богларни химоя килиш тизимида кутилаётган агрокимёвий ва экологик муоммолар хисобга олинмаган. Агроэкотизимнинг меъёрий фаолиятининг бузилишига тупрок, усимлик ва махсулотларда юкори меъёрдаги пестицидлар колдик микдорини булиши нафакат махсулот сифатига, балким инсон саломатлигига хам салбий таъсир курсатади.

Куп йиллик богларда доимий юкори инфекцион фон булишлиги уларга куп марта кимёвий ишлов беришни такозо килади. Шу сабабли, богларда барг бужмайиш касаллигига карши замонавий кам зарарли ва самарали фунгицидларни куллаш оркали богларни химоя тизимини яратиш мухим долзарб муаммо хисобланади.

10 ].

[3,12].

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Жадвал

Шафтолини барг бужмайиши касаллигига карши фунгицидларнинг биологик самарадорлиги ( Самарканд тумани, Лола нави)

№ Вариант Гуллаш меъ ёри, л/га, кг/га Наму на сони, дона Соглом барглар сони, дона Касал- ланган барглар сони, дона Зарарл аниши, % Биолог ик самара дорлик ,%

1 Назорат(ишловсиз) - 100 18 82 82 -

2 Мис купороси (андоза) 20 100 57 43 43 52,0

3 Строби 50% д.г. 0.2 100 94 6 6 92,4

4 Ридомил Голд МЦ с.э.г. 0.4 100 81 19 19 81,3

5 Топаз 10% эм.к. 25 100 98 12 12 91,2

Шафтолининг барг бужмайиш касаллигига кимёвий препаратларни куллаш самарали восита хисобланади. Касаллик инфекциясига карши препаратлардан строби 50% д.г., ридомил голд 72% н.к., топаз 10% эм.к. препаратлари ишлатилди. Тажрибада андоза варианти сифатида мис купороси олинди.

Шафтолининг барг бужмайиш касаллигига карши Строби 50% д.г. фунгициди ишлатилганида биологик самарадорлик энг юкори курсатгичда, яъни 92,4 % ни ташкил килди. Худди шу курсатгичлар топаз препарати кулланилганида 91,2 % да булганлиги аникланди. Касалликга карши ридомил голд препарати кулланилганида биологик самарадорлик 81,3 % булганлиги, лекин андоза вариантга нисбатан 29,3 % га куп булганлиги кайд этилди.

Хулосалар. Самарканд вилояти шафтолизор богларида барг бужмайиш (Taphrina deformans Tul.) дарахтнинг зарарли касаллиги хдсобланади. Касаллик худуднинг хамма шафтоли богларида кенг таркалган. Уни таркалиш жадаллиги 35-40% ни ташкил килиб, хосилнинг 30% гача нобуд булишига олиб келади. Касалликни ривожланиши об-хаво шароити ва куртак буртиш - барг шаклланиш даврининг давомийлигига боглик. Бу давр вилоят худудида 30-45 кунни ташкил килади.

Шафтолининг барг бужмайиш касаллигига карши Строби 50% д.г. ва Топаз 10% эм.к.препаратларини ишчи эритмасини усув даврида уч марта: дарахт куртаги бурта бошлаганда, гуллаш тугагандан кейин ва иккинчи ишловдан сунг 2 хафтадан сунг

May 12-13

1214

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

гектарига 1000-1200 литр ишчи эритма ёрдамида ишлов бериш шафтолидан юкори сифатли хосил олишни таъминлайди.

REFERENCES

1. Хдсанов Б.О.,Каримов О.К.Турдиева Д.Т. Узбекистонда ДМД поя ва шох-новдаларида фитопатоген аскомицетлар учраши хацидаги хабарларнинг танцидий тах,лили//Агрокимёх,имоя ва усимликлар карантини.-2023.-№6.-б.14-23.

2. Бойжигитов Ф.М., Хакимов А.А., Курчавость листьев персика // 1-международная конференция.-2016.-с.1756-1759.

3. Бойжигитов Ф.М. Основные болезни косточковых плодовых культур и разработка мер борьбы с ним.//Автореф....дисс. к.-с.х.н., Ташкент.-2011.-23 с.

4. Хдсанов Б.А., Очилов Р.О., Холмуродов Э.А., Гулмуродов Р.А. Мевали ва ёнгоц мевали дарахтлар, цитрус, резавор мевали буталар хамда ток касалликлари ва уларга царши кураш.//Тошкент, 2010.-б46-48.

5. Чумаков А.Е., Минкевич И.И. и др. Основные методы фитопатологических исследований// Научные труды ВАСХНИЛ.-Москва, 1974.-с.57.

6. Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар (проф. Ш.Т.Хужаев та^рири остида)// Тошкент.- 2004.- 104 б.

7. Хлопцева И.М., Шарова Н.И., Корнейчук В.А. Широкий универсальный классификатор СЭВ рода Persica МШ.//-Ленинград.-1988.-48 с.

8. Leve, V.C. Diseases of fruit crops / V.C. Leve, V.N. Pathak // Indian Phytopathology. 1979. - Jfs 4. - P. 663 - 664.

9. Ellis M.A. New fungicides for stone fruit disease control // Plant Disease. 1983. - JVb 11. - P. 46 - 49.

10. Shaw D.A. Influence of wetness period and temperature on infection and development of shot-hole disease of cherry caused by Stigmina carpophila / D.A. Shaw, J.E. Adaskaveg, J.M. Ogawa // Phytopathology. 1990. - Vol. 80, JVfe 8.-P. 749-756.

11. Schneider M. Grey rot of stone fruits progress in control with fungicides / M. Schneider . - Geneva, N.Y., 1974. - 8 p.

12. Zehr, E.I. Control of grey rot in peach orchards // Plant Disease. 1982. -JNfo 12.-P. 1101-1105.

13. Bakhshilloev G.G.,Umurzakov E.U. Improvement the Monitoring of Peach Leaf Curl Disease//International Journal of Biological Engineering and Agriculture.- ISSN: 2833-5376 Volume 1.- No 4.- 0ct-2022.

14. Бахшиллоев Е.,Умурзаков Э. Шафтоли навларини барг бужмайиш касаллигига чидамлилиги/Agro штуо mmoya va o'simliklar karantini.-2022.-№5.-б. 26-27.

May 12-13

1215

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.