Научная статья на тему 'ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ЖАРАЁНИДА АХЛОҚ ФАЛСАФАСИ ФАНИНИ КРЕДИТ-МОДУЛ ТИЗИМИДА ЎҚИТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ'

ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ЖАРАЁНИДА АХЛОҚ ФАЛСАФАСИ ФАНИНИ КРЕДИТ-МОДУЛ ТИЗИМИДА ЎҚИТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

24
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълимни модернизациялаш / олий таълим / талабалар / ахлоқий тарбия / кредит-модуль тизими / таълим сифати

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Азамат Абдураҳимович Джуманқулов

Мамлакатимизда олий таълим тизимини замон талаблари ва илғор хорижий тажрибалар асосида ривожлантириш, олий таълим дастурларини халқаро стандартлар талабларига мослаштириш, ривожланган мамлакатлар билан таълим соҳасида ҳамкорликни янада кэнгайтириш ҳамда мустаҳкамлаш долзарб аҳамият касб этиб бормоқда. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида олий таълим соҳасида давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш, ҳудудларда давлат ва нодавлат олий таълим муассасалари фаолиятини ташкил этиш ҳамда мазкур соҳада соғлом рақобат муҳитини яратиш бўйича қатор вазифалар белгиланган. Ушбу мақолада олий таълим савиясининг замон талабларига мос келиши муаммосини ҳал қилиш, таълимни модернизациялаш орқали ўқитишнинг инновацион йўналишларини ривожлантириш, талабаларнинг касбий ва шахсий юксалиши учун долзарб ахборот олишга бўлган эҳтиѐжларини қондириш шартшароитларига эътибор қаратилди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Азамат Абдураҳимович Джуманқулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ЖАРАЁНИДА АХЛОҚ ФАЛСАФАСИ ФАНИНИ КРЕДИТ-МОДУЛ ТИЗИМИДА ЎҚИТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ»

ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ЖАРАЁНИДА АХЛОЦ ФАЛСАФАСИ ФАНИНИ КРЕДИТ-МОДУЛ ТИЗИМИДА УЦИТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТ-ШАРОИТЛАРИ

Азамат Абдурахимович Джуман^улов

Узбекистон Миллий Университети, Педагогика ва умумий психология

кафедраси докторанти azamat.j umanqulov@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Мамлакатимизда олий таълим тизимини замон талаблари ва иетор хорижий тажрибалар асосида ривожлантириш, олий таълим дастурларини халкаро стандартлар талабларига мослаштириш, ривожланган мамлакатлар билан таълим сохасида хамкорликни янада кэнгайтириш хамда мустахкамлаш долзарб ахамият касб этиб бормокда. Хусусан, Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида олий таълим сохасида давлат-хусусий шерикликни ривожлантириш, худудларда давлат ва нодавлат олий таълим муассасалари фаолиятини ташкил этиш хамда мазкур сохада соFлом ракобат мухитини яратиш буйича катор вазифалар белгиланган. Ушбу маколада олий таълим савиясининг замон талабларига мос келиши муаммосини хал килиш, таълимни модернизациялаш оркали укитишнинг инновацион йуналишларини ривожлантириш, талабаларнинг касбий ва шахсий юксалиши учун долзарб ахборот олишга булган эхтиёжларини кондириш шарт -шароитларига эътибор каратилди.

Калитсузлар: таълимни модернизациялаш, олий таълим, талабалар, ахлокий тарбия, кредит-модуль тизими, таълим сифати.

ABSTRACT

The development of the higher education system in our country on the basis of modern requirements and advanced foreign experience, adaptation of higher education programs to the requirements of international standards, further expansion and strengthening of cooperation in the field of education with developed countries is becoming of urgent importance. In particular, the concept of development of the system of higher education of the Republic of Uzbekistan up to 2030 defined a number of tasks for the development of Public-Private Partnership in the field of Higher Education, Organization

March, 2022

815

of activities of state and non-state higher education institutions in the regions, creation of a healthy competitive environment in this area. In this article, attention was paid to the conditions for solving the problem of compliance of higher education with modern requirements, development of innovative directions of education through modernization of Education, satisfaction of urgent information needs of students for professional and personal growth.

Keywords: modernization of education, higher education, students, moral education, credit-module system, quality of education.

КИРИШ

Дуне микёсида таълимни модернизациялашда янги парадигмал тамойиллар ва инновацион технологиялар асосида ривожлантириш бугунги кундаги устувор йуналиш сифатида долбзарб ахамият касб этмокда. Жумладан, олий таълим муассасаларида ахлок фалсафаси фанини кредит-модул тизимида укитиш методикасини такомиллаштириш узига хос мураккаб жараён булиб, у нафакат давлат таълим стандартлари талабларига, балки талабалар ва профессор-укитувчиларнинг талаб ва таклифларидан келиб чиккан холда амалга оширилади. Шу боисдан хам олий таълим замонавий жамият хаётида хал килувчи рол уйнайди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Замонавий тадкикотчилар «таълимни модернизациялаш» иборасини турлича талкин килишади. Масалан, Э.Д.Днепров таълимни модернизациялаш деганда «Мамлакатдаги таълимнинг энг яхши анъаналарини саклаб колган холда замонавий хаётнинг талабларига мос равишда таълим фаолиятининг барча сохаларида таълим тизимининг барча буFинларини ялпи хар томонлама янгилаш»ни тушунади. В.С.Авенесов таълимни модернизациялашга бир мунча лунда таъриф берган холда бу «таълим сохасини шахс, фукаро, жамият ва давлатнинг замонавий талабларига мослашдир» деб хисоблайди.

Таълимни модернизациялашнинг узига хос мухимлиги шундан иборатки, таълим институти бошка ижтимоий институтларга бевосита таъсир утказган холда улар билан межинституционал узаро харакатга киришмокда. Устига устак, таълим институтининг ривожланиш хусусияти имкон кадар инновацион булиши лозим, чунки у инсоний фаолиятнинг турли сохаларига билимларни етказиб беришнинг асосий воситасилигича колмокда.

March, 2022

816

Мамлакатдаги олий мактабни модернизациялашнинг мухим кисми булган ялпи компьютерлаштириш, интернет тармоFининг жахондаги хар кандай, хатто энг узок нукталарига хам кириб бориши ахборотлашган жамиятни ривожлантириш талабларига, талабаларнинг эхтиёжларига, шунингдек олий таълим сохасидаги глобаллашувнинг замонавий даъватларига мос келувчи укитишнинг масофавий технологиялари вужудга келиши учун асос булган. Шу боисдан хам «Узбекистон Республикаси таълим тизимида IT-технологияларидан ва олий таълим муассасаларининг ички инновацион салохиятидан самарали фойдаланиш оркали таълим тизимининг мавжуд ракобатбардош жихатларини янада такомиллаштириш максадида инсон капиталини ривожлантириш, тармок (network university), ижодий (creative university) ва тадбиркорлик ёндашуви (entrepreneurial university) механизмларидан фойдаланган холда ракамли таълим ресурсларини шакллантириш, ОТМларнинг бошкарув механизмларини ривожлантириш ва такомиллаштириш истикболларини ишлаб чикишда хисобга олиниши максадга мувофикдир».

Мамлакатимиз олий таълим тизими хар томоналама ривожланган битирувчини тайёрлашга имкон берувчи фундаментал илмий базага эга, таълимга кириб келган ахборотлашув даври ва глобаллашув бу олий мактабни модернизациялашни, олий мактаб фаолиятини ташкил этишга янгича ёндашувларни куллашни такозо этмокда. Олий таълим савиясининг замон талабларига мос келиши муаммосини хал килишнинг мухимлиги мазкур институтнинг шахсни, ижтимоий гурухларнинг шаклланишига, замонавий глобаллашаётган оламда инсон мослашувининг муваффакиятлилигига кучли таъсир курсатишидан келиб чикади. Бу олий укув юртларини модернизациялаш, уз ичига билим олишнинг мослашувчанлигини, куламлилигини, кулайлилигини, талабаларнинг касбий ва шахсий юксалиши учун долзарб ахборот олишга булган талабаларнинг эхтиёжларини кондиришга кодир булган замонавий ахборот технологияларга асосланувчи укувчилар учун осонлигини камраб олган укитишнинг инновацион йуналишларини ривожлантириш заруратини келтириб чикаради, бу эса охир окибатда узбек олий мактабининг жахон таълим маконига кириб боришининг объектив зарур шарти хамдир.

Республикамизда ёш авлоднинг билимини, илмий-ижодий хамда интелектуал салохиятини оширишга алохида эътибор берилмокда. Жумладан, таълим даргохлари жахон

March, 2022

817

TatnuM CTaHgapTnapura moc KenaguraH TexHHKa-TexHonoruanap öunaH ^uxo3naHraH, yKHTumHHHr unFop ycyn Ba maKnnapu KeHr KynnaHunMoKga. Onufiroxnapga öyna^aK MyraxaccucnapHHHr roKopu öunuM onumnapu Ba Kena^aKga ymöy öunuM Ba KyHHKManapHH Kynnam, unMHH H^ogufi umnapHH aManra omupHmH ynyH mapT-mapouTnap apamnMoKga. Ha3apua öunaH aManueTHH yHFyHnamTupum MaKcaguga Ka^egpanapHHHr aManueTga ^Hnuannapu onunraH. YKyB ^apaeHuga Tanaöa y3 MyraxaccHcnuru öyHHHa H^oguHH aHaga TaKoMunnamTupagu. Y3 HaBÖaTuga, TanaöanapHHHr unMHH xaMga u^ogufi $HKp Ba gyHe^apamuHHHr puBo^naHumu ynyH npo^eccop - yKHTyBHHnapgaH roKcaK MaxopaT Tanaö Kunagu. Tanaöa xaMga yKHTyBHunap ypTacugaru öoFnaHum yKyB ^apaeHuga Sup KaTop TatnuM TexHonoruanapu opKanu aManra omupunagu.

Onus yKyB ropTnapuga TatnuM TexHonoruanapuHHHr KynnaHunumH, Ha^aKaT TanaöaHHHr öunuM onamura, Ha^aKaT yHHHr unMHH, u^ogufi Ba HHTeneKTyan canoxuaTHHHHr puBo^naHumura xaM y3HHHHr h^oöhh TatcupuHH Kypcaragu. TatnuMHHHr unFop TexHonoruanapu Tanaöanapga Kacöuö MaxopaTra xaMga MyTaxaccucnuKKa goup ^aHnapra öynraH KH3HKumHH oprrapagu. MacanaH, «Beep» TexHonoruacuHH onaguraH öyncaK, öyHga Tanaöanap yKyB MamFynoTnapuga y3napuHHHr ^HKpnam KoöunuaTnapHHH omupagunap. ymöy TexHonorua opKanu Tanaöanapga TaHKugufi, TaxnunuH Ba MaHTHKHH ^HKpnam caBuacu puBo^naHagu. TatnuMHHHr HHTep^aon TexHonoruanapuga Tanaöanap KyfiunraH MyaMMoHHHr Ha3apuH Ba hamhh ^uxaTnapuHH nyKyp ypraHagunap. fflynapgaH öupu «OCMy» TexHonoruacugup. ymöy TexHonoruaga Tanaöanap KyfiunraH MyaMMo öyHHHa ^HKpuHH öaeH этнö, cogup öynraH xogucaHHHr caöaönapuHH u^ogufi ypraHagunap xaMga aManueT Muconnapuga yMyMHH xynocara Kenumagunap.

TatnuM TexHonoruacuHHHr энr caMapanu ycynnapugaH aHa öupu - öy «EyMepaHr» TexHonoruacugup. Tanaöa öupop öup coxa MyraxaccucnuruHH эrannamнgaн onguH, atHH yKyB MamFynoTnapu ^apaeHuga my Kacö coxhöh cu^aTuga $HKp ropuTagu. XycycaH, Tanaöanap HKTHcognu, öyxranrep eKH TagöupKop ponuga öynuö, ynapHHHr Ba3H$anapuHH MycTaKun paBumga öa^apagunap. HaTH^aga ynap Kacöufi MaxopaTHHH, ^aMoa öunaH umnam KoöunuaTHHH, MyoMananuKHH, xym^etnnHK Ba umra u^ogufi eHgamum xucnaTnapuHH puBo^naHTupagunap. Onufi yKyB gaproxnapuga roKopuga amraHHMH3geK KypuHumga yKyB ^apaeHnapuHHHr onuö öopunumu Tanaöanapga Ha3apuH xaMga aManufi öunuMnapHH yHFyH xonga maKnnaHTupumra yHgafigu. Onufi TatnHMHHHr Ba3H^acu xaM MaHa myHgafi yKyB MamFynoTnapHHHr TamKun этнnнmннн

March, 2022

818

таъминлаш, талабаларда амалий хамда назарий билимларини уЙFунлаштириш асосида мамлакатимизга етук ва баркамол мутахассис кадрларни тайёрлашдан иборат. Укув жараёни маъруза, амалий ва семинар хамда лаборатория машFулотлари шаклларида утказилади. Маъруза машFулотлари бевосита маърузачи укитувчилар томонидан олиб борилади. Ушбу машFулотда укув фанининг муаммолари, уларнинг назарий жихатлари чукур урганилади. Олий укув юртларида маърузалар машFулотлари билан бир вактда амалий хамда семинар машFулотларнинг олиб борилиши талабанинг келажакдаги фаолиятига узининг ижобий таъсирини курсатмасдан колмайди. Илм даргохларида талаба хаётий фикрлашга, мантикий мушохада килишга урганади.

Ахлокий тарбия фаолиятнинг мухим шаклларидан биридир. Муайян жамият ёки гурухга одамларни унинг ахлокий хулк-атвор коидаларига онгли равишда риоя килишлари ва жамият ва бошкалар олдидаги тегишли мажбуриятларини бажаришлари, тизимли равишда, уюшган ва режали равишда тизимли ахлокий таъсир курсатишлари учун мулжалланган. Муайян жамият ёки гурухнинг ахлокий талабларининг кишиларнинг ички сифатларига айланиши мухим шартлардан биридир. Аксарият мамлакатларда олий мактабда ахлокий тарбия жараёни билан чекланади. Мамлакатимиздаги мактаб ахлокий тарбияси умуман олганда сиёсий тарбия, мафкуравий тарбия, ахлокий тарбия ва бошкаларни назарда тутадики, бу аслида ижтимоий онг тарбиясидир. Сиёсий таълим деганда талабаларда маълум сиёсий билим, тажриба ва эътикодларни шакллантирувчи таълим тушунилади. Мафкуравий таълим -талабаларнинг маълум дунёкараши ва хаётга булган карашларини шакллантирадиган таълим, ахлокий тарбия - уларнинг ахлокий жихатдан янада юксалишига катта ёрдам берувчи тарбия шаклидир.

Нисбатан тулик ахлок фалсафаси тарбия жараёни, одатда, инсон онгини юксалтириш, хис-туЙFуларни ривожлантириш, иродани амалга ошириш, эътикодларни урнатиш ва хулк-атвор одатларини ривожлантириш каби асосий жараёнларни уз ичига олади. Ахлок фалсафасини аниклашнинг усул ва воситалари, асосан, маънавиятли шахснинг ахлокий характерини шакллантириш хусусиятларига ва унинг аник холатига асосланади.Умуман олганда, бу жараёнда ижобий йул-йурик сиёсати кабул килинади, ахлокий билим бериш ва ахлокий хаёт тажрибасини умумлаштириш уЙFунлашади.

Ахлок фалсафаси фани талабаларнинг шахсий, миллий ва ижтимоий ижтимоий, касбий хаётида муайян коидаларига

March, 2022

819

мос келадиган хулк-атвор одатларни урганишга алохида эътибор каратади.

Таълимни конунга мувофик бошкариш Америка таълим бошкарувининг кузга куринган хусусияти хисобланади. Бизнинг мамлакатимиздан фарки шундаки, турли олий мактабларнинг "талабалари хулк-атвори стандартлари" нафакат уларни хулк-атворини муайян маънода тартибга солувчи маъмурий таълим воситаси, балки маълум хукукий таъсирга эга булади. Умуман олганда, талабаларнинг хулк-атвор кодекси асосан куйидаги жихатларни уз ичига олади: биринчидан, давомат ва таътил тизими; иккинчидан, имтихон интизоми; учинчидан, гурухдаги интизомга куйиладиган талаблар; туртинчидан, кийиниш маданияти; бешинчи, талабаларнинг мобил телефонлари ва бошкалар; олтинчидан, жинсий хулк-атворга куйиладиган талаблар; еттинчидан, турли хил такикланган хатти-харакатлар, масалан, жанжал, чекиш, курол олиб юриш, УFирлик ва бошкалар. Хулк-атвор кодексида талаба-ёшларнинг ушбу коидаларни бузиши жиддий муаммо сифатида кабул килинади.

Янги семестр бошида олий мактаб ота-оналар ва талабаларни "Талабалар хулк-атвори кодекси"ни урганишни ташкил этиши ва талабалар ва ота-оналар билан "Талабалар хулк-атвори кодекси"ни кабул килиши учун шартнома имзолаши керак. Масалан, "Талабаларнинг одоб-ахлок коидалари"да уларнинг укув масканига пичок ёки курол олиб киришлари такиклангани белгилаб куйилган. Агар аникланган булса, сиз улардан фойдаланасизми ёки йукми, низомга мувофик жазоланасиз. Бу шуни курсатадики, Америка олий укув юртларида талабаларнинг таълим олиши ва бошкаруви катъий хукукий талаблар шакллантирилган экан.

Мамлакатимиз жахон хамжамиятига тобора чукур интеграциялашиб бораётгани, халкимизнинг жахондаги ривожланган миллатлар каторидан жой олишга интилиши моддий - иктисодий омиллар, юксак технологиялар билан бир каторда, маънавий омилларни ривожлантиришни хам такозо этади. Лекин хар икки гурух омилларни ривожлантиришнинг узи инсон тафаккурининг усишига, ижодий яратувчилик салохиятининг кучайишига боFлик. Туб ислохотларнинг чукурлашиши жараёнида ижтимоий онгдаги утмишдан колган баъзи колок тушунчалар, маъмурий буйрукбозлик иллатлари, бокимандалик кайфиятларининг секин бархам топаётгани ёки баъзи ёшларга бузFунчи, ёт FOялар таъсир курсатаётгани, мафкуравий иммунитет етишмаслиги тафаккур эркинлиги масаласининг долзарблигини оширмокда.

March, 2022

820

ХУЛОСА

Мамлакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий ислохотларни янада чукурлаштириш, жамиятни демократлаштиришда фаол иштирок этувчи, уни бошкарувчи, жараёнларни башорат килувчилик вазифасини бажариши керак булган талаба ёшларни мустакилликка, мустакил карорлар чикаришга, мустакил бахолаш салохиятига эга булган мутахасис кадрлар килиб етиштиришга жамият тараккиётини таъминловчи мухим омили сифатида бахоланмокда. Талаба-ёшлардаги фанга, билимга, мутахасислик сирларини билишга хамда илмий тадкикотга булган раFбатнинг уларнинг бошка ижтимоий фаолликлари билан уЙFунликда амалга ошиши мухим хисобланади. Чунки талабалик йилларида ёшларда нафакат унда талабалик шахси, балки талабалик шахси негизида зиёлилик, ташкилотчилик, тарбиячилик ва бошка сифатлар хам шаклланади.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистан Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасди^лаш тyFрисида"ги Фармони. https://lex.uz/docs/4545884

2. Днепров Э. Д. Обращение редактора-составителя // Модернизация российского образования: документы и материалы. - М.: ГУ ВШЭ, 2002 -332 с.

3. Аванесов В.С. Основные направления модернизации российского образования» [Электронный ресурс] // Материалы XII Международной научной конференции «Модернизация России: ключевые проблемы и решения» на XII Международной научной конференции «Модернизация России: ключевые проблемы и решения».

Режим доступа: http://www.gosbook.ru/node/53942 (дата обращения: 09.01.2014).

4. Тешабаев Т.З. Олий таълим тизимида инновацион фаолиятни ахборот технологиялари асосида бош^аришни такомиллаштириш. Фан доктори (DSc) диссертацияси автореферати. - Тошкент: 2019. -Б.38.

5. Анопченко, Т. Ю., Максимов, В. А., & Мошкин, И. В. (2011). Составление индивидуального электронного портфолио в соответствии с кредитно -модульной системой обучения.

6. Афанасьев, Д. В., & Грызлов, В. С. (2013). Компетентностный подход и кредитно-модульная система обучения. Высшее образование в России, (6), 11-18.

March, 2022

821

7. Жабборова, О. М. (2021). Укитишнинг кредит-модуль тизимидаукувфанларинитанлаштамойиллари. Academic research in educational sciences, 2(6).

8. Каточков, В. М., & Сафронова, М. А. (2009). Внедрение кредитно-модульной и балльно-рейтинговой систем в образовательный процесс университета. Вестник Южно-Уральского государственного университета. Серия: Образование. Педагогические науки, (24 (157)), 37-42.

9. Авазбаев, А., Джураев, Ю., &Турсунходжаева, З. (2021). Texnologik ta'lim jarayonini kredit-modul tizimi asosida tashkil etish shart-sharoitlari. Общество и инновации, 2(4/S), 171-176.

10. Нодира Камилова, &Орифат Бекмуродова (2021). КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИ АСОСИДА ТАЪЛИМ БЕРИШ АСОСИДА МУТАХАССИСЛАР ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАЛАРИ. Scientificprogress, 1 (5), 553-557.

® ©

March, 20221 Multidisciplinary Scientific Journal'

©

®

©

©

822

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.