Научная статья на тему 'Талабаларда стрессга чидамлиликнинг психологик таҳлили'

Талабаларда стрессга чидамлиликнинг психологик таҳлили Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
1075
293
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
стресс / стрессоген вазият / оптимизм / пессимизм / фрустрация / психологик зўриқиш / реалистлар / негативистлар / stress / stressful situation / optimism / pessimism / frustration / psychological difficulty / realists / negative

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Исмоилова Н. З.

Мақолада олий таълим муассасалари талабаларида ўқув фаолияти жараёнида юзага келадиган стрессоген вазиятлар (шахснинг стресс ҳолатига тушишига сабаб бўлувчи ҳаётий мураккаб вазиятлар) ва унга нисбатан билдириладиган реакцияларнинг психологик механизмлари ёритилган. Шунингдек, стрессоген вазиятлардан чиқиб кетишда шахсда мавжуд бўлган оптимизм ва пессимизм хусусиятларининг аҳамияти психологик жиҳатдан очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL RESULTS OF PATIENCE FOR STRESSFUL SITUATIONS AMONG THE STUDENTS

In this article was represented stressful situation among the students in their studying and mechanisms of their psychological attitudes. Also, in the article is discussed from psychological position such a qualities as optimism and pessimism of persons in overcoming of stressful situations.

Текст научной работы на тему «Талабаларда стрессга чидамлиликнинг психологик таҳлили»

V_/

Исмоилова Н.З.,

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети «Психология» кафедраси катта укитувчиси

ТАЛАБАЛАРДА СТРЕССГА ЧИДАМЛИЛИКНИНГ ПСИХОЛОГИК ЩЛИЛИ

ИСМОИЛОВА Н.З. ТАЛАБАЛАРДА СТРЕССГА ЧИДАМЛИЛИКНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЦЛИЛИ

Маколада олий таълим муассасалари талабаларида укув фаолияти жараёнида юзага кела-диган стрессоген вазиятлар (шахснинг стресс х,олатига тушишига сабаб булувчи х,аётий мурак-каб вазиятлар) ва унга нисбатан билдириладиган реакцияларнинг психологик механизмлари ёритилган. Шунингдек, стрессоген вазиятлардан чикиб кетишда шахсда мавжуд булган оптимизм ва пессимизм хусусиятларининг ах,амияти психологик жих,атдан очиб берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: стресс, стрессоген вазият, оптимизм, пессимизм, фрустрация, психологик зурикиш, реалистлар, негативистлар.

ИСМОИЛОВА Н.З. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ СТРЕССОУСТОЙЧИВОСТИ У СТУДЕНТОВ

В статье описываются психологические механизмы стрессогенных состояний во время учебного процесса в студенческой среде и их психологические реакции. Также раскрывается с психологической точки зрения роль таких качеств личности, как оптимизм и пессимизм, для преодоления стрессогенных ситуаций.

Ключевые слова и понятия: стресс, стрессогенная ситуация, оптимизм, пессимизм, фрустрация, психологическая загруженность, реалисты, негативисты.

ISMOILOVA N.Z. PSYCHOLOGICAL RESULTS OF PATIENCE FOR STRESSFUL SITUATIONS AMONG THE STUDENTS

In this article was represented stressful situation among the students in their studying and mechanisms of their psychological attitudes. Also, in the article is discussed from psychological position such a qualities as optimism and pessimism of persons in overcoming of stressful situations.

Keywords: stress, stressful situation, optimism, pessimism, frustration, psychological difficulty, realists, negative.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 8

2016 йил «Сотлом она ва сотлом бола» йили деб эълон цилиниши шаклланаётган авлоднинг цар томонлама сотлом булиши учун цилинаётган царакатлар куламини янада кен-гайтириш учун цуйилган яна бир цадам булди.

Кейинги йилларда мутахассислар томонидан нафакат жисмоний саломатлик, балки хар томонлама, хусусан рухан саломатликка эришиш лозимлиги куп бора кайд этилмокда. Киши рухан соFлом булиши учун унинг уз рухиятини асраш йулида амалга оширадиган ишлари назарда ту-тилади, бунинг учун эса шахсдан маълум маъно-да психологик саводхон булиш талаб этилади. Буни кандай тушуниш мумкин?

Биламизки, хар кандай шахс уз хаётида куплаб маротаба стресс ва фрустрация каби салбий психологик холатларга дуч келиши табиий холат, ле-кин аксарият кишилар бундай холатлардан чикиб кета олиш юзасидан психологик билим, куникма ва малкаларга эга булмаганлиги туфай-ли уз рухиятини салбий таъсирлардан асрай ол-майди. Айнан шундай куникма ва малакалар тар-кибига кишининг оптимистик кайфияти ёки оптимистик характер хислатларига эга булиши, хеч булмаганда шу каби куникмаларни узида шакллантириши лозимлигини алохида кайд эт-ган холда, дастлаб оптимизм атамаси билан боFлик психологик фикр ва мулохазаларни диккатингизга хавола этамиз.

Хориж ва рус олимлари томонидан шахснинг хаёт фаолияти билан боFлик булган стресс холатларини урганиш юзасидан олиб борилган тадкикот ишларининг баъзиларида стресс ва ун-дан чикиб кета олиш жараёнида шахсдаги оптимизм-пессимизм каби психологик холат-ларнинг таъсири урганилган.

М.Э.Селигман, Ф.Е.Василюк, Ю.М.Забродин, М.С.Замишляева каби тадкикотчилар томонидан маълум бир фаолият жараёнида кутилмаган ва-зиятларга нисбатан шахснинг психофизиологик фаоллиги ва психик зурикишининг баркарорлик даражаси махсус урганиб чикилган. Утказилган тадкикот натижаларининг курсатишича, фавку-лодда вазиятларнинг шахс томонидан кандай идрок этилиши, уларнинг салбий (зарарли, хавф-ли) ёки одатий х,ол сифатида бахоланиши инди-виднинг узига хос сифат ва хусусиятлари билан асосланади ва бу бевосита унинг индивидуал-психологик жавобини таъминлайди1. М.Э.Селигман2 томонидан утказилган тадкикот

1 Бодров В.А. Информационний стресс. - М.: Изд-во «Институт психологии РАН», 1997. -С. 259.

2 Селигман М. Как научиться оптимизму. - М.: «Вече», 1997. -С. 163.

натижаларига кура, стрессга нисбатан муносабат билдиришнинг узига хослиги шундаки, бунда факат ташки таъсирнинг характери мухим роль уйнабгина колмасдан, балки субъектнинг психологик хусусиятлари хам катта ахамиятга эгадир. Шу сабабли бир хил стрессорга3 нисбатан инди-видларнинг муносабати ва жавоб реакцияси хам турлича булади. Шу фикрга таянган холда М.Селигман стресс ва фрустрация4 холатларига нисбатан шахснинг муносабати ва жавоб реак-циясига караб уларнинг шахс-психологик хусу-сиятларини урганиб чиккан. Бунда шахснинг эмоционал реакцияси унинг психик фаоллигини таъминловчи ички шароит сифатида каралган. Айнан шу нуктаи назардан индивиднинг ташки таъсирга нисбатан индивидуал, шахсий реакцияси стресснинг вужудга келиши ва унинг ривож-ланишида мухим роль уйнаши тадкикот натижаларига кура тасдикланган. Демак, шахс ташки таъсирларга купинча узининг психик холати ва эмоционаллиги оркали жавоб кайтаради. Шахснинг стрессоген вазиятларга муносабатини асос-лашда унинг шахсий сифатлари доирасига ки-рувчи оптимизм ва пессимизм хусусиятлари хам уз таъсирини утказади.

Оптимизм-пессимизм муаммосини тадкик этиш ва ёритишда узининг хиссасини кушган тадкикотчилар жуда куп булиб, улардан хориж психологиясида М.Э.Селигман, Л.Абрамсон, К.Петерсон, Ч.Карвер, М.Шейер, С. Мадди, рус психологиясида К.А.Абульханова, Т.Н.Березина, Л.Е.Кесельман, М.Г.Мацкевич, К.Муздибаев, О.А.Сичев, Н.Г.Капустина каби тадкикотчиларни санаш мумкин. Ушбу муаммо Узбекистонда айнан тадкикот объекти сифатида илмий жихатдан урганилиб, маълум бир манбаларда кайд этил-маган булса-да, лекин стресс муаммоси узбек олимлари Э^озиев, З.Т.Нишонова, Н.Г.Камилова ва уларнинг шогирдлари томонидан урганилган.

Маълумотларда кайд этилишича, реал ёки потенциал хавф-хатар, зарар, йукотиш, кийинчилик каби вазиятлар хакида тасаввурларнинг шаклла-ниши когнетив жараёнлар ёрдамида амалга оширилар экан. Маълумотларнинг бу тарзда тур-ли психик жараёнларнинг узаро боFликлиги асо-сида узлаштирилиши унга нисбатан танлаб му-

3 Асаб тизимига салбий таъсир этувчи (тахр.).

4 Тушкунликка тушиш (тахр.).

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 8

носабатда булишга олиб келадики, бунинг нати-жасида маълум бир ахамиятга эга булган ахбо-ротлар танлаб олинади, бу эса хотирада маълумотларнинг узок вакт сакланиши ва фав-кулодда вазият юзага келганида кайтадан эсга туширилишига олиб келади. Бу эса стрессоген вазиятга нисбатан, албатта, салбий бах,о беришга асос булади.

Бугунги кунда олий таълим муассасаларида таълим олаётган булажак кадрларнинг нафакат уз мутахассислиги доирасида билим олишига, балки уларнинг саломатлиги масаласига хам кат-та эътибор каратилмокда. Айникса уларнинг рухий жихатдан саломатлигини таъминлаш учун уларнинг психологик саводхонлигини ошириш масаласи хам мухим ахамият касб этмокда. Шу муносабат билан муаммонинг талабалар жамоа-сида урганилганлигини хам тахлил килишга уриндик.

Адабиётларда шахс бажараётган фаолияти-нинг функционал ишончлилиги у бошкараётган объектнинг холатига канчалик туFри ва уз вактида узгартиришлар кирита олишига бевоси-та боFликлиги курсатилади1. Бу муаммони тала-балик даври билан боFлаган холда урганган рус олималаридан бири О.Н.Столповскаянинг2 фик-рича, талаба укиш фаолияти даврида узининг касбий келажагини кура билса, унинг учун укишда юкори натижаларга эришиш истаги ва шунинг натижасида ютукларга эришиш имкони-яти хам мухим булади. Чунки укишда юкори натижаларга эришиш истагини амалга ошириш учун талабадаги оптимистик кайфият мухим роль уйнайди. Агар талабада оптимистик рух устун булса, у хаёти мобайнида эришиб келаётган муваффакиятлари уз кучи ва имкониятларининг натижаси эканлигига ишонса, бундай талабанинг ютукларга эришиши осон булади. Бундай талаба омадсизлик ва муваффакиятсизликларга учрага-нида хам бу холат вактинчалик, муваффакиятга эришиш имконияти эса доимий эканлигига ишо-нади. О.Н.Столповская уз тадкикотлари натижасида шундай хулосага келадики, талабалик даврида укув фаолиятининг муваффакиятли кечиши вокеа-ходисаларни оптимистик тарзда тушуниш билан хам бевосита боFлик булади.

Оптимизм-пессимизм холатлари узи кандай изохланади? Бу борада кискача маълумот бериб утамиз.

1 Борисюк М.В., Воробьева Т.М. Стресс и адаптация; Психоэмоциональный стресс. / Под ред. К.В.Судакова. -М.: НИИ им. П.К.Анохина РАМН, 1992. -С. 215.

2 Столповская О.Н. Оптимизм и учебная деятельность.

- М.: Ин-т психологии РАН, 1991. -С. 78.

Оптимизм инсоннинг уз куч ва имкониятлари, эришадиган муваффакиятларига булган ишончи, хаётдан ва атрофидаги одамлардан ижобий му-носабатларни кутиши билан боFлик холат сифа-тида тушунилади. «Оптимист»ларнинг аксарияти, одатда экстроверт булиб, узаро мулокот жараё-нида самимий ва очик муносабатга киришади-лар. Улар маълум бир иш бошлашдан олдин албатта унинг муваффакиятига ишонадилар. Хатто муваффакиятсизликка учраганларида хам хеч качон уз йули ёки бошлаган ишидан тухтаб колмайдилар, аксинча факат олдинга интилади-лар.

Уларга карама-карши тоифали кишилар булган пессимистлар эса нафакат уз куч ва имкониятлари, шу билан бирга атрофдагиларнинг улар-га яхшилик исташи, хайрихохлигига хам шубха билан карайдилар. Бундай тоифадаги кишилар маълум бир ишни бошлашдан олдин уз хаёлла-рида бу ишнинг муваффакиятсизлик билан туга-шини кутишга мойил буладилар. Шахслараро муносабатларда хам кенгрок доирадаги муноса-батлардан (купчиликнинг даврасида булишдан) узини олиб кочишга интилиш, уз ички дунёсига кумилганлик (интровертлик) холатлари купрок кузатилади.

М.С.Замишляева3 томонидан утказилган тад-кикотлардан олинган натижалар асосида опти-мистларнинг кундалик хаётда фаол эканлиги таъ-кидланган булиб, фаоллик тушунчаси деганда серхаракатлилик, кувноклик, хушчакчаклик, бе-парволик, хотиржамлик ва таваккал килишга мойиллик каби ижобий сифатлар тушунилади. Аксинча, пессимистларнинг кундалик хаётда пассив эканликлари кузатилган ва пассивлик тушунчаси хавотирланиш хамда хадиксирашнинг куч-лилиги, муаммоли вазиятларда узига ишончнинг ута пасайиб кетиши ёки муаммонинг ечими учун нимадир килишни истамаслик кабилар билан ифодаланади.

Юкоридаги маълумотларни урганган холда, биз уз олдимизга талабаларнинг стресс холат-ларга чидамлилиги билан оптимизм-пессимизм хусусиятлари уртасидаги боFликликни аниклашни максад килиб олдик. Муаллифнинг докторлик диссертация илмий тадкикотлари доирасида Низомий номидаги ТДПУ «Педагогика-психология» факультети 4-курс талабалари билан 2013-2014 укув йилида олиб борилган психологик изланишлар натижалари хам айнан юкоридаги тахлилларга мос келганлигини кайд этиб,

3 Замышляева М.С. Оптимизм и пессимизм в совла-дающем поведении в юношеском возрасте. - М.: Ин-т психологии РАН, 2006. -С. 105.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 8

1-диаграмма. Синалувчиларнинг стрессга чидамлилиги ва оптимистик хусусиятлари уртасидаги муносабатни ифодаловчи диаграмма.

30

25

20

15

10

□ стрессга чидамлилик стрессга берилувчанлик

Реалист Фаол Пассив Фаол Пассив оптимист оптимист пессимист пессимист

натижалар тахлилини эътиборингизга хавола этамиз. Олинган натижалар курсаткичи 1-диаграм-мада акс эттирилган.

Диаграммада берилган натижаларни к,уйи-дагича тахлил килиш мумкин: натижаларга кура, «реалистлар» тоифасига кирувчи синалувчилар-да стрессга чидамлилик курсаткичи 26,8 ни, яъни юкори курсаткични, стрессга берилувчанлик эса нисбатан паст курсаткич - 15,3 ни ифодалаган. Бу натижани куйидагича тахлил килиш мумкин: реалистлар гурухига кирувчи талабалар мавжуд вазиятни, яъни укув фаолияти мобайнида юзага келган муаммоли вазиятларни уз имкониятлари даражасида адекват бахолайдилар ва атрофда-гиларга узини курсатиш учун «осмонга сакра-майди»лар. Улар берилаётган топширикларнинг куплиги, кийинлигидан хеч качон нолимайдилар, улар хаётда узларининг мавжуд имкониятлари-дан ва эришган ютукларидан коникиш хосил килиб яшайдилар. Шунинг учун бу тоифага кира-диган талабалар психологик стрессларга нисбатан чидамли буладилар. Лекин бу улар хеч качон стрессга берилмайдилар, деган фикрни ифода-ламайди, уларда хам стрессга берилишга мойил-лик мавжуд, лекин шунга карамасдан, уларнинг ютуги шундаки, улар вазиятни туFри бахолаган холда кийинчиликларни бартараф этиш имкони-ятларини излайдилар, харакат киладилар, топа-дилар ва стрессдан тез чикиб кетадилар.

«Фаол оптимистлар» тоифасига кирувчи тала-баларда хам стрессга чидамлилик юкори - 24,9

ва стрессга берилиш эса энг паст - 14,2 кур-саткичда ифодалаган. Фаол оптимистлар гурухига кирувчи талабаларнинг ютуги шундаки, улар уз куч ва имкониятларига ишонадилар, уз келажа-гига нисбатан позитив муносабатда буладилар, укиш жараёнида уз олдига куйган максадларига эришиш учун фаол харакатларни амалга ошира-дилар. Улар хар доим кувнок ва бардам юради-лар, хафагарчилик ва ёмон кайфиятга берилмайдилар, хаётнинг зарбалари канчалик оFрикли булмасин уларни осонлик ва сабр-токат билан енгиб утадилар. ОFир ва кийин вазиятларда стрессни енгиб утишнинг самарали усулларини куллашга мойил буладилар. Хатто купчилик талабалар учун стрессоген вазият саналган сессия давридаги барча фанлардан жуда куп маълумот-ларни узлаштириш учун вакт етишмаслиги, кетма-кет берилаётган топшириклар окими, каттиккул укитувчиларга мустакил таълим топ-ширикларини топшириш каби холатлар хам уларнинг стресс холатига тушишига сабаб була олмайди.

«Пассив оптимистлар» ёки бошкача килиб айтганда, «дангасалар» тоифасидаги синалувчи-талабаларнинг стрессга чидамлилиги паст кур-саткич - 16,8 ни, стрессга берилувчанлиги эса юкори курсаткич - 22,2 ни курсатган. Бу сонлар-ни тахлил килиш учун бу тоифага кирувчилар-нинг хаёт тарзини ифодаловчи барча учун таниш булган шиорни таъкидлашнинг узи кифоя. Пассив оптимистларнинг шиорини бир суз билан:

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 8

«Олмa пиш, оFзимгa туш», кaбилидa ифодaлaш мумкин.

А^ бу тоифaдaги тaлaбaлapнинг xapaктep xycycиятлapини тaxлил кил^к, кyйидaгичa си-фaтлaш мумкин: бу xилдaги тaлaбaлap xeч кaндaй xapaкaт килмacaлap xaм «xaммacи яxши бу-лиши»^ ишонaдилap. ynap xyшмyомaлa, кувнок вa xaтто xap кaндaй «ёмондaн» - мyaммодaн xaм биp яxшилик топишни билaдилap. хуш, «yндa yлapдa нeгa cтpeccгa бepилyвчaнлик кypcaткичи юкоpи?», дeгaн caвол тyFилиши тaбиий.

Бу caволгa кyйидaгичa жaвоб бepиш мумкин: yлapнинг cтpeccгa бepилyвчaнлигигa acоc бу-лувчи кaмчилиги шyндaки, бу тоифa тaлaбaлapдa экcтpeмaл вaзиятлapдa фaолликнинг eтишмacли-ги cтpeccогeн вaзиятлapгa ниcбaтaн нотyFpи peaкциянинг юзaгa галишига caбaб бyлaди. Укув топшиpиклapини бaжapиш жapaёнидa yлapдa фaолликнинг eтишмacлиги yлapнинг уз куч вa имкониятлapигa ишонишдaн кypa кyпpок тacо-дифлapгa xaмдa омaдгa ишонишлapи билaн боFликдиp. ynap мyaммоли вaзиятлapдa - якуний нaзоpaтлapни топшиpиш жapaёнидa xaм пaccив-лик билaн вокeaлap pивожини кyзaтaдилap вa Kapоp ^бул килиш ёки тaйёpгapлик кypишни оpкaгa cypaдилap. Шунинг учун yлapдa cтpeccгa бepилиш Уpтaчa ёки пacт бyлca-дa, cтpeccгa чи-дaмлилик - cтpecc xолaтидaн чикиб гатиш дapa-жacи пacт булиши кyзaтилгaн.

Бyндaй тaлaбaлap укув фaолияти жapaёнидa кийин вa мypaккaб вaзиятлapгa дуч ^^Knap^ дa тaшвишлaнмaйдилap, xaвотиpгa xaм тyшмaй-дилap - бу yлapнинг pyxий caломaтлиги учун aл-бaттa яxши, лeкин yлap мyaммоли xолaтлapгa дуч кeлгaнлapидa, мacaлaн, фaнлapдaн yзлaштиpиш ёки дaвомaтнинг пacтлиги caбaбли к1aйтa топши-pишгa колгaнлapидa мyaммони xaл этишгa xapaкaт килишнинг ypнигa мyaммонинг узи xaл булишини кутиб вaктни ёки имкониятни бой бe-paдилap. Бу эca оxиp-окибaт мyaммонинг rana-лaшyвигa олиб кeлиб, cтpeccогeн вaзиятни уз-лapи юзaгa кeлтиpишлapи вa нaтижaдa cтpeccгa бepилишлapигa acоc бyлaди.

«Фаол пессимистлар» ёки «нeгaтивиcтлap» тоифacигa xоc бyлгaн тaлaбaлap учун юкоpи фa-оллик xоc бyлca-дa, лeкин бу фaоллик кyпинчa дecтpyктив xapaктepдa бyлaди. Бу xилдaги cинa-лyвчилap «янгисини яpaтишдaн i<ypa эскисини бузиш»ни aфзaл кypaдилap. Улap кийин вaзият-лapдa мyaммони бapтapaф этувчи xyлкнинг aгpeccив cтpaтeгияcини кУллaшгa мойил бyлaди-лap. Бизнинг бу тоифaдaги cинaлyвчилapимиздa cтpeccгa чидaмлилик - 17,1, apeara бepилиш эca жyдa юкоpи - 22,6 ^^жич^ эгa бyлгaн.

Дeмaк, бу xилдaги cинaлyвчи-тaлaбaлap укув фaолиятидaги кийин вaзиятлapдa мyaммонинг eчимини топиш ypнигa yзлapининг aгpeccив xyл-кини нaмоён килaдилap вa юзaгa ^лган мyaм-моли вaзиятдa кимлapнидиp (aкcapият xоллapдa фaн укитувчиси ёки дeкaнaт xодимлapини) aйб-лaйдилap, Укитyвчилap ёки гypyxдошлapи билaн низолap кeлтиpиб чикapaдилap, бyндaй дил-cиёxликлapнинг окибaтидa э^ yлapдa cтpeccгa бepилиш дapaжacи оpтaди.

«Пассив пессимистлар» тоифacининг ^pca^ кичлapигa эътибоp бepcaк, кyйидaгичa нaтижa-лapни кypaмиз: cтpeccгa чидaмлилик жyдa пacт -14,4 вa cтpeccгa бepилyвчaнлик жyдa юкоpи -25,7. Бу тоифaгa киpyвчи тaлaбaлapдa ишонув-чaнлик пacт булиб, yлap xeч нapcaгa вa xeч кимгa ишонмaйдилap, уз xaёти вa укув фaолиятини яxши томонгa yзгapтиpиш учун биpоp-биp иш ёки xapa^ xaм килмaйдилap.

Улapнинг yзигa xоc шaxc xycycиятлapи уз ку-чигa ишончнинг пacтлиги, Faмгинлик, мaъюcлик, pyxий тушкунликнинг устунлиги, одaмовилик, пaccивликнинг юкоpилиги билaн тaвcифлaнaди. Укиш жapaёнидaги кийин вaзиятлapдa мyaммо-нинг eчимини топишдaн кypa мyaммодaн ко-чишни aфзaл билaдилap вa yзлapини вaзият Kypбони дeб xиcоблaйдилap, aтpофидaгилapгa yзлapини жaбpдийдa килиб кypcaтaдилap. Атpофдaгилap yлapни кУллaб-кyввaтлaмaгaнлиги нaтижacидa эca жaмиятгa ниcбaтaн aгpeccив xyлк юзaгa кeлaди. Бу xолaт yлapнинг cтpeccгa бepи-лишини кyчaйтиpиб, cтpeccдaн чикиб ^тишини cycaйтиpaди.

Бyндaй тaлaбaлapнинг aйpимлapи cтpeccогeн вaзиятни нотyFpи бaxолaши вa бу вaзиятдaн чикиб кeтa олмaгaнликлapи учун cyицидaл хо-лaтлapни cодиp этишлapи, жaмиятгa ниcбaтaн aгpeccив xyлклapи нaтижacидa эca тypли xил ^л-бий Typyx^ap, тyдaлap тaъcиpигa тушиб колиб, ноxyш вокeaлapнинг иштиpокчиcигa aйлaниб Kолишлapи мумкин.

Ут^ил^ тaдкикот нaтижaлapи вa тax1лилини yмyмлaштиpгaн xолдa кyйидaги xyлоcaлapгa œ-лиш мумкин:

• тaлaбaлapдa кyзaтилaдигaн cтpecc yлapнинг укув фaолияти билaн боFлик paвишдa кeчaди вa бу жapaёндaги тypли xил кийинчиликлap вa yлapни бapтapaф этишдa тaлaбaнинг шaxcий ког-нeтив имкониятлapининг eтишмacлиги нaтижa-cидa кeлиб чикaди;

• кyпгинa тaдкикот нaтижaлapигa кypa тaлa-бaлapдa кaбyл килиши лозим бул^н axбоpотлap вa топшиpиклapнинг yтa куплиги, yлapни бaжa-pиш учун вaктнинг тaнкиcлиги, бepилaётгaн топшиpиклapни мacъyлиятли тapздa кaбyл

ЗAMOНAВИЙ TAЪЛИM I COВPЕMЕННOЕ OБPAЗOВAНИЕ 2016, В

килиб, у билан ишлашга мажбур булиши каби холатлар уларда психологик стрессни келтириб чикарувчи омиллар саналади;

• укув фаолияти жараёнида мавжуд булган стрессоген омилларнинг барчаси талабалар то-монидан жиддий кабул килинади ва бу уларнинг укув фаолиятларида хам уз аксини топади;

• «реалист» ва «фаол оптимист» гурухига ки-рувчи синалувчи талабаларда стрессга берилиш курсаткичи пастрок ва аксинча стрессга чидам-лилик юкори натижани курсатган ва бу уларнинг уз куч имкониятларини туFри бахолаган холда хаётий ва укув фаолияти жараёнида юзага кела-диган кийинчиликларни бартараф этишга инти-лиши билан изохланади»;

• «фаол пессимистлар», «пассив оптимист-лар» ва «пассив пессимистлар» гурухидаги сина-лувчиларнинг стрессга берилувчанлиги юкори ва стрессга чидамлилиги паст булишининг саба-бини уларнинг уз куч ва имкониятларини туFри бахолай олмасликлари ва кийинчиликларга дуч келганда пассив булишлари билан изохлаш мум-кин.

Хулосалардан келиб чиккан холда, талабалар билан ишлайдиган педагоглар жамоасига куйи-даги тавсияларни бериш уринли булар эди:

1. Педагогларнинг пассив пессимистлар гурухига кирувчи талабаларга эътиборлирок булишга (уларни тадкикотсиз хам ажратиб олиш мумкин) харакат килишлари, уларнинг муаммолардан чикиб кетишлари учун кумаклашишлари мак-садга мувофик буларди.

2. Талабаларга хар доим:

• аввало уз куч ва имкониятига ишониш ке-раклиги;

• хар кандай муаммоли вазиятда хам фаол харакат килиш маълум бир ютукка олиб келиши мумкинлигини унутмаслик;

• хар кандай муаммонинг хам ечими мав-жудлиги;

• муаммолар инсоннинг ривожланиши учун яратилган имконият эканлиги ва демак, тараккиёт сари олFа юриш кераклиги уктириб турилса, уларнинг стрессга чидамлилиги бир оз булса-да ортишига хисса кушилади.

Адабиётлар:

1. Анцыферова Л.А. Психология повседневности: Жизненный мир личности и техника её бытия. // Психологический журнал, М., 1993, № 2.

2. Бодров В.А. Информационний стресс. - М.: Изд-во «Институт психологии РАН», 1997.

3. Борисюк М.В., Воробьева Т.М. Стресс и адаптация; Психоэмоциональный стресс. / Под ред. К. В. Судакова. - М.: НИИ им. П.К.Анохина РАМН, 1992.

4. Василюк Ф.Е. Психология переживания. - М.: Издательство Московского университета, 1984.

5. Забродин Ю.М. Проблемы разработки практической психологии. // Психологический журнал, М., 1980, № 2.

6. Замышляева М.С. Оптимизм и пессимизм в совладающем поведении в юношеском возрасте. - М.: Ин-т психологии РАН, 2006.

7. Психоэмоциональный стресс. / Под ред. К.В.Судакова. - М.: НИИ им. П.К.Анохина РАМН, 1992.

8. Селигман М. Как научиться оптимизму. - М.: «Вече», 1997.

9. Столповская О.Н. Оптимизм и учебная деятельность. - М.: Ин-т психологии РАН, 1991. -С. 78.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2016, 8

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.