Научная статья на тему 'ТАЛАБЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ФАОЛИЯТ ВА ТАСАВВУР ЖАРАЁНЛАРИНИНГ ЎРНИ'

ТАЛАБЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ФАОЛИЯТ ВА ТАСАВВУР ЖАРАЁНЛАРИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

57
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
креативлик / ижодкорлик / тафаккур / тасаввур / ижод / талаба. / creativity / thinking / imagination / student.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маликзода Абдулатиф Абдубаннон ўғли

Талабаларни креативликка ўргатиш – таълим олувчилар учун ажойиб маҳсулотни юзага келтиришда, педагогик вазифаларни ҳал қилишнинг осон бўлмаган ёки бир қолипдаги ғояларини яратишга эришиш демакдир. Ушбу мақолада талабаларни креативлигини ривожлантиришга хизмат қилувчи методикалар ҳақида баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF ACTIVITY AND IMAGINATION PROCESSES IN DEVELOPING REQUIREMENTS CREATIVITY

Teaching students to creativity means achieving the creation of ideas that are not easy to solve pedagogical tasks or in one mould, while generating a wonderful product for educators. This article describes the methods that serve to develop the creativity of students.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ФАОЛИЯТ ВА ТАСАВВУР ЖАРАЁНЛАРИНИНГ ЎРНИ»

ТАЛАБЛАРНИНГ КРЕАТИВЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ФАОЛИЯТ ВА ТАСАВВУР ЖАРАЁНЛАРИНИНГ УРНИ

Абдулатиф Абдубаннон ^ли Маликзода

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистан миллий университети

АННОТАЦИЯ

Талабаларни креативликка ургатиш - таълим олувчилар учун ажойиб махсулотни юзага келтиришда, педагогик вазифаларни хал килишнинг осон булмаган ёки бир колипдаги FOяларини яратишга эришиш демакдир. Ушбу маколада талабаларни креативлигини ривожлантиришга хизмат килувчи методикалар хакида баён этилган.

Калит сузлар: креативлик, ижодкорлик, тафаккур, тасаввур, ижод, талаба.

THE ROLE OF ACTIVITY AND IMAGINATION PROCESSES IN DEVELOPING REQUIREMENTS CREATIVITY

Abdulatif Abdubannon ogli Malikzoda

National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

ABSTRACT

Teaching students to creativity means achieving the creation of ideas that are not easy to solve pedagogical tasks or in one mould, while generating a wonderful product for educators. This article describes the methods that serve to develop the creativity of students.

Keywords: creativity, thinking, imagination, student.

КИРИШ

Маълумки жамият ва табиат уртасидаги мунасабатларнинг тадбик этишга мулжалланган фанлардан биттаси психология хисобланади. Психологик билимларни ижтимоий хаётнинг барча жабхаларида татбик етиш кулами кенгайиб бориши унинг масъулияти ва нуфузи ортаётганлигидан далолат беради. Шу боис психолог мутахасисларга нисбатан ижтимоий буюртманинг купайиши уларни хозирги замон талабига жавоб берадиган даражада тарбиялашни таказо етмокда. Шахс тарбияси, унинг ижтимоий-психологик камолоти хар кандай давлатнинг бош стратегик масалаларидан биридир. Чунки,

шахсни маълум эзгу FOялар, ижтимоий-психологик ва юксак интеллектуал талаблар асосида тарбияламай туриб хар жихатдан камол топишга кодир жамиятни куриб булмайди. Зеро, бу жараёнда энг аввало таълим-тарбия тизими, унинг мазмун-мохияти, таълим тизимини такомиллаштиришга хизмат килувчи психологик тамойиллар мухим ахамият касб этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Психологларнинг фикрича, ижодкор шахсга хос хусусиятлар борасидаги билимларимиз тулик эмаслиги билан фарк килади. Бу жихатларни синтез килишга уриниш холатлари хам йук эмас. Андерсон ва Тейлор ижодининг классик психологлар томонидан тузилган ижодий харакатлар учун зарур психологик жихатлари ва кобилиятлари руйхати бунга мисол була олади.

Назарий тахлилларга кура "ижодкорлик" терминининг узи илк бор XVII асрда санъат сохасида инсон фаолиятини белгилаш максадида кулланилган.

Сунгги пайтларда "ижодкорлик" тушунчаси билан биргаликда "креативлик" атамаси хам кенг кулланилмокда. Узок вактлар давомида ижод -инсонга табиат инъом этган ноёб кобилият, у хар кимга хам берилмайди, деб хисоблаб келинган. Аслида ижод инсоннинг моддий ва маънавий бойликларни яратиш фаолияти булиб, унда инсон тафаккури, хотираси, тасаввури, диккати ва иродаси фаол иштирок этади хамда унда бутун билими, тажрибаси ва истеъдоди намоен булади" [3; 17 б].

Узбекистон Миллий энциклопедиясида ижод - яратиш, кашф этиш; вужудга келтириш маъноларини англатиб, бадиий, илмий, санъатга оид асар еки моддий бойлик яратиш, вужудга келтириш; яратувчилик фаолияти хамда яратувчилик фаолияти махсули, самараси эканлиги кайд этиб утилган [4; 176 б].

"Маънавият: асосий тушунчалар" изохли луFатида эса мазкур тушунчага куйидагича таъриф берилган: "Ижод (араб. Яратиш, кашф этиш, вужудга келтириш) - бадиий, илмий, амалий асар еки моддий бойликни яратиш, вужудга келтириш. Ижод мохиятан яратувчанлик фаолияти булиб, инсон маънавиятининг амалдаги куринишини ифода этади" [1; 185 б].

Бу жараённинг кенг куламда амалга оширилиши учун эса энг аввало таълим тарбия билан шуFулланувчи барча ходимларга айникса психологларга жуда катта маъсулият юклайди. Бунинг учун хар кайси ота-она, устоз ва мураббий хар бир бола тимсолида аввало шахсни куриши зарур. Ана шу оддий талабдан келиб чиккан холда, фарзандларимизни мустакил ва кенг фикрлаш кобилиятига эга булган, онгли яшайдиган комил инсонлар етиб вояга етказиш

таълим - сохасининг асосий максади ва вазифаси булиши лозим, деб кабул килишимиз керак. Табиийки, энг аввало ушбу вазифани бажаришни эса таълим тизимида тахсил олаётган талабаларнинг бугунги замон талабларига жавоб бера олувчи ижодий изланувчи - психологик холатига жиддий эътиборни каратишдан бошлаш керак булади. Демак, таълим давридаёк хар бир талаба шахсида укув фаолиятига булган фаол-ижобий муносабат мотивларининг етарли даражада шакллантириш билан боFлик ижтимоий-психологик омилларни тадкик килиш масаласи бугунги таълим олдида турган мухим вазифалардан бири булмоFи керак.

Шунингдек, энг аввало таълим-тарбия жараёнини ташкил этиш билан бирга бу жараёнга нисбатан бугунги талабанинг муносабатларида турли хил ижтимоий-психологик омиллар таъсирининг ортиб бораётганлиги; таълим объекти, субъекти, укитувчи, талаба, гурухлар уртасидаги муносабатлар мотивациясининг укув жараёнида тез-тез узгариб бораётганлиги таълим объектларида укув фаолияти ва укув фаоллигининг узаро мутаносиблигига жиддий эътибор каратишнинг зарурлиги, укув фаоллиги доирасидаги муносабат талабанинг ижодий билим олишига таъсир этувчи, ташки ва ички психологик омилларда кескин узгаришларнинг кузатилаётганлигидир. Талаба шахсида кечаётган уз-узига, узгаларга ва фаолиятга булган муносабатлар иерархиясининг бевосита таълим самарадорлигига таъсирини хисобга олиш ва бу таъсир доирасида хар бир укувчи шахсини урганишга булган эхтиёжларнинг тобора ортиб бораётганлиги каби холатлар билан белгиланади ва бахоланади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖА

Талаб шахсини ривожлантиришга йуналтирилган таълим жараёнида унинг аклий-интеллектуал, ижодий хусусиятлари намоён булади. Бу борада, айникса, таълим жараёнида талабаларнинг ижодий фаолиятини шакллантириш имкониятлари кенгрокдир. Бугунги кунда мустакиллик туфайли амалга оширилаётган таълим ислохотлари уз ишига ижодий ёндашувчи, фан, техника, санъат, ишлаб чикаришнинг жадал ривожланишига уз хиссасини кушадиган юксак малакали кадрлар тайёрлашга боFлик. Шунга кура, жамият тараккиёти талабларидан келиб чиккан холда хар бир талабани ижодкорлик рухида тарбиялаш мухим ва зарурдир.

Ижодкорлик фаолиятнинг турли холатларида пайдо булади. Кизикиш, илхом, интилиш ва бошкалар ижодкорликнинг инсон онгида энг олий тарзда пайдо булишидан тортиб, то намоён булишигача жараённи уз ичига олади.

Шахснинг ижодий фаолият эхтиёжи унинг харакатларида янги, илгари максад килиб куйилмаган бунёдкорлик интилишини билдиради.

Таълим-тарбия жараёнида талабалардаги яширин истеъдодларни юзага чикариш, улардаги ижодкорлик кобилиятини ривожлантириш - келажакда юксак салохиятли, ижтимоий фаол, уткир зехнли, кашфиётчилик кобилиятини намоён эта оладиган ракобатбардош кадрларни вояга етказиш гарови саналади. Бу давлатимизнинг устувор йуналишларидан бири - хар томонлама баркамол инсонни вояга етказиш FOясига мос келади. Шахсда ижодкорлик кобилиятини шакллантиришнинг мухим шарти шахснинг фаолияти хисобланади. Бу борада психолог олимларнинг билдирган назарий фикр ва FOяларини мисол килиб келтириш мумкин. Ижодкор шахсни шакллантиришнинг мухим шарти максадли педагогик бошкаришда катнашувчи шахсни юкори даражадаги объектив ахборотлар билан таъминлаш хисобланади. Объектив ахборотгина максадга йуналтирилган фаолият учун харакатлантирувчи восита була олади. Демак, шахснинг имкониятлари канча ошиб борса, у фаолиятни шунчалик муваффакиятли даражада бажаради. Яъни иктидорли, хар томонлама шаклланган укувчиларимиз осонлик билан уз максадига етса, иктидори етарли шаклланмаган укувчилар муваффакиятсизликларга дуч келади.

Ижодий тафаккурни ривожлантиришнинг усуллари сифатида бугунги кунда купгина муаллифлар таклиф этаётган услубий ечимларда когнитив ёндашув устуворлиги сезилади. Купчилик муаллифлар ижодий тафаккурни ривожлантиришнинг самарали усуллари сифатида креативлик асосини ташкил етувчи билиш жараёнлари (ижодий хаёл, танкидий тафаккур ва хк.)ни фаоллаштиришга мулжалланган машк ва топшириклардан иборат методикаларни таклиф этадилар. Масалан, Е.П. Торренс томонидан ижодий тафаккурни ривожлантириш буйича таклиф этилган методикада турли буюмларни узининг асл вазифасидан ташкари кандай максадларда ишлатилиши мумкинлиги юзасидан фикрлашга ундайдиган топширик берилади.

ХУЛОСА

Креативлик кобилиятини ривожлантириш воситаси сифатида катор муаллифлар турли материаллар асосида ижодий хаёлни машк килдиришга мулжалланган методикаларни таклиф этадилар. Жумладан, Е.П.Роговнинг амалий кулланмаларида таклиф этилган, гурухий шаклда утказилиши кузда тутилган машкларда, масалан, тренинг иштирокчиларидан бири кандайдир фантастик вазиятли савол (масалан, "Агар одамлар бир-бирининг фикрини укий оладиган булиб колганда, Ердаги хаётда кандай узгаришлар руй берар

эди?" деган савол)ни уртага ташлаш, гурухнинг колган аъзоларига узларининг имкон кадар ранг-баранг жавобларини шакллантириш вазифаси берилиши мумкин.

Ижод психологияси муаммоларини урганишда уз илмий мактабини яратган етакчи олимлардан бири Я.А.Пономарев хам тафаккур креативлигини ривожлантиришнинг методик имкониятларини аниклаш йуналишида уз ёндашувига эга. Хусусан, олимнинг тадкикотларида туккиз катакли (3х3) шахмат доскасининг турли кисмларида жойлаштирилган от билан уйин коидаларини бузмаган холда бошка бир катакка куйилган пиёдани олишга каратилган харакатларни аниклаш машкидан хам диагностик, хам ривожлантирувчи максадда фойдаланиш холатлари кайд этилади.

REFERENCES

1. Kaldibayeva, D. O. (2020). Talabalaming mantiqiy tafakkurini shakllantirishning pedagogik omillari. Science and Education, 1(3).

2. Тангирова, Г. И. (2020). Интерактивное образование и его дидактические возможности. Science and Education, 1(3).

3. Халилова, М. А., & Мухитдинова, М. (2020). Мактабгача таълим ташкилотларида ахборот-компьютер технологияларини мусика тарбияси воситаси сифатида куллашнинг хусусиятлари. Халк таълими, 3(0056), 4.

4. Абдусаматова, Ш. С., & Бурханова, М. Б. (2020). Куп фарзандли ота-оналарининг оиладаги муносабатларининг хусусиятлари. Oriental Art and Culture, (4).

5. Mirzarahimova, G. I. (2020). Pedagogical and Psychological Bases of Development of Educational Activity in Students. International Journal of Advanced Science and Technology, 7021-7030.

6. Ramonova, S. K. (2020). The importance of information technology in teaching the basics of electrical engineering and the basics of electronics in higher military educational institutions. НамДУ илмий ахборотномаси, (4), 435-438.

7. Рамонова, С. К. (2020). Электротехника ва электроника асослари фанини укишни ахборот-коммуникацион технологиялари ёрдамида такомиллаштириш методлари. Science and Education, 1(4), 315-321.

8. Рамонова, С. К. (2020). "Электротехника ва электроника асослари" фанини укитишда ахборот технологиялардан фойдаланишнинг методлари. "Таълимда замонавий ахборот технологияларидан фойдаланишнинг инновацион усуллари", 384387.

9. ^ораев, С. Б. (2020). Профессионал таълимда укув амалиётларини ташкил этишнинг узига хос хусусиятлари. Academic research in educational sciences, 1(3).

10. Shagiyeva, N. (2020). The role of information technologies to teach Russian language. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(7).

11. Эшманова, Н. Н., & Матьякубова, М. Б. (2019). Тарбиячиларнинг касбий компетенцияларини ривожлантириш. Таълимдаги инновациялар ва ислохотлар контекстида замонавий кластер тизими:муаммолар,ёндашувлар ва истикболлар, 1, 3334.

12. Махкамова, Ш. Р., & Асадуллаева, М. A. (2020). «Великий шёлковый путь»: взаимодействие культур запада и востока в контексте проблемы модернизации музыкального образования в узбекистане. Science and Education, 1(4).

13. Бегматов, Б. Б. (2020). Роль и функции русского языка в условиях суверенного Узбекистана. Наука и общество, 1(65), 33-37.

14. Ражапова, И. Т. (2019). Методика обучения видам русского глаголав. Илм сарчашмалари.

15. Рустамова, С. Э. (2020). Применение технологии полного усвоения знаний в высшем образовательном учреждении. Academic Research in Educational Sciences, 1 (3), 360-368.

16. Khoshimova, D. R. (2020). Features of Improvement Sensate - Expressive Speech While Teaching Listening Students Applying Mnemonic Base. Eastern European Scientific Journal, (1), 158-161.

17. Бадалова, Б. Т. (2020). Таълим тизими ва педалогия назарияси. Academic Research in Educational Sciences, 1 (3), 1300-1305.

18. Утаев, А. Й., & Матьякубова, М. Б. (2019). Психологические основы развития речи. "Таълимдаги инновациялар ва ислохотлар контекстида замонавий кластер тизими: муаммолар, ёндашувлар ва истикболлар" мавзусидаги илмий-амалий анжуман, 1, 193-194.

19. Утаев, А. Й. (2019). Булажак укитувчилар сиёсий маданиятини шаклантиришнинг кластер тизими. "Таълимдаги инновациялар ва ислохотлар контекстида замонавий кластер тизими: муаммолар, ёндашувлар ва истикболлар" мавзусидаги илмий-амалий анжуман илмий ишлар туплами, 2, 50-53.

20. Утаев, А., & Норова, Н. (2019). Олий педагогик таълим муассаларида норматив -хукукиий хужжатлар таргиботини ташкил этиш. "Таълимдаги инновациялар ва ислохотлар контекстида замонавий кластер тизими: муаммолар, ёндашувлар ва истикболлар" мавзусидаги илмий-амалий анжуман илмий ишлар туплами, 2, 48-50.

21. Badalova, B. (2020). Lesson Competition Element in Russian. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research, 6(5), 535-537.

22. Barakaevich, K. S. (2020). Improvement of Vocational Training of Pupils in Secondary Schools. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(1).

23. ^ораев, С., & Тилакова, М. (2020). Укувчилар креативлик кобилиятларини ривожлантириш буйича тавсиялар. Academic Research in Educational Sciences, 1(4), 184-189.

24. Ramonova, S. K. (2020). Improvement in teaching of the discipline of electrical engineering and the basis of electronics in higher educational institutions based on

information technologies. International Journal of Innovations in Engineering Research and Technology, 7(5), 258-260.

25. yMapoBa, H. ffl. (2019). Экoнoмннecкaa соцнапнзацнa othhocth b KOHTeKCTe BO3pacTHbix nepuogoB. BecTHHK HayKH h o6pa3OBaHua, (22-3 (76)).

26. Umarova, N. (2020). The Theoretical And Practical Model Of Making A Person Socializing Economically. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 62-68.

27. yMapoBa, H. ffl. (2020). H^THCOAHH H^THMOHHnamyB ^apaëHura Tatcup ^unyBHH OMunnapHHHr мoтнвaцнoн-цagpнaтпн Ty3unMacu (ycnupuHnap Muconuga). Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 259-277.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.