Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРНИ ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТГА КАСБИЙ ТАЙЁРЛАШДА НАТЮРМОРТНИ КОМОЗИЦИЯСИНИ ТУЗИШ ВА ТАСВИРЛАШДА НАЗАРИЙ ҚОНУНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕДОДИКАСИ'

ТАЛАБАЛАРНИ ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТГА КАСБИЙ ТАЙЁРЛАШДА НАТЮРМОРТНИ КОМОЗИЦИЯСИНИ ТУЗИШ ВА ТАСВИРЛАШДА НАЗАРИЙ ҚОНУНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕДОДИКАСИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

91
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
натюрморт / композиция / конструкция / ранг / чизиқ / методик босқич.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Botir Boltaboyevich Baymetov, Мухторжон Абдурахимович Уматалиев

Мақола талабаларга тасвирий санъатнинг энг кенг тарқалган ва қизиқарли жанрларидан бири бўлган натюрморт соҳасида бўлажак ўқитувчиларни касбий тайѐрлашда назарий қонунлардан фойдаланишга қаратилган. Жумладан, тасвирлашда шаклни композиция қонунлари асосида қуриш, шаклларнинг ранг ва тус жиҳатдан ўзаро муносабатлари, конструктив қуриш қонунлари ва талабаларга шаклларни тасвирлаш жараѐнида улардан фойдаланиш маҳоратларини ошириш масалаларига қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРНИ ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТГА КАСБИЙ ТАЙЁРЛАШДА НАТЮРМОРТНИ КОМОЗИЦИЯСИНИ ТУЗИШ ВА ТАСВИРЛАШДА НАЗАРИЙ ҚОНУНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕДОДИКАСИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

ТАЛАБАЛАРНИ ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТГА КАСБИЙ ТАЙЁРЛАШДА НАТЮРМОРТНИ КОМОЗИЦИЯСИНИ ТУЗИШ ВА ТАСВИРЛАШДА

НАЗАРИЙ КОНУНЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕДОДИКАСИ

Botir Boltaboyevich Baymetov

Chirchiq davlat pedagogika instituti "Tasviriy san"at" kafedrasi professori

bbb19532506@gmail.com

Мухторжон Абдурахимович Уматалиев

Наманган давлат университети таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Макола талабаларга тасвирий санъатнинг энг кенг таркалган ва кизикарли жанрларидан бири булган натюрморт сохасида булажак укитувчиларни касбий тайёрлашда назарий конунлардан фойдаланишга каратилган. Жумладан, тасвирлашда шаклни композиция конунлари асосида куриш, шаклларнинг ранг ва тус жихатдан узаро муносабатлари, конструктив куриш конунлари ва талабаларга шаклларни тасвирлаш жараёнида улардан фойдаланиш махоратларини ошириш масалаларига каратилган.

Калит сузлар: натюрморт, композиция, конструкция, ранг, чизик, методик боскич.

КИРИШ

Педагогика олий укув даргохларида булажак тасвирий санаъатдан педагог кадрларни кабий тайёрлашда касбий фанлар блокидаги каламтасвир ва рангтасвир фанлари дастуридаги натюрморт тузиш ва тасвирлаш машклари мухим вазифалардан бири хисобланади.

Натюрморт - тасвирий санъатнинг узига хос мустакил жанри булиб, у (nature morte) французча суз булиб, «жонсиз табиат» деган маънони англатади ва унда купинча мехнат куроллари, сабзавот ва мевалар, гуллар, парранда ва бошка жонсиз шакллар тасвирланади. Бошкача килиб айтганда натюрморт санъатида инсоннинг маиший хаёти акс эттирилади.

Натюрморт мустакил жанр булиши билан бирга, мавзули картина даги асарларнинг мазмунини очиб беришда кумаклашувчи, уни тулдирувчи восита булиб хам хизмат килади. Таникли узбек рассомларининг асарларида

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

Узбекистоннинг куёш нурларидан товланиб ва жилваланиб турган мевалари тасвирланган натюрморт композициялари талайгина булиб, мазкур муйикалам усталари уз асарларида композиция мазмунини очишда тасвирий санъатнинг конунларидан усталик билан фойдаланганлар. Меваларнинг илик сарFиш-кизил рангларини атрофдаги кизил, кук, яшил каби турли-туман ранглар билан уЙFунлаштириб тасвирлаши туфайли уз асарларининг ута таъсирчанлигига эришганлар.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Натюрморт XVII асрнинг бошларида Голландияда пайдо булди. Кейинчалик куплаб мамлакатларга таркалиб, айникса XVIII асрнинг уртасида тасвирий санъатда кенг ривож топган мустакил жанрга айналди.

Рангтасвир санъатининг нодир устаси франциялик рассом Жан-Батист-Симеон Шарденнинг «Санъат атрибутлари» асарларини кузатганимизда уларда оддий нарсаларнинг юксак бадиий тасвирини курамиз.

Узбекистон тасвирий санъатида рассомлардан Н.Кашина, З.Ковалевская, Ю.Елизаров, Р.Ахмедов, Г.Абдурахманов, Н.Тен А.Юнусов, А.Мирзаев, А.Икромжонов каби куплаб натюрморт жанрининг усталари ва умидли ёш рассомлар хам табиат яратган ноз-неъматларга булган мехрларни натюрмортда ифодалаганлар. Натюрморт жонсиз тасвирий санъатнинг алохида жанри булиб хисобланиши ва унинг олий таълимда талабаларни касбий тайёрлашдаги ахамиятига баFишланган укув ва илмий адабиётлар билан М.Набиев, Б.Азимова, Г.Абдурахмонов, Б.Байметов каби рассом- олимлар самарали ижод килганлар. Натюрмортни тасвирлаганда бирор максадни кузлаб, нарсанинг шакли жихатдан унинг мазмунига караб хар бир нарсанинг тутган урнини ёритиб бериш лозимдир. Тасвирланаётган нарсаларнинг шакл, ранг, тузилиши, фазовий холат жихатдан бир-биридан фарк килишига алохида ахамият бериш керак.

Алохида мазмунли натюрморт асари яратиш хакидаги фикр рассом хаёлида узок вакт давом этган кузатишлар ёки бирор нарсадан каттик таъсирланиш окибатида тусатдан пайдо булиши хам мумкин. Ижодкорнинг куз унгида булажак натюрморт яхлитлигича гавдаланади ва унга мос нарсалар танлаб, эътибор билан жойлаштириш хакида фикр юритади, хомаки эскизлар чизади ва шу эскизлар асосида композиция тузади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

НАТИЖАЛАР

Натюрмортни куйилмасини тузиш жуда катта ахамиятга эгадир. Бажарадиган вазифасини назарда тутиб натюрмортдаги нарсалар турли холатларда куйилади. Натюрмортда тасвирланадиган нарсаларнинг улчовлари турлича булиши максадга мувофик булиб, кичикрок шакллар олдинрокда, йириклари оркарокда тасвирланади. Натюрморт тузганда унинг фонига ахамият бериш керак булади. Куйилган натюрморт постановкасининг умумий тусини хисобга олиб, очик ранглардаги натюрморт куйилмалари учун - корамтир фон, ва аксинча тук ранглардан тузилган натюрморт куйилмалари учун эса окиш фон танланади. Натюрморт уфк чизотидан пастрокка жойлаштирилади. Шунда нарсаларнинг фазовий холати ва буюм текислиги яхши куринади. Натюрморт туFри куйилгандан сунг у синчиклаб кузатилади. Натюрморт композициясини KOFозга туFри жойлаштириш максадида коFоздан ясалган махсус асбоб (видеоискатель)дан фойдаланиш яхши натижалар беради. Бу асбоб оркали топилган композицияси алохида коFOЗда кичик улчовдаги тула хомаки расми чизиб курилади. Расм композицияси топилгандан сунг асосий иш янги коFOЗга нарсалар тупламининг тасвирини чизишга утилади.

Натюрморт чизганда ундаги хамма нарсаларни бир йула тасвирлаш лозим. Акс холда расмда бир нарсанинг улчови каттарок ва иккинчисиники кичикрок булиб, расм композицияси бузилади. Нарсаларнинг умумий баландлиги ва эни иш коFOЗида ёрдамчи чизиклар билан белгилаб олинади. Натюрмортнинг композицияси белгилангандан кейин куйилмадаги хар бир нарсанинг улчови, шакли (тузилиши, ранги, ёруF-сояси) аниклашга утилади, яъни натюрморт чизишда умумийдан хусусийга ва хусусийдан яна умумийга утиш принципига амал килинади. Натюрмортни тасвирлаётганда уни боскичма-боскич тузилиш шакллари асосида бажариш керак. Мисол учун, икки-уч нарсанинг тасвирини чизишда буюмларнинг улчови жихатидан узаро фаркини, оралигидаги масофани, соя ва ёруFликларнинг фаркини куз билан чамалаб топилади. Натюрморт иш коFOЗининг уртасига жойлаштирилади. Нарсаларни олдин бир-биридан катта кичиклигига ахамият бериб, солиштириб курилади. Кейин каламни босмаган холда уларнинг тасвирини турган урни белгилаб олинади. Тасвирни аник шакли, яъни киёфалари топилгандан сунг ёруFлик манбаи хам аникланади. Чунки тасвирнинг мувозанат холатда туриши ундан тушиб турган сояга хам боFликдир. Тушувчи соя хам нарсаларнинг фазовийлиги ва кандай материалдан ишланганлигини аниклашга ёрдам беради.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

Нарсаларнинг уз сояси, ёруFи, узидан тушиб турган сояси ва каламда унинг шаклларига караб коралаб чизилади. Нарсаларнинг перспектив кискаришларни хисобга олиб хар бир нарсадаги ёруF ва соя коидаларига риоя килган холда тасвирланади. Кейин натура билан фони уртасидаги оч-туклигининг фарки белгиланади.

МУ^ОКАМА

Х,ар кандай санъат асарининг негизини композиция ташкил этади. «Композиция» (лат. compositio) - тузиш, ижод килиш демакдир. У асар тузилишида кисмларнинг асар FOясига мувофик жойлаштирилишини ва узаро муносабатини англатади.

Тасвирий санъатда композициянинг симметрия ва асимметрия, мувозанат ва ритм, турFунлик (статик) ва харакат (динамик), иккинчи даражали нарсаларнинг асосийга буйсуниши, куриш маркази ва купинча унга мос келадиган композицион марказни бурттириб курсатиш каби коидалари мавжуд.

Композициянинг асосий талаблари яхлитлик, симметрия ва ритм. Тасодифан терилиб колган нарсаларни натюрморт деб булмайди. Натюрморт композициясининг маъноли ва таъсирчан чикиши учун ягона мавзудаги, бир-бирига муносиб ва мос нарсалар табиий боFланишда куйилиши керак.

Куйилган натюрмортнинг асосий FOясини сурат текислигида тасвирлаб курсатиб бериш учун, яъни натура билан тасвир уртасида тула ухшашликка эришиш учун тасвирий санъатнинг ифода воситалари булган композиция, перспектива, ёруF-соя ва рангшунослик назарияларини пухта билиш ва уларни амалда куллай олиш талаб килинади. Энди битта нарсани эмас, бир неча нарсани узаро боFланишда, кисмлари бир-бирига мос булган яхлит нарса килиб тасвирлаб курсатишдан иборат булади. Шунинг учун ишнинг режасини тузиб олиб, кетма-кетлик боскичлар билан амалга ошириш максадга мувофикдир. Натюрморт ишлашда маълум изчилликни саклаб, кетма-кет боскичлар билан иш олиб бориш, тасвирий санъат асосларини урганиш мухим.

Натюрмортнинг каламда чизилган композициясини сурат текислигида тасвирлаш хусусиятларига кискача тухталиб утамиз. Расм чизувчи нарсалар тупламига (натюрморт) маълум бир куриш нуктасидан карайди ва у куз карашига катьий равишда кузатиш перспективаси конуниятининг узаро боFликлиги билан намоён булади. Бундан ташкари, натурадаги нарсалар узаро ёритилганлиги ва бир-бирига боFланган булиб, улар оралотида рефлекслар,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

ярим соялар, соялар ва ёруFликлар таксимоти маълум бир тартибда булади. Мабодо куриш нуктаси узгартирилса натуранинг узаро жойлашуви ва ёритилганлиги янги куринишда намоён булади. Куриш нуктаси ёруFликка карама-карши булганда тасвирни силуэт тарзида куриш мумкин. Натюрморт композициясини шундай тузиш керакки, уни кайси нуктадан кузатганда хам у яхлит бир бутун куринишига эришмок зарур. Натурага нисбатан кизикарли куриш нуктасини танлаб олгач, коFOЗ вароFи кандай улчамда булишлигини аниклаш зарур. К^оз вароFида ифодаланадиган натюрморт куйилмасини натурадан туFри аниклаб тасвирлай олиш керак.

Натюрморт композициясини курилишида дастлаб коFOЗ юзасида тасвирланаётган нарсаларни пухта жойлашуви, коFOЗ улчамига нисбатан тасвирнинг катта кичиклигини аниклашдан иборат. Х,ар бир натура куйилмаси муайян улчамдаги коFOЗни талаб килади.

Тасвирланаётган нарсалар маълум улчам текислигида «тикилинч», ёхуд жуда хам кичик жойлашиб колмаслиги зарур. Хдддан ташкари кичик жойлашган тасвирлар коFOЗ текислигида аник куринмайди.

Тасвирда асосий эътиборни узига жалб этувчи буюм - композиция маркази колганлари эса унга тобе булиб хизмат килади.

Тасвирда томошабиннинг назари ана шу марказга йуналтирилган булиши керак. Злчамни аниклаб олгач,асосий ишни бошлашдан олдин кичик улчамдаги KOFOЗ булагида булажак натура куйилмасини хомаки вариантлари тайёрланади, шундан сунг,асосий ишга утиш максадга мувофикдир.

Дастлаб оддий натура куйилмаларидан (гипсли геометрик шакллардан) ... кейин эса геометрик шаклларга якин булган маиший буюмлардан тузилган натюрмортларни астойдил ишлаш ... сунгра, турли рангдаги, материалликдаги буюмлардан тузилган куйилмаларни тасвирлаш мумкин.

Натюрморт куйилмасини тасвирлашда ишни алохида-алохида буюмлардан бошлаб сунгра бошкаларига утиш асло мумкин эмас. Нарсалар гурухини коFOЗга туFри жойлаштиришда нисбат, оралик масофалар, фазовий жойлашувда хатоликка йул куймаслик мухимдир. Бунинг учун нарсалар тупламини енгил чизиклар билан белгилаб чикиш зарур. Тасвирлашда нарса ва буюмларнинг перспектив кискаришларини пухта бажариш ута мухим.

ХУЛОСАЛАР

Тасвирлашнинг дастлабки боскичда талабалар шакл ва буюмларнинг

текисликдаги фазовий жойлашуви, нисбатлари, хажми, конструктив курилиши Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 741 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

каби вазифаларни тулик бажаришга эриша олмайдилар. Уларнинг диккат эътибори нарсаларни контур чизикларини тасвирлашга каратилган булади ва нарсанинг ташки куриниши чизилса, шакл хам туFри тасвирланади деб хисоблайдилар. Буюмнинг умумий куринишини тасвирлаётиб, унинг конструктив курилиши, нисбат каби хусусиятлари назардан колиб кетмаслиги керак.

Нарсаларнинг узаро жойлашуви, истаган киррасини йуналиши натурада осонгина аникланади ва натуранинг йуналтирувчи ва вертикал (тик), горизонтал (ётик) чизиклари ёрдамида тасвир коFOЗда енгил курилади. Узун калам ёрдамида курилманинг перспектив бурчакларини, кирра нисбатларини, стол текислигида узаро турган жойларини текшириш мумкин. Бунинг учун каламни чузилган кулда вертикал, горизонтал ёки бурчак остида ушлаб кирраларни перспектив йуналишини текшириш мумкин.

Натурада бу вертикал кубнинг корайтирилган томонини уртасидан кесиб утади чизматасвирда эса бундай булмаслиги мумкин. Хатосини аниклаб уни дархол тузатамиз. Агарда конуснинг чап томонини давом эттирсак у цилиндрнинг айлана асосига зурга тегади. Бу ерда хам чизматасвир айтарли даражада аник эмас. Вазани юкори кисми оркали горизонтал чизик утказиб унинг баландлигини конус буйига нисбатан аниклаш мумкин. Яна цилиндрнинг икки томонини давом эттирсак... каерга бориб такалишини текшириб куриш мумкин. Натурада кубнинг олдинги кирраси конуснинг маркази билан рупара келмайди, чизматасвирда у айнан марказда булиб куриниши хам мумкин. Шундай килиб яна битта хатосини топамиз. Энди горизонтал жойлашган каламни натурадаги кубнинг асосига келтирамиз ва канчалик цилиндр асосини пастида бу чизик утишини кузатамиз. Натурада иккаласини асоси деярли битта горизонтал чизикда жойлашган. Буни чизматасвирда текшириб курамиз.

Нарсаларнинг нисбатларини аниклаб ва уларни перспективада кураётиб баробар енгил-елпи сояларни бериш керак. Бу эса нарсаларнинг нисбатларини хам ва уларнинг узаро жойлашганлигини анча аник етказишда имкон беради. Буюм текислигидаги нарсалар тупламини жойлаштиришда уларнинг асосларини куриш жуда хам мухим хисобланиб, хар бир нарсани жойини аникламасдан улар орасидаги кенгликни етказиш мумкин эмас. Айрим нарсалар хавода «муаллак» булиши ёки бири иккинчисига «уйиб» киргандек куриниши мумкин. Шунинг учун тасвирлаш жараёнида алохида нарсалар ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

уларнинг кисмларини катта-кичиклигини хар доим бир-бирига таккослаб бориш зарур.

REFERENCES

1. Baymetov Botir Boltaboevich Formation of the skills of portraying the future teacher of fine arts in pencil drawing ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal Year: 2020, Volume: 10, Issue:5 Firstpage: (1122)

2. Botir Boltabaevich Baymetov, Muratov Khusan Kholmuratovich, Self Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation; 32(3) ISSN 2651-4451 | e-ISSN 2651-446X www.turkjphysiotherrehabil.org 30493 Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Vol. 63. No. 2, (2020) @ www. solidstatetechnology. us

3. Baimetov Botir Boltabayevich, Sharipjonov Muhiddin. Development of students» descriptive competencies in pencil drawing practice. Issue 08, 2020 issn 2689-100x the usa journals, usa www. usajournalshub. com/inde x.php/tajssei... mso, ISSN 2689-100X The USA Journals, 261-267.

4. Baymetov, B. B., & Sharipjonov, M. S. O. (2020). Development Of Students'Descriptive Competencies In Pencil Drawing Practice. http://www.usajournalshub.com/index.php/tajssei. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 261-267.

5. Boltabayevich, B. B., & Shodievna, B. O. (2020). Individual Approach To The Formation Of Artistic And Creative Talents Of Students In Art Schools. http://www.usajournalshub.com/index.php/tajssei. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 637-642.

6. Байметов, Б. Б. (2016). История развития изобразительного искусства Узбекистана. Наука, образование и культура, (1 (4)). 11. Baymetov, B. B., & Sharipjonov, M. S. O. (2020). Development Of Students' Descriptive Competencies In Pencil Drawing Practice. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 261-267.

7. Байметов Ботир Болтабаевич. Актуальные вопросы подготовки педагогических кадров республике Узбекистан. Международный научный журнал «ВЕСТНИК НАУКИ» 2020/10. Том 1. 10 (31). Страницы 5-9.

8. Байметов Ботир Болтабоевич. Тасвирий санъатдан булажак рассом -

укитувчиларни касбий тайёрлашда композиция фанининг назарияси ва

методикаси. Science and education journal. 2020/4. Стр. 461-467

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 743 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 3 | ISSUE 1 | 2022

ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF): 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-737-744

9. Байметов, Б. Б. (2020). Педагогика олий таълим муассасаларида талабаларга композиция фанини укитишнинг назарияси ва амалиёти. Science and Education, 1(7).

10. Baymetov, B. B. (2020). Development Of The Ability To See And Represent The Form Remotely In The Process Of Teaching Students To Portray A Creature In Higher Pedagogical Education. The American Journal of Applied sciences, 2(10), 154-159.

11. Botir Boltabaevich Baymetov. Development Of The Ability To See And Represent The Form Remotely In The Process Of Teaching Students To Portray A Creature In Higher Pedagogical Education. 2020/10 Журнал. The USA Journals. Том 2. Страницы- 154-159

12. Botir Boltabayevich Baymetov. Technologies Of Moving Images Of People From Different Views In Fine Arts Lessons. The American Journal of Social Science and Education Innovations. The American Journal of Social Science and Education Innovations (ISSN - 2689-100x) Published: January 31, 2021. Стр. 463-468

13. BB Baymetov. Inson qomatining turli ko'rinish va holatlaridan qisqa muddatli tasvirlaridan bajarish myetodikasi. "Science and Education" Scientific Journal January 2021 / Volume 2 Issue. 357-365

14. Botir Boltabaevich Baymetov. oliy pyedagogik ta'limda bo'lajak tasviriy san'at o'qituvchilarining ijodiy qobiliyatlarini shakllantirishning ba'zi masalalari. academic research in educational sciences volume 2 |issue 1| 2021. 277-283 бетлар.

15. BB Baymetov, XX Muratov.Tasviriy san'atdan amaliy mashg'ulotlarida talabalarning tasvirlash mahoratlarini takomillashtirish texnologiyalari.Science and Education, 2021.349-354.

16. Botir Boltabaevich Baymetov. Art Of Modern Uzbekistan: The History Of Its Development During The Years Of Independence. The American Journal of Social Science and Education Innovations. 2020/10. 125-132.

17. BB Boltaboevich. Methods of portraiture in the process of making sketches and drawings of the human face in higher pedagogical education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 2020. Том 24. Номер 5.Страницы 6408-6415.

18. Botir Boltabayevich Baymetov. Technologies Of Moving Images Of People From Different Views In Fine Arts Lessons. The American Journal of Social Science and Education Innovations. 2021/1. The American Journal of Social Science and Education Innovations (ISSN - 2689-100x) Published: January 31, 2021.том 3.номер 1. Страницы 463-468.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.