Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРНИ ОИЛАВИЙ ҲАЁТГА ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ БЎЙИЧА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ'

ТАЛАБАЛАРНИ ОИЛАВИЙ ҲАЁТГА ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ БЎЙИЧА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
41
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Талаба / оилавий ҳаѐтга тайѐрлик / саломатлик / оилавий ҳаѐтнинг тарбиявий жараѐнлари.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Сайёра Рустамовна Мирзаева

Мазкур мақолада талабани оилавий ҳаѐтга тайѐрлаш масаласи бўйича илмий – назарий таҳлили амалга оширилган. Оилавий ҳаѐтга тайѐрлик, бир томондан, жуда долзарб, бошқа томондан – мураккаб ва кўп қиррали масала саналади, чунки у турли йўналишлар бўйича билимларнинг кенг кўламини ўзида жамлайди. Натижада, илмий адабиѐтларда ўрганилаѐтган ҳодисага нисбатан ягона ѐндашув камлиги билан изоҳланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРНИ ОИЛАВИЙ ҲАЁТГА ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ БЎЙИЧА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ»

ТАЛАБАЛАРНИ ОИЛАВИЙ ХДЁТГА ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ

БУЙИЧА ИЛМИЙ ЁНДАШУВ

Сайёра Рустамовна Мирзаева

Чирчик давлат педагогика институти, Психология кафедраси доценти, психология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

АННОТATСИЯ

Мазкур маколада талабани оилавий хаётга тайёрлаш масаласи буйича илмий - назарий тахлили амалга оширилган. Оилавий хаётга тайёрлик, бир томондан, жуда долзарб, бошка томондан - мураккаб ва куп киррали масала саналади, чунки у турли йуналишлар буйича билимларнинг кенг куламини узида жамлайди. Натижада, илмий адабиётларда урганилаётган ходисага нисбатан ягона ёндашув камлиги билан изохланади.

Калит сузлар: Талаба, оилавий хаётга тайёрлик, саломатлик, оилавий хаётнинг тарбиявий жараёнлари.

КИРИШ

Жахонда талабаларнинг саломатлик холати мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ва маънавий ривожланиши, иктисодий ва маданий салохиятининг мухим курсатгичи сифатида амалиётга татбик этилган. Жахон согликни саклаш ташкилоти Европа бюросининг "Барчага саломатлик" декларatsiясида хозирги вактда согликни саклашни куллаб-кувватлаш, соглом турмуш тарзини таргиб килиш ва кенгрок маънода одамларнинг умумий фаровонлик даражасини ошириш, ахолининг соглигини мустахкамлаш, валеологик онгни ривожлантириш буйича йирик лойихалар амалга оширилаётганлиги тугрисида таъкидланган.

Саломатлик хаётнинг асосий кадриятларидан бири булганлиги сабабли, ушбу кадриятни англаш ва кайгуриш хаётнинг маъносини тушуниш ва хис этиш билан богликдир. Инсон томонидан хаётнинг мазмунини кабул килишда идрок этиш ёки хис килиш (бири иккинчисини истисно килмайди) устунлик килиши мумкин, бу шахснинг хусусиятлари ва маълум бир кишининг долзарб (актуал) хаётий холатига боглик. Идрок этиш ёки хис килишга ургу бериш, купрок ёки камрок афзал куриш нуктаи назаридан куриб чикилмаслиги керак, мазмун буйича танлашда одам уз шахсининг йуналтирувчи кучига эга булиши жуда мухим, шунда унинг хаётининг маъноси етарлича равшан булади ва у йуколмайди, деган ишонч хосил булади. Бахтни хис килиш кобилияти, хаётдан коникиш, шахсий ва оилавий фаровонлик, саломатликнинг туликлиги ва уни

саклаш, шахслараро муносабатлар, микро ва макро жамиятлардаги иклим ва хоказоларга куп жихатдан боглик булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Пандемия туфайли юзага келган глобал иктисодий инкироз, шубхасиз, хозирги жамият хаётининг барча жабхаларида, хусусан, оила институти фаолиятида хам уз аксини топмокда. Бундай шароитда ички оилавий муносабатлар ташвишли тенденциялар билан белгиланади, улар орасида низоли вазиятлар натижасида ички муаммоларнинг сезиларли даражада ошиши ва умуман оилавий хаёт сифатининг пасайиши асосий уринни эгаллайди. Буларнинг барчаси носоглом оилалар, ажримлар ва мувофик равишда нотулик оилалар сонининг ошишига таъсир курсатиши мумкин. Бирок, оиланинг роли ва ахамиятини бахолаш мушкул. Жамиятда муносабатлар гуманизatsiяси, тулаконли, баркамол ёш шахсларни маънан согломлаштириш умидлари айнан оила билан богланади. У жамиятнинг янги аъзосини уз ичига олган ва ижтимоийлашган бирламчи ижтимоий институт вазифасини бажаради. Ёш шахс ижтимоийлашувининг нормал кечиши бузилган холларда шахснинг мухим ижтимоий функцияларининг йуколиши ёки деформatsiяланиши ижтимоий иллат, асоциал хулк-атворда намоён булади. Оилавий тарбия тоталитар усулларининг таркалиши ва болалар хукукларининг бузилиши ижтимоийлашувнинг нормал кечишини мураккаблаштиради ёки хатто имконсиз килади. Оила асосий гурух булиб, бу ерда бола бошкалар билан учрашади ва улар билан алока килиш, мулокот килиш ва узаро таъсир курсатишни урганади. Оила бутун инсоният жамиятининг энг мухим ижтимоий институти хисобланади, у туфайли хар бир ота-она уз авлодларида узларини такрорлаш ва давом эттириш имкониятига эгадир.

Н.О. Татенконинг фикрича, оилавий хаёт даврида, оилавий мухитда ёш авлод ижтимоий генетик шунингдек, шахсда умрбод сакланиб коладиган кадриятларни мерос килиб олади. Оила бугунги ёшларнинг хулк-атвори, эътикоди, фикри, дунёкараши шаклланиши ва ривожланишида катта таъсир курсатади

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Т.А. Куликова оилавий хаётнинг тарбиявий жараёнларини тадкик килиб, хар бир муайян жамият уз этносидан келиб чикиб, уз фарзандларида менталитет, феъл-атвор, анъанавий кундалик турмуш маданиятини, умуман хаёт тарзини ривожлантиради, деган хулосага келади. Оилавий тарбия жараёни деганда, тадкикотчи усиб келаётган авлодга нафакат максадга йуналтирилган таъсирни тушунишни, балки кадриятлар, йуналганлик, эхтиёжлар тизими,

кизикишлар, одатлар, ёшларнинг хулк-атворини шакллантирадиган бутун ички оилавий таъсир тизимини тушунишни таклиф килади. Бунда тарбиянинг мухим кисми унинг мазмуни саналади. У усмирда хаётга тайёргарликнинг асоси саналадиган сифатларни шакллантириш ва ривожлантириш максадида махсус яратилган самарали таъсир тизимини, аждодларининг ижобий тажрибасини узлаштириш хамда умуминсоний гуманистик маданият негизида жамият ва ижтимоий муносабатларнинг келгуси ривожида янги ёндашувларни ишлаб чикишни узида акс эттиради.

И.Ф. Дементьеванинг таъкидлашича, оилавий хаёт даврида юз берадиган таъсир - бу тарбиянинг табиий ва доим таъсир киладиган бугини булиб, шахс ривожланишини хаётининг деярли барча боскичларида белгилаб беради. Шу сабабли бугунги ёшларни тайёрлашда бевосита оилага таяниш, унинг психологик-педагогик маданиятини ошириш, аъзолари уртасидаги узаро муносабатларга фаол таъсир курсатиш лозим. Агар замонавий оиланинг иктисодий-хужалик функциясини оладиган булсак, у оила аъзоларининг мухим моддий истаклари ва юкори маънавий талабларини ривожлантирувчи хаётий эхтиёжлар билан чамбарчас богликдир. Инсон сиёсат, илм, санъат билан шугулланиши учун, аввало, асосий эхтиёжларини тула кондириши лозим, яъни овкатланиш, турар жой ва бошкалар билан боглик булган муаммоларни муваффакиятли хал этиши лозим. Ушбу муаммоларни хал этмасдан туриб, шахс мехнат килиш, оила куриш, фарзандларни дунёга келтириш ва тарбиялаш учун куч туплай олмайди. Шунингдек, барча хаётий кадриятлар пул ва нарсалар, турар жойнинг квадрат метрлари билан улчанадиган холатда инсоннинг кундалик муаммоларга муносабатида бошка зиддият хам мавжуд. Оилавий хаётнинг бу сохасида окилона, инсоний ва ахлокий уринли мезонни топиш бир вазифа булиб, узок йиллардан бери турли тадкикотчилар, мутафаккирлар, иктисодчилар, юристлар унинг ечимини кидиришмокда. Бугунги кунда, айникса ёш оилага уй иктисодининг бутун мураккаблигини англаб етиш, уз хужалигини окилона куришнинг асосий механизмлари ва усулларини тушуниш жуда кийин булади. Бирок, оиланинг моддий таъминланганлиги, унинг холати, кадрият йуналганлиги, анъаналари, одатлари ва хаёт фаолиятининг бошка холатлари айнан иктисодий фаровонлик даражасига боглик булади. Овкатланиш, кийиниш, кредит ва солик туловларига доир барча оилавий харажатлар, одатда, зарурий хисобланади, уларсиз умуман хаёт фаолиятини юритиб булмайди. Вакт утиши билан баъзи сарф-харажатлар кайта шаклланади ва бошка йул билан унинг кирими сифатида оилага кайтади. Уларга, аввало, уй хужалиги, оилавий, индивидуал ишлаб чикаришлар киради,

натижада ишлаб чикариш ва махсулотни кайта ишлаш оркали кирим сифатида кайтиб келади. Бу кредитдан ишлаб чикариш эхтиёжлари учун самарали фойдаланиш шарти билан кредитлар ва фоизларни тулаш учун фойдаланиладиган оилавий харажатларга хам тегишлидир. Бундан ташкари, таълим ва тарбия харажатлари хам оила хаётида алохида урин эгаллайди. Улар оила аъзоларининг кобилият ва мойилликларини амалга ошириш, булажак касбий фаолият буйича билим ва куникмаларни узлаштиришга каратилганда кайтарилади. Одатда, таълимга сарфланган харажатлар уларни глобал тижорат лойихаларига жалб килишдан кура анча фойдали сармоядир. Оила аъзолари канчалик куп касбий билимларга эга булсалар, уларнинг кайтими шунчалик катта булади ва бу шахсий фаровонликни хам, бутун оила фаровонлигини хам яхшилайди. Барча оила аъзоларини согломлаштириш ва дам олиши учун сарф-харажатлар соглом турмуш тарзини тизимли йулга куйиш, касалликлардан огохлантириш ва олдини олишга каратилган булса, самарали натижаларга олиб келади. Даволанишдан кура согломлаштиришга пул сарфлаш максадга мувофикдир. Ушбу молиявий харажатлар оила аъзоларининг хаёт фаолияти, ижтимоий ва ички иш унумдорлиги даражаси ошиши оркали кайтади

ХУЛОСА

1. Оилавий хаётга тайёрлик даражаси билан боглик ягона улчов, умумлаштириш ва хулосалар тизимига айлантириш учун ун икки мезон коэффициентини хисоблашни таъминлайдиган махсус умумлаштирувчи механизм тайёрланди.

2. Ёш ва мувофик равишда таълим боскичининг ошиши талаба-ёшларда хаётий кадрият сифатида уз позициясини йукотади, уларнинг хаёт режаларида ахамияти камаяди.

3. Ёш ва таълим боскичининг ошиши билан бахтли оилавий хаёт хаётий кадрият сифатида уларнинг узок истикболини акс эттирувчи хаётий кадрият сифатида ахамияти ортади.

4. Талабаларга таълим муассасаси режалари асосида оила психологияси йуналиши профессор-укитувчилари билан давра сухбатлари ташкил этилишини мунтазам амалга ошириш максадга мувофик.

REFERENCES

1. Авлаев, О. У., & Бутаева, У. А. (2021). Талаба теихологик камолоти масаласи. Academic research in educational sciences, 2(5), 4-11.

2. Авлаев, О. У. (2021). Талабалар камолотида ижтимоий интеллектнинг гендер фарклари.«. PSIXOLOGIYA" ILMIY JURNAL, 3441.

3. Avlaev, O. U. (2020). The role of social intelligence in personal development. Association with Novateur Publication India's A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal, 692-698.

4. Mamatkulov, H. A., Mamatkulova, Z. G., & Avlaev, O. (2020). Merkmale der Verbesserung der beruflichen Kompetenz von militärpädagogen im Prozess des Lernens von Fremdsprachen. Проблемы научной мысли, 7(5), 55-58.

5. Umirovich, A. O. (2021). FACTORS, INFLUENCE ON STUDENT DEVELOPMENT. INFORMATION TECHNOLOGY IN INDUSTRY, 9(3), 945-953.

6. Курбонова, б. К., Авлаев, О. А. У., & Абдукаримов, Ш. У. У. (2021). ТАШИШ ЖАРАЁНИДА АВТОМОБИЛЛАРНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИОН ХУСУСИЯТИНИ БАХ,ОЛАШ. Academic research in educational sciences, 2(12), 548-555.

7. Авлаев, О. У. (2021). УКИТУВЧИНИНГ БОШКАРУВЧАНЛИК УСЛУБЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(10), 1239-1246.

8. Авлаев, О. У., & Бутаева, У. А. (2021). ТАЛАБА ПСИХОЛОГИК КАМОЛОТИ МАСАЛАСИ. Academic research in educational sciences, 2(5), 4-11.

9. Абдуллаева, Ю., & Авлаев, О. (2021). ЭШИТИШДA МУAММОЛAРИ БУЛГAН УКУВЧИЛAРНИ КОНСИЛИУМ АСОСИДА ЛУFAТ БОЙЛИГИНИ ОШИРИШ. Academic research in educational sciences, 2(5), 922-932.

10. Mirqosimova, X. M., & Avlaev, O. U. (2021). THE INTELLECTUAL DYNAMICS OF ADOLESCENTS. Heraldpedagogiki. Nauka i Praktyka, 7(2).

11. Абдусаматова, Ш. С. (2021). Психология семейных отношений с основами семейного консультирования. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 225-229.

12. Абдусаматова, Ш. С., & Султанкулова, Г. Ф. (2022). ЭФФЕКТИВНОСТЬ ТРЕНИНГА ОБРАЗНОЙ САМОРЕГУЛЯЦИИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(1), 364-368.

13. Абдусаматова, Ш. С., & Султанкулова, Г. (2020). Профессиональная ориентация школьников выпускников к психологии. Scientific progress, 1(2), 1924.

14. Абдусаматова, Ш. С., & Мирова, Г. Т. (2020). Психокоррекционная разработка ассертивного поведения. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 613.

15. Абдусаматова, Ш. С. (2021). ЭМОЦИОНАЛЬНЫЙ ДИСТРЕСС, УГРОЗА СОБСТВЕННОМУ «Я», КАК ОБЯЗАТЕЛЬНЫЙ КОМПОНЕНТ ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(4), 239-247.

16. Абдусаматова, Ш. С., & Султонкулова, Г. Ф. (2021). МУСТАХКАМ ОИЛА-КЕЛАЖАК ПОЙДЕВОРИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 7(3), 69-72.

17. Усаров, Ж., & Абдусаматова, Ш. (2020). ТАЛАБАЛАРНИНГ УЗИНИ УЗИ РИВОЖЛАНТИРИШ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 266-273.

18. Mirzotilloyevna, R. Z., & Mirzayeva, S. R. (2021). Psychological factors of adolescence and teacher cooperation in choosing a profession. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 834-842.

19. Rustamovna, M. S. (2020). Psychological features of attitudes of students to their own health in conflict situations. journal of critical reviews (No. 17, pp. 30713076). ISSN-2394-5125 VOL 7.

20. Rustamovna, M. S. (2021). Development of education and research activity of profile class students on the basis of integrative and personal approach. Middle European Scientific Bulletin, 11.

21. Rustamovna, M. S. (2019). Formation of a healthy lifestyle among students. International scientific review, (LVIII), 69-70.

22. Мирзаева, С. Р. (2021). Талаба валеологик онгининг психологик химоя механизмлари билан детерминантлашуви. Science and Education, 2(Special Issue 1), 133-143.

23. Раупова, Ш. А. (2021). РОЛЬ СОРЕВНОВАТЕЛЬНЫХ ДЕЙСТВИИ В ВОСПИТАНИИ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА ЖИЗНИ У ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКАЛЕНИЯ. Academic research in educational sciences, 2(CSPI conference 3), 366-370.

24. Ismailova, Z. K., Raupova, S. A., & Jumanov, A. (2015). Information-psychological violence as a factor of social manipulation. Young scientist, (8), 800801.

25. Komilova, M. (2019). The Essence and Content of Problem Based Learning.

26. Раупова, Ш. А., Махмудов, Н. С., & Усмонова, Н. А. (2017). К вопросу об оценке профилактики и лечения артериальной гипертонии. Евразийский кардиологический журнал, (3), 56-56.

27. Исмоилова, З. К., & Раупова, Ш. А. (2018). Муаммоли таълим технологияларининг таълим жараёнидаги урни. Irrigatsiya va Meliоratsiya, (3), 93-97.

28. Rabidjanovna, S. S., & Bakhtiyarovich, T. S. (2021). Technology for the development of cognitive competence of students in the information and educational environment. Middle European Scientific Bulletin, 11.

29. Rabidjanovna, S. S., & Aburakhmatovich, E. K. (2021). Development trends in the subject of pedagogy and the education system. Middle European Scientific Bulletin, 11.

30. Rabidjanovna, S. S., & Mirabidovna, M. H. (2021). Methods of resolution of conflict in the pedagogical process. Middle European Scientific Bulletin, 11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.