Научная статья на тему 'МУАММОЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ, УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

МУАММОЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ, УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
1587
165
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
узлуксиз таълим / инновацион жараёнлар / фасилитаторлик / замонавий ёндашувлар / муаммоли таълим технологиялари. / continuing education / innovative processes / facilitation / modern approaches / problem-based learning technologies

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Зарина Мухитдиновна Ашурова

Мақолада муаммоли таълим технологиялари, уларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEM EDUCATIONAL TECHNOLOGIES, THEIR SPECIFIC FEATURES

The article describes problem-based learning technologies and their specific features.

Текст научной работы на тему «МУАММОЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ, УЛАРНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

МУАММОЛИ ТАЪЛИМ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ, УЛАРНИНГ УЗИГА ХОС

ХУСУСИЯТЛАРИ

Зарина Мухитдиновна Ашурова

Бухоро давлат университетининг педагогика институти мактабгача ва бошлангич

таълим кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада муаммоли таълим технологиялари, уларнинг узига хос хусусиятлари хакида баён этилган.

Калит сузлар: узлуксиз таълим, инновацион жараёнлар, фасилитаторлик, замонавий ёндашувлар, муаммоли таълим технологиялари.

PROBLEM EDUCATIONAL TECHNOLOGIES, THEIR SPECIFIC

FEATURES

ABSTRACT

The article describes problem-based learning technologies and their specific features.

Keywords: continuing education, innovative processes, facilitation, modern approaches, problem-based learning technologies

Узбекистонда узлуксиз таълим тизимини такомиллаштириш йулида олиб борилаётган ислохотнинг мухим йуналиши сифатида таълим жараёнини технологиялаштиришдан эътироф этилди. Бу жараённинг самарадорлиги укитувчилар томонидан замонавий таълим технологияларини таълим амалиётида фаол кулланилиши [1-30], шунингдек, ривожланган хорижий мамлакатлар таълими амалиётида кулланилаётган замонавий технологиялардан хабардор булишкуйидаги шартлар асосида таъминланди. Педагогик вазифанинг хал этилишига укитувчи ва тингловчи фаолиятларининг мазмуни, воситаларини лойихалаш оркали эришади. Замонавий шароитда таълим жараёнини технологиялаштириш уни лойихалашга нисбатан янгича ёндашув, яъни, таълим жараёнини технологик структурасига мувофик ёритиш заруратини такозо этади.

ТАЪЛИМ ЕНДАШУВЛАРИ

Анъанавий таълим ёндашувлари

Муаммоли таълим ёндашувлари

Муаммоли таълим - бу укувчиларнинг билиш фаоллиги хамда ижодий мустакиллигини оширади.

Муаммоли таълимнинг мохияти муаммоли вазиятларни яратиш (ташкил этиш) ва уларни укувчи ва укитувчи хамкорлигида хал этиш. Бунда, укувчиларнинг мустакил ишлаши (фикр юритиши, масалаларни хал этиши, ва б.) иложи борича максимал даражада булиши хамда укитувчининг фаолияти иложи борича йуналтирувчи булиши шарт.

Муаммо - (юнон. problema - масала) - ечими талаб этиладиган мураккаб савол, масала.

Муаммоли таълим технологияси жуда кадим замонлардан шаклланиб келмокда. Жумладан, ^адимги Грецияда муаммоли савол-жавоблар, ^адимги Х,индистон ва Хитойда муаммоли бахс-мунозаралардан кенг фойдаланилган.

Муаммоли укитиш асосида америкалик психолог, файласуф ва педагог Жонь Дьюи гоялари ётади. У 1894 йилда Чикаго шахрида укитиш асосини укув режаси эмас, балки уйинлар ва мехнат фаолияти ташкил этган тажриба мактабини ташкил килган.

Муаммоли таълимнинг бош максади - муаммони тулик тушуниб етишга эришиш ва уни хал эта олишга ургатиш. Муаммоли укитиш етарли даражада булиши учун - яхлит укув-тарбия жараёнинг узвий кисми булиши керак Муаммоли таълим технологияларининг турлари

Шахсга йуналтирилган таълим технологияси

^^^^^ Хдмкорликда укитиш таълим технологияси Муаммоли Эвристик (тадкикотчилик) таълим

таълим технологияси

технологиялари Лойихавий таълим технологияси

Танкидий фикрлашни ривожлантирувчи таълим технологияси Бугунги кундаги долзарб муаммолардан бири инсонни субъект сифатида узлуксиз ривожланиши гояси, бутун хаёт давомида таълим олиши, таълим олувчилар таълим фаолиятини нафакат оламни англаш, инсон кобилиятларини

ривожлантириш учун, балки оламни яхшилик томонга узгартириш учун олиб бориши кераклигини узида мужассам этади.

Оламни яхшилик томонга узгартириш бу ижодкорлик тушунчаси билан боглик жараёндир. Ижодкорлик - бу шундай фаолиятки, бунда инсоннинг самарадорлилик, юкори фикрлаш даражаси, муаммони кура билиш, тадкикотчилик, интуиция, аклий реакциянинг тезкорлиги каби сифатлари намоён булади.

Айнан, таълим-тарбия жараёнида хар бир шахснинг кобилиятини ривожлантириш, уни ижодкорликка ундашда муаммоли таълим технологияларини куллаш юкори самара беришини бугун жахон таълими таъкидламокда.

Демак, бугунги таълимнинг долзарблигини таъминлаш максадида:

1. Хдётий куникмаларни шакллантириш методларидан фойдаланиш;

2. Хдётий куникмаларни шакллантирилганлигини аниклаш, бахолашга йуналтирилган методларни ишлаб чикиш мухим ахамият касб этмокда. Натижада куйидаги умумий куникмалар ва муносабатлар пайдо

булишига эришилади: S Жамоада ишлай олиш S Бошкаларни тинглаш S Карор кабул кила олиш S Узаро хамкорлик килиш S Муаммоларни хал кила олиш S Ахборотларни танкидий тахлил кила олиш S Узининг таълим йуналишини белгилай олиш S Билимларини намойиш эта олиш

Педагогика назарияси ва амалиётида таълим-тарбия жараёнида куплаб ёндашувлар мавжуд. Педагогик технологияларни характери ана шу ёндашувдан келиб чикади. Шунга карамасдан купгина педагогик технологиялар уз мазмуни, максади, методлари ва воситаларига кура бир-бирига ухшаш. Педагогик технологияларни ана шу ухшаш хусусиятларига караб уларни бир неча турга ажратиш мумкин.

Кулланилишига, камров хажмига (масштабига) кура уларни уч гурухга ажратилади:

1. Умумий педагогик технологиялар.

2. Хусусий методик педагогик технологиялар.

3. Кичик модулли (локал, махаллий бушликни тулдиришга йуналтирилган) универсал технологиялар

Укитувчи касбий фаолиятини ташкил этишда таълим жараёнини лойихалаш

anoxuga axaMnaTra эга. X,ap 6np y;yB KypcnHn ypraHnm anoxuga MaB3y Ba

ôynHMnapHH noHHxanam acocnga aManra omnpHnagn.

negarorHK ^aonnaT KypuHumu ôynuô, y TatnnM Tat^HM ^apaëHHHHHr TexHonoraK Ty3unMa xaMa y^HTum

^apaëHHHH Hara^acnHn Ka^onaraoBHn MeTog Ba Bocuranap

^OHH^a^am ннFннgнcнгa эгaпнгн 6nnaH TaBcn^naHagn

^ofinxanam Maxcynn TatnnM ^apaённнннг noHnxacn caHanagn. negaroraK aMannëT мoxнaтннн Taxnnn этнm Hara^acnga TatnnM ®;apaённнн nofinxanamHEHr 6np Hena KoHyHnaTnapn a^parangn.

Tapôna ®;apaённнн тexнoпoгнaпamтнpнm aHn; Ma;cag Ba umuMouH Foara acocnaHnô, yKyBHnga Ma'tHaB^-ax^oMuS cn^araapHn maкппaнтнpнmгa нyнaптнpнпгaн negaroraK ^aonnaTHnHr тamкнпнн-тexннк ^nxaTgaH yromтнpнпнmн

TatnnM ^apaëHngaH ^apK—n Tapôna ®;apaённнн тexнoпoгнaпamтнpнmga 6y ^apaëHHKHr caMapacnHn Knc;a MyggaT opannFnga Kypa onnm ^koh^™ fiy;. Tapôna ®;apaённнннг y3nra xoc xycycnaTnapn, raHr-roB^ Ba yкнтyвнн ypTacnga W3ara Kennm эxтнмoпн 6ynraH знggнaтпap TapSKaBnE ^apaëHHn тexнoпoгнaпamтнpнmгa HncSaraH n^ognô Ba Mac^y-namn ëHgomnm зapypпнгннн Ta;o3o этagн.

3aMoHaBnH mapomga MatHaBKH - Ma'tp^m TagSnpnapHnHr yткaзнпнmнгa pacMnaTHn-nK Hy;Tan Ha3apgaH bo3 Kennm Ma;cagra MyBo^nKnp. 3epo, Tafiëp c^HapnH acocnga MyafiaH TagSnpHn TamKnn этнm ^apaëHnga yHKHr acocnfi cyôteKraapn ôynraH тннraoвннпap $aon нmтнpoкнн, Tagônp Hara^acnHn ôenrnnoBHn maxc cn^araga эмac, ôanKn oggnfi n^ponn cn^araga Karaamagn. Ey xonaT эca 6np ;aTop canônH oKuSaraapHn Kern^nS Hn^apagn.

XycycaH:

> yKyBHnnapga тap6нaвнн TagSnpnapHnHr yткaзнпнmнгa HncôaraH canônH MyHocaôaT maKmaHagn;

> yKyBHnnapga MycTaKun ^KKpnam, n^ogKopnnK к;o6нпнaтннннг тap6нaпaннmн ynyH nMKoHnaT aparanMafign;

> yKyBHnnap ônnaH TagSnpnapHn yTKa3nm ynapHKHr maxc cn^araga KaMon тoпнmпapннн TatMnHnamra нyнaптнpнmгa эмac, ôanKn cnH^HKHr TatnnM Myaccacacn ^aMoacn ongnga "coxTa oôpy" opттнpнmн ynyH xroMaT KunyBHn Bocura экaнпнгн тyFpнcнgaгн xynocaHKHr maKmaHnmn ynyH maporn W3ara Kenagn.

MyxoKaMa ^apaëHnga Укнтyвнн ToMoHngaH Typnn TaHÔexnapHnHr

берилишига йул куймаслик, аксинча, йул куйилган хато ва камчиликларнинг укувчиларнинг узлари томонидан аникланиб, уларни бартараф этиш (кейинги тадбирни утказиш жараёнида уларнинг такрорланишини олдини олиш) йулида чора-тадбирларни белгилаш мухим ахамиятга эга.

Натижада, хар бир амалга оширилган фаолият мустакил тахлил этилади ва хато камчиликларни англаган холда тузатишга эришилади. Бунда хар бир маънавий - маърифий тадбирда замонавий таълим технологиялардан фойдаланиш, максадни аник белгилаш, амалга ошириладиган тадбир режаларини олдиндан режалаштириш, хар бир укувчининг ижодий кобилиятларини ривожлантириш учун имкониятлар яратиш.

REFERENCES

1. Дилова Н.Г. (2018). Важность совместного обучения в повышении эффективности начального образования. International scientific review of the problems and prospects of modern science and education. С. 90-91.

2. Дилова Н.Г. (2012). Возможности организации учебного процесса на основе педагогического сотрудничества. Молодой ученый. T. 46, № 11, С. 409-411.

3. Дилова Н.Г. (2013). Требования к учителю по организации сотрудничества учащихся начальных классов в учебном процессе. Актуальные проблемы современной науки. № 4 (72). С. 55-57.

4. Dilova N.G., Saidova M.J. (2020). Formative assessment of students' knowledge as an innovative approach to education. The American Journal of Social Science and Education Innovations. 2:12, P. 190-196.

5. Dilova N.G., Saidova M.J. (2021). Innovative approach to education is a factor for developing new knowledge, competence and personal qualities. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). 1:10, P. 148-153.

6. Дилова Н.Г. (2021). Вспользование интерактивных методов в школьном обучении. Вестник интегративной психологии. № 21, С. 51-54.

7. Dilova N.G. (2021). Formative assessment of students'knowledge-as a means of improving the quality of education. Scientific reports of Bukhara State University. 3:5, pp. 144-155.

8. Дилова Н.Г. (2019). Влияние технологии сотрудничества на успеваемость учащихся начальных классов. International scientific review of the problems and prospects of modern science and education. С. 63-64.

9. Дилова Н.Г. (2018). Буюк аждодларимизнинг таълимотларида мужассамлашган укитувчи билан укувчилар хамкорлигининг педагогик хусусиятлари. Замонавий таълим. №3, 63-68 б.

10. Dilova N.G. (2017). Opportunities of Pupils' Complex Development on the Bases of Modernization the Content of Primary Education. Eastern European Scientific Journal. No. 1, pp. 1-4.

11. Dilova N.G. (2017). Activity Areas of Primary School Teachers. Eastern European Scientific Journal. No. 6, pp. 1-6.

12. Дилова H.F. (2017). Укувчи шахсини ривожлантиришда хамкорлик педагогикасининг урни. Замонавий таълим. 1-сон.

13. Dilova N.G. (2015). Situation of cooperation and the problems solved in it.

Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития. 2: 13, pp. 102-103.

14. Дилова Н.Г. (2014). Значение процесса педагогического сотрудничества в формировании личности учащихся начальных классов. Сборники конференций НИЦ Социосфера. № 26, С. 190-193.

15. Dilova N.G. (2021). Sharq allomalarining ilmiy merosi - uchinchi renesans uchun katta imkoniyat. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 506-514 betlar.

16. Dilova N.G. (2021). Ajdodlarimiz merosi vositasida bo'lajak o'qituvchilarga ta'lim-tarbiya berishning ahamiyati. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 515-523 betlar.

17. Дилова Н.Г. (2021). Бошлангич таълимда укувчиларда шахслараро муносабатларга киришиш куникмаларини шакллантириш имкониятлар. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 524-533 бетлар.

18. Дилова Н.Г. (2021). Шахслараро муносабатларга асосланган таълим жараёнини моделлаштириш. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 534-546 бетлар.

19. Дилова Н.Г. (2021). Педагогик хдмкорлик жараёнининг мазмуни ва уни ташкил этиш тамойиллари. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 547-557 бетлар.

20. Dilova N.G. (2021). O'quvchilarning shaxsiy sifatlari - pedagogik hamkorlikning dastlabki tamoyili. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 558-566 betlar.

21. Dilova N.G. (2021). O'qituvchi-o'quvchi hamkorligini vujudga keltirishning pedagogik ahamiyati. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 567-576 betlar.

22. Dilova N.G. (2021). Ajdodlar merosida ta'limdagi o'zaro hamkorlik munosabatlari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 577-585 betlar.

23. Расулова З. (2021). Замонавий ахборот-коммуникация технологиялари укув жараёнларини ривожлантиришнинг мухим омили сифатида. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 349-359 бетлар.

24. Расулова З.Д. (2021). Компьютер воситасида технология дарслари самарадорлигини ошириш. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 387-397 бетлар.

25. Rasulova Z.D. (2021). Texnologiya darslarini tashkil etishning didaktik tamoyillari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 427-438 betlar.

26. Rasulova Z. (2021). Bo'lajak o'qituvcMaming kasbiy kompetentligini rivojlantirishning pedagogik shart-sharoitlari. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 338-348 betlar.

27. PacynoBa 3. (2021). Eyna^äK TexHonorua $aHH yKUTyBHHcHHHHr öhhhm, KyHHKMacHHH pHBo^narnupumga gacTypufi TatnuM BocuTanapuHHHr ypHH. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 370-379 öeraap.

28. PacynoBa 3.^. (2021). Hннoвaцнoн negaroruK TexHonoruanap acocuga ohhh TatnHM Myaccacacu yKyB ^apaeHnapuHH TaKoMunnamTupum Ma3MyHH. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 460-469 öeraap.

29. PacynoBa 3. (2021). negaroruK gacrypufi BocuTanapgaH ^oöganaHuö 6yna«:aK TexHonorua $aHH yKUTyBHHnapHHHHr KacÖHH MaxpparaHH omupum fiynnapu. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 416-426 öeraap.

30. PacynoBa 3.^. (2021). TanaöanapHHHr KpearaBnuruHH puBo^naHTupumga Maco^aBHH TatnuMHHHr ypHH. Science and Education. Vol. 2, Issue 10, 439-448 öeraap.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.