Научная статья на тему 'ДИН МАЪНАВИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДА'

ДИН МАЪНАВИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
458
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
диний бағрикенглик / толерантлик / диний ташкилотлар / виждон эркинлиги / маънавият / миллий қадриятлар / диний-фалсафий тафаккур / ижтимоий-ахлоқий қадриятлар / комил инсон. / religious tolerance / tolerance / spirituality / national values / religious and philosophical thinking / social and moral values / comprehensively developed person

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Дилдор Норматова

Мақолада дин – маънавий қадрият сифатида таҳлил қилинган. Бугун мамлакатимиз фуқаровий жамият ва ҳуқуқий дунёвий давлат барпо этишнинг методологик ва назарий асослари барча ривожланган давлатлар каби дунёвийлик ва ҳақиқий демократия тамойилларига оғишмай амал қилиб келаётганлиги, республикамизда виждон эркинлиги ҳуқуқий кафолатланган ва толерантлик (диний бағрикенглик) тамойили амалий жиҳатдан ҳаётимизга, турмуш тарзимизга сингдирилганлиги ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELIGION AS A SPIRITUAL VALUE

The article analyzes religion as a spiritual value. Today it is highlighted that the methodological and theoretical foundations of building a civil society and a secular state based on the rule of law in our country, as in all developed countries, operate without deviating from the principles of secularism and genuine democracy, that freedom of conscience is legally guaranteed in our republic, and the principle of tolerance (religious tolerance) is practically embedded in our life, the image of life.

Текст научной работы на тему «ДИН МАЪНАВИЙ ҚАДРИЯТ СИФАТИДА»

ДИН - МАЪНАВИЙ ЦАДРИЯТ СИФАТИДА Дилдор Норматова

Доцент, фалсафа фанлари номзоди, Фаргона давлат университети https://doi. org/ 10.5281/zenodo. 7068058 Аннотация: Мацолада дин — маънавий цадрият сифатида таллия цилинган. Бугун мамлакатимиз фуцаровий жамият ва %уцуций дунёвий давлат барпо этишнинг методологик ва назарий асослари барча ривожланган давлатлар каби дунёвийлик ва %ациций демократия тамойилларига огишмай амал цилиб келаётганлиги, республикамизда виждон эркинлиги %уцуций кафолатланган ва толерантлик (диний багрикенглик) тамойили амалий жщатдан %аётимизга, турмуш тарзимизга сингдирилганлиги ёритилган.

Калит сузлар: диний багрикенглик, толерантлик, диний ташкилотлар, виждон эркинлиги, маънавият, миллий цадриятлар, диний-фалсафий тафаккур, ижтимоий-ахлоций цадриятлар, комил инсон.

RELIGION AS A SPIRITUAL VALUE Abstract: The article analyzes religion as a spiritual value. Today it is highlighted that the methodological and theoretical foundations of building a civil society and a secular state based on the rule of law in our country, as in all developed countries, operate without deviating from the principles of secularism and genuine democracy, that freedom of conscience is legally guaranteed in our republic, and the principle of tolerance (religious tolerance) is practically embedded in our life, the image of life.

Keywords: religious tolerance, tolerance, spirituality, national values, religious and philosophical thinking, social and moral values, comprehensively developed person

РЕЛИГИЯ - КАК ДУХОВНАЯ ЦЕННОСТЬ Аннотация: В статье анализируется религия как духовная ценность. Сегодня освещено, что методологические и теоретические основы построения гражданского общества и правового светского государства в нашей стране, как и во всех развитых государствах, действуют, не отклоняясь от принципов секуляризма и подлинной демократии, что в нашей республике юридически гарантирована свобода совести, а принцип толерантности (религиозной терпимости) практически внедрен в нашу жизнь, образ жизни.

Ключевые слова: религиозная толерантность, толерантность, духовность, национальные ценности, религиозно-философское мышление, социально-нравственные ценности, всесторонне развитый человек КИРИШ

Мустакиллик туфайли давлатнинг динга муносабати тубдан узгарди. Узбекистан Конституциясига мувофик барча фукароларнинг виждон эркинлиги кафолатланган. Х,ар бир инсонга хохлаган динга эътикод килиш ёки хеч кайси динга эътикод килмаслик хукуки берилган. Диний карашларни мажбуран сингдириш катъиян маън этилган. Диний ташкилотлар ва бирлашмаларнинг давлатдан ажратилгани хамда уларни конун олдида тенглиги белгилаб куйилган. Ватанимиз мустакилликка эришгандан кейин уз олдига дунёдаги ривожланган мамлакатлар каторига кушилиш, очик фукаровий жамият ва хукукий демократик давлат куришни максад килиб куйди. Маълумки, мамлакатимизда бошкарувнинг демократик тизими йулга куйилган ва у узининг ижобий натижаларини бермокда. Купгина ривожланган давлатларда фукаролик жамияти асосларини

шакллантириш муайян даражада эришилган булса-да, уни янада такомиллаштириш жараёни давом этмокда. Фукаролик жамияти тушунчаси асосида инсон эркинлиги, унинг барча куриниш ва муносабатларда намоён булиши гояси ётади. Хусусан, у иктисодий сохада - хусусий мулкка эга булиш, сиёсий сохада сиёсий хаётда иштирок эта олиш, хукукий сохада - тенг хукуклилик, ижтимоий сохада - уюшмаларга бирлашиш, диний сохада - виждон эркинлиги, маданий сохада - маданий хилма-хиллик, миллатлараро ва ирклараро муносабатларда - миллатлар, иркларнинг тенглиги ва толерант муносабатда булиш, коммуникация сохасида - ахборотларни эркин айирбошлаш ва суз эркинлиги, мафкуравий сохада - гоявий хилма-хиллик, плюрализм, миграция сохасида - инсоннинг яшаш жойини эркин танлаш, рухий сохада - инсон хурфикрлилиги ва фикрларнинг тенг хукукли ракобати асосида ривожланиши оркали амалга ошади, деб эътироф этилди.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Узбекистон бошка давлатлар каби дунёвий давлат куришда инсоният аввал босиб утмаган, янги йулдан бормокда. Бу йулда инсон фаоллиги, эркинлиги, ташаббуси ва ижодкор кучини ривожлантириш асосида фукаролик жамияти барпо этмокда. Узбекистон фукаровий жамият ва хукукий дунёвий давлат барпо этишнинг методологик ва назарий асослари барча ривожланган давлатлар каби Узбекистон хам дунёвийлик ва хакикий демократия тамойилларига огишмай амал килмокда. Мамлакатимизда виждон эркинлиги хукукий кафолатланган ва толерантлик (диний багрикенглик) тамойили амалий жихатдан хаётимизга, турмуш тарзимизга сингдирилган. Бундай ноёб ижтимоий ходиса Узбекистонда пайдо булган ва узбек халкининг тимсолига ва миллий маънавиятига айланган. Шунинг учун хам диний асосда тарихимизнинг энг калтис даврларида хам бирон-бир низо келиб чикмаган. Бу тамойил хатто ривожланган мамлакатлар томонидан урганилмокда ва диншунослар томонидан чукур илмий тахлил килинмокда.

Дин тарихи инсоният тарихининг ажралмас кисми, у барча даврларда маънавий-маданий хаётнинг мухим бир булаги булиб келган ва иктисодий, ижтимоий, сиёсий хаётга бевосита ва билвосита таъсирини курсатиб келган. Ундан ташкари, узбек маданияти заминида ислом таълимоти мавжуд ва унинг таъсирида ривожланган. Демократик дунёвий тараккиёт йулидан бораётган мамлакатимизда дин ранг-баранг маънавий-маданий ва тарихий кадриятлар тизимидаги тенг хукукли бугин, у бошка бугинлардан заифрок хам ёки устунрок хам эмас. Бизнинг дунёвий давлатимиз ва фукаровий жамиятимиз негизи килиб белгиланган хурфикрлик тамойили хам ана шу тажрибалар идрокига асосланган. Дин дунёвий давлат тузуми билан нафакат муроса килиши, балки умуммиллий юксалиш йулида у билан самарали хамкорлик килиши мумкин.

Дунёвий давлатимиз ва жамиятимиз хаётида, турмуш тарзимизда диннинг урни ва ахамияти, роли ва мавкеи тобора кучайиб бормокда. Жамият хаётидаги маънавий узгаришлар, маънавий тафаккур, унинг тизими ва узига хос хусусиятларидир.

Узок йиллар давомида узбек халкининг кадимий ва бой маънавияти хамда бебахо миллий кадриятлари коммунистик мафкуранинг якка хокимлик сиёсати таъсири остида кадрсизлантирилди. Лекин халкни уз маънавияти, маънавий мероси ва кадриятларидан бутунлай махрум килиб булмаслиги тарихий тараккиёт жараёнида исботланди. Мамлакатимизда мустакиллик туфайли маънавият, маънавий мерос ва кадриятлар масаласига янгича ёндашув шаклланди. Шуни алохида таъкидлаб утиш керакки, халкимизнинг маънавий рухини, давлатимизнинг мустакиллигини мустахкамлаш,

ривожлантириш, жамиятимизни янада равная топишига эришишда маънавиятнинг ва кадриятларимизнинг ахамияти бекиёс эканлиги намоён булмокда.

Узбекистоннинг мустакиллик йилларидаги ривожланиши даврида маънавият ва кадриятларни тиклаш ва ривожлантиришга катта эътибор каратилмокда. Жамиятимизнинг иктисодий ижтимоий-сиёсий сохаларидаги каби маънавий сохасида хам туб узгаришлар амалга оширилмокда. Айникса жамиятимизнинг маънавият сохасида амалга оширилаётган ислохотлар унинг иктисодий-ижтимоий, сиёсий сохаларидаги каби мухим ахамиятга эга.

"Маънавият" умумий тушунча булиши билан бирга у аник хаётий шарт-шароитларда "фаолият курсатувчи ва аник шахсларнинг хатти-харакатларини ифодаловчи тушунчадир, деб айтиш мумкин. Агар "маънавият" тушунчасини амалий куринишларидаги айримларини санаб, мана шу хусусият, белги хамда фазилатлар маънавиятни ифодалайди, деган хулоса нотугридир. Чунки, бундай холатда маънавият тушунчасига кирувчи, уни тулдирувчи ва бошка хаётий амалларда нурланувчи маънавият кирралари очилмай колади. Маънавият тушунчасига яна куйидагича таъриф мавжуд. "Маънавият жамият хаётининг барча сохалари билан узвий боглик, бошкача килиб айтганда, ижтимоий турмуш, инсон фаолиятининг бирон-бир кирраси йукки, у маънавият рухи билан чулгаб олинмаган булса"[1]. Бизнинг фикримизча фалсафий мазмундаги ушбу таъриф умумий жихатдан берилган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА МУ^ОКАМА

Шу нарсага алохида эътибор каратиш керакки, маънавият инсоннинг маълум даражадаги жисмоний, аклий, ахлокий ва рухий балогатини ва дунёкарашини ифодаловчи тушунчадир. Маънавият инсонни бошка тирик мавжудотлардан ажратиб туради. Факат инсонгина юксак маънавият сохиби булиши мумкин. Инсонда табиий эхтиёжлар билан бирга унинг маънавий дунёси хам мавжуд. Х,ар бир шахс, хар бир элат, халк, миллат ва жамият уз маънавиятига эга. Умумий тарзда маънавият инсонликни руёбга чикариш усулидир деб таърифланади. Исломий кадриятлар тизимида диний-фалсафий тафаккурнинг узига хос йуналиши булган тасаввуф таълимоти хам шахс ва жамият муносабати масаласида мухим урин эгаллаган. Марказий Осиёдан етишиб чиккан Абдулхолик Fиждувоний, Ахмад Яссавий, Нажмиддин Кубро, Бахоуддин Накшбанд каби мутасаввифлар ва тарикат асосчиларининг диний-фалсафий карашларида ижтимоий-ахлокий, инсоннинг маънавий камолоти масалалари тасаввуф фалсафасининг асосий жихатларидан бири сифатида айникса, шахс ва жамият муносабатлари масаласида яккол кузга ташланади. Соликнинг жамиятдаги мол-мулкка, бойликка караб интилиши эмас, балки Аллохнинг душмани булган шайтон куткусини енгиб, рахмоний фазилатларга эга булиши лозим.

Бу диний фалсафий карашларда инсоннинг моддий дунёга, инсоний муносабатларга нисбатан муносабати факат бир томонга, яъни факат Худонинг борлигини англашга йуналтирилган булсада, кишиларнинг жамиятдаги тутган урнига алохида эътибор каратилиб, мол-мулкка хирс куйиб, эгоистик хусусиятларидан фориг булишга даъват этилади. Яна тасаввуф фалсафасида инсоннинг хаётдаги тутган урни, ижтимоий хаётга муносабати, жамиятдаги мулкий тенгсизликлар, умуман инсон калбидаги салбий холатларнинг барчасини суфийликда ахлокий жихатдан тузатиш керак деб тушунилади, чунки уларнинг хаммасининг сабабчиси нафсдир. Демак, нафсни тийиш, тартибга солиш оркали шахс ва жамиятга оид масалалар уз ечимини топади.

Тасаввуф таълимотида шахс ва жамият муносабатларини англаш ва умуман дунёни билиш усули ва ундан кузланган максад илохий мохиятни, илохий хакикатни билишдир.

Инсон Аллохнинг ердаги халифаси булганлигидан, ундан Аллох сифатлари ва «яширин хазина» булган илму-хикматларнинг бир кисми инсон калбига жойлашганлиги туфайли, суфий илохий мохиятни билишга интилиши лозим. Тасаввуфда шахснинг ижтимоий-маънавий мохияти, реал хаётдаги фаолияти, жамият ва инсонлар билан муносабати масаласини узига хос талкин килувчи тамойиллардан бири - буюк мутасаввиф Бахоуддин Накшбанд томонидан уртага ташланган «Дил ба ёру, даст ба кор» шиоридир. Бу хакда мамлакатимиз тасаввуфшунослигида катор фикрлар билдирилган. Бизнингча, ушбу шиорнинг ижтимоий-маънавий ва ахлокий-тарбиявий ахамиятини тулик ва мукаммал ёритишга ёрдам берувчи хулосалардан бири - тадкикотчи С.Т.Исмоилов хулосаларидир[2].

Юкоридагилардан куриниб турибдики, Накшбандий таълимоти тасаввуф йулидаги комил инсонни тарбиялаш йуллари ичида энг мукаммаллиги билан ажралиб туради. Шунинг учун хам уни барча суфийлик тарикатларининг хулосаси деб тан олганлар[3]. Бу таълимот миллий маънавиятимиз асосларидан биридир[4].

Инсоннинг маънавиятини белгилайдиган асосий мезон - адолат, иймон, инсоф, халоллик, билим, дунёкараши булиб, инсон уз хаётий фаолиятининг барча сохаларида ана шу тамойилларга амал килса, хаёт кечирса, мехнат килса, бошкалар билан муносабатда булса, эл-юртига, халкига садокат, фидойилигини намоён этса, юксак маънавият эгаси булади.

ХУЛОСА

Кишилик жамиятининг илк давридан бошлаб дин, шахс ва жамият муносабатлари масаласи ва у билан узвий боглик ижтимоий тараккиёт муаммоси хамма вакт илгор фикр эгаларининг диккат марказида булиб келган. Бу хакдаги дастлабки тушунчалар диний тасаввурлар, карашларда уз ифодасини топган, яъни шахс ва жамият фаолиятига уз таъсир кучини курсатувчи ташки кучлар мавжуд, деган фикрлар шакллана бошлаган. Кейинчалик диний тизим, жахон ва миллий динларнинг шаклланиши билан уларнинг диний манбаларида шахс ва жамият муносабатлари хамда ривожланиш йуллари Худонинг иродаси билан бошкарилади, деган тасаввур ва тушунча мустахкамланган. Шундай килиб, жахон динлари буддавийлик, христианлик ва ислом таълимотларида шахс ва жамият муносабатлари билан боглик омилларнинг диний тушунчаси вужудга келган. Ижтимоий тараккиётда шахс ва жамият муносабатлари муаммосига диний карашлардан ташкари, илмий ва фалсафий ёндошувлар хам бир вактда шакллана борган. Улар фан далилларига суянган холда шахс ва жамият билан боглик муаммоларнинг илмий ва фалсафий тушунчасини ишлаб чикиб, хаётга тадбик килишга харакат килганлар.

Ислом таълимотида шахс тарбияси масаласи, ислом таълимоти манбаларидаги шахснинг акидавий ва хукукий асослари, Марказий Осиё мутафаккирлари дунёкарашида шахс ва жамият муносабатларининг назарий масалалари тахлил килиниб, уларнинг хозирги давримиз учун маълум даражадаги ижтимоий ва маънавий-ахлокий ахамиятга эга эканлиги етарли маълумотлар тахлилида асослаб берилди. Шунингдек, шахс ва жамият муносабатлари масаласини хозирги даврда турли экстремистик гурухлар томонидан сиёсийлаштиришнинг Узбекистан миллий хавфсизлиги ва ижтимоий-сиёсий баркарорлиги учун тахдидининг мафкуравий ва гоявий жихатлари ва уларнинг амалдаги салбий окибатлари тахлил килинди хамда бу хакда хулосалар килинди.

Диний экстремизмнинг шахс ва жамият муносабатларини сиёсийлаштиришига карши мафкуравий ва гоявий мухим кураш воситаси - диний багрикенглик анъаналарининг тарихий илдизларига суянган холда уни янада ривожлантириш вазифалари хамда уларнинг мамлакатда ижтимоий-сиёсий баркарорликни таъминлашдаги, фукароларни маънавий-ахлокий тарбиялашдаги юксак ахамияти ёритилди. Шундай килиб, жахон динлари буддавийлик, христианлик ва ислом таълимотларида шахс ва жамият, кадриятлар, маънавий маданият муносабатлари билан боглик омилларнинг диний тушунчаси вужудга келган.

Адабиётлар

1. Умаров э., Абдуллаев М. Маънавият асослари - Тошкент: Шарк, 2005.- Б. 44.

2. Исмоилов С.Т. Накшбандий тарикатининг тасаввуф тараккиётидаги урни. // Фалсафа фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация автореферата.-Т.: 2006. - Б.15.

3. Наврузова Т.Н. Накшбандий тасаввуфий таълимоти ва баркамол инсон тарбияси. // Фалсафа фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация автореферата.-Т.: 2002. - Б.36.

4. Имомназаров М., Эшмухамедова М. Миллий маънавиятимиз асослари.-Т.: Тошкент ислом университети. 2001. - 432 б.

5. Каримов, У. У. (2017). РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1189-1192).

6. Normatova D. E. PECULIARITIES OF ANTHROPOCENTRISM AND HUMANISM OF THE SOCIO-PHILOSOPHICAL THOUGHT OF WESTERN EUROPE IN THE ERA OF RENAISSANCE //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019. - Т. 1. - №. 5. - С. 168-173.

7. Normatova D. E. THE SOCIAL AND MORAL VIEWS OF MICHELLE ECKEM DE MONTEN //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019. - Т. 1. - №. 10. - С. 184187.

8. Каримов, У., Хакимова, Д., & Тулкинов, З. (2018). ЗАДАЧИ ПОСТРОЕНИЯ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА. Теория и практика современной науки, (10), 193-195.

9. Каримов, У. (2017). ИНФОКОМТЕХНОЛОГИИ (ИКТ) ФОРМИРОВАНИЕ ДУХОВНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК ЛИЧНОСТИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1160-1163).

10. Yuldashev, I. A. (2020). Pedagogical Bases Of Formation Of Social Activity In Pedagogical Sciences. Теория и практика современной науки, (5), 67-69.

11. Karimov, U. U. (2021). Scientific and Theoretical Foundations of the Formation of the Social Environment in the Family. Oriental Journal of Social Sciences, 37-40.

12. Тешабаев, М. М. (2011). Формирование основ нравственной культуры личности в образовательном процессе и гуманистическое мировоззрение. Credo new, (1), 19-19.

13. Тешабоев, М. (2016). МОРАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА ЛИЧНОСТИ КАК ФАКТОР УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ ОБЩЕСТВА. Theoretical & Applied Science, (6), 85-87.

14. Rayimov, A. A., & Karimova, G. Y. (2021). Social Aspects Of The Formation Of Social Activity In Youth. Oriental Journal of Social Sciences, 29-32.

15. Usmanov, N., Ganiev, B. S., & Karimova, G. Y. (2021). The Philosophical Basis For The Formation Of Spiritual Maturity Among Young People. Oriental Journal of Social Sciences, 33-37.

16. Рафикова, Д. К., & Каримова, Г. Й. (2020). ЁШЛАРHИ ИЖТИMОИЙ ФÄОЛЛИГИHИ ОШИРИШДА ^АДРИЯТЛАРНИНГ Ä^ÄMRara. ПЕРЕКРЁСТОК КУЛЬТУРЫ,, 2(1).

17. Yuldashev, I. A. (2020). Pedagogical Bases Of Formation Of Social Activity In Pedagogical Sciences. Теория и практика современной науки, (5), 67-69.

18. Юлдашев, И. Ä. (2020). СОТРУДНИЧЕСТВО MАХАЛЛИ И КЕHГАША СХОДА СЕЛЬСКИХ ГРАЖДАН, ШКОЛЫ, СЕMЬИ В ПРОЦЕССЕ ФОРMИРОВАHИЯ У ПОДРОСТКОВ СОЦИАЛЬНОЙ АКТИВНОСТИ. Редакцтна колeгiя: АА Сбруева-доктор пeдaгогiчнux наук, професор (вiдповiдaльнuйредактор), 139.

19. Ismoilovich, I. M. (2022). NAQSHBANDIYA TA'LIMOTINING TARBIYAVIY AHAMIYATI. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(Special Issue 2), 88-91.

20. Иероилов, M. И., & Иероилова, С. M. (2022). ^У^У^ИЙ MÄДАHИЯТ ЙУЛИДА. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(Special Issue 2), 82-87.

21. Salmonov, A., & Boltaboev, M. (2021, August). THE CONSEQUENCES OF THE SOVIET GOVERNMENT'S VIOLENT POLICY TOWARDS NON-MUSLIMS IN UZBEKISTAN: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1251. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.05).

22. Salmonov, A., & Boltaboev, M. (2021, June). THE CONSEQUENCES OF THE SOVIET GOVERNMENT'S VIOLENT POLICY TOWARDS NON-MUSLIMS IN UZBEKISTAN. In Конференции.

23. Boltaboyev, M. (2020). HISTORY OF RELIGIOUS CONFESSIONAL POLITICS IN THE SOVIET PERIOD. Theoretical & Applied Science, (6), 668-671.

24. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF THE FUNCTION OF STABILIZATION AND DEVELOPMENT OF SOCIETY IN SCIENTIFIC MANAGEMENT (AS SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGY). Scientific Bulletin of Namangan State University, ¡(6), 255-259.

25. Yuldashev, S. (2020). Socio-Cultural Technologies in Uzbekistan: History and Now. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, ¡8(1), 171-173.

26. Yuldashev, S. U. (2019). THE ROLE OF SOCIO-CULTURAL TECHNOLOGIES IN SOCIETY. Scientific Bulletin of Namangan State University, ¡(10), 187-192.

27. Юлдашев С. У. Давлат ва жамият бошкарувида кадрлар инновачион фаолиятини юкеалтиришнинг ижтимоий-маданий хyсyсиятлари. НамДУ илмий ахборотномаеи -Научный веетник НамГУ. 2021 (9) Б-236-244.

28. Ganiev, B. (2015). Business-Ethics in Islam. Theoretical & Applied Science, (7), 177179.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.