Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРДАГИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ КОМПЕТЕНТЛИК ВА КРЕАТИВЛИК'

ТАЛАБАЛАРДАГИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ КОМПЕТЕНТЛИК ВА КРЕАТИВЛИК Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хужаназарова Наргиза Мирзмахмудовна

В текущий период происходит повышение эффективности образования, развитие уровня профессиональной компетентности специалистов, направление педагогических кадров на инновационную деятельность, внедрение инновационного образования и информационно-коммуникационных технологий в учебный процесс в высших учебных заведениях, ассимиляция передового зарубежного опыта и целевая направленность определены в качестве актуальных задач модернизации системы высшего образования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРДАГИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ КОМПЕТЕНТЛИК ВА КРЕАТИВЛИК»

ТАЛАБАЛАРДАГИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ КОМПЕТЕНТЛИК ВА

КРЕАТИВЛИК

Хужаназарова Наргиза Мирзмахмудовна

Кукон ДНИ катта укитувчи https://doi.org/10.5281/zenodo.11198599 Аннотация. В текущий период происходит повышение эффективности образования, развитие уровня профессиональной компетентности специалистов, направление педагогических кадров на инновационную деятельность, внедрение инновационного образования и информационно-коммуникационных технологий в учебный процесс в высших учебных заведениях, ассимиляция передового зарубежного опыта и целевая направленность определены в качестве актуальных задач модернизации системы высшего образования.

Abstract. In the current period, there is an increase in the efficiency of education, the development of the level ofprofessional competence of specialists, the direction of teaching staff for innovative activities, the introduction of innovative education and information and communication technologies into the educational process in higher educational institutions, the assimilation of advanced foreign experience and target orientation are identified as urgent tasks of modernization higher education systems.

Бугунги кунга келиб, республикамизда миллий таълим тизимининг хукукий асосларини шакллантириш учун кенг шароит яратилди. Уз навбатида, ислохотлар таълим тузилмаси ва мазмун-мохиятини такомиллаштириш имконини берди.

Мамлакатимиз Нрезиденти Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек, «Биз таълим ва тарбия тизимининг барча бугинлари фаолиятини бугунги замон талаблари асосида такомиллаштиришни узимизнинг биринчи даражали вазифамиз деб биламиз»

Х,озирги даврда таълим самарадорлигини ошириш, мутахассисларнинг касбий компетентлик даражасини ривожлантириш, педагог кадрларни инновацион фаолиятга йуналтириш, олий таълим муассасаларидаги укув жараёнига инновацион таълим ва ахборот-коммуникация технологияларини татбик этиш, илгор хорижий тажрибаларни узлаштириш ва максадли йуналтириш олий таълим тизимини модернизациялашдаги долзарб вазифалар сифатида белгиланди. Таълим - жамиятни ислох килиш ва уни ташки дунё учун янада очик хамда янги технология ва билимларга йуналтирилган жамиятга айлантиришнинг асосий омилидир. У нафакат жамиятнинг ривожланиш истикболи, балки хар бир инсоннинг алохида фаолиятини олдиндан аниклайди ва белгилайди."Компетентлик" тушунчаси таълим сохасига психологик

изланишлар натижасида кириб келган. Шу сабабли компетентлик "ноанъанавий вазиятлар, кутилмаган холларда мутахассиснинг узини кандай тутиши, мулокотга киришиши, ракиблар билан узаро муносабатларда янги йул тутиши, ноаник вазифаларни бажаришда, зиддиятларга тула маълумотлардан фойдаланишда, изчил ривожланиб борувчи ва мураккаб жараёнларда харакатланиш режасига

эгалик"ни англатади. Компетентлик -Чукур билимга эгалик, касбига мослик, уз сохасининг устаси, соханинг сирларини хар томонлама чукур билиш , Недагогик компетентлик-педагогик билимдонлик, юксак педагогик махорат, этикага эга булиш, уз касбини севиш, укув жараёнини инновацион ёндошган холда ташкил этишдир.

Креативлик- (лот. «creare»; ингл. creativity- «яратиш», «бунёд килиш») - бу ижодий кобилиятлик даражаси, шахснинг баркарор сифати хисобланадиган ижод килишга булган кобилияти булиб, у креатив тафаккур билан боглик. Креатив тафаккур - бу шахснинг уз олдида турган вазифаларини ностандарт хал этиш хамда уз максадларига эришишнинг янги, янада самаралирок йулларини топиш кобилиятидир. Яъни креативлик асосан бошкаларга ухшамаган гояларни уйлаб топиш, анъана тусига кириб колган фикрлашдан кочиш хамда муаммоли вазиятларни тез хамда хал этиш йулларини билиш хисобланади. Креативлик инсондаги ижодкорлик кобилиятини шакллантириш ва ривожлантиришга асос яратадиган индивидуал сифатларининг хдмда фикрлаш кобилиятларининг бирлигидан иборат булади. Интеллектуал компетентликка кура, муайян соха субъекти томонидан ривожланиш улчовини белгиловчи юксак кобилиятни тушуниш, муайян объект сохасидаги махсус ташкилот тури ва ушбу сохада самарали карор кабул килиш стратегияси билан тавсифланади. Баъзи илмий манбаларда компетентлик факат маълум бир тор сохада тажриба туплаш учун хисобланмайди ва сузнинг кенг маъносида шахснинг умумий интеллектуал ривожланишини назарда тутади, деб хисоблайди. Хусусан, таникли олим Э.Гозиев "Касб психологияси" китобида таъкидлаганидек, инсоннинг аклий тажрибасининг асосий таркибий кисмларини шакллантириш куйидаги даражада амалга оширилади: билим тажрибаси ахборотни самарали кайта ишлаш механизмлари, уз аклининг ишини мажбурий ва узбошимчалик билан тартибга солиш механизмлари, интеллектуал фаолиятнинг индивидуал селектив механизмлари, онгнинг хусусиятларини атрофдаги хакикатнинг объектив талаблари билан мувозанатлаш имконини беради Интеллектуал салохиятни инсон хаёти давомида турли хил тартиб омиллари таъсири остида шаклланадиган шахснинг хусусиятлари сифатида куриш мумкин4 . Тушуниш нафакат билим, балки бу билимга булган муносабат, унинг бахоси, мазмуни, нафакат онгнинг мазмунини, балки тушуниш жараёнининг мохиятини хам белгилайди. ^абул килувчи субъектнинг уз киймат тизимига эга эканлиги сабабли, матнда тасвирланган фикрлар субъект томонидан бахоланади ва шахсий хусусиятига эга булади5 . Шахснинг малакаси хисси тугилишдан ун икки ёшга етгунича ривожланиш тузилмасининг асосини ташкил этади ва индивидуал ривожланишнинг хар бир боскичида ота-она муносабатларининг, кадриятлари ва тарбия услуби, шунингдек, оила аъзоларининг стрессли хаёт шароитлари, оила хажми ва ота-оналарнинг рухий саломатлиги даражаси билан боглик булган ижтимоийиктисодий холат ва вазиятларга боглик булади. Компетентлик сифатларига эришиш инсон томонидан эришилган ички коникишнинг бир тури сифатида тушунилади ва ривожланишини таъминлайди. Ташки мухит билан узаро муносабатларда шахснинг ички психологик эхтиёжи бор деб тахмин килинади. Бу эхтиёж адаптив кийматга эга ва биологик хусусиятлар билан боглик эмас. Бу танлов амалга ошириладиган баркарор хатти-харакатларнинг асосидир. Компетентлик сифатлари уз-узини аниклаш тадкикот ва ижро этувчи хатти-харакатларнинг кенг доирасини ва шахсларнинг уз манфаатлари ва кобилиятларини ривожлантиришга интилаётган гояларини аник тушунтириш имконини беради.

Интеллектуал салохият куп боскичли таълим, шахснинг муайян мавзу ва билим сохасидаги муаммоли вазиятларни самарали хал этиш кобилияти, махсус шаклланган билимлар базасига асосланган. Бизнинг фикримизча, бу ички психологик таркибий кисмларнинг мураккаб бир тизими ва инсоннинг чукур хусусиятларидир. Масалан, кадриятлар, мулокотга булган эхтиёж, узига ишонч ва уз-узини хурмат килишдир.

Интеллектуал салохиятни ривожлантиришнинг энг мухим шарти сифатида хар кандай сохадаги муаммоларни хал килиш тажрибаси урганилиши мумкин. Интеллектуал компетентлик интеллектуал етуклик мезонларидан бири сифатида белгиланиши мумкин, чунки юкори малакали ривожланиш даражаси шахснинг етуклигини ривожланишига олиб келади. Интеллектуал компетентлик (аклий куникма) бир вактнинг узида турли шароитида хар бир когнитив функция визуал (урганиш жараёнининг куринадиган) фикрлашнинг бир кисми сифатида намоён булади, эслаш жараёни хотира ва фикрлаш котишмасига айланади ва хоказо. Таълимнинг мазмуни нафакат шахсий ва ёш хусусиятларига мослаштирилиши, балки шахснинг интеллектуал ривожланишининг хакикий психологик механизмларини хисобга олиш йуналишида тубдан узгартирилиши керак. Олий таълимнинг самарадорлиги учун мезон нафакат билим, куникма, балки кобилият, ташаббус, ижодкорлик, уз-узини бошкариш, ноёб акл, самарали тушуниш, акс эттиришдир. Интеллектуал салохиятни уз ичига олган асосий интеллектуал фазилатлар интеллектуал шахснинг хакикий хусусиятлари хисобланади. Ва шунга кура, олий таълимнинг самарадорлигини бахолашнинг янада кенгрок шахсий хусусиятларининг ажралмас кисмига айланади.

Уз-узини ривожлантириш кобилияти билимларнинг умумий хусусиятларидан биридир. Бу тасодиф эмас, балки табиий жараён. Билим жараёнини ташкил этиш тизими сифатида таълимга дастлаб унга хос булган тушунчалар киритилди. Таълим жараёни инсоннинг интеллектуал, ижтимоий ва маънавий маданият дунёсига фаол ишониш оркали инсоннинг узида баркамоллик киёфасини яратиш сифатида тушунилади. Олий таълим сохасидаги шахснинг интеллектуал салохиятини ривожлантириш учун асосий восита бу талабанинг субъект тажрибасини намоён килиш учун шарт-шароитларни яратишга ва унинг индивидуаллигини ривожлантиришга каратилган шахсий йуналтирилган таълимдир. Шахсий йуналтирилган таълим максадларини амалга ошириш доирасида интеллектуал шахсий компетентликни ривожлантириш оркали икки асосий билим - таълим ва таълимнинг иштироки мувофиклаштирилиши керак. Олий таълимда укитишнинг асосий максади сифатида талабанинг шахсиятини ривожлантиришни тан олиш керак, аммо бу билим ва куникмаларни эгаллаш, касбий ривожланишга карши турмаслиги керак. Шахсият - бу хаёт тажрибасининг энг кенг таркалган ва ривожланаётган тизимидир. Шунинг учун, инсоннинг шахсий тажрибаси юксалишига эришиш мумкин булган билим, малака ва куникмаларга эга булган шахсий хусусиятларнинг бирлигини курмаслик мумкин эмас. Узгарувчан дунёда билимларни тушуниш ва бошдан кечиришнинг бошка усулларини топишга ёрдам берадиган таълим моделларининг турларидан бири тизимли модель булиши мумкин. Таълимдаги маъно унинг мазмунини хакикат билан боглаш имконини беради -объектив (табиий, ижтимоий) ёки субъектив (инсоннинг ички дунёсининг хакикати). Шахсий муносабатлар билим тизимида тушунилган материалларнинг мазмуни ва ундан фаолрок ишлашини таъминлайди.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. ^онун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш - юрт тараккиёти ва халк фаровонлигининг гарови. - Т.: «Узбекистон», 2017.

2. Drapeau Patti. Sparking student creativity (practical ways to promote innovative thinking and problem soving). - Alexandria - Virginia, USA: ASCD, 2014. -Р. 0

3. Ушаков Д.В. Дискуссия о тестах интеллекта как социально-психологический эксперимент / Д.В. Ушаков // Психология. Журнал Высшей школы экономики.

Э.Еозиев Касб психологияси https://pv.uz/uz/newspapers/poslanie-prezidentarespubliki-uzbekistan-shavkata-mirzieeva-olijmazhlisu-2020

4. Mirzamahmudovna, K. N. (2022). THE ROLE OF NATIONAL METHODS IN THE DETECTION AND PREVENTION OF NERVOUS DISORDERS IN CHILDREN. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY

5. Mirzamaxmudovna, X. J. N. (2022, April). PEDAGOGICAL PSYCHOLOGICAL ASPECTS OF SOCIALIZATION OF EDUCATORS OF PRESCHOOL INSTITUTIONS. In E Conference Zone

6. Khojanazarova, N. (2022). The Essence of Socialization of Children in Preschool Educational Institutions On the Basis of a Systematic Approach. World Bulletin of Social Sciences, 7, 57

7. Mirzamaxmudovna, X. J. N. (2022). THE IMPORTANCE OF VISUAL ACTIVITY IN THE SOCIALIZATION OF PRESCHOOL CHILDREN. INTERNATIONAL JOURNAL

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.