Научная статья на тему 'ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ПЕДАГОГНИНГ ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТИНИНГ ЎРНИ'

ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ПЕДАГОГНИНГ ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
140
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
таълим / модернизация / новация ва инновация / инновацион таълим / инновацион муҳит. / education / modernization / innovation and innovation / innovative education / innovative environment.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Наргиза Гайбуллаевна Дилова

Мақолада таълим тизимини модернизациялаш шароитида педагогнинг инновацион фаолиятининг ўрни моҳияти очиб берилган. Инновацион фаолият бу нисбатан мустақил фаолият тури ҳисобланмиш илм-фан ва ишлаб чиқаришни интеграциялаштириш, янгилик сифатида амалиётга жорий этилиши мумкин бўлган илмий кашфиётларни, турли хил муаммоларини бартараф этиш, эҳтиёжларини қондириш инструменти эканлиги ҳақида сўз борган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF INNOVATIVE ACTIVITY OF TEACHER IN THE CONDITIONS OF MODERNIZATION OF EDUCATION SYSTEM

The article reveals the essence of the role of innovative activity of the teacher in the context of modernization of the education system. It was said that innovation is an instrument of integration of science and industry, which is a relatively independent type of activity, the discovery of scientific discoveries that can be put into practice as a novelty, the solution of various problems, the satisfaction of needs.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ПЕДАГОГНИНГ ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТИНИНГ ЎРНИ»

ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ПЕДАГОГНИНГ ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТИНИНГ УРНИ

Наргиза Гайбуллаевна Дилова

Бухоро давлат университети Бошлангич таълим назирияси кафедраси доценти Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) Nargiza.dilova@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Маколада таълим тизимини модернизациялаш шароитида педагогнинг инновацион фаолиятининг урни мохдяти очиб берилган. Инновацион фаолият бу нисбатан мустакил фаолият тури хдсобланмиш илм-фан ва ишлаб чикаришни интеграциялаштириш, янгилик сифатида амалиётга жорий этилиши мумкин булган илмий кашфиётларни, турли хил муаммоларини бартараф этиш, эхтиёжларини кондириш инструменти эканлиги хдкида суз борган.

Калит сузлар: таълим, модернизация, новация ва инновация, инновацион таълим, инновацион мухдт.

THE ROLE OF INNOVATIVE ACTIVITY OF TEACHER IN THE CONDITIONS OF MODERNIZATION OF EDUCATION SYSTEM

ABSTRACT

The article reveals the essence of the role of innovative activity of the teacher in the context of modernization of the education system. It was said that innovation is an instrument of integration of science and industry, which is a relatively independent type of activity, the discovery of scientific discoveries that can be put into practice as a novelty, the solution of various problems, the satisfaction of needs.

Keywords: education, modernization, innovation and innovation, innovative education, innovative environment.

КИРИШ

Таълим глобал умумхдмжамият тузилмасининг алохида таркибий кисми сифатида жамиятда булаётган барча узгаришларни хдсобга олиши, ана шу асосда уз тузилиши ва фаолият мазмунини узгартириши зарур. Бугунги кунда таълимнинг жамият ривожланиш суръатларидан ортда колаётганлиги, таълим жараёнида кулланилаётган технологияларнинг замонавий талабларга тулик жавоб бермаслиги хакидаги масала дунё хдмжамияти томонидан тез-тез эътироф этилмокда. Чунки таълим хам ижтимоийлаштириш вазифасини бажарувчи сифатида жамиятдаги узгаришлар ортидан бориши хамда унинг ривожланишига

уз таъсирини утказиши керак. Бирок жамият ривожланиши ва таълим тизими уртасидаги муносабат мураккаб куринишга эга булиб, юкори даражадаги жушкинлик билан фаркланади. Ана шу нуктаи назардан таълимдаги узгаришлар факатгина натижа сифатида эмас, балки жамиятнинг келгусидаги узига хос ривожланиш шартидир.

АСОСИЙ КИСМ

Бугун барча давлатлар таълимга имкон кадар куп янгилик киритишга интилмокда. Бугунги янгиликлар уларга уюшган, режали, оммавий ёндашувни талаб этади. Новаторликка кизикиш уйготиш, янгилик яратишга интилувчан шахсни тарбиялаш учун таълимнинг узи янгиликларга бой булиши, унда ижодкорлик рухи ва мухити хукм суриши лозим.

Хрзирги даврда таълим самарадорлигини ошириш, мутахассисларнинг касбий компетентлик даражасини ривожлантириш, рахбар ва педагог кадрларнинг инновацион фаолиятга йуналтириш, олий таълим муассасаларидаги укув жараёнига инновацион таълим ва ахборот-коммуникация технологияларини тадбик этиш, илгор хорижий тажрибаларни узлаштириш ва максадли йуналтириш олий таълим тизимини модернизациялашдаги долзарб вазифалар сифатида белгиланди. Бу эса уз навбатида олий таълим муассасаларидаги укув-услубий фаолият мазмунини такомиллаштириш, укитишнинг инновацион шакл ва методлари, замонавий ахборот-коммуникация технологияларини амалиётга кенг жорий этиш заруратини шакллантирди [1-30].

Адабиётларда инновация муаммолари куп вактгача иктисодий тадкикотлар тизимида урганилиб келинди. Аммо вакт утиши билан жамият хаёти фаолиятининг хамма сохаларида инновацион узгаришлар юзага кела бошлади.

Педагогнинг инновацион фаолияти ёки инновацион таълим тугрисида фикр юритишдан олдин, "ИННОВАЦИЯ" тушунчасига кенгрок тухталиб утсак.

Лугавий жихатдан "Инновация" тушунчаси инглиз тилидан таржимакилинганда ("innovationas") "янгилик киритиш" деган маънони

англатади.

"Узбекистон Миллий энциклопедияси"да курсатилишича, инновация куйидагича мазмун ва тушунчаларга эга: "Инновация (ингл. "innovationas" -киритилган янгилик, ихтиро) - 1) техника ва технология авлодларини алмаштиришни таъминлаш учун иктисодиётга сарфланган маблаглар; 2) илмий-техника ютуклари ва илгор тажрибаларга асослангаан техника, технология, бошкариш ва мехнатни ташкил этиш каби сохалардаги янгиликлар, шунингдек, уларнинг турли сохалар ва фаолият доираларида кулланиши". Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 769

И.Шумпатер ва Н.Кондратевлар «Инновация» тушунчасининг илк ва улкан назариячилари хисоблансалар, К.Ангеловский, В.А.Сластенин ва В.И.Слобадчиковлар уз илмий тадкикотларида инновацион фаолият педагогик фаолиятнинг алохида шакли эканлигини исботлашга харакат килдилар хамда бу борада муайян натижаларга эришган олимлар, деб тан олинадилар.

Таълим тизимида ёки укув фаолиятида инновацияларни куллашда сарфланган маблаг ва кучдан имкон кадар энг юкори натижани олиш максади кузланади. Инновацияларнинг хар кандай янгиликдан фарки шундаки, у бошкариш ва назорат килишга имкон берадиган узгарувчан механизмга эга булиши зарур.

Барча сохаларда булгани каби таълимда хам "новация", "инновация" хамда уларнинг мохиятини ифодаловчи фаолият тугрисида суз юритилади.

Агар фаолият киска муддатли, яхлит тизим хусусиятига эга булиб, факатгина тизимдаги айрим элементларни узгартиришга хизмат килса у новация (янгиланиш) деб юритилади Борди-ю, фаолият маълум концептуал ёндашув асосида амалга оширилиб, унинг натижаси муайян тизимнинг ривожланишига ёки уни тубдан узгартиришга хизмат килса, у инновация (янгилик киритиш) деб аталади

Мохиятига кура новация ва инновация уртасида муайян фарклар мавжуд. Улар куйидагилардир (1-жадвал):

Новация ва инновациялар уртасидаги асосий фарклар

Новация Инновация

1) амалдаги назария доирасида кулланилади; 2) кулам ва вакт буйича чегараланади; 3) методлар янгиланади; 4) натижа аввалги тизимни такомиллаштиради 1) тизимли, яхлит ва давомли булади; 2) маълум амалиётда янги фаолият тизимини лойихалайди; 3) субъектларнинг фаолияти тула янгиланади; 4) янги технологиялар яратилади; 5) фаолиятда янги сифат натижаларига эришилади; 6) амалиётнинг узи хам янгиланади

Инновацион фаолият илм-фан ва ишлаб чикариш сохаларини узаро бирлаштириб, уларнинг салохиятини оширишга имкон берувчи узига хос ишлаб чикариш кучи булиб, унинг таъсир самараси уларок, нисбатан мустакил фаолият тури хисобланмиш илм-фан ва ишлаб чикаришни интеграциялаштириш, янгилик сифатида амалиётга жорий этилиши мумкин булган илмий кашфиётларни иктисодий агентларнинг жорий фаолияти давомида юзага келадиган турли хил

муаммоларини бартараф этиш, эхтиёжларини кондириш инструменти хисобланади.

Таълим тизимида инновация куйидаги холатларда вужудга келади. Илмий муассасалар билан олий таълим муассасаларининг ва ишлаб чикариш корхоналарининг инновацион фаолияти мазмун-мохиятан бир-биридан фаркланади. Айрим манбаларда илмий муассасалар билан олий таълим муассасаларининг инновацион фаолияти хакида суз юритилганида, «илмий-инновацион фаолият» деган тушунчадан фойдаланиш мумкинлиги тугрисида фикрлар билдирилган.

Узбекистон республикаси президентининг 2017 йил 7 февралда "Узбекистон республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси туFрисида" ПФ-4947-сонли фармони чикди. Мазкур Фармоннинг 1-иловасига мувофик 2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича ХДРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ тасдикланди.1

Хдракатлар стратегиясининг туртинчи устувор йуналиши "Ижтимоий сохани ривожлантиришнинг устувор йуналишлари"га каратилган. Мазкур устувор йуналишнинг 4.4. Таълим ва фан сохасини ривожлантириш булимида: узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш, сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш, таълим муассасаларини куриш, реконструкция килиш ва капитал таъмирлаш, уларни замонавий укув ва лаборатория асбоблари, умумий урта таълим сифатини тубдан ошириш, таълим ва укитиш сифатини бахолашнинг халкаро стандартларини жорий этиш асосида олий таълим муассасалари фаолиятининг сифати хамда самарадорлигини ошириш, олий таълим муассасаларига кабул квоталарини боскичма-боскич купайтириш, илмий-тадкикот ва инновация фаолиятини рагбатлантириш, илмий ва инновация ютукларини амалиётга жорий этишнинг самарали механизмларини яратиш, олий укув юртлари ва илмий-тадкикот институтлари хузурида ихтисослаштирилган илмий-экспериментал лабораториялар, юкори технология марказлари ва технопаркларни ташкил этиш тугрисида мухим вазифалар белгилаб берилган.

Шу нуктаи назардан Узбекистон Республикасида инновацион инфратузилмани шакллантиришнинг мухим йуналишларидан бири бу турли хил инновацион марказларни, технологик паркларни, бизнес инкубатор ва бошка шу хилдаги тузилмаларни ривожлантиришдан иборатдир. Айнан, шу каби тузилмалар фаолияти оркали илм-фан ютукларини кенг куламда амалиётга тадбик этиш мумкин булади.

Республикамиз олий таълим муассасаларининг кошида инновацион марказларни ва бошка шу каби ташкилий тузилмаларнинг шакллантирилиши ва

1 «Халк сузи» газетасининг 2017 йил 8 февралдаги 28 (6722)-сонида эълон килинган.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

илм-фан сохасида инновацион фаолиятнинг рагбатлантирилиши туфайли илмий ходимларнинг, новатор-кашфиётчиларнинг мехнат мотивациясини кучайтиришга, илмий ишларнинг натижавилигига эришиш мумкин булади.

Шунга мувофик, фундаментал илмий тадкикотларни амалга ошириш билан боглик молиявий-иктисодий, юридик, ташкилий муаммолар республика даражасида, кадрлар билан таъминлаш, информацион-маркетинг масалалари билан боглик муаммолар республика ва худудлардаги аник олий таълим муассасаси микёсида амалга ошириладиган булса муаммолар ечими таъминланар эди.

Инновацион жараёнда янгиликни яратилиши ва ижро этилишини таъминловчи фаолиятларни турларга ажратувчи боскичларга булинади. Илмий адабиётларда инновацион жараён куйидагича боскичларга ажратилган:

> 1-боскичда янги гоя пайдо булиши ёки янгилик концепцияси юзага келиши кутилади.

> 2-боскичида кашф этиш вакти, яъни амалга ошган объект, моддий ёки маънавий махсулот намуна куринишидаги янгилик яратиш.

> 3-боскичда яратилган янгиликка амалий эхтиёж топилиб уни кушимча ишлаб мукаммаллаштириш амалга оширилади, бу боскич янгилик киритишдан мустахкам самарадорликка эришиш билан якунланади.

> 4-боскичда янгиликнинг таркалиши унинг янги сохаларга диффузияланиб (кушилиб) кенг татбик этилишидан иборат.

> 5-боскич, янгилкнинг бирор сохада хукмрон булиши, бунда хусусан янгилик уз янгилигини йукотиб, янгилик сифатида мавжуд булмай колади.

> 6-боскич янгилик кулланилиши доираси кискариб унинг янги махсулдори билан алмашади.

ХУЛОСА

Юкорида келтирилган инновацион жараённинг бир-бирини вакт боскичида кетма-кет алмаштириб туриши, мунтазам тизим унинг реал ривожланиб боришининг соддалаштирилган схемасини ифодалайди. Таълим тизимидаги инновациялар, уларни амалиётга киритиш, инновацион жараёнларни бошкаришни тахлил килиш оркали инновацион фаолият тушунчасини таърифлаш имконияти пайдо булди. Инновацион фаолият - педагогик жамоани харакатга келтирувчи, олга бошловчи, тараккий эттирувчи кучдир.

REFERENCES

1. Дилова Н.Г. (2018). Важность совместного обучения в повышении эффективности начального образования. International scientific review of the problems and prospects of modern science and education. С. 90-91.

2. Дилова Н.Г. (2012). Возможности организации учебного процесса на основе педагогического сотрудничества. Молодой ученый. T. 46, № 11, С. 409-411.

3. Дилова Н.Г. (2013). Требования к учителю по организации сотрудничества учащихся начальных классов в учебном процессе. Актуальные проблемы современной науки. № 4 (72). С. 55-57.

4. Dilova N.G., Saidova M.J. (2020). Formative assessment of students' knowledge as an innovative approach to education. The American Journal of Social Science and Education Innovations. 2:12, P. 190-196.

5. Dilova N.G., Saidova M.J. (2021). Innovative approach to education is a factor for developing new knowledge, competence and personal qualities. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). 1:10, P. 148-153.

6. Дилова Н.Г. (2021). Вспользование интерактивных методов в школьном обучении. Вестник интегративной психологии. № 21, С. 51-54.

7. Dilova N.G. (2021). Formative assessment of students'knowledge-as a means of improving the quality of education. Scientific reports of Bukhara State University. 3:5, pp. 144-155.

8. Дилова Н.Г. (2019). Влияние технологии сотрудничества на успеваемость учащихся начальных классов. International scientific review of the problems and prospects of modern science and education. С. 63-64.

9. Дилова H.F. (2018). Буюк аждодларимизнинг таълимотларида мужассамлашган укитувчи билан укувчилар хамкорлигининг педагогик хусусиятлари. Замонавий таълим. №3, 63-68 б.

10. Dilova N.G. (2017). Opportunities of Pupils' Complex Development on the Bases of Modernization the Content of Primary Education. Eastern European Scientific Journal. No. 1, pp. 1-4.

11. Dilova N.G. (2017). Activity Areas of Primary School Teachers. Eastern European Scientific Journal. No. 6, pp. 1-6.

12. Дилова H.F. (2017). Укувчи шахсини ривожлантиришда хамкорлик педагогикасининг урни. Замонавий таълим. 1-сон.

13. Dilova N.G. (2015). Situation of cooperation and the problems solved in it.

Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. 2: 13, pp. 102-103.

14. Дилова Н.Г. (2014). Значение процесса педагогического сотрудничества в формировании личности учащихся начальных классов. Сборники конференций НИЦ Социосфера. № 26, С. 190-193.

15. Dilova N.G. (2021). Sharq allomalarining ilmiy merosi - uchinchi renesans uchun katta imkoniyat. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 506-514 betlar.

16. Dilova N.G. (2021). Ajdodlarimiz merosi vositasida bo'lajak o'qituvchilarga ta'lim-tarbiya berishning ahamiyati. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 515-523 betlar.

17. Дилова Н.Г. (2021). Бошлангич таълимда укувчиларда шахслараро муносабатларга киришиш куникмаларини шакллантириш имкониятлар. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 524-533 бетлар.

18. Дилова Н.Г. (2021). Шахслараро муносабатларга асосланган таълим жараёнини моделлаштириш. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 534-546 бетлар.

19. Дилова Н.Г. (2021). Педагогик хамкорлик жараёнининг мазмуни ва уни ташкил этиш тамойиллари. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 547-557 бетлар.

20. Dilova N.G. (2021). O'quvchilarning shaxsiy sifatlari - pedagogik hamkorlikning dastlabki tamoyili. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 558-566 betlar.

21. Dilova N.G. (2021). O'qituvchi-o'quvchi hamkorligini vujudga keltirishning pedagogik ahamiyati. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 567-576 betlar.

22. Dilova N.G. (2021). Ajdodlar merosida ta'limdagi o'zaro hamkorlik munosabatlari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 577-585 betlar.

23. Расулова З. (2021). Замонавий ахборот-коммуникация технологиялари укув жараёнларини ривожлантиришнинг мухим омили сифатида. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 349-359 бетлар.

24. Расулова З.Д. (2021). Компьютер воситасида технология дарслари самарадорлигини ошириш. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 387-397 бетлар.

25. Rasulova Z.D. (2021). Texnologiya darslarini tashkil etishning didaktik tamoyillari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 427-438 betlar.

26. Rasulova Z. (2021). Bo'lajak o'qituvchilarning kasbiy kompetentligini rivojlantirishning pedagogik shart-sharoitlari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 338-348 betlar.

27. Расулова З. (2021). Булажак технология фани укитувчисининг билим, куникмасини ривожлантиришда дастурий таълим воситаларининг урни. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 370-379 бетлар.

28. Расулова З.Д. (2021). Инновацион педагогик технологиялар асосида олий таълим муассасаси укув жараёнларини такомиллаштириш мазмуни. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 460-469 бетлар.

29. Расулова З. (2021). Педагогик дастурий воситалардан фойдаланиб булажак технология фани укитувчиларининг касбий махоратини ошириш йуллари. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 416-426 бетлар.

30. Расулова З.Д. (2021). Талабаларнинг креативлигини ривожлантиришда масофавий таълимнинг урни. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 439-448 бетлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.