Научная статья на тему 'ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ АМАЛИЙ БИЛИМЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ'

ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ АМАЛИЙ БИЛИМЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
52
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Амалий / лаборатория / технологик машқлар / кўникма / малака / метод. / Practical / laboratory / technological exercises / skills / qualifications / methods.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Нўъмонова, Сохиба Эргашбоевна

Мақолада таълим жараёнида талабаларнинг амалий билимларини ривожлантириш, амалий ва лаборатория ишларида технологик машқларни бажариш ва улар ёрдамида талабаларнинг амалий кўникма ва малакаларни шакллантириш борасида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Нўъмонова, Сохиба Эргашбоевна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGY OF DEVELOPING PRACTICAL KNOWLEDGE OF STUDENTS IN THE EDUCATIONAL PROCESS

The article deals with the development of students' practical knowledge in the educational process, the implementation of technological exercises in practical and laboratory work and the formation of practical skills and abilities of students with their help.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ АМАЛИЙ БИЛИМЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МЕТОДИКАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

TAB^HM ^APAEHH^A TA^ABA^APHHHr AMA^HH EMHM.HAPHHH PHBO^^AHTHPHm METO^HKACH

Нуъмонова Сохиба Эргашбоевна

Наманган мухандислик-курилиш институти

АННОТАЦИЯ

Мацолада таълим жараёнида талабаларнинг амалий билимларини ривожлантириш, амалий ва лаборатория ишларида технологик машцларни бажариш ва улар ёрдамида талабаларнинг амалий куникма ва малакаларни шакллантириш борасида суз юритилади.

Калит сузлар: Амалий, лаборатория, технологик машцлар, куникма, малака, метод.

АННОТАЦИЯ

В статье речь идет о развитии практических знаний студентов в учебном процессе, реализации технологических упражнений в практических и лабораторных работах и формировании с их помощью практических навыков и умений студентов.

Ключевые слова: Практические, лабораторные, технологические занятия, навыки, квалификация, методы.

ABSTRACT

The article deals with the development of students' practical knowledge in the educational process, the implementation of technological exercises in practical and laboratory work and the formation of practical skills and abilities of students with their help.

Keywords: Practical, laboratory, technological exercises, skills, qualifications, methods.

КИРИШ

Таълим жараёнида талабаларнинг амалий билимларини ривожлантиришда уларни янги вазиятга кучириб, амалий масала хамда вазиятларни хал килиш учун умумий педагогик тушунчалар ва асосий педагогик малакаларни ривожлантиришга каратилади [1].

Амалий билимларини ривожлантиришда амалий машгулотларнинг урни мухим. Амалий машгулотларни утказишда куйидаги методлардан фойдаланиш максадга мувофик:

-технологик топширикларни бажариш;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

- педагогик-технологик вазиятлар ишлаб чикиш;

- умумлаштирувчи техник-схемаларни моделлаштириш;

- керакли маълумотларни топиш;

- мустакил (кушимча) билим олиш.

Амалий машгулотларининг асосий мохияти шундаки, унда талабалар мустакил равишда мавзуга оид турли топширикларни бажарадилар ёки тажриба утказадилар. Амалий машгулот утказиш шакллари: турли хил педагогик-технологик вазиятларни лойихалаш, педагогик-техник масалаларни хал этиш, топшириклар бажариш, техник-схемалар билан ишлаш, укитувчилар билан бахс-мунозараларда иштирок этиш ва бошкалардан иборат.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Амалий ва лаборатория ишларида талабаларнинг асосий иш фаолияти технологик машклар хисобланади. Технологик машклар амалий куникма ва малакаларни шакллантириш хамда мустахкамлаш максадида муайян хатти-харакатларни куп марта такрорлашдан иборат. Ишлаб чикариш таълимида машкларни бажаришда асосан куйидаги талаблар куйилади: технологик машкларни талабалар онгли ва максадга мувофик йусинда бажаришлари; машкда ишлаб чикариш методикасига асосланиши, машклар тизимли, изчил, узлуксиз булиши хамда такрорланиши; талабалар мустакил ишлаши ва малакаси мунтазам ривожланиб бориши керак [5].

Технологик машкларга таълим методи сифатида катор дидактик талаблар куйилади:

- технологик машклар талабаларнинг онгли фаолиятига асосланади. Амалий куникма ва малакаларни хосил килишда онг мухим урин тутади;

- технологик машклар ва уларнинг элементлари осондан мураккабга борадиган тартибда жойлаштирилади. Турли мехнат жараёнларида бир хил элемент усуллари, айнан ухшаш харакатлар куп учрайди, аммо жараёнларнинг узи бир оз кийинлиги буйича фарк килади;

- технологик машкларни бажариш вактида укувчилар уз мехнат харакатларини назорат килишлари керак. Бунда дастлабки тайёргарликнинг тугрилигига катта ахамият берилади.

Технологик машклар бажариш узлаштирилган билимларни мустахкамлайдиган укув жараёни хисобланади. Бу машклар хар бир умумкасбий ва ихтисослик фанларида узига хос мазмунга эга булади. Технологик машклар бажариш жараёнида талаба фаол иш-харакатини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бажаради ва бунда унинг барча сезги аъзолари иштирок этади. Унинг эслаб колиш даражаси ортиши учун педагогик имкониятлар янада кенгаяди.

Технологик машклар турлари: укиш, ёзиш, сузлаш, фикрлаш, хисоблаш, амалий харакатлар бажариш, куриш-ясаш, буяш, мусика чалиш, мисол-масала ва тестлар ечиш, компьютерда ишлаш, асбоблар, станоклар, бошка техника воситалари билан далада, фермада, курилишда ишлаш, уй-рузгор ишларини бажариш ва спорт машклари, ишбилармонлик уйинлари, мусобака, курик танловларда иштирок этиш, чизмалар, схемаларни укиш ва чизиш [3].

Умумкасбий ва ихтисослик фанлари техникавий асосларга эга булганлиги сабабли чизмаларни укиш, схемалар чизиш мухим ахамият касб этади. Талабаларга чизмаларни укиш ва чизишни ургатиш учун дастлаб уларни график элементлари билан таништириш, уларда чизмаларни укиш куникмаларини шакллантириш лозим. Машгулотларда техник хужжатлар сифатида техник расмлар, эскизлар ва иш чизмаларидан фойдаланилади.

Чизмаларни укишга ургатишнинг икки усули маълум. Биринчи усулда чизмага талабалар жавоб кайтариши лозим булган саволлар руйхати илова этилади. Саволлар талаба жавоб топиши учун чизмани урганишга, уни тахлил килишга мажбур буладиган йусинда тузилади. Иккинчи усул эса муайян тартиб ва режа асосида чизмани урганишлари хамда унинг мазмунини тахлил килишларига асосланган булиб, бу иш куйидаги боскичлардан иборат:

- чизма билан умумий танишиш;

- деталнинг асосий ёзуви ва габарит улчамларини; деталнинг номи, материали, тасвир масштаби, габарит улчамларини укиш;

- тасвирларни; тасвир таснифини, деталнинг умумий шакли, деталь элементларининг шаклларини укиш;

- улчамлар, шартли белгилар ва ёзувларни; улчамлар ва уларнинг узгариши чегараларини, юзаларнинг гадир-будурлигини, техник талаблар хамда курсатмаларни укиш;

- компьютерда берилган мураккаб чизмаларнинг керакли кисмини яккол тасвирда кура билиш, харакат ва анимацияларни куллаган холда деталнинг тузилишини урганиш.

Талабалар чизмани укиш малакаларини узлаштиришда чизмачиликда кабул килинган шартли белгилар билан хам танишишлари керак. Бу чизмалар тузишни урганишда жуда зарур.

Устахоналардаги машгулотларда чизмаларни чизиш одатда эскиз чизишдан иборат булади. Чизмаларни чизишни урганиш содда топширикларни

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бажаришдан, чунончи, деталларни улчаш ва бу улчамларни тайёр чизмага куйиб чикишдан бошланади. Чизмалар чизишни ургатишнинг бу усули самарали булиши учун ишлов бериш натижасида деталнинг шакли узгариши сабабли чизмага кушимчалар киритиш, масалан, унда пармаланган уйик ва бошка узгаришларни акс эттиришни тавсия килиш лозим. Кейинги топширикларда талабалар олдига содда деталь ва унинг чизмаси билан танишиш, сунг мустакил холда шундай типдаги деталнинг чизмасини чизиш вазифаси куйилади [2].

Бундай топшириклар таълимий характерга эга булгани сабабли уларни бажаришга куп тухталмаслик керак. Талабалар амалий ишда фойдаланиладиган чизмаларни тузишлари натижасида, уларнинг фаоллиги ва мехнат топширикларига кизикишлари ортади. Бу чизмалар, айникса, моделлаштириш жараёнида зарурдир, бирок бунда талабалар графика хамда лойихалаш буйича етарлича билим ва малакаларга эга эмасликлари сабабли муайян кийинчиликларга дуч келадилар.

Талабалар купрок машина, машина деталлари ва механизмаларини, уларнинг кинематик схемаларини урганишларига тугри келади. Талабаларни машиналарнинг кинематик схемалари билан таништиришга катта ахамият берилади, чунки тузилиши ва вазифаси буйича бир-биридан фарк килувчи машиналарни умумий жихатларини ана шу схемалар оркали курсатиб бериш осон булади. Техник моделлаш ва лойихалаш усулларидан купинча укув устахоналаридан фойдаланилади. Укув устахоналарида машгулотларнинг турли ташкилий шакл ва методларидан фойдаланиш; техник маълумотлар бериш; тадкикотчилик ва амалий фаолият буйича малака ва куникмаларни шакллантириш ишларини амалга ошириш; техник билимларни, мехнат усулларини, бажарилган ишлар сифатини назорат килиш; эстетик дид ва мехнат маданияти куникмаларини, мустакил ишлаш кобилиятини шакллантириш; конструкторлик-технологик таснифдаги ижодий масалаларни хал килиш, мехнат мухофазаси талабларига риоя этиш учун маълум шарт-шароитлар яратилган булиши лозим [4].

Техник моделлаштиришда бирор ноёб, кимматбахо, умуман, куп маблаг сарфланадиган иншоотлар, агрегатлар, машиналарнинг модели яратилади. Одатда, моделнинг улчамлари асл нусхага нисбатан анча кичик булади ва шунга кура ундан арзонга тушади. Модель тузилиши жихатидан аслидан фаркланиши мумкин, лекин унинг ишлаш жараёнида аслида содир буладиган физик ходисалар кузатилиши керак.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TexHHK MogennamTHpHm ®:apaeHH ynTa acocHfi öockhh: Mogen acam ynyH TexHHK xy^^aTnap (TexHHK mapTnap, HH3Manap, TexHonorHaHH) Tafiepnam, Mögen acam Ba yHH cHHaö KypHmgaH Höopar. fflyHHHr ynyH, энг aBBano TanaöanapHH HH3ManapHH HH3Hmra, TexHonorHK ^apaeHHH Ty3Hmra, Mogent geTannapHHH Tafiepnam Ba ynapHH fiHFHmra ^anö этнm ynyH Kynafi Mogennap acamHH Ha3apga TyTHm no3HM.

TatnHM ^apaeHHga TanaöanapHHHr aManufi öunHMnapuHH puBO^naHTupumga yKyB agaöueTH öunaH umnam ^yga ocoH Ba Kynafi ycyn XHCöönaHagu. YKyB agaöueTnapu öunaH umnamHH öapna TatnHM onyBHunap axmu y3namTupraH öynumnapu no3HM. YKyB agaöueTnapu geraHga, gapcnuKnap, yKyB KynnaHManap, TexHHK agaöueTnap, MatnyMöTnap fiypu^HOManap Ba xoKa3onapHH TymyHum MyMKHH.

X,aKHKaTaH x,aM gapc ®;apaeHHga gapcnHK, yKyB KynnaHManap, TexHHK agaöueTnap Syfiuna MarepuanHH MycTaKHn paBumga ypraHum Syfiuna BaKTH-BaKTH öunaH TonmHpHKnap 6epH6 TypHnca, öy anöaira Tanaöanapga yKyB agaöHeTH ÖHnaH Hmnam ManaKacH Ba KyHHKManapHHH pHBo^naHTHpHmra xH3MaT KHnagH. Tanaöanapra gapcnHK ÖHnaH MycTaKHn Hmnam öyfiHna xaggaH TamKapH Kyn yfira Ba3H^a MKnaranca, öy ynapHH 3ypHKHmra onHÖ KenagH Ba Hara^aga ynapga $aHra öynraH KH3HKHm KaMaagH. fflyHHHr ynyH yKHTyBHH gapcnHKnap Ba öomKa yKyB agaÖHeTnapH ÖHnaH Hmnam xaMga TaHHmTHpHm, MycTaKHn Hmnam ManaKacHHH Ba KyHHKManapHHH maKnnaHTHpHm HmnapHHH xaMMa öocKH^napHga, atHH aHrH MaB3yHH TymyHTHpHmga, ÖHnHMnapHH omHpHmga, yfi TonmHpHKnapHHHHr öa^apHnHmHHH TeKmHpHm ^apaeHHga onHÖ öopHm KepaK.

TatnHM ^apaeHHga TanaöanapHHHr aManHfi ÖHnHMnapHHH pHBö^naHTHpHmga MaTHnapgaH, pacM Ba Kypra3ManH KyponnapgaH, ^agBan xaMga xapHTanapgaH acocHficHHH a^paraö onHm; MatnyMöTnapHH y3namTHpHmga MaHTHKHfi anoKagopnHK Ba ööFnHKnHKnapHH aHHKnam; ypraHHnaeTraH XogHcanapHH TaKKocnam, gapcnHKnapHHHr ÖHp eKH ÖHp Hena KHcMnapH öyfiHna yMyMnamTHpHm Ba xynoca HHKapHm, MaB3y öyfiHna aHrH cy3nap Ba TepMHHnapHH H3öxnam gapcnHK öyfiHna anoxHga MaB3yHH ypraHHm, gapcnHK MaTHH öyfiHna pe^a, Te3Hcnap Ty3Hm, gapcnHK MaTHHgaH ^ofiganaHHÖ, TexHHK Macananap Ty3HmHH, gapcnHKga Kypcarnö yTHnraH Ta^pHÖanapHH öa^apHm, эгannaнгaн ManaKa Ba KyHHKManapHH gapcnHKnap Ba öomKa TypgarH yKyB agaÖHeTnapH epgaMHga gapc MööafiHHga, gapcgaH TamKapH MamFynoTnapga yKyB ^aonHaTnapHHH TamKHn этнm ycynnapH opKanH TaKoMHnnamTHpHm MyMKHH.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Абдуллаева КМ. Махсус фанларни укитишда булажак укщувчиларнинг касбий билим ва куникмаларини шакллантиришнинг методик асослари: Дисс. ... пед. фан. ном.- Тошкент: 2006. - 182 б.

2. Ражабова С.Ф. Касб-хунар коллежи укитувчисининг касбий махоратини оширишнинг ташкилий-педагогик асослари / малака ошириш жараёнида/: Автореф. дис. ... пед. фан. ном.. - Т.: 2004. - 23 б.

3. Mavlonov R. A. Qurilish konstruksiyasi fanini fanlararo integratsion o'qitish asosida talabalarni kasbiy kompetentligini rivojlantirish metodikasi //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 9. - С. 600-604.

4. No'manova S. E. Ta'lim jarayonida talabalarning amaliy bilimlarini rivojlantirish metodikasi //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 9. - С. 585-589.

5. No'manova S. E. Qurilish materiallari, buyumlari va konstruksiyalarini ishlab chiqarish //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 9. - С. 605-608.

6. Зокирова, Д. Н. (2021). INTEGRATION OF PROFESSIONAL AND EDUCATIONAL DISCIPLINES INTO TRAINING OF SELF-LEARNING MOTIVATED STUDENTS. Современное образование (Узбекистан), (6), 24-28.

7. Usubovich, O. O., & Ne'matillaevna, Z. D. (2022). METHODOLOGY OF USING CONNECTING ELEMENTS OF SCIENCE IN THE ORGANIZATION OF INDEPENDENT WORK OF THE SCIENCE OF HYDROELECTRIC POWER STATIONS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 3(3), 654-

8. Nematillaevna, Z. D. (2021). Problems in providing independent learning education and ways to prevent them. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(1), 1431-1436.

9. Zokirova, D. N. (2021). Goals And Objectives Of Organizing Independent Work Of Students. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 179-182.

10. Зокирова, Д. Н. (2018). Мустакил урганишга ундаш оркали таълим беришда гурух булиб ишлашни куллаб-кувватлаш. Научное знание современности, (4), 15-21.

11. Otamirzaev, O. U., & Zokirova, D. N. (2019). PROBLEMS ARISING WHEN APPLYING THE "BOOMERANG" METHOD IN THE COURSE OF TRAINING

661.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

AND METHODS FOR THEIR ELIMINATION. Scientific Bulletin of Namangan State University, 7(11), 270-274.

12. Usubovich, O. O., & Ne'matillaevna, Z. D. (2022, April). INTERFAOL USULLARDAN FOYDALANIB TALABALARNING MUSTAQIL FIKRLASHLARINI SHAKLLANTIRISH. In E Conference Zone (pp. 101-105).

13. Sayfullayeva, D. A., Tosheva, N. M., Nematova, L. H., Zokirova, D. N., & Inoyatov, I. S. (2021). Methodology of using innovative technologies in technical institutions. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 7505-7522.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.