Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ'

ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
63
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОДЕРНИЗАЦИЯ / КОМПЕТЕНТЛИК / МУОМАЛА МАДАНИЯТИ / ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ КОМПЕТЕНТЛИК / ТАРКИБИЙ КОМПОНЕНТЛАР / ФАОЛИЯТ / МУАММО

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Жакбарoва З.С.

Мақолада ижтимоий-маданий компетентликни шакллантиришнинг назарий-методологик асослари ёритилган. Шунингдек олий таълим муассасаси талабаларида ижтимоий-маданий компетентликни шакллантиришда муомала маданиятининг ўрни ва зарурий томонлари тахлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND METHODOLOGICAL FUNDAMENTALS OF FORMATION OF SOCIAL AND CULTURAL COMPETENCE OF STUDENTS

The article describes the pedagogical and psychological problems of the formation of socio-cultural competence, as well as the formation of the sides of the culture of treatment in the formation of socio-cultural competence in the students of a higher educational institution.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ»

DOI 10.46566/2225-1545_2021_88_359

Жакбарова З.С. мустацил тадцицотчи Фаргона Давлат Университети

ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-МАДАНИЙ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ

Аннотация. Мацолада ижтимоий-маданий компетентликни шакллантиришнинг назарий-методологик асослари ёритилган. Шунингдек олий таълим муассасаси талабаларида ижтимоий-маданий компетентликни шакллантиришда муомала маданиятининг урни ва зарурий томонлари тахлил цилинган.

Калит сузлар: Модернизация, компетентлик, муомала маданияти, ижтимоий-маданий компетентлик, таркибий компонентлар, фаолият, муаммо.

Jakbarova Z.S. Fergana State University independent researcher

THEORETICAL AND METHODOLOGICAL FUNDAMENTALS OF FORMATION OF SOCIAL AND CULTURAL COMPETENCE OF

STUDENTS

Annotation. The article describes the pedagogical and psychological problems of the formation of socio-cultural competence, as well as the formation of the sides of the culture of treatment in the formation of socio-cultural competence in the students of a higher educational institution.

Keywords: modernization, competence, socio-cultural competence, structural components, direction, problem.

Замонавий ахборот жамиятини модернизация килишни глобаллашув жараёнисиз тасаввур этиб булмаганидек, турли фанларни ривожлантириш ва янги FOяларни жорий этиш жараёнини ижтимоий -маданий хдмкорликсиз тасаввур этиб булмайди. Бу жараёнлар инсон хдётининг барча сох,аларига - кундалик, маданий, илмий, сиёсий, иктисодий тааллуклидир.

Инсон хдёти давомида доимо турли маданият ва урф-одатлар вакиллари билан дуч келади, улар дустлар, кариндошлар ёки танишлар булиши мумкин. Бирок, улар билан мулокот килиш кийин булиши мумкин, чунки хдр бир инсон дунёнинг уз идрокига, маданий хусусиятларига ва тил тусиклари уртасидаги фаркга эга. Мулокотни муваффакиятли куриш ва самарали хдмкорликни амалга ошириш учун

баFрикенглик ва Fамхyрлик каби фазилатлар, шунингдек, тил мухитига тезда мослашиш кобилияти талаб килинади. Буларнинг барчасини "ижтимоий-маданий компетентлик" умумий атамаси билан

бирлаштирилиш мумкин.

Психологик ва педагогик адабиётларда "компетентлик" тушунчаси кенг таркалган. Турли олимлар бу тушунчани турли нуктаи назардан куриб чикадилар. Бу сохада энг машхур олим Эдинбург университети профессори, доктор Жон Равен булади. У компетенцияни "муайян сохада муайян харакатни самарали амалга ошириш учун зарур булган махсус кобилият ва тор мутахассислик, махсус касбий кобилиятлар, фикрлаш усуллари, шунингдек, уларнинг хатти-харакатлари учун масъулиятни тушуниш" деб таърифлайди.

Компетенция - бу билим ва инсоннинг амалий фаолияти уртасидаги муносабатлар сохасига тегишли булган тушунчадир. Б.Ю.Элкониннинг таърифига кура, "компетенция - бу уз фаолиятини уз ичига олган пайтдаги шахснинг малакавий характеристикаси" [4,56].

А. В. Хуторский, "компетенция" ва "компетентлик" тушунчаларини ажратиб, уларга куйидагича таъриф беради[5,13].

Компетенция - муайян объектлар ва жараёнлар доирасига нисбатан белгиланадиган ва уларга нисбатан сифатли самарали фаолият учун зарур булган шахснинг узаро боFлик фазилатлари (билим, куникма, малака, фаолият усуллари) тупламидир.

Компетентлик - шахсга тегишли ваколатга эга булиш, унга ва унинг фаолият мавзусига шахсий муносабатини уз ичига олади .

Н. Д. Галскова, Н.И.Гез ижтимоий-маданий компетентликни -"маданият мулокоти" деб атайди, яъни ижтимоий-маданий мулокот шароитида шахсни маданий мулокотини амалга оширишга имкон берадиган кобилияти сифатида белгилайди[2;13]. Унинг шаклланиши мулокотни ривожлантириш ва инсоннинг маданий тажрибасини ривожлантириш билан боFлик булиб, унда инсоннинг узига, дунёга булган муносабатини, шунингдек, ижодий фаолият тажрибасини ажратиш мумкин.

Л.И.Корнеева "ижтимоий-маданий компетентлик - бошка шахсни тушунишни ва унинг фикрини кадрлашни ургатади, яъни инсон маданият таъсирида бошка одамни идрок этади, фикрлайди, бахолайди ва шу асосда фаолиятнинг янги схемасини куради" - деб хисоблайди. [3;640] Бу маданиятлараро узаро тушунишда, бошка маданият вакилларининг хулк-атворига коммуникатив мослашишда, турли маданиятларнинг кадриятлари ва меъёрларига асосланган янги хулк-атворни эгаллашда намоён булади.

Э.Н.Соловова "ижтимоий-маданий компетентлик - шахсни халкаро даражада тарбиялаш учун бир восита эканлигини кайд этиб, нафакат таълим-тарбия жараёнида балки, талабалар ижтимоий тажрибасини орттириб, бошка мамлакат анъаналари, кадриятлари тyFрисида маълумот олишни хам белгилайди" - деб таъкидлайди[1;84]. Шунинг учун хам

ижтимоий-маданий компетентлик таълим жараёни билан узвий боFликдир.

Ижтимоий-маданий компетентлик туртта асосий компонентдан ташкил топган:

1) ижтимоий-маданий билим (маънавий кадриятлар, урф-одатлар ва маданий анъаналар, миллий менталитетнинг узига хос хусусиятларини билиш);

2) алока тажрибаси ( ижтимоий-маданият услубини танлаш, хорижий маданият ходисаларини туFри талкин килиш);

3) маданиятга (шу жумладан, мулокот пайтида юзага келадиган низоларни бартараф этиш ва хал килиш кобилияти) хиссий жихатдан муносабат;

4) ахлок коидаларини куллаш усулларини билишб ижтимоий этикетдан туFри фойдаланиш.

Бизнинг фикримизча, ижтимоий маданият, ижтимоий-маданий компетентлик маънавий-ахлокий фазилатларнинг пойдевори хисобланиб, ижтимоий маданият куникмалари ёшликдан таркиб топтирилсагина, бу пойдевор баркарор булади. Шунингдек, булажак педагогларнинг шахс сифатида шаклланишида хал килувчи омилга айланади. Зеро, маънавий-ахлокий фазилатлар таркибида муомала муносабат маданияти алохида урин тутади. Таълим муассасасида укувчи-ёшларга оила, махалла мухитидан ташкарида дастлабки муомала, муносабат муаммоларига дуч келади. Айнан таълим муассасасида муомала маданиятини изчил ва узвийликда, таълим-тарбия конуниятларига асосланган холда шакллантириш амалга оширилиши зарур. Яъни оила, махалла тарбиявий таъсиридан фаркли профессионал таъсир курсатилади. Шунингдек, тарбияда миллий ва умуминсоний кадриятлар уЙFунлигига эришилади. Яъни, оилада, махаллада миллий кадриятлар, махаллий урф-одатлар тарбияси устувор булса, таълим муассасасида дастлабки умуминсоний кадриятлар ва муомала маданияти буйича тушунча, куникмаларни шакллантириш йуналишида хам иш олиб борилади.

Юкоридагилардан келиб чикиб, илмий тадкикот ишимиз доирасида олий таълим муассасаси талабаларида ижтимоий - маданий компетентликни шакллантиришда авваламбор муомала маданиятининг куйидаги кирралари шакллантирилиши кераклигини аникладик:

- талабалар ва педагоглар уртасидаги муносабат;

- талабалар уртасидаги саломлашиш муносабати;

- ижтимоий фойдали мехнат жараёнидаги муносабат;

- машFулотлар жараёнидаги муносабатлар;

- булажак педагогларнинг хулк-атвор куникмаларини шакллантириш;

-оммавий ишлар жараёнида расмий муносабатнинг элементларини шакллантириш;

- хамкасблар уртасидаги муносабат;

- миннатдорчилик билдириш.

Юкорида келтирилган олимларнинг илмий FOяларининг тахлили асосида айтиш мумкинки, талабаларнинг ижтимоий-маданий компетентлиги ижтимоий-маданий билим, урганилаётган тил, маънавий кадриятлар ва маданий мерос, алока тажрибаси, тилни куллаш усулларини билиш жараёнида шаклланади ва намоён булади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Соловьева, Н. И. Роль страноведческих знаний в формировании социокультурной компетенции. 2015 г. 84 с.

2. Сафонова, В.В. Социокультурный подход: основные социально-педагогические и методические положения / В.В. Сафонова // Иностранные языки в школе. - 2014. - №11. - С. 2-13.

3. Пидкасистый, П.И. Педагогика: учеб. пособие для студентов педагогических вузов и педагогических колледжей / П.И. Пидкасистый//. -М: Педагогическое общество России, 1998. - 640 с.

4. Эльконин Д.Б. Понятие компетентности с позицией развивающего обучения. - Красноярск. - 2002.56-с.

5. Хуторский А.В. Ключевые компетентности как компонент личностно-ориентированной парадигмы образования // Народное образование. - 2003. - № 2.13-c.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.