Научная статья на тему 'ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ'

ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
157
43
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
модернизациялаш / таълим жараёнини модернизациялаш / технология / педагогик технология / технологиялаштириш / таълим жараёнини технологиялаштириш / тарбия жараёнини технологиялаштириш / инновация / новация / инновацион таълим технологиялари / инновацион жараён / таълимий инновацион жараён / таълимий инновацион жараён босқичлари. / modernization / modernization of the educational process / technology / pedagogical technology / technology / technology of the educational process / technology of the educational process / innovation / innovation / innovative educational technology / innovation process / educational innovation process / stages of educational innovation process.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Норйигит Эрназарович Дусанов

Ушбу мақолада инновацион таълим технологиялари ва уларнинг педагогик асослари ўрганилиб, ўқув жараёнида замонавий-интерфаол ўқитиш усулларидан самарали фойдаланиш йўллари тадқиқ этилган. Шунингдек, олий таълим муассасаларида таҳсил олаётган талабалар билимларини мустаҳкамлашда қўлланиладиган инновацион технологияларнинг самарали қўллаш услублари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article examines innovative educational technologies and their pedagogical basis, as well as ways to effectively use modern-interactive teaching methods in the learning process. It also analyzes the effective use of innovative technologies used to strengthen the knowledge of students studying in higher education institutions.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ»

ТАЪЛИМНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ

Норйигит Эрназарович Дусанов

Узбекистон давлат жисмоний тарбия ва спорт университети Спорт психологияси

ва педагогика кафедраси мудири, доцент

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада инновацион таълим технологиялари ва уларнинг педагогик асослари урганилиб, укув жараёнида замонавий-интерфаол укитиш усулларидан самарали фойдаланиш йуллари тадкик этилган. Шунингдек, олий таълим муассасаларида тахсил олаётган талабалар билимларини мустахкамлашда кулланиладиган инновацион технологияларнинг самарали куллаш услублари тахлил килинган.

Калит сузлар: модернизациялаш, таълим жараёнини модернизациялаш, технология, педагогик технология, технологиялаштириш, таълим жараёнини технологиялаштириш, тарбия жараёнини технологиялаштириш, инновация, новация, инновацион таълим технологиялари, инновацион жараён, таълимий инновацион жараён, таълимий инновацион жараён боскичлари.

ABSTRACT

This article examines innovative educational technologies and their pedagogical basis, as well as ways to effectively use modern-interactive teaching methods in the learning process. It also analyzes the effective use of innovative technologies used to strengthen the knowledge of students studying in higher education institutions.

Keywords: modernization, modernization of the educational process, technology, pedagogical technology, technology, technology of the educational process, technology of the educational process, innovation, innovation, innovative educational technology, innovation process, educational innovation process, stages of educational innovation process.

КИРИШ

Айни вактда Республика ижтимоий хдётига шиддатли тезликда ахборотлар окими кириб келмокда ва кенг куламни камраб олмокда. Ахборотларни тезкор суръатда кабул килиб олиш, уларни тахлил этиш, кайта ишлаш, назарий жихдтдан

умумлаштириш, хулосалаш хамда тингловчига етказиб беришни йулга куйиш таълим тизими олдида турган долзарб муаммолардан бири хисобланади. Таълим-тарбия жараёнига педагогик технологияни тадбик этиш юкорида кайд этилган долзарб муаммони ижобий хал этишга хизмат килади. Таълим жараёнида педагогик технологиялардан фойдаланишнинг самарадорлигини бахолаш хам мухим ахамиятга эга.

Изчиллик билан ривожланиб бораётган фан-технологиялар узлуксиз ва замонавий янги фан-технология ютукларига асосланган бугунги жамиятда бундай холат оддий ижтимоий онг, тафаккурнинг усиши натижаси сифатида каралиши керак. Бу уринда хулосаларни тахлил киладиган булсак, олий таълим етиштириб бераётган "махсулот"га "харидор"ларнинг талаби уз йуналишига эга булиб, куйидагича куринишларда намоён булмокда:

биринчидан - уз мавкеини яратиш ва мустахкамлаш учун ижтимоий нуфузли тоифага эга булган давлат дипломини олишга харакат килаётган шахсларнинг салмоги;

иккинчидан - маълум тоифадаги дипломга эга була туриб, нуфузли олий укув юртларининг дипломларини кушимча олишга харакат килувчилар кулами;

учинчидан - факат илм олишга интилаётган ва жуда камчиликни ташкил этадиган шахслар салмоги;

туртинчидан - касб урганишга интилувчилар кулами, бу гурухдаги шахслар микдори купчиликни ташкил этиб, айнан бозор шароитида тобора изчиллик билан ортиб бораётган шу гурух аъзолари таълим сифатини кутаришга уз таъсирларини утказишлари мумкин.

Шуни кайд этиш жоизки, бугунги кунда "мехнат бозори"да олий таълим муассасаларини битириб чиккан мутахассисларга етарли микдорда иш уринлари яратилмаганлиги сабабли нафакат бугун, балки келажакда хам иш топиш муаммолигича колади. Натижада янгича яшаш тушунчаларини узларида сингдирган ва нуфузга эришиш максадида билим олган ёшларнинг ижтимоий мавкеига путур етиши салбий окибатларга олиб келиши мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Олий таълимни ислох килиш муаммоларининг тахлили шуни курсатадики, таълим тизими алохида тармок сифатида эътироф этилмокда. Натижада турли концепция ва карашлар келиб чикмокда, масалан йирик олий таълим муассасаларининг уртачарокларига нисбатан муносабати, таълимга булган

тармокларнинг муносабатлари, худудий таълим муассасаларининг узлари хакидаги юкори фикрлари каби зиддиятлар мавжуд. Таълим тизимини модернизациялаш ижтимоий, иктисодий муаммолардан ажралган холда, тармок муаммо сифатида каралмаслиги лозим. Таълим сохасида хозирча уз ечимини топмаган муаммолардан бири ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва бошкарув тизими томонидан олий таълим муассасаларининг баъзи мутахассисликлар буйича етарли даражада кадрлар тайёрлаб бераётганига карамай, хозирга кадар ушбу мутахассисларга нисбатан иш берувчилар томонидан талабнинг юкори эканлидир. Аммо ушбу муаммолар аввалдан мавжуд булиб, унинг негизини мутахассислик хакидаги тушунча эмас, балки мутахассис тайёрлаш техникаси ва сифати белгилайди.

Биринчидан, хар йили янги мутахассисликлар вужудга келишининг ортиб бориши ва таълим муассасаларининг мазкур курсаткич даражасида фаолият юрита олмаслигига оид маълумотларнинг мавжудлиги; иккинчидан, хозирги замон ва бозор иктисодиётининг талабига биноан, интеллектуал салохиятли ходим хар 5 йилда уз касбини узгартириши жахон тажрибасида ижобий бахоланмокда. Учинчидан, статистик маълумотларга кура, касбий нуфузнинг усишида эришилган ютуклар диплом буйича эгалланган мутахассисликка аксарият холларда тугри келмаслиги кузатилмокда, бундан хулоса килиш мумкинки, таълим муассасаси кадрни тайёр мутахассис килиб етиштириб бера олмайди, улар иш жойларида синовдан, амалиёт тажрибаларидан, утганларидан кейин шаклланадилар, демак шахс узлигини намоён килиши хамда узи ёктирган касбда фаолият юритиши натижасида муайян ютукларга эришиши маълум булди.

Демак, таълим сохасидаги бугунги мавжуд холатдан келиб чикиб изчил чора-тадбирлар куллаш ва таълим тизимини мехнат бозори конъюктураси узгаришини хисобга олган холда узгартиришни такозо килади.

Тахлилий материалларга таяниб шуни таъкидлаш жоизки, замонавий олий таълим тизими ёшларни мафкуравий тарбиялашга, таълим мазмунини ва ташкилий тузилишини такомиллаштиришга каратилган булиши керак. Етук мутахассисни таълим муассасалари тарбиялаб бера олмайди, етук мутахассис даражасига эришиш учун битирувчи маълум амалиёт даври ва синов боскичларини уташи зарур. Бу уринда олий таълим муассасаларида укиш давридаёк мехнат фаолиятини бошлаб юборган тахсил олувчиларни алохида хисобга олиш керак, чунки улар хар хил давлат ва нодавлат ташкилотларида ишлаб, амалиётдаги фаолиятини укув дастурлари билан солиштириш имкониятига

эгадир, натижада тахсил олувчи укитилаётган фанлар мажмуасидан, фан дастурларидан айрим холларда коникиш хосил килмайди ва дастурларга узгартиришлар киритиш керак деб хисоблайди. Бу эса, уз навбатида олий таълим муассасалари укитувчиларига нокулайликлар тугдириши хам мумкин, чунки эркин бозор муносабатлари даврида хар хил мулкчиликка эга булган корхоналарнинг уз кизикишларидан келиб чикиб олиб бораётган фаолият доирасини фан дастурларида камраб олиш кийин ва максадга мувофик эмас.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Педагогик технологияларнинг имкониятидан келиб чиккан холда уларни амалиётга татбик этишнинг самарадорлигини бир катор мезонлар билан аниклаш мумкин.

-таълим, тарбия ва шахсни ривожлантириш вазифаларининг узида яхлит акс эттира олиши;

- узида замонавий фан ва техника даражаларини ифодалай олиши;

- гоявий жщатдан талабаларнинг ёш ва психологик хусусиятларига мос келиши;

- уцув материалининг зарур ахборотлар билан тулиц таъминланганлиги;

- уцитиш жараёнида ранг-баранг метод ва воситаларни цуллаш имкониятини таъм инлаганл иги;

- таълимнинг кургазмалилиги ва барча учун очицлигини таъминлаш тамойилига эгалиги;

- куп функцияли таълим воситаларидан фойдаланиш ва уларни осон эксплуатация цилиш имкониятининг мавжулиги;

- педагогнинг талабаларга мустацил ишларни самарали ташкил этишга кумалашиш даражаси

Укитиш тизимида педагогик технологияларини самарали куллаш педагогнинг касбий компетентлигига хам боглик. Шу сабабли педагогик технологияларнинг самарадорлигини педагог томонидан уларнинг кулланилишига кура хам бахолаш мумкин.

- педагогнинг технологик маданиятга эгалиги;

- педагогнинг педагогик технологияларни цуллаш борасида тажрибага эгалиги;

- педагог томонидан педагогик технологияларга "ижодий" узгаришлар киритилиши ва уларнинг цайта шакллантирилиши;

- neöaaoauK mexHonoaunnapHu mabnuM aManuemuaa mam6uk этимда yKumuyenu ea mana6anap ypmacuöa y3apo %aMKopnuK marnuöa MyeafifiaKuxmnu ea3mmnapHuH8 Kapop momamuau;

- neöaaoauK mexHonoamnapHma mapKuöuü KucMnapu ypmacuöaau y3apo anoKflöopnuK;

- neöaaoauK mexHonoamnapHma mana6anap ea neöaaoanapHma Kac6uü pueo^naHuMuHu mabMumaMöaau uMKoHunmnapsa эгanuгu;

- mana6anap yKye-6unuM $aonuxmuHuH8 uwoöuü ayaMmm Kacö эmuмu

XY^OCÄ

^Kopugarunap acocuga KyHugarunapHu aManra omupum MaKcagra

MyBO^HKgnp:

- ^aMHATga "нннoвaцнfl" Ba "нннoвaцнoн ^aonuflT" TymyHHanapuHu Ma3MyH Ba

MOxnflTHHH aHrnamu ynyH 3apyp SynraH SunuM. KyHuKMa Ba ManaKanap SunaH KyponnaHTupum KynaMHHH KeHraHTupum;

- aHru Kaöyn KunuHraH "TatnuM TyrpHCHga"rH ^OHyHHHHr Ma3MyH Ba

MOXH^THHH

OMMara eTKa3um ßopacugaru umnapHu «Haga ^agannamrapum;

- ^Hru YsöeKucTOH KypumHuHr acocuHu SunuMnapra acocnaHraH нннoвaцнoн uKTucogueT TamKun этнnнmннн Ha3apga TyTraH xonga, öapna coxanapHu puBO^naHTupumga нннoвaцнoн ^aonuaira ypry ßepum;

- нннoвaцнoн uH^paTysunMaHuHr cyßteKTnapu нннoвaцнoн TexHonoruK napK, TexHonoruanap TpaHC^epu MapKa3u, нннoвaцнoн KnacTep, BeHHyp TamKunoTu, нннoвaцнa MapKa3u Kaßunap ypTacuga н^тнмoнн-нктнcogнн MyHocaßarnapHu ^agan puBO^naHumuHu TatMuHnam;

- нннoвaцнoн KnacTepnap ^aonuaTnapuHu TrouMnu TamKun этнm KaßunapHu aManra omupum Hara^acuga PecnyßnuKaga нннoвaцнoн ^aonuar «Haga puBO^naHagu Ba yHuHr oKußarnga нннoвaцнoн ^aonuaTHuHr cubara Ba caMapagopnuru TatMuHnaHagu. ^Hru нннoвaцнanap nango ßynagu, uHCOHnap «HrunuKKa uHTunagunap.

REFERENCES

1. y36eKucToH PecnySnuKacuHuHr "Hннoвaцнoн ^aonuar тyFpнcнga"гн ^oHyHu. YP^-630-COH.

2. Узбекистон Республикасининг "Таълим тугрисида"ги Конуни. 23.09.2020 йил УРК- 637-сон.

3. Узбекистон Республикасининг "Илм-фан ва илмий фаолият тугрисида"ги Конуни. УРКК-576-сон.

4. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. - Т.2018, 19-20-бетлар.

5. Шумпетер Й. Теория экономического развития. М., Директ-Медиа, 2007. 4.

6. Санто Б. Инновация и глобальный интеллектуализм // Инновации. — 2006. —№ 9; 5.

7. Мухиддинова, У. А. К., & Коккозова, Ж. Ж. (2020). Билингвизмнинг бола когнитив ривожланишига таъсирини урганишга доир тадкикотлар тахлили. Science and Education, 1 (Special Issue 4).

8. Гаффоров, Н. Н. У. (2020). Булгуси психологлар касбий коммуникатив компетентлигини ривожлантириш муаммосининг урганилганлиги. Science and Education, 1 (Special Issue 4).

9. Урунов, A. Ш. (2021). Типология подростков с девиантным повидением как теоритическая основа воспитания. "Узбекистонда психологияни ривожлантириш муаммолари: назария ва амалиёт уйзунлиги", 368-371.

10. Mavlonov, D. (2021). Suzish sporti bilan shug'ullanuvchi yosh sportchilar o'rtasidagi shaxslararo munosabatlarning ijtimoiy - psixologik tahlili. "Узбекистонда психологияни ривожлантириш муаммолари: назария ва амалиёт уйгунлиги ", 398401.

11. Zotova, E. A. (2020). Optimization of compepetive emotional stability of young athlets (on the example of tennis). Лучший молодой ученый-2020, 3, 91-95.

12. Kokkozova, J. J., & Xasanova, X. Z. (2021). Maktabgacha tarbiya muassasasi tarbiyachisi va unga xos bo'lgan xususiyatlar. Спортчиларни психологик тайёрлаш муаммолари мавзусидаги республика илмий-амалий-онлайн анжуман материаллари туплами, 247-250.

13. Халматов, Т. Б. (2021). Психологические основы профессионального опыта преподавателя. Ёшлар ва замон. Ижтимоий-маънавий узгаришларнинг узига хос хусусиятлари, муаммо ва ечимлар талцини, 181-183.

14. Халматов, Т. Б. (2021). Укитувчининг ижодкорлиги таълим самарадорлигини ошириш мезони сифатида. ОБРАЗОВАНИЕ И НАУКА В XXI ВЕКЕ, 174-179.

15. Хдйдаров, Ф. И. (2021). Бошлангич тайёргарлик боскичида ёш боксчилар машгулот юкламаларини меъёрлаштириш. Спортчиларни психологик тайёрлаш муаммолари мавзусидаги республика илмий-амалий-онлайн анжуман материаллари туплами, 148-150.

16. Эшмуродова, М. Б. К. (2021). Адаптационные процессы в адаптации подростков к спортивным секциям. Scientific progress, 2(1), 1864-1869.

17. Сирлиев, Э. Н. (2020). Дзюдо курашида спортчининг шахсий сифатлари галабани таминловчи омил сифатида. "PSIXOLOGIYA " ilmiy jurnal, 62-69.

18. Mahmudov, A. M. (2021). Pedagogical and psychological basis of formation of management skills in leadership in the field of physical training and sports. Electronic journal of actual problems of modern science, education and training, 25-29.

19. Хаитов, А. У., & Курдошев, Б. Ф. (2020). Спорт фаолиятида норасолик компелкси диагностикаси ва коррекцияси. Science and Education, 1(Special Issue 4).

20. Nazarov, D. B. (2021). Psychological person typologies. "Мировая наука", 25-27.

21. Каланов, К. К., & Саидходжаев, З. Х. (2020). Управление социопсихологическими рисками в сфере информационных технологий. Социологияни уцитиш ва социал тадцицотларни ташкил этишнинг долзарб масалалари, 159-161.

22. Усманова, Ш. Ш. (2020). Психологические основы профессионального мастерства преподавателя, тренера физической культуры. Интернаука, (41-1), 4344.

23. Дусанов, Н. Э., & Ёкубова, Д. (2020). Хдрбий таълим сохдсида узини узи тарбиялаш усулининг урни ва ахдмияти. Science and Education, 1 (Special Issue 4).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.