Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРДА ДИНИЙ ДУНЁҚАРАШНИ ШАКЛЛАНТИРИШ КАСБИЙ ИЖТИМОИЙ ЕТУКЛИККА УНДАШ ОМИЛИ СИФАТИДА'

ТАЛАБАЛАРДА ДИНИЙ ДУНЁҚАРАШНИ ШАКЛЛАНТИРИШ КАСБИЙ ИЖТИМОИЙ ЕТУКЛИККА УНДАШ ОМИЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
44
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
зардуштийлик дини / қуръон / соғлом диний дунёқараш / диний бағрикенглик / касбий ижтимоий етуклик / маънавий эътиқод / маънавий-маърифий тарбия / халоллик / ҳақгўйлик / саҳийилик / экстремистик. / Zoroastrian religion / Koran / healthy religious outlook / religious tolerance / professional social maturity / spiritual faith / spiritual and educational education / honesty / truthfulness / generosity / extremism.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — N. Atakulova

Ushbu maqolada talabaларда дин ва диний дунёқараш инсон маънавиятининг муҳим кўринишларидан бири эканлиги, шу билан биргаликда уларда диний дунёқараш қанчалик соғлом бўлса, шахснинг маънавияти ҳам шу қадар юксак бўлиши назарда тутилиб, талабаларда диний дунёқарашни шакллантириш асосида камолотга эришиш йўллари ва ўзига хос жиҳатлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF RELIGIOUS WORLD VIEW OF STUDENTS AS A FACTOR STIMULATING PROFESSIONAL SOCIAL MATURITY

This article assumes that religion and the religious worldview of students is one of the important manifestations of a person's spirituality, and at the same time, the healthier the religious worldview, the higher the spirituality of the individual.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРДА ДИНИЙ ДУНЁҚАРАШНИ ШАКЛЛАНТИРИШ КАСБИЙ ИЖТИМОИЙ ЕТУКЛИККА УНДАШ ОМИЛИ СИФАТИДА»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАЛАБАЛАРДА ДИНИЙ ДУНЁЦАРАШНИ ШАКЛЛАНТИРИШ КАСБИЙ ИЖТИМОИЙ ЕТУКЛИККА УНДАШ ОМИЛИ СИФАТИДА Атакулова Наргизахон Алижоновна

Андижон давлат университети, 1-курс доктаранти (DSc) https://doi.org/10.5281/zenodo.7394399

Аннотация. Ushbu maqolada talabanapöa дин ва диний дунёцараш инсон маънавиятининг мууим куринишларидан бири эканлиги, шу билан биргаликда уларда диний дунёцараш цанчалик соглом булса, шахснинг маънавияти уам шу цадар юксак булиши назарда тутилиб, талабаларда диний дунёцарашни шакллантириш асосида камолотга эришиш йуллари ва узига хос жщатлари ёритилган.

Калит сузлар: зардуштийлик дини, цуръон, соглом диний дунёцараш, диний багрикенглик, касбий ижтимоий етуклик, маънавий эътицод, маънавий-маърифий тарбия, халоллик, уацгуйлик, сауийилик, экстремистик.

ФОРМИРОВАНИЕ РЕЛИГИОЗНОГО МИРОВОЗЗРЕНИЯ СТУДЕНТОВ КАК ФАКТОР, СТИМУЛИРУЮЩИЙ ПРОФЕССИОНАЛЬНУЮ СОЦИАЛЬНУЮ

ЗРЕЛОСТЬ

Аннотация. В данной статье предполагается, что религия и религиозное мировоззрение у студентов является одним из важных проявлений духовности человека, и при этом, чем здоровее религиозное мировоззрение, тем выше будет духовность личности.

Ключевые слова: зороастрийская религия, Коран, здоровое религиозное мировоззрение, веротерпимость, профессиональная социальная зрелость, духовная вера, духовно-просветительское воспитание, честность, правдивость, великодушие, экстремизм.

FORMATION OF RELIGIOUS WORLD VIEW OF STUDENTS AS A FACTOR STIMULATING PROFESSIONAL SOCIAL MATURITY

Abstract. This article assumes that religion and the religious worldview of students is one of the important manifestations of a person's spirituality, and at the same time, the healthier the religious worldview, the higher the spirituality of the individual.

Keywords: Zoroastrian religion, Koran, healthy religious outlook, religious tolerance, professional social maturity, spiritual faith, spiritual and educational education, honesty, truthfulness, generosity, extremism.

Турли экстремистик хуружлар сабабли бугунги кунда талабаларнинг диний соглом, диний дунёкарашини ривожлантириш алохида долзарблик касб этмокда. Чунки соглом диний дунёкараш эгасигина диний багрикенглик куникмасига эга булади. Дин хакидаги аник тушунчалар ва тасаввурлардан максадга мувофик холда фойдалана олади. Дин хдкидаги аник тасаввурлар диний билимлар ва тушунчаларни пухта узлаштириш негизида вужудга келади. "Ислом энциклопедияси"да дин тушунчаси куйидагича таърифланган: Дин (араб. - мулк, хукм, хисоб, жазо, тадбир, буйсуниш, итоат килиш, ибодат, пархез, йул тутиш, одат килиш, эътикод килиш ва б.) - Худо ёки худолар, гайритабиий кучлар борлигига ишониш. Араб тилида дин сузи кенг маънода ишлатилади. ^уръонда дин сузи турли маъноларда 100 дан ортик маротаба ишлатилган булиб, уша маъноларнинг хаммаси айни вактдаги дин атамасида хам уз аксини топган.

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Инсоннинг динга булган муносабати унинг диний дунёкарашида уз ифодасини топади. Дунёкараш - дунёга ва инсоннинг ундаги урнига, кишиларнинг уз атрофидаги вокеликка ва уз-узига муносабатига булган карашлар тизими. Шунингдек бу карашларга асосланган одамларнинг эътикодлари, идеаллари, билиш ва фаолият тамойиллари. Дунёкараш кишининг ёши, хаётий тажрибаси, билими, мафкураси билан боглик. Дунёкарашда жамиятда шаклланган фалсафий, илмий, диний, сиёсий, ахлохкий, хукукий, эстетик билимлар, карашлар уз аксини топади. Шахснинг дунёкараши ижтимоий муносабатлар билан чамбарчас богланган.

Диний дунёкараш шахснинг узи ва атрофдагиларнинг ички олами, кечинмалари, эътикодларининг мазмун мохиятини англашга кумаклашади. шунга кура диний дунёкараш дид билан боглик ходисалар ва вокеаларнинг шахс онгида акс этиришини англатади. Х,ар бир шахснинг динга булган индивидуал муносабати диний дунёкарашни асосини ташкил этади. Шунинг учун диний дунёкараш жамият аъзоларининг тафаккур тарзи, хатти-харакатлари мазмунини белгилади. Диний дунёкарашнинг канчалик соглом булиши инсоннинг диний билимлар, карашларни кай даражада эгалланганлигига боглик. Инсоннинг дунёкараши турт шаклда намоён булади.

1. Мифологик.

2. Диний.

3. Турмуш билан богланган.

4. Фалсафий.

Диний дунёкараш барча вокеа ходисалар, улар орасида алокадорликни илохий кучлар билан боглик холда талкин этади. Диний дунёкарашнинг мухим куринишлари сифатида диний эътикод, дин билан боглик хис-туйгулар, кечинмалар, диний акидаларга булган ишонч, илохий кучларга сигинишларни курсатиш мумкин.

Шунга кура дин ва диний дунёкараш инсон маънавиятининг мухим куриниши хисобланади. Диний дунёкараш канчалик соглом булса, шахснинг маънавияти хам шу кадар юксак булади. Диний дунёкараш узида маънавий эътикод ва маънавий хатти-харакатларни узида мужассамлаштиради. Соглом диний дунёкараш инсонларга маънавий юксалиш йулини курсатади. Шунинг учун хам талабаларда диний дунёкарашни шакллантириш оркали маънавий юксалиш мотивларини хосил килиш назарда тутилади.

Халкимиз куп асрлар мобайнида у ёки бу динга эътикод килиб келган. уларнинг эътикоди дунёкарашини ифодалаган. Талабаларга дин тарихини ургатиш билан бир каторда диний дунёкараш ва эътикодлар тарихи хакида маълумот бериб унинг шахс маънавий юксалишида тутган урни тушунтириш хам мухим педагогик ахамиятга эга. Урта Осиёдаги маданий ёдгорликлар хакида талабаларга маълумот бериш оркали уларни халкимизнинг бой диний тасаввурларида хабардор килиш имконияти мавжуд. Аждодларимиз турли халкларнинг диний эътикодларини урганиш натижасида узларининг диний-маънавий тасаввурларини кенгайтиришга муваффак булганлар. Мавжуд турмуш тарзи турли халклар билан амалга ошириладиган мехнат ва савдо муносабатлари уларнинг диний эътикодларини урганиш ва маънавий кадриятларни узаро алмашинишига сабаб булган. Биз дастлабки диний тасаввурлар хакида талабаларга маълумот бериш учун петроглифлар, археологик топилмалар, ёзма ва огзаки ривоятлар мужассамлашган манбаларга мурожаат килиш куникмаларини уларда шакллантириш зарурияти мавжуд деган хулосага келдик. Халкимизнинг аксарият урф-одатлари, кадриятлари диний

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

дунёкараш махсули хисобланади. Шунинг учун хам талабаларга урф-одатлар кадриятларни ургатиш жараёнида улар билан боглик булган вокелик хакида маълумотлар бериш лозим.

Х,ар бир динда жамият аъзоларининг маънавий дунёкарашининг шаклланишига ижобий таъсир курсатадиган гоялар мужассамлашган булади. Масалан, Зардуштийлик динида эзгулик ва экологик масалаларига алохида эътибор карилган. Ер, сув ва хавони булгамаслик лозимлиги, бу улкан гунох эканлиги таъкидланган. Шунинг учун хам жасадларни ерга кумиш тавсия этилмаган. Оловга эса покловчи, ёвуз кучларни даф этувчи куч сифатида бахо берилган. Зардуштийлик динида бехуда кон тукиш каттик кораланган, ёвузликка карши кураш таргиб килинган. Инсонлар бунёдкорликка даъват этилган, бузгунчилик гунох хисобланиб, кораланган. Зардуштийликда мехнат ва мехнатсеварлик улугланганки, бу гоя бугунги кунда жамият фаровонлигини таъминловчи энг асосий омил хисобланади. Мехнаткаш инсоннинг саховатли булиши таъкидланади. Инсон уз виждони эзгулик саховати билан поклаши таъкидланган. Зардуштийликдаги алохида диккатга лойик гоялардан бири инсоннинг ахлок-одоби, маърифатли булишига интилишидир. Зардуштийликда инсон ва табиятнинг тозалигига мухим масала сифатида эътибор каратилган, инсон насл-насабининг поклиги таргиб килинган. Гарчан бизнинг мамлакатимизда зардуштийлик динига эътикод килувчилар булмасада, унда илгари сурилган маънавий-ахлокий карашлар талаба-ёшлар дунёкарашини бойитишга хизмат килади. Шунинг учун хам зардуштийлик динида маънавий-ахлокий карашлар, маданий юксалиш тамойиллари билан талабаларни мунтазам таништириб бориш уз самарасини беради.

Урта Осий азалдан маданият ва маънавият маркази булиб, маданиятлар турли динларнинг илгор гояларини узида мужассамлаштирган ва умуминсоний маданият даражасига кутарилган. Шунинг учун хам умумбашарий маданият намоёндалари Урта Осиёдан етишиб чиккан. Уларда диний дунёкарашнинг юксак намуналари шаклланган. Маълумки 1Х-ХУ- асрларда Урта Осиёда маданият, маърифат, фан юксак даража ривожланган хисобланиб, бундай ривожланишнинг асосини диний дунёкараш ташкил этган. Инсонларда шаклланган диний дунёкараш дунёвий билимларнинг хам ривожланишига хам таъсир курсатган. Чунки "Дорул Х,икмат"нинг ташкил этилиши баробарида медицина, астрономия, математика, кимёга оид куплаб асарлар таржима килинган. Ушбу фанлар диний дунёкараш негизида ривожланган. Диний дунёкарашнинг ривожланиши натижасида гуманистик дунёкараш вужудга келди. Уз навбатида гуманистик дунёкараш шахс маданияти ва маънавиятини юксалтиришга пойдевор була оладиган асарлар ва гояларнинг дунёга келишига асос яратди. Мутафаккир аждодларимиз шахснинг диний дунёкараши унга чексиз имкониятларни бахш этиши, акл-идроки, карашлари, интеллектуал имкониятларини ривожлантиришга хизмат килишини таъкидлаганлар. Аждодларимиз факат исломий эътикодлар билан чекланиб колмасдан антик даврда яратилган маданий меросга мурожаат килган холда уз маданиятлари ва маънавиятларини бойитганлар.

Биринчи ва иккинчи Ренессанс даврида шахсда диний дунёкарашнинг шаклланишига куйидаги омиллар алохида таъсир курсатган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

1. ^yHeBHH ^aHnap Ba ucnoM aKugamyHOcnurura oug GunuMnap. Bom;a xan;napHHHr gHHHH ;apamnapu Ba MagaHHH GoHnuKnapu Tatcupu, HyHOHHH whoh, pyM, $opc, x,HHfl Ba Gom;anap.

2. ^yHeBHH unMnapHHHr TapaKKueTH.

3. Ä;nHH, aManuH x,aMga paцнонan Gunum HMKOHHaTnapuHur KeHraMumu.

4. HHCOHra xoc GynraH axnoKHH Foanap Ba MagaHHH концenцнanapнннг maxc OHrura Tatcupu.

5. Oanca^uM FoanapHHHr pHB0«naHHmu.

6. Hacp Ba Ha3M, puTopuKa x,aMga h^mh x,aMga $H;x,myH0cnHKHHHr pHB0«naHHmu.

7. ^OMycHH onuMnapHHHr eTHmuG HHKKaHnurH.

8. Ha$c Ba ;anG TapGaacura ycTyBop atTuGop KapaTunraHnuru.

9. Xopa3M, Byxopo, TepMH3 Ka6u HupuK maxapnapga unMHH MapKa3napHH TamKun TonraHnuru.

Ä«gognapuMH3 y3napuHHHr MatHaBHH ;apamnapuHH paM3HH oGpa3nap THMConuga TapFHÖ KunraHnap. HaTH«aga emnap a3rynuK Ba eBy3nuKHHHr y3ura xoc «Hx,aTnapuHH ocoHruHa $ap;namra MyBa$$a; GynraHnap. MacanaH, Mcy$ Xoc Xo«HGHHHr "^yragFy Gunur" acapuga HcnoMHH atTHKognapu Ba ogoG- axno; goupacuga gocroH KaxpaMOHnapu x,okhm KyHTyFgu - agonaT, Ba3up OHTyngu - GaxT, Ba3upHHHr yFnu YFgynMHm - a;n paM3H CH^araga HaMoeH GynraH. Myra^aKKup moup Xoc Xo«hG hhcoh KaMonoTHHH

TatMHHnoBHH acocuH OMunnap CH^araga Mex,HaT, unM, Gax,c Ba maxcnapapo MyHOcaGaTnapHH KypcaTagu. X,ap Gap HHCOHHHHr «aMHaT paBHa;u Hynuga xH3MaT Kunumu, yHra $oMga KenTupumHHH TatKugnaHgu. Mex,HaT Ty^aMnu hhcoh KaMonoTra eTumumHu atTupo^ этagн. BunHM эсa Mex,HaTHHHr acocu экaнnнгннн acocnamra xapaKaT ;unraH. Xoc Xo«hG

xyKMgopHH agonaTnu Gynumra, KOHyHnapra puoa Kunumra HaKupagu. By эсa guHHH gyHe;apamHHHr acocuHH TamKun этн6 Gapna gaBpnap ynyH xoc, axaMuaTnu GynraH gatBaT XHCoGnaHagu. HcnoMHH atTH;ogra Kypa x,ap Gap hhcoh agonaTnu x,anon, 3ynM ;unumgaH HupoK, ogaMnapra MexpuGoH Gynumu no3HM. Xoc Xo«HGHHHr TatKugnamuna, hhcoh

KaHgaH MaB;era эгa GynMacuH y3HHHHr HHCOHHHnHK CH^amapuHH TapK этмaсnнгн KepaK. ByHgaH HHCOHnapHHHr homh эзгynнк THMConu GynuG KonumuHH yKTupagu.

HcnoMHH gyHe;apamHHHr acocuH Me30HnapugaH Gupu unM-Matpu^aTHH эгannam Ty^aMnu «aMHaTHH pHB0«naHTHpHmra apamum MyMKHHnuruHH atTupo^ этнmgaн uGopaT. HnM hhcoh HynHHH epuTyBHH Mamtan xucoGnaHagu, unMCH3nuK aca hhcohhathh 3ynMaTra eTaKnaMgu geraH foahh TacaBBy$ TatnuMOTH HaMoeHganapu xaM KaHTa-KaHTa TatKugnaraHnap. MyTa^aKKup a«gognapuMH3 emnapHH ny;yp Mymoxaga KunuG, cy3namra gatBaT ;unraHnap. Ynapra Tunra axTueTKopnuK GunaH MyHOcaGaTga Gynumra na;upraHnap.

HcnoMHH TapGua HaMoeHganapu HHCOHHHHr hhkh onaMH GunaH Tam;u Kue^acu MyTaHOCuG Gynamu xap Gup maxc ynyH cyBpaT Ba cuHpaT Gapnuru 3apypnuruHH TatKugnaraHnap Ba emnapHH myHra gatBaT ;unraHnap. Ynap enFOHHHnHKHH, MyH0^H;nHKHH KopanaraHnap, ynap GyHgaH unnaTnapHH HHCOHHHHr y3H Ba GyTyH «aMHAT ynyH 3apapnu aKaHnurHHH KypcaTuG yrraHnap.

HcnoMHH gyHe;apam TapGaacuga MatHaBHH-MatpH^HH eTyKnHKKa gatBaT aTHm eTaKHH ypuH arannaraH. By foa yma gaBpga amaraH KynnaG MyTa^^aKKupnap, moup Ba e3yBnunap H«oguga eTaKHH ypuH arannaraH. MacanaH, XII acp oxupu Ba XIII acpHHHr Ghphhhh apMHga

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

яшаб ижод килган Ахмад Югнакий "Хиббатул-хакойик" достонида исломий дунёкарашнинг асосий тамойилларини баён килган. Улар, бойликка хирс куймаслик, яхшилик килишга рагбат уйготиш, билимли, маърифатли булиш, етукликка интилиш, билим эгаллаш оркали камолотга эришиш, яхшилик билан хурмат козониш, билим битмас-туганмас бойлик эканлиги, тил тарбиясининг мухим ахамиятга эгалиги, у бахт ва бахтсизликнинг сабабчиси эканлиги, халоллик, хакгуйлимк, сахийилик буюк фазилат эканлиги, камтаринлик инсонни улугликка етаклаши, эзгуликнинг энг яхши амал эканлиги кабилар шулар жумласидандир.

Куриниб турибдики, диний дунёкараш туфайли ажододларимиз маънавий-маърифий тарбиянинг битмас-туганмас асосларини яратганлар. Бугунги кунда бутун инсоният мазкур маърифатдан бахраманд булиб, уз тафаккурини бойитишга эришмокда. Шунинг учун хам талаба-ёшларда соглом диний дунёкарашни шакллантириш туфайли, уларни касбий ижтимоий етукликка даъват килиш мумкин.

REFERENCES

1. Абдулазиз Мансур. ^уръони Карим маъноларининг таржима ва тафсири. - Т. : Тошкент ислом университети, 2004. -624 б.

2. Авесто. Тарихий-адабий ёдгорлик. Н.Жураев Т.: Гафур Гулом, 2015 - 699 б.

3. Ислом. Энциклопедия: А-Х / Шайх Абдулазиз Мансур тахрири остида - Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2017. - 672 б.

4. Фалсафа: энциклопедик лугат. - Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2010. - 344 б.

5. Юсуф Хос Хожиб. ^утадгу билиг. - Т.: Е.Еулом номидаги бадиий адабиёт, 1971. - 160 б.

6. Югнакий А. Хибату-л-хакойик. - Т.: Академнашр, 2019. - 168 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.