Научная статья на тему 'ТАЪЛИМДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ – ЮКСАК МАЛАКА ЭГАСИ БЎЛИШ ДЕМАКДИР'

ТАЪЛИМДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ – ЮКСАК МАЛАКА ЭГАСИ БЎЛИШ ДЕМАКДИР Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

91
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Алимжон Ахмаджонович Рисқулов, Гулнора Бурановна Юлдашева, Нодиржон Қаюмжонович Турсунов, Хуршидбек Икромович Нурметов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ – ЮКСАК МАЛАКА ЭГАСИ БЎЛИШ ДЕМАКДИР»

^^pecialists^n^heFieldoimÊamÊpmÊm

TA^HM^A 3AMOHABHH HННОВАЦHОН TEXHO^OrHH^APHH ^y^^Am - MKCAK MA^AKA ЭГAСH BY^Hm ^EMAK^HP

A^HM^OH AxMag^OHOBHH Pucrçy^OB

ry^Hopa BypaHOBHa MigameBa Hogup^OH ^aroM^OHOBHH TypcyHOB XypmugöeK Hkpomobhh HypMeTOB

TomKeHT gaBnaT TpaHcnopT yHuBepcuTeTu kh_tari@mail. ru

X,o3upru 3aMOH ^aH-TexHuKacuHuHr Ba KoMnroTep TexHonoruacuHuHr puBo^naHumu onufi yKyB ropraapu yKyB ^apaëHura aHru ^aHnapHu onuS Kupgu. MaMnaKaraMroga TatnuM TrouMuga aManra omupunaëTraH KeHr KynaMnu ucnoxoTnap Ty^afinu HaBKupoH aBnogHuHr 3aMoHaBufi SunuM onnrnn, KacS-xyHap эгaпnamн ynyH SeKuëc uMKoHuaTnap aparanraH. MpTuMro yrun-KronapuHu SapKaMon uHcoHnap этн6 TapSuanamra xH3MaT KunaëTraH SyHgafi эзгy catfi-xapaKaraap goupacuga uKTugopnu yKyBnunapHuHr nyKypnamrapunraH TapTuSga Ba нннoвaцнoн TexHonoruanap acocuga SunuM onumnapura xaM anoxuga эtтнSop KaparnnMoKga. EyHu coxaga oprrapunraH Ta^puSaHuHr xan^apo MuKëcga MKcaK эtтнpo$ этнnaëтгaннgaн xaM aHrnam MyMKuH. Kagpnap Tafiëpnam coxacugaru gaBnaT cuëcara uhcohhu uHTenneKTyan Ba MatHaBufi-axnoKufi ^uxaTgaH TapSuanam SunaH y3Bufi SornuK SynraH y3nyKcu3 TatnuM тнзнмн opKanu xap ToMoHnaMa puBo^naHraH SapKaMon maxcHu maKnnaHTupumHu Ha3apga TyTraHu xonga, TatnuM onyBnunapga SunuM onumra Ba aHrunuKnapHu nyxTa y3namTupumra эxтнë^ннн, myHuHrgeK, acocufi yKyB-unMufi Ba yMyMMagaHufi SunuMnap, Munnufi Ba yMyMSamapufi Kagpuaraapra acocnaHraH MatHaBufi-axnoKufi $a3unaraap, u^ogufi ^uKpnam, aTpo^-MyxuTra oHrnu MyHocaSaTga Synum KyHuKManapuHu TapKuS TomupumHu y3nyKcu3 TatnuM ^apaëHuHuHr acocufi Ba3u$acu cu^arnga SenrunaS Sepgu. Onufi TatnuM тнзнмннннг acocufi MaKcagu — Sapna coxanapga eTyK MyTaxaccuc maxcHu Tafièpnam, yHuHr u^ogufi, pyxufi Ba

^ucMoHufi KoSunuaTnapuHu puBo^naHTupum xaMga axnoKufi ^uxaTgaH

MycTaxKaM $aon ^yKapoHu TapSuanamgup.

EyryHru KyHga puBo^naHraH MaMnaKaTnapga yKyBnunapHuHr yKyB Ba u^ogufi ^aonnuKnapuHu omupyBnu, TatnuM-TapSua ^apaëHuHuHr caMapagopnuruHu Ka^onaraoBnu negaroruK TexHonoruanapHu Kynnamra goup KaTTa Ta^puSa TynnaHraH

April 21-22

472

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

булиб, бу тажриба асосини интерфаол методлар ташкил этмокда. Интерфаол методлар - таълим олувчиларнинг билим, куникма, малака ва ахлокий сифатларни узлаштириш йулида биргаликда, узаро хамкорликда харакат килишларини таъминловчи методлар хисобланади.

Таълим жараёнида интерфаол методларни куллаш укув материалларининг талабалар томонидан пухта узлаштирилишини таъминлайди. Бугунги кунда таълим амалиётида 700 га якин интерфаол методлар кулланилмокда. Бундан ташкари, илм-фан, техника ва ишлаб чикариш сохаларининг тез суръатларда жадаллик билан ривожланиши таълим тизими ходимларидан таълим тарбия сифатини мазмун жихатдан янги боскичга кутаришни талаб этиб, хар бир тизим ходими, айникса укитувчилар зиммасига янада юксак маъсулият ва вазифаларни юклайди. Замонавий компьютер технологияларидан фойдаланиб дарс утиш янги таълим стандартига айланмокда. Мультимедиали дарсликлар яратишда ишланмаларни методик таъминлаш мухим ахамиятга эга. Мультимедиа дарсликлар укитишнинг барча бскичларини автоматлаштиришга каратилган, яъни укув материалини тушунтиришдан бошлаб, то бу билимни назорат килиш ва якуний бахо куйишгача. Бундан барча асосий укув материали ёркин, кизикарли, мазмунли уйин шаклига келтирилган, графикадан, анимациядан, шунингдек интерфаол, овоз журлиги, видеолавхалар шаклида утказилади. Электрон дарслик - бу нафакат мажмуали, шунингдек яхлит дидактик, услубий ва интерфаол дастурли тизим булиб, у укув материалининг мураккаб жойларини ахборот етказишнинг турли шаклдаги, шунингдек уларни тмультимедиа воситаларида имитациялаш ёрдамида илмий тадкикот усуллари тугрисида маълумот беради. Бунда укув материалини тушунарли, ёркин ва кургазмали етказиш хисобига узлаштириш имконияти ошади. Укитиш жараёни анча муваффакиятли кечади, чунки у объект ва ходисаларни бевосита кузатиш имконини беради. Укитишнинг умумий конуниятларига доир дидактик аспектлар ва у ёки бу аник фан ёки фанлар гурухини укитиш хусусиятларининг услубий аспектлари узаро ва электрон дарслик дастурий таъминоти масалалари билан узвий богланган. Компьютерли дарслик - одатдаги дарслик, маълумотнома, масалалар туплами ва тажриба практикуми хусусиятларини умумлаштиради. Электрон дарслик барча асосий функцияларни, яъни назарий материалларни етказиш, дастлабки олинган билимларни куллашни (машк топширикларини бажариш) ташкил этиш, узлаштириш даражасини назорат килиш (тескари алока) мустакил таълим олишга

April 21-22

473

Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022 Prospects for Training International ^^peciaUstsjnJh£FedofTrampor^

йуналтирилган топшириклардир. Таълим жараёни янги усулда юкори даражада утади, чунки электрон дарслик урганувчи учун кулай тезликда ишлаш, такрорлаш ва ургатувчи, бу холда компьютер, яъни мослашган куриш ва эшитиш образлари окимини кабул килади, бунда унга нафакат ахборот, балки эмоционал таъсир хам утказади. «Эшитганимни ёддан чикараман, курганимни эслаб коламан, мустакил бажарсам тушуниб етаман» - буюк файласуф Конфуцийга тегишли бу хикматли суз юкоридаги фикрларимизга далилдир. Мультисенсорли таълим назарияси асосларга кура конкрет укувчи учун кулай усулдан максимал даражада фойдаланиш керак. Ахборотларни визуал воситалардан фойдаланиб, яхлит етказиб бериш укитишнинг энг жадал шаклларидан хисобланади. Видеографик, матнли ва музикали - нуткли материал ёрдамида индивидуал диалогли коммуникация шунчалик жадалки, у укитиш жараёнини максимал енгиллаштиради, гипермухит фойдаланувчига ахборнот таъсири имкониятини кенгайтиради ва урганувчини укиш жараёнига бевосита жалб килади: урганиладиган материални яхши ва чукур тушуниш, урганувчини янги билимини узлаштиришга кизиктириш, укитиш вактини анча кискартириш, материални узок муддат ёдда саклаш ва бошкалар. Замонавий технологиялар кулланилган машгулотлар укувчилар эгаллаётган билимларни узлари кидириб топишларига, мустакил урганиб, тахлил килишларига, хатто хулосаларни хам узлари келтириб чикаришларига каратилган. Укитувчи бу жараёнда шахс ва жамоанинг ривожланиши, шаклланиши, билим олиши ва тарбияланишига шароит яратади, шу билан бир каторда бошкарувчилик, йуналтирувчилик вазифасини бажаради. Чунки, хозирги даврда содир булаётган инновацион жараёнларда таълим тизими олдидаги муаммоларни хал этиш учун янги ахборотни узлаштириш ва узлаштирилган билимларни узлари томонидан бахолашга кодир, зарур карорлар кабул килувчи, мустакил ва эркин фикрлайдтган шахслар керак. Шунинг учун хам, таълим муассасаларининг укув-тажрибавий жараёнида замонавий укитиш услублари - интерфаол услублар, инновацион технологияларнинг урни ва ахамияти бекиёсдир. Педагогик технология ва уларнинг таълимда кулланилишига оид билимлар, тажриба курсантларни билимли ва етук малакага эга булишларини таъминлайди. Бу уринда инновацион технологиялар такомиллашувининг ёшлар онгига турли таъсирлари мавжуд. Бунинг исботини бошка ривожланган чет эл мамлакатлари тажрибасида куришимиз мумкин. Замонавий хаётга богланган холда, утмишини, узлигини унутиб куяётган ёшлар хаётимизда учраб турибди.

April 21-22

474

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

Хулоса килиб айтганимизда, инновацион фаолият - бу илмий изланишлар, ишланмалар яратиш, тажриба - синов ишлари олиб бориш ёки бошка фан-техника ютукларидан фойдаланган холда янги технологик жараён ёки янги такомиллаштирилган махсулот яратиш булиб, унинг грамматик хусусияти шундаки, у гоялар майдонида хам ва алохида бир субъектнинг харакат майдонида ххам амалга оширилмайди, балки бу фаолиятни амалга ошириш тажрибаси кишилар хаётида хаммабоп буладиган холдагина хакикий инновацион хисобланади. Инновацион фаолиятнинг асл мазмуни амалда янги технологиянинг шаклланиши булиб, унинг натижаси инновация сифатида юзага келган ихтирони - лойихага, лойихани - технологияга айлантиришга йуналтирилган фаолиятдир.

REFERENCES

1. Ryskulov, A. A., Liopo, V. A., Ovchinnikov, E. V., & Eisymont, E. I. (2011). Phase transformations in tribosystems with metal-polymer components. Journal of Friction and Wear, 32(1), 30-36.

2. Nurmetov, K., Riskulov, A., & Avliyokulov, J. (2021). Composite tribotechnical materials for autotractors assemblies. In E3S Web of Conferences (Vol. 264). EDP Sciences.

3. Nurmetov, K. I., Avliyokulov, J. S., & Alimov, M. R. (2021). Features of the structure, composition and technology of composite materials based on polytetrafluoroethylene. Frontline Social Sciences and History Journal, 1(06), 15-18.

4. Nurmetov, K., & Riskulov, А. А. (2020). Perspectives on the Use of Composites.

5. Nurmetov, K., Riskulov, A., & Avliyokulov, J. (2021). Composite Tribotechnical Materials for Autotractor Units (No. 5039). EasyChair.

6. Нурметов, Х. И., Турсунов, Н. К., Кенжаев, С. Н., & Рахимов, У. Т. (2021). Перспективные материалы для механизмов автомобильных агрегатов. Scientific progress, 2(2), 1473-1479.

7. Abdurazakov, A. A., Riskulov, A. A., Yuldasheva, G. B., & Avliyokulov, J. S. (2015). Technology of high-strength wear resistant fluorcomposites for mechanical engineering. Europaische Fachhochschule, (10), 43-47.

8. Семин, А. Е., Турсунов, Н. К., & Косырев, К. Л. (2017). Инновационное производство высоколегированной стали и сплавов. Теория и технология выплавки стали в индукционных печах.

9. Texnologiya mashinostroitel'ny'x, V. V. (2012). ftorkompozitov s ponizhenoj defektnost'yu/VV Voropaev, VA

April 21-22

475

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-146-150 Specialists in the Field of Transport

Struk, GN Gorbacevich, IL Lavry'nyuk, GB Yuldasheva. Sb. Trydov XXI veka.-Doneck, 155-164.

10. Турсунов, Н. К. (2021). Повышение качества стали за счёт применения редкоземельных металлов.

11. Антонов, А. С., Абдуразаков, А. А., Рыскулов, А. А., Струк, В. А., & Юлдашева, Г. Б. (2017). Машиностроительные композиционные материалы на основе смесей термопластов. Прогрессивные технологии и системы машиностроения, (1), 3-19.

12. Воропаев, В. В., Струк, В. А., Горбацевич, Г. Н., Лавринюк, И. Л., & Юлдашева, Г. Б. (2012). Технология машиностроительных фторкомпозитов с пониженной дефектностью. In Сб. трудов XIX международной научнотехнической конференции. Машиностроение и техносфера XXI века (Vol. 1, pp. 155-164).

13. Yuldasheva, G. B., Huzhahmedova, H. S., & Yuldasheva, N. P. (2020). Use of nanomaterials for restoration of rubbing parts of engine. Academy, (4), 25-26.

April 21-22

476

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.