Научная статья на тему 'КОМПЬЮТЕР ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАДЛАНИБ АКСОНОМЕТРИК ПРОЕКЦИЯЛАРИНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАРНИ КРЕАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ (AutoCAD дастури мисолида)'

КОМПЬЮТЕР ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАДЛАНИБ АКСОНОМЕТРИК ПРОЕКЦИЯЛАРИНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАРНИ КРЕАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ (AutoCAD дастури мисолида) Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
68
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Аксонометрия / изометрия / проекция / Гаспар Монж / декарт координата / чизма геометрия / фазовий тасаввур / фазовий шакл / расмлар / чизмалар / графикалар / анимaция / лойиҳалаш / моделлаштириш / интегрaция / инновaцион / геометрик шакил / модел / яққол тасвир / 2D / 3D. / изометрия / проекционные координаты / доркс / чертежи / графики / интеграция / дизайн / моделирование / модель / геометрический формирование / модель / очевидное изображение / 2D / 3D.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Маликов, Козим Гафурович

Аксонометрия проекцияларини қуришда талабаларни ижодкорлигини оширишда компьютер имкониятларидан фойдаланиш орқали AutoCAD дастуридаги 3D моделлаш буйруғидан изометрик проекцияларни ҳосил қилиш моделини ишлаб чиқиш ва унинг ёрдамида изометриянинг асосий параметрларини график усулда аниқлаш баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОВЫШЕНИЕ ТВОРЧЕСТВА СТУДЕНТОВ ПРИ ОБУЧЕНИИ АКСОНОМЕТРИЧЕСКИМ ПРОЕКТАМ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ КОМПЬЮТЕРНЫХ ВОЗМОЖНОСТЕЙ (На примере программного обеспечения AutoCAD)

Команда 3D -моделирования в программе AutoCAD для улучшения творчества автонетрических проектов описана для разработки изометрических проколоконов из AutoCAD. С помощью своей помощи основные параметры изометрии описаны графическим методом.

Текст научной работы на тему «КОМПЬЮТЕР ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАДЛАНИБ АКСОНОМЕТРИК ПРОЕКЦИЯЛАРИНИ ЎҚИТИШДА ТАЛАБАЛАРНИ КРЕАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ (AutoCAD дастури мисолида)»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КОМПЬЮТЕР ИМКОНИЯТЛАРИДАН ФОЙДАДЛАНИБ АКСОНОМЕТРИК ПРОЕКЦИЯЛАРИНИ УЦИТИШДА ТАЛАБАЛАРНИ

КРЕАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети, "Мухандислик ва

Аксонометрия проекцияларини цуришда талабаларни ижодкорлигини оширишда компьютер имкониятларидан фойдаланиш орцали AutoCAD дастуридаги 3D моделлаш буйругидан изометрик проекцияларни уосил цилиш моделини ишлаб чициш ва унинг ёрдамида изометриянинг асосий параметрларини график усулда аницлаш баён цилинган.

Калит сузлар: Аксонометрия, изометрия, проекция, Гаспар Монж, декарт координата, чизма геометрия, фазовий тасаввур, фазовий шакл, расмлар, чизмалар, графикалар, анимация, лойщалаш, моделлаштириш, интеграция, инновацион, геометрик шакил, модел, яццол тасвир, 2D, 3D.

Команда 3D -моделирования в программе AutoCAD для улучшения творчества автонетрических проектов описана для разработки изометрических проколоконов из AutoCAD. С помощью своей помощи основные параметры изометрии описаны графическим методом.

Ключевые слова: изометрия, проекционные координаты, доркс, чертежи, графики, интеграция, дизайн, моделирование, модель, геометрический формирование, модель, очевидное изображение, 2D, 3D.

Х,ар кандай таълим ва тарбия укувчиларга укитувчи ва мураббийлар оркали амалга оширилади. Шунинг учун хам уларнинг касбий махоратларини узвийлик асосида такомиллаштириб бориш уринлидир. "Таълим тугрисида"ги ва "Кадрлар тайёрлаш Миллий дастури"да жамиятни харакатлантирувчи куч-шахс деб курсатилган. Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёйев шахснинг маънавий сифатларига, уларни тарбиялаш ижтимоий ва инсонпарварлик ахамиятига алохида эътибор бериб: «Бирон-бир жамият

(AutoCAD дастури мисолида)

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-5-1193-1202 Маликов Козим Гафурович

компьютер графикаси" кафедраси доцент в/б. АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

маънавий имкониятларини, одамлар онгида маънавий ва ахлокий кадриятларни ривожлантирмай хамда мустахкамламай туриб уз истикболини тасаввур эта олмайди»1 - деб алохида таъкидлайди. Дунё амалиётида хозирги замон ахборот ва компьютер технологиялари барча корхоналарида ва архитектура-курилиш сохаларида ишлаб чикариладган буюмлар хамда куриладиган бино ва иншоатлар лойихаларини, яъни матнли ва график тасвир-чизмалар каби маълумотларни компьютерда, автоматлаштирилган график дастурлар ёрдамида бажариб келинмокда. Хдкикатда хам чизма геометрия фанининг ривожланишида Гаспар Монжнинг хизматлари каттадир. У биринчилардан булиб фазовий буюм ва объектларнинг бир вактнинг узида учта узаро перпендикуляр текисликлар (Декарт координаталар текисликларига мос)да ортогонал проекцияларини тасвирлаш усулини берган. Бу узаро перпендикуляр текисликларни жипслаштириш билан эпюр (чизма) хосил килишни тизимлаштирган.

У буюм ва объектларнинг эпюрини урганиш фазовий таккослаш билан эквивалентлигини курсатган. Чизма геометрия янги фан сифатида мустакил фанга айланди ва тез орада XIX аср бошларидан Европа давлатлари Олий техника мактабларида укитила бошланган булиб хозирги кунга кадар фан сохаси ривожланиб мухандислик сохаси хамда педагогик таълим жараёнида олий касбий таълимнинг интегратив йуллари ривожланмокда бу жараёнда педагаогика ва ишлаб чикариш сифатларини куришимиз мумкин.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мухандислик-педагогик таълим ушбу сохалар уртасидаги чегара позициясини эгаллайдиган ва улар таъсирини бошдан кечирадиган узига хос хусусиятларга эга амалий педагогик ва касбий таълимдир. Мухандислик сохаси буйича ОТМларда анъанавий маънода педагогикадан сезиларли фарк килади, чунки у назарий ва амалий (ишлаб чикариш) тайёргарлигини бир фанга эмас, балки бир неча йуналишга тайёрлашни хам таъминлайди. Умуман олганда, ихтисосликлар (аспект) ва касбий фанлар циклларида (шу жумладан политехника, умумий касбий, ихтисослик йуналишлари ва тор ихтисослик фанлари буйича) ва маълум бир ишлаб чикариш тармогининг аник касбий фаолияти билан белгиланадиган касбий фанлар циклларида (политехника,

1 Sh.M.Mirziyoyev-Milliy taraqqiyot yolimizni qatiyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga kotaramiz.- Toshkent "0zbekiston"-2017 1-jild.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

умумий касб-хунар, ихтисослик йуналишлари ва ихтисослик фанларини кушган холда) кадрлар тайёрлашни назарда тутади.

Аксонометрик проекцияларнинг турли сохаларда ахамияти мухим булиб, унинг сохаларда кулланилииши уз тарихийлигига эга.

Проекцияларни куришнинг фанларни урганишда ва сохаларни ривожлантиришда урни катта булиб бир катор адабиётларда урганилган.

Мухандислик графикасининг максади - фазовий тасаввурни ривожлантириш, фазовий шакллар ва муносабатларни уларнинг геометрик моделлари ва график тасвирлари асосида тахлил килиш ва синтез килиш кобилиятлари, конструкторлик хужжатларини ишлаб чикиш учун билим ва куникмаларни яратишдан иборат.

Замонавий график дастурлар 2D форматда-икки улчамда лойихаланиши ута мураккаб булган буюм ва объектларнинг график тасвирларни самарали куришдек улкан имкониятларга эга эканлиги билан барча сохаларда тадбик этилмокда. Шулар жумласидан таълим сохасининг барча фанлари катори чизмачилик фанининг аксонометрик проекцияларни куришга хам ахамиятлидир, Чизма геометрия ва чизмачиликда сиртларни узаро кесишиш чизикларини ва детал сиртларида хамда говакларида учрайдиган сиртларнинг биридан иккинчисига утиш-кесишиш чизикларини куриш мураккаб ва куп вакт талаб киладиган жараён хисобланади. Мухандислик графикаси фанларининг узига хос хусусияти шундаки, улар реал объектдан унинг моделига утишга ва тескари жараённи амалга ошириш, моделдан хакикий объектга утишга имкон беради. Х,ажмли шакллардан текис чизмаларга ва кайта текис чизмалардан хажмли шаклларга утиш, бу нафакат шаклларнинг геометрик параметрларини саклаш, балки фазода асл холатини тиклашга имкон беради.

Компьютер графикасининг мохияти замонавий илмий адабиётларда турлича тушунилади. Бир катор тадкикотчилар компьютер графикасини компьютерда турли хил тасвирларни (расмлар, чизмалар, графикалар, анимация ва бошкалар) олиш муаммолари билан шугулланадиган информатиканинг бир сохаси деб билишади. Компьютер графикасини восита сифатида хам куриб чикишади. Бир томондан, махсус ускуналар ёрдамида график ахборот мухитини шакллантириш воситаси сифатида.

Техник мутахассисликлар талабалари учун дарслар автоматлаштирилган лойихалаш тизимида фазовий моделлаштиришдан фойдаланган холда утказилади, бу чизма бажаришнинг анъанавий услубларига нисбатан бир катор афзалликларга эга. Маълумки, мухандислик графикаси фанларини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

урганаётганда турли хил чизмаларни кулда чизиш билан бир каторда, компьютер графикаси, хусусан, автоматлаштирилган лойихалаш тизими хам узок вактдан бери кулланилиб келинмокда.

Маълумки хозирга кунда республикамизнинг барча олий укув юртларида талабалар билимини мустахкамлашга каратилиган ишлардан бири бу ахборот технологияларини кенг куллаш оркали автоматлаштирилган лойихалаш тизимларидан (CAD) дастурларидан фойдаланиши уларнинг урганилаётган маълумотга булган кизикишини оширади, назарий билимларини шакллантиради ва чукурлаштиради, шунингдек, укув жараёнини янада самарали ва технологик булишига кумаклашади. Укув вазифаларини бажаришда мураккаб шаклдаги уч улчовли хажмли моделларни яратиш буйича билимларни (кетма-кетлик, кургазмалик, мавжудлик ва дифференциация) амалга ошириш, таълим жараёнининг кейинги тадкикотларида ва кейинги ижодий фаолиятда аникланади.

Бу билимларни узлаштиришда талабалар автоматлаштирилган лойихалаш тизимида турли хил деталларнинг чизмаларини бажарадилар ва шу асосида вазифаларни бажариш оркали, улар компьютер график дастурий махсулотини хам, график фаолиятнинг классик таркибий кисмини хам узлаштириш имконини беради. Шубхасиз, шахсий компьютер ёрдамида ишларни бажариш талабаларнинг мустакил урганиш фаолияти куникмаларини ривожлантиради.

Компьютер графикаси ёрдамида укитиш, жисмларни хажмли моделлаштириш, киркимлар бериш, ранг схемаларини куллаш, улчамларни курсатиш имконини беради. Компьютер технологияларининг яна бир афзаллиги - бу турли реал шароитда курсатиш жуда кийин ёки имконсиз булган жараёнларни моделлаштиришдир.

Фанларнинг интеграцияси натижасида аввалгиларининг барча афзалликларига эга инновацион курс вужудга келади: янги максадлар, мазмун ва урганиш технологияси шаклланади.

Бу муоммоларга укитувчининг дарс жараёнидаги фаолиятининг ярмидан купроки доскада талабаларга масалани ечиш усулини курсатиш билан утиб кетмокда. Бундан келиб чикадики, укитувчи белгиланган соатда берилган материални тулик талабаларга етказиш вакти етмай колмокда. Укитувчи хар бир геометрик шакил ва жисимларнинг моделларни талабаларга курсатиш учун узи билан моделларнинг барсачини аудиторияга олиб кириш керак. Аммо моделлар етишмаслиги ва деталларни моделларни олиб кириш имконияти йуклиги сабабли уларни талабаларга курсата олмайди. Бундай моделларни кенг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

фазовий тасаввурга эга булган талабаларгин идрок этади, колган талабалар эса моделларни эта олмайдилар, шу сабабли мавзуларни узлаштира олмайдилар. Дарс жараёнида талаба маърузачидан бир бахя кеч колса доскадаги чизмага тушунмай колад ва тулик конспект кила олмайди. Талабалар тушинмаган жойларини укитувчидан сураганда, укитувчи талабага жавоб бериши учун чизмани учириб, янгидан тушунтиришга тугри келади. Бу укитувчи вактини ортикча сарф булишига олиб келмайди.

Шу боис график ишлари автоматлаштирилган халкаро стандарт дастур хисобланган AutoCAD дастурининг 3D форматида, яъни чизмаси берилган деталнинг яккол тасвирини - изометриясини моделлаш ва унинг асосида деталнинг икки улчамли куринишларидаги утиш чизикларини осон, кулай ва самарали куришни, яъни, автоматлаштиришни 1-расмда келтирилган кесик (баландлиги 90 мм, асоси диаметри 120 мм ва юкори асоси 60 мм булган) конусни учта куринишини куриш мисолида куриб чикамиз. Бунда уни иккита горизонтал (070 мм) ва вертикал (040 мм) цилиндрлар кесиб утган булсин. Хдмда битта уч ёкли чизмада курсатилган улчамли, бош куриниш текислигига проекцияловчи булган призма чизмадагидек кесиб утган булсин.

Бундай вазифа одатда икки боскичда бажарилади. Биринчи боскичда берилган кесик конус-буюм танасини ва кесувчи жисмлар 3D форматда моделлари курилади;

Иккинчи боскичда буюм танаси ва кесувчи каттик жисмларнинг хар бири бирин - кетин тана жисмга келтириб куй ил ад и ва тана жисм у билан «' ® -вычитание-айириш» буйругидан

фойдаланиб тешилади-айрилади. Ёки тана жисмга барча кесувчи жисмлар чизмадагидек йигилади ва улар ихтиёрий кетма-кетликда бирин кетин айрилади-уйилади.

1- боскич куйидаги кетма-кетликда бажарилади:

1. Кесик конусни ва кесувчи призма ва цилиндрни уч улчамли моделлари

1- расм

курилади, 2-расм. Уларни «Моделирование» панелидаги тегишли жисмлар буйрукларидан фойдаланиб ясалади.

Кесик конус ва уювчи жисмларнинг моделини ясаб булгач, кесик конуснинг куринишлари куйидагича лойихаланади:

1197

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

1. Асосий тана хдсобланган кесик конуснинг баландлик уртасини таянч нукта деб олиб, кесувчи вертикал цилиндр билан кесиб-уйиб олинади.

Уларни «' ® - вычитание-айириш» буйругидан фойдаланиб, яъни танани

2- расм

сичконни чап тугмаси билан ажратиб «Enter» билан тасдикланади ва уювчи вертикал цилиндр ажратилиб «Enter» тугмаси юкланса, диаметри 40 мм ли цилиндрик уйиклик ясалиб колади, 3-расм.

2. Иккинчи горизонтал тешик, диаметри 70 мм булган цилиндр тана

конусга келтириб жойланади ва уни «1 ® - вычитание-айириш» буйругидан фойдаланиб кесик конус тешилади-уйилади, 4-расм.

3. Тана конусга учинчи тешувчи призма юкоридаги цилиндрлар каби кучириб келинади.

Сунгра «'® - вычитание-айириш» буйругидан фойдаланиб, яъни танани сичконни чап тугмаси билан ажратиб «Enter» билан тасдикланади ва уювчи призма ажратилиб «Enter» тугмаси юкланса, деталнинг олд ва орка томони кесилиб, кесим чизиги автоматик хосил булади, 5- расм.

4- расм 5- расм

Юкорида кайд килинганидек, тана жисмга бир йула кесувчи жисмлар 6-расмдагидек йигилиб, сунгра уларни бирин кетин узак танадан айриб хам кесик конуснинг изометриясини осонгина курилади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3Hgu SepunraH KecuK KoHycHu 3D ^opMaTgaH 2D ^opMaTra yTKa3uS, HH3MacHHH Ba ynapgaru MypaKKaS Kecumum-yram nrouKgapuHu caMapanu Kypum MyMKHHnnrHHH KypuS HHKaMH3.

6-pacM

Tpa^HK HH3HanapHH Sa^apumga TanaSanap ukku npoe^uacu acocuga ynyHnu eTHmMOBHH npoe^uacu Tonum Ba aKCOHOMeTpHK npoe^uacuHu Kypumga Sup MyHna KHHHHHHHKnap TyrgupraHnu caSaSnu TanaSanapra onguH 3D ^opMaTga Sa^apunraH akkoh TacBupuHu HH3MacHHH HH3HÖ onum opKann - 2D ^opMaTra yTKa3Hm Hara^acuga npoe^uanapuHu xpcun KuHumga KaM BaKuT unuga capu^naS Ky3naraH Hara^acura Te3ga x,aMga KynpoK MatnyMoTra эгa SynuS Ba TanaSaHuHr KpearaBnuru ornurnra epgaM Sepagu.

XY^OCA

TanaSa aKcoHoMeTpuK npoe^ua opKanu opToroHan npoe^ua nroManapuHu Hrnnai onurnn Ba ynapHu TaKKocnaö onumu, KonaBepca aHru aKcoHoMeTpuK npoe^ua opKanu HH3ManapuHH MycTaKHH paBumga y3HamTupa onumu MyMKHH.

^H3Ma reoMeTpua Ba My^aHgucnuK rpa^HKacu ^aHuga yKHTyBHH TOMoHugaH TanaSanapra rpa^HK gacTypnap Bocuracuga aKcoHoMeTpuK npoe^uanapHu yKHTurnga HH3ManapuHH KoMntWTep epgaMuga aManra omupumga TanaSanap ÖH^HMnapuHH ogunoHa Saxpnamga MyxuM omuh cu^arnga xu3MaT Kunagu. KoMntWTep TexHonoruacu AutoCAD gacTypu BocuTacuga TanaSanap Suhumuhu Ha3opaT Kunumga negaror ynyH yHuHr MexHaraHu KecKuH eHrunnaraguraH BocuTa cu^arnga xu3MaT Kunagu.

REFERENCES

1. K.ManuKoB. AKcoHoMepTuK npoe^uanapHu Kypum Ha3apuacu Ba aManueTu. T^nY xaSapHoMacu, 2017/3, 15-21 SeT.

2. PuxcuSoeB Y.T. ^u3Ma reoMeTpuaga TaaHH MeTpuK MacananapHu enumHuHr aHru Tyrpu SypnaK ycynu: Tex.^aH. HoM.gucc. - TomKeHT: 2006. 14-16 S.

3. ffl.MypogoB Ba SomKanap. ^u3Ma reoMeTpua Kypcu, T., yKuTyBHu, 1988, 103-106 Semap.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

4. З.Э.Мирзалиев, М.К.Халимов, К.Г.Маликов, Б.Х,Абдухонов. Методика использования нового механизма для построения аксонометрических проекций. Young scientist, ISSN: 2072-0297 International cientific journal, No.8 (142) / 2017 part II, -pp. 1-6 Kazan. https://elibrary.ru/item.asp?id=28395835

5. Shah M.B; Rana B.C. Engineering Drawing, India by Sai Print-O-Pac Pvt.Ltd, India: 2011. -pp. 345-355.

6. Malikov, K. G. (2020). Theory and practice of construction of Axonomertic projects. European Journal o f Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (9), 224-231. Volume 8 Number 9, 2020 ISSN 2056-5852 Website: www.idpublications.org, Email: editor@idpublications.org.

7. Sh.Murodov, K.Malikov Elektron hisoblash mashinalari uchun dasturlar davlat reestirda "Chizma geometriya" 2017/07/13, No. DGU 20170217.

8. Sh.Dilshodbekov, K.Malikov Elektron hisoblash mashinalari uchun dasturlar davlat reestirda "Chizmachilik" 2019/12/02, No. DGU 2019 0141.

9. Sh.Muslimov Elektron hisoblash mashinalari uchun dasturlar davlat reestirda "Chizmachilik" elektron qo'llanma (mobil ilova) 2020/06/22, No. DGU 20201023.

10. Байбаева М.Х., Гулямходжаева Н., Мукимов Б.Р. Интегрaция теоретических и практических психолого-педагогических знаний как средство совершенствования профессиональной подготовки будущих инженеров — педагогов. Актуальные вопросы современной педагогики: материалы VIII Междунар. науч. конф. (г. Самара, март 2016 г.). — Самара: ООО «Издательство АСГАРД», 2016. - С 244-246.

11. Tartre, L. A. (1990). Spatial skills, gender and mathematics. In E. H. Fennema & G. C. Leder (Eds.), Mathematics and gender (pp. 27-59). New York NJ: Teachers College Press.

12. Fabiano Cocozza. Axonometry: The Grip of Thought on Space —A Short Survey on the Relation between the Act of Planning and a Visionary Visualization Technique. Proceedings 2017, 1, 844. doi: 10.3390/proceedings1090884 www. mdpi .com/j ournal/proceedings

13. Лейбов А.М. Методика применения систем автоматизированного проектирования в графической подготовке студентов технического колледжа: дис. ... канд. пед. наук: 13.00.08. - Новокузнецк: РГБ, 2007. - 134 с.

14. Федотова Н.В. Формирование графической компетентности студентов технического вуза на основе трехмерного моделирования. Дисс. канд. пед. наук. - Тамбов, 2011. -180 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

15. Димицкая Н.Г. Организадия самостоятельной работы студентов по инженерной графике тестовыми методами: Дисс. ... канд. пед. наук:13.00.02. -М.: РГБ, 2003. -169 с.

16. Malikov, K. G. (2020). Theory and practice of construction of axonomertic projects. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(9).

17. Мирзалиев, З. Э., Халимов, М. К., Маликов, К. Г., & Абдухонов, Б. Х. (2017). Методика использования нового механизма для построения аксонометрических проекций. Молодой ученый, (8), 1-6.

18. Халимов, М. К., Ташимов, Н. Э., & Маликов, К. Г. (2015). ЧИЗМАЧИЛИК ФАНИНИ УКИТИШДА ДИДАКТИК УЙИНЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕТОДИКАСИ. In Сборники конференций НИЦ Социосфера (No. 51, pp. 118-121). Vedecko vydavatelske centrum Sociosfera-CZ sro.

19. Kozim, M., Zilola, F., & Sanjarbek, S. (2019). DETERMINATION OF THE PARAMETERS OF THE DEFAULT ISOMETRIC VIEW USING METHOD OF RECTANGULAR AUXILIARY PROJECTION. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

20. Tashimov, N. (2019). Ways of Development of Cognitive and Graphic Activity of Students. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 17(1),

21. Khalimov Mokhir Karimovich. (2022). ELEMENTS OF STUDENT SPACE IMAGINATION IN THE TEACHING OF GRAPHIC SCIENCES AND METHODS OF USING IT. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 3(02), 103-116. https://doi.org/10.37547/pedagogics-crjp-03-02-19

22. Адилов, П., Ташимов, Н., & Есбоганова, Б. (2016). АШюСАО ЧИЗМА ДАСТУРИ ОРКДЯИ ЧИЗМАЧИЛИКНИ УКИТИШ ВА УЛАРНИНГ ИСТЩБОЛИ . ВЕСТНИК КАРАКАЛПАКСКОГО ГОСУДАРСТВЕННОГО УНИВЕРСИТЕТА ИМЕНИ БЕРДАХА, 32(3), 53-55. извлечено от https://science.karsu.uz/index.php/science/article/view/851

23. Халимов, М. К. Сравнение продуктивности учебной доски и проектора в преподавании предметов, входящих в цикл инженерной графики / М. К. Халимов, Р. Р. Жабборов, Б. Х. Абдуханов, А. А. Мансуров. — Текст : непосредственный // Молодой ученый. — 2018. — № 6 (192). — С. 203-205. — URL: https://moluch.ru/archive/192/48066/

212-214.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

24. Rustam Ravshanovich, J. (2021). Formation of Creative Abilities of Students by Teaching the Genre "Landscape" of Fine Arts. Spanish Journal of Society and

http://siss.indexedresearch.Org/index.php/siss/article/view/1

25. Jabbarov, R., & Rasulov, M. (2021). FURTHER FORMATION OF STUDENTS' CREATIVE ABILITIES BY DRAWING LANDSCAPES IN PAINTING. 36ipHUK HayKoeux npa^ AörOZ. https://doi.org/10.36074/logos-30.04.2021.v2.09

26. Shoxboz, D. (2019). THE ESSENCE OF TEACHING ENGINEERING COMPUTER GRAPHICS AS A GENERAL TECHNICAL DISCIPLINE. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

27. Muslimov, Sherzod Nazrullayevich (2019) "THE ROLE OF PERSONALITY-ORIENTED EDUCATION IN THE DEVELOPMENT OF PROFESSIONALLY-GRAPHIC COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS OF TECHNOLOGICAL SCIENCES," Scientific Bulletin of Namangan State University: Vol. 1 : Iss. 6, Article

28. Muslimov Narzulla Alikhanovich, Urazova Marina Batyrovna, Muslimov Sherzod Narzulla ugli. (2020). DEVELOPMENT OF DESIGN TECHNOLOGY FOR FUTURE VOCATIONAL EDUCATION TEACHERS, MODEL OF TRAINING AND BASIC INDICATORS OF DISSERTATION. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/ Egyptology, 17(7), 10534-10551. Retrieved from https://www. arch ives.palarch.nl/index.php/jae/articl e/view/4088

29. A. N. Valiev. (2021). ABOUT THE FEATURES OF THE PERSPECTIVE OF SIMPLE GEOMETRIC SHAPES AND PROBLEMS IN ITS TRAINING. International Engineering Journal For Research & Development, 6(2), 7. https://doi.org/10.17605/OSF.IO/5MT2R

30. Валиев Аъзамжон Нематович. (2021). Об Особенностях Перспективы Простых Геометрических Фигур И Проблемах В Ее Обучении. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 2(4), 54-61. Retrieved from https://cajotas.centralasianstudies.org/index.php/CAJOTAS/article/view/116

Sustainability, 1,

1-8.

Retrieved

from

80.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.