Научная статья на тему 'ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДАН ФОЙДАЛАНИШИДА АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР'

ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДАН ФОЙДАЛАНИШИДА АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
557
252
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот / ахборот шовқини / ахборот-коммуникация технологиялари / ахборот ва психологик хавфсизлик / ахборот маданияти / дезинформация / киберхавфсизлик / Интернет / веб – бутунжаҳон тармоқ / Covid-19 / ижтимоий тармоқлар / Global Digital. / информация / информационное взаимодействие / информационнокоммуникационные технологии / информационная и психологическая безопасность / информационная культура / дезинформация / кибербезопасность / Интернет / веб – глобальная сеть / Covid-19 / социальные сети / Global Digital.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Низомова Раъно Азиз Қизи

Мақолада ҳозирги кунда ахборотга оид назариялар, ахборот-коммуникация технологиялар ва оммавий ахборот воситаларининг инсон онгига таъсири, талаба-ёшларнинг ўқув жараёнида Интернетдан фойдаланишининг салбий ва ижобий жиҳатлари ҳамда Интернет тизими билан боғлиқ муаммолар таҳлил қилиниб, хулоса ва таклифлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОБЕСПЕЧЕНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ И ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ ПРИ ИСПОЛЬЗОВАНИИ СТУДЕНТАМИ ИНТЕРНЕТА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ

В статье анализируются современные теории информации, влияние информационнокоммуникационных технологий и средств массовой информации на человеческий разум, плюсы и минусы использования студентами Интернета в учебном процессе, представлены проблемы, связанные с системой Интернета, а также приведены выводы и рекомендации.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДАН ФОЙДАЛАНИШИДА АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР»

Низомова Раъно Азиз к,изи,

Узбекистан Республикаси Ёшлар ишлари агентлиги хузуридаги Ёшлар муаммоларини урганиш ва истикболли кадрларни тайёрлаш институти "Ёшлар муаммоларини урганиш ва ижтимоий тадкикотлар" булими Бош мутахассиси

ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ ИНТЕРНЕТ ТАР1^ИДАН ФОЙДАЛАНИШИДА АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР

УДК: 303.425.6; 316.776

НИЗОМОВА Р.А. ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ ИНТЕРНЕТ ТАРМО^ИДАН ФОЙДАЛАНИШИДА АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР

Маколада хрзирги кунда ахборотга оид назариялар, ахборот-коммуникация технологиялар ва оммавий ахборот воситаларининг инсон онгига таъсири, талаба-ёшларнинг укув жараёнида Интер-нетдан фойдаланишининг салбий ва ижобий жих,атлари х,амда Интернет тизими билан безлик муам-молар тах,лил килиниб, хулоса ва таклифлар келтирилган.

Таянч суз ва тушунчалар: ахборот, ахборот шовкини, ахборот-коммуникация технологиялари, ахборот ва психологик хавфсизлик, ахборот маданияти, дезинформация, киберхавфсизлик, Интернет, веб - бутунжахрн тармок, Covid-19, ижтимоий тармоклар, Global Digital.

НИЗОМОВА Р.А. ОБЕСПЕЧЕНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ И ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ БЕЗОПАСНОСТИ ПРИ ИСПОЛЬЗОВАНИИ СТУДЕНТАМИ ИНТЕРНЕТА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ

В статье анализируются современные теории информации, влияние информационно-коммуникационных технологий и средств массовой информации на человеческий разум, плюсы и минусы использования студентами Интернета в учебном процессе, представлены проблемы, связанные с системой Интернета, а также приведены выводы и рекомендации.

Ключевые слова и понятия: информация, информационное взаимодействие, информационно-коммуникационные технологии, информационная и психологическая безопасность, информационная культура, дезинформация, кибербезопасность, Интернет, веб - глобальная сеть, Covid-19, социальные сети, Global Digital.

NIZOMOVA Й.А. ENSURING INFORMATION AND PSYCHOLOGICAL SECURITY WHEN STUDENTS USE THE INTERNET: PROBLEMS AND SOLUTIONS

In the article are presented modern theories of information, the influence of information and communication technologies and the mass media on the human mind, the pros and cons of students using the Internet in the educational process, discussed problems connected with the Internet system, and some conclusions and recommendations are done.

Key words and concepts: information, information interaction, information and communication technologies, information and psychological security, informational culture, disinformation, cybersecurity, the Internet, web - global network, Covid-19, social networks, Global Digital.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

Муаммонинг долзарблиги. Хозирги кунда давлатимизда ахборотлаштириш сохасидаги дав-лат сиёсати ахборот ресурсларини янги ахборот тизимлари, технологияларини яратиш, ривож-лантириш ва такомиллаштиришда дунё буйлаб замонавий тамойилларни урганиб чиккан холда уз миллий ахборот тизимини ишлаб чикишга каратилган.

Шу уринда, тахдидларнинг олдини олиш максадида Узбекистан Республкаси Вазирлар Махкамасининг "Вутунжахон Интернет тармоFида ахборот хавфсизлигини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида" 2018 йил 5 сентяб-рдаги 707-сон1 карорига кушимчалар кирити-лиши, муаммонинг долзарблиги хамда ахоли, айникса ёшларнинг маънавий ахлокини назо-рат килиш ва туFри йулга бошлашга каратилган чора-тадбирлар жорий килинаётганининг гувохи буламиз. Эндиликда, кушимчаларга асосан, такик,ланган ахборотни тарFиб килувчи ва шу каби бошка маълумотларни олиб ташлаш туFрисида хабарнома юбориш тартиби белгиланди2. Маъ-лумотни олиб ташлаш рад этилган такдирда -Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлиги судга мурожаат килиши мумкинлиги х,ак,ида хам огохлантирилди.

Хозирги кунда социология хамда психология фани ва амалиётидаги мавжуд муаммоларни хал килиш учун муайян харакатлар килинмокда. Шу билан бирга, муаммо долзарблигича колмокда, чунки уринишлар асосан технологик характерга эга булиб, улар университет талабаларига сал-бий ахборот таъсиридан химоя килиш буйича технологияларни укитиш контекстида олиб борилмокда.

Илмий муаммонинг цуйилиши хам айнан шу билан боFликl булиб, талабаларда ахборот ва психологик хавфсизлик маданиятини шаклланти-риш, ахборотдан фойдаланишда танкидий фик-рлаш, ахборотларни туFрилигини текширишда бирламчи маълумотларга таяниш кераклигини, кур-курона интернетдаги маълумотларга ишониш каби хатоликларга йул куймаслиги йулида илмий урганишлар х,али х,ам кам олиб борилгани, мав-зуга доир амалий укув-кулланмалар ва ахборот маданиятини тарFиб килувчи чора-тадбирларнинг самарали амалга ошириш механизмлари ишлаб чик,илмагани кузатилиб, шу йуналишда изланиш-

1 Электрон манба: https://lex.uz/docs/3893085 (мурожаат сана: 10 февраль 2020 йил)

2 Электрон манба: https://t.me/huquqiyaxborot/8777 (мурожаат сана: 10 февраль 2020 йил)

лар олиб борилиши заруриятини ошаётганининг намоён булиши билан боFлик1.

Тадк,ик,от мацсади - талаба-ёшларнинг интернет тармоFидан фойдаланишида ахборот-психологик хавфсизлигини таъминлашдаги муаммоларни урганиш ва уларнинг ижтимоий ок,ибатларини назарий ва амалий жих,атлардан тадк,ик, этишдан иборат.

Ахборотга оид назариялар тах,лили. Ахборот

- бу тирик организмлар, электрон машиналар ва бошк,а ахборот тизимлари томонидан идрок эти-лиши мумкин булган атрофимиздаги дунё, унда содир булаётган барча жараёнлар туFрисида маъ-лумотларнинг йиFиндиси3. Муайян контекстда маълум маънога эга булган фактлар, хрдисалар, нарсалар, Fоялар ва тушунчалар туFрисидаги билим4; коммуникация ва алок,а жараёнида бар-тараф этиладиган ноаник,лик (К.Шеннон); ташки дунёдан олинган ахборот ва унга мослашиш жараёнида мазмуннинг белгиланиши, ва шу уринда, Н.Винер кибернетика сох,асида маълумот юбориш ёки к,абул килиш учун зарур булган, яъни тизимни саклаш, такомиллаштириш, ривожлан-тириш максадида фаол х,аракат, бошкариш учун фойдаланиладиган билимлар кисми, деб таъкид-лайди5; хилма-хилликнинг кузатилиши (У.Эшби); танловнинг эх,тимоллиги (И.Яглом); ахборот-нинг х,иссий назарияси (П.Симонов) кабиларни курсатиб утиш максадга мувофик6.

Ахборот технологиялари бугунги кунда шахснинг ахборот ва психологик хавфсиз-лигига асосий тахдиддир. Ю.М.Кузнецова ва Н.В.Чудоваларнинг тадкикотлари ушбу масала-ларни тадкик этишга баFишланган7. Унда янги ижтимоий вазиятда шахснинг ривожланиши асо-сида шахсда юз берадиган узгаришлар муаммо-лари куриб чикилади. Ю.С.Рысин замонавий теле-радиоэшиттириш тизимлари ва ахборот техноло-

3 Электрон манба: http://economic-definition.com/ Media/Informaciya_Information__eto.html (мурожаат сана: 2020)

4 Information technology — Vocabulary: knowledge concerning objects, such as facts, events, things, processes, or ideas, including concepts, that within a certain context has a particular meaning. ISO/IEC 2382:2015

5 Кибернетика, или управление и связь в животном и машине; или Кибернетика и общество/ 2-е издание.

— М.: Наука; Главная редакция изданий для зарубежных стран, 1983. — 344 с.

6 Сиёсий матн тахлили (методология, назария, ама-лиёт). - Т.: "Akademiya", 2010.

7 Кузнецова Ю.М., Чудова Н.В. Психология жителей Интернета. М.: Изд-во ЛКИ, 2008. 224 с.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

гиялари сохасидаги илмий ва амалий ютук,ларни сархисоб килди, электрон ахборот тизимларининг одамларга таъсир килиш хавфини исботлади1.

Илмий адабиётлар тахлили шуни курсатадики, бугунги кунга к,адар талабаларнинг ахборот мада-нияти ва психологик хавфсизлигини ривожланти-риш муаммоларини юзага чикариш ва хал килиш учун зарур билимлар тупланган. Хорижий мута-хассислардан, М.Либицки, У.Швартау, Дж.Штейн мазкур масалага асосан ахборот уруши масала-ларини илгари суриб уларни тадкик этганлар2.

Ахборот ва психологик хавфсизлик мадани-яти фанлараро, яъни хукук, психология, ахборот технологиялари ва маданиятнинг узаро таъсир сохасига туFри келади. Масалан, Л.А.Михайлов3 ва Р.М.Юсупов4 ахборот жамиятида шахсий хавфсизлик муаммосини, умуман, мамлакатнинг миллий хавфсизлиги нуктаи назаридан куриб чикдилар.

Замонавий оммавий ахборот воситалари ёрдамида шахсга ахборот таъсирини утказишда катта имкониятлар мавжуд. Дархакикат, бугунги кунда оммавий ахборот воситалари ахолининг хар куни, хар соат, хар хил мафкуравий карашлар сингдирилаётган мамлакат, минтак,а ва дунёдаги жараёнлар туFрисида маълумот оладиган деярли ягона тузилмадир. Бугунги кунда Узбекистондаги оммавий ахборот воситалари жамиятдаги вази-ятни баркарорлаштирувчи куч сифатида хам, ижтимоий портлашнинг детонатори сифатида хам харакат килиши мумкинлигини инкор этиб булмайди.

Таъкидлаш жоизки, бугунги кунда ахборот ва психологик хавфсизлик маданияти к,атъий, илмий асосланган тушунча сифатида мавжуд эмас, гарчи уни шакллантириш ва мохиятини аник,лаш зару-рати нафак,ат амалда (ахборот жамиятидаги сал-бий тенденцияларнинг кучайиши, узгарувчан таъ-лим парадигмаси ва мутахассисга янги талаблар), балки назарияда хам кузатилиши мумкин. Шахсий хавфсизлик, хавфсизлик маданияти, ахборот

1 Рысин Ю.С. Социально-информационные опасности телерадиовещания и информационных технологий. М.: Гелиос АРВ, 2007. 272 с.

2 Libicki M. What is information warfare? - http://www. ndu.edu/, 15.07.04г; Schwartau W. An Introduction to Information Warfare // War in the information Age. New Challenges for US Security Policy. - Washington etc., 1997; Stein G. Information War - Cyberwar - Netwar // http:// www.infowar.com/mil_34i/stein1 .html-ssi, 21/05.04.

3 Михайлов Л.А. Основы национальной безопасности : учеб. пособие. М.: Академия, 2008. 270 с.

4 Юсупов Р.М. Наука и национальная безопасность.

СПб.: Наука, 2006. 290 с.

ва психологик хавфсизлик, ахборот хавфсизлиги маданияти, умуман ахборотга тегишли масала-ларни куриб чик,ишда комплекс ёндашишга имкон беради. Ёшлар уртасида касбий таълим олиши мобайнида, булажак мутахассисларнинг ахборот маданияти ва психологик хавфсизлигини ривож-лантириш ахборот ва психологик хавфсизликни таъминлаш йулида асосий усуллардан биридир.

Ёшлар ^аётида Интернетнинг урни. Юкоридаги сузларимизни асослаш юзасидан, ук,ув жараёнини осонлаштириш учун Интернетдан фойдаланувчи талаба-ёшлар йул куяётган хатолар ва келажакда дуч келиши мумкин булган муам-моларни, шунингдек, таклиф этилган ечимлар-нинг истикболларини тахлил килиш уринли, деб топдик. Маълумки, бугунги кунда талаба компью-терсиз укув фаолияти билан шуFуллана олмайди. Компьютер билан алока мактабдан бошланади, укувчилар компьютер технологияларининг асос-ларини урганадилар, Интернетнинг таълим веб-сайтлари билан танишадилар. Коида тарик,асида, университетга киришда купгина абитуриентлар аллак,ачон компьютер билан таниш, ва уларнинг аксарияти ахборот технологиялари, яъни компьютер, ноутбук ёки планшетга эга.

Талаба укитувчи томонидан дарсликларда курсатилган ва тавсия этилган ишончли манбалар-дан фойдаланиши керак. Аммо, улар укув жараёнини осонлаштириш учун аксарият холларда университет, миллий, электрон кутубхоналар-дан ёки таълимга оид расмий сайтлардан эмас, балки Интернетдаги химояланмаган маълумот-лардан фойдаланадилар. Шахсий компьютер билан куролланган замонавий талаба Интер-нетда нима ва каерда эканлигини яхши билади. У мохирлик билан навбатдаги уйга вазифани, мустак,ил таълимга берилган иншо, реферат, курс лойихаси, диплом иши ва бошкалар каби вази-фаларни кучиради. Купинча факат исм ва гурух рак,амини курсатади ва бироз тахрир к,илганидан сунг, у принтерда чоп этади ва «уз ишини» укитувчига топширади5. Мактаб даврида ушбу усул кул келиши мумкин, бирок, университетда укиш янада жиддий ёндашувни ва турли хил аник, фанларни чукуррок, урганишни талаб к,илади. Шу маънода, Интернет энди ишончли маълумот ман-баи була олмайди ва к,айсидир маънода зарарли хисобланади.

5 Кузнецов И. Н. Интернет в учебной и научной работе: Практическое пособие. - 2-е изд. - М.: Издательско-торговая корпорация «Дашков и Ко», 2005. - 192 с.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

Шу билан бирга, олий таълим муассасасида ук,иш мобайнида, бу эса накд 4 йил давом этади, талабанинг дангасалиги бир неча баробарга ортади ва бу ёндашув келажакда касбий хаётда муваффакиятга эришиш эхтимолини камайти-ради. Таъкидлаш жоизки, аслида плагиат, яъни кучирмакашлик амалиёти Узбекистан ва Росси-яда Fарбга Караганда анча кенг таркалган булиб, бу Fарб университетлари битирувчилари билан ракобатда нуфузли ишга эга булиш имкониятини пасайтиради.

Ракобатчилик мухитида муваффакият козониш учун жуда катта хажмдаги маълумотларни кайта ишлашни урганиш, ёзма ишларнинг намунала-рини курит, уларнинг заиф ва кучли томонларини таъкидлаб, бошка бировнинг матнидан энг мухим кисмини «ажратиб олишга» харакат килиш керак. Олинган скелетга асосланиб, талаба керакли ишни кандай яратишни урганиши керак. Аслида, маъ-лумотлар билан ишлаш Интернет оммалашиб кетишидан олдин кутубхоналарда китоблар ёрда-мида амалга оширилган. Текширилган, фундамен-тал маълумотлардан фойдаланишни урганишда укитувчининг иши жуда хам мухимдир, чунки у талабани туFри йуналтириши, Интернетдан фойдаланишни такикламай, балки ундан фойдала-ниш буйича курсатмалар бериши лозим. Маса-лан, кидирувни торайтириш учун укитувчи маъ-лум ахборот манбаларини маслахат бериши мум-кин, шу билан бирга талабаларга укув материал-ларни кандай тайёрлашни ургатади ва мослаш-тиради, туFри ва нотуFри маълумотларни филь-трлашни урганишга ёрдам беради.

Узини узи тарбиялаш нуктаи назаридан, талаба ва умуман бутун жамият ахборот инкирози муам-мосига дуч келмокда1. Ахборот инкирози «ахборот очлиги» ва «ахборот портлаши» зиддияти-нинг бирлигидан, яъни ахборотни ортикча ишлаб чикариш туфайли вужудга келган маълумот етиш-мовчилигидан келиб чикади2. Инсон фаолия-тининг маълум бир сох,аси туFрисидаги маълу-мотларнинг хажми инсон миясининг имконият-ларидан ортиб кетади3. Шу сабабли, ахборотни тизимлаштириш, тартибга солиш ва фильтрлашда шовкин кучайиб бормокда.

1 Соломенчук В. Г. Интернет: Краткий курс. СПб.: Питер, 2001 - 322 с.

2 Электрон манба: URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/ Интернет (мурожаат сана: 2020)

3 Электрон манба: URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/

Информация (мурожаат сана: 2020)

Интернет фойдаланувчиларининг ахборот ресурсларига кириш эркинлиги давлат чега-ралари билан чекланмаганлигига карамай, тил чегаралари сакланиб колмокда. Интернетнинг асосий тили - бу инглиз. Иккинчи энг машхури -рус, учинчи уринни эса - хитой тили эгаллайди4. Шу муносабат билан чет тилларини, биринчи навбатда инглиз тилини биладиган талаба купрок маълумотга эга булади.

Шахснинг ахборот ва психологик хавфсизлиги масалаларини куриб чикишда мухим ахамиятга эга булган Интернет хусусияти мавжуд. Бу Интер-нетда хеч кандай бошкарув ёки назорат килувчи орган хамда хукукий муносабатларни тартибга солишнинг аник тизими мавжуд эмаслиги билан боFлик. Интернетда жойлаштирилган маълумот учун жавобгарлик аслида муаллифга, купинча номаълум шахсга ёки провайдерга юкланмайди5. Шу сабабли, Интернет - инсониятнинг хар кандай катта ихтироси сингари, шахснинг ривожланиши, тур^унлиги ва таназзулини белгиловчи мухим омилдир.

Интернет - жадал ривожланаётган тизим сифатида. Ахборот технологияларининг дунё микёсида кескин ривожланиши, Интернет тизим-нинг барча давлатлар, маданий худудлар, барча ёшдаги инсонлар учун кулай ахборот алмаши-нуви воситасига айланиб бораётганлиги хеч кимга сир эмас. Таъкидлаш жоизки, 2021 йилда глобал тармок 32 ёшга тулди. Фойдаланувчилар урнатилган мобил иловалар оркали баъзи онлайн харакатларни амалга оширишларига карамай, дунё буйлаб куплаб инсонлар вебни Интернетнинг синоними сифатида кабул киладилар. Аслида, Интернет ва World Wide Web уртасидаги фарк жуда катта, шунингдек, иккисининг фаоли-яти узвий тарзда боFлик1. Интернет деярли 20 йил олдин пайдо булган: компьютерлар уртасида алока урнатишга имкон берадиган протоколлар тизими Американинг DARPA агентлиги мутахас-сислари томонидан 1960 йилларнинг охири ва 70-йилларнинг бошларида ишлаб чикилган.

Global Network асосида ишлайдиган World Wide Web-нинг яратилиши Интернет тарихида янги боскични бошлаб берди ва унинг ривож-ланишига туртки булди. Агар Интернет сайёрамиз-даги миллионлаб компьютерларни бир-бирига

4 Электрон манба: URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/ Интернет (мурожаат сана: 2020)

5 Смолян Г.Л. Сетевые информационные технологии и проблемы безопасности личности // Информационное общество. 1999. № 1. С. 21-25.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

боFлаб турадиган улкан тармок булиб, маълу-мот алмашиш учун хизмат килса, web бу маълу-мотни алмашиш усулларидан бири хисобланиб, узаро боFлик булган катта хажмдаги электрон сахифаларни бирлаштиради. Интернет бутунжахон тармоFининг ишлашини таъминлаш билан бир каторда электрон почта ва турли хил тезкор хабарлардан фойдаланиш, шунингдек, FTP протоколи оркали файлларни узатиш имконини беради1.

Халкаро электрон тармок иттифоки маълумот-ларига кура, биринчи миллиард Интернет фойда-ланувчисини аниклаш учун 16 йил керак булди. Тармокнинг иккинчи миллиард фойдаланувчи-лари эса атиги 6 йилда кушилди. Бугунги кунда Интернет 2,7 йил ичида 1 миллиард янги фойда-ланувчилар тезлигида усмокда.

Хозирги кунда юртимизда фаолият курсатаётган оммавий ахборот воситаларининг сони карийб 1200 тага етиб, нодавлат матбуот нашрлари, радио, телевидение фаолияти жон-ланди, уларнинг Интернет глобал тармоFига кириш имкониятлари кенгайди2. Дунё буйлаб интернет тармоFида, 2021 йил январь холатига нисбатан 1,83 миллиард сайтлар мавжуд. Маъ-лумот учун, 1991 йил 6 августда info.cern. ch жахондаги энг биринчи веб-сахифа нашр килинган3.

Психологик операциялар манфаатларида электрон оммавий ахборот воситалари ва Интернет глобал компьютер тармоFидан тобора купрок фойдаланилмокда. Интернетдан фойдаланиш доираси жуда кенг. У жамоатчилик фикрини шакллантиришга, сиёсий, иктисодий ва харбий к,арорларни к,абул к,илишга, душманнинг ахборот ресурсларига таъсир курсатишга ва махсус тай-ёрланган маълумотни таркатишга (нотуFри маъ-лумотлар) таъсир курсатиш учун кенг имконият-лар яратади4.

Анъанавий воситалар каторида Интернетдан фойдаланишнинг мухим афзалликлари куйидаги

1 Электрон манба: https://topspb.tv/news/2019/03/12/ chto-takoe-vsemirnaya-pautina-i-chem-ona-otlichaetsya-ot-interneta-spravka-k-30-letiyu-gipertekstovogo-proekta/ (мурожаат сана: 2020)

2 Электрон манба: http://parliament.gov.uz/uz/events/ other/2611/?sphrase_id = 5639641 (мурожаат сана: 2020)

3 Электрон манба: https://www.websitehostingrating. com/ru/internet-statistics-facts/ (мурожаат сана: 2021)

4 Сидорин А. Н. Прищепов В. М., Акуленко В. П. Воо-

руженные силы США в XXI веке: военно-теоретический

труд. — М.: Кучково поле; Военная книга, 2013. — 800 с.

омиллар билан боFлик: оперативлилик, даромад-лилик, таъсир утказиш манбанинг махфийлиги, дунёнинг турли минтакаларида ахборот тизим-ларига таъсирнинг узоклиги, ахборотни такдим этишнинг комплекслилиги ва уни идрок этиш, ахборотга эга булиш осонлиги5. Шундай килиб, замонавий психологик операцияларда Интер-нетга купрок ёки камрок тобе булиш мумкин, аммо буни мутлако инкор этиб булмайди6.

Замонавий жамиятда ижтимоий тармок,ларининг а^амияти. Ижтимоий тармоклар - норозилик кайфиятини фаол-лаштириш, намойишчилар харакатларини мувофиклаштириш ва вокеалар туFрисида халкаро хамжамиятни хабардор килиш манфаатларида ишлатиладиган янги замонавий воси-тадир.

Интернет-манбалар оркали манипуля-тив ишларни олиб бориш йулида махсус яра-тилган сайтлар ва улардаги рекламалар; ижтимоий тармоклар, форумлар, сухбатлар; х,озирги кунда ута таник,ли булмиш тарк,атма материаллар ("рассылка"), "Телеграмм-гурух," ва "Телеграмм-канал"лар, Инстаграм ва Фейсбук сахифалари долзабрлиги тобора ошиб бормокда. Шунингдек, Facebook ва Twitter ижтимоий тармок,ларидан фойдаланувчиларнинг электрон почталари ва уяли телефонларига норозилик акциялари туFрисидаги хабарларни юбориш орк,али тегишли танкидга кушилган оммани керакли вактда ва керакли жойда туплаш имконини беради.

Шу уринда, 2020 йилда энг кенг таркалган ТикТок ижтимоий сахифасини таъкидламаслик-нинг иложи йук. App Store ва Google Play ило-валар платформаларида уяли телефонларга энг куп юкланган бепул иловалар рейтингида йилига 63,3 миллион маротаба юкланган илова сифатида биринчи уринни эгаллади. Шунингдек, юклаган-лар уртасида Бразилия ва Индонезия ахолиси бошка давлатларни ортда колдирди. Бу авва-ламбор, карантин чекловлари дунё буйлаб жорий этилгани, буш вакт купайгани ва зерикиш хамда изоляция хиси ошгани билан боFлик. Бунинг тасдиFини, Qustodio тахлилчилари сунгги бир йил

5 Крысько В. Г. Секреты психологической войны (цели, задачи, методы, формы, опыт). — Мн: Хар-вест, 1999. — 448 с. — URL: http://www.e- reading. club/book reader. php/1 005378/Vladimir_-_Sekrety_ psihologicheskoy_voyny.html.

6 Сидорин А. Н. Прищепов В. М., Акуленко В. П. Вооруженные силы США в XXI веке: военно-теоретический труд. — М.: Кучково поле; Военная книга, 2013. — 800 с.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

ичида ТикТокга сарфланадиган вакт коронави-рус пандемияси таркалишига мутаносиб равишда купайганлигини аниклаганида куришимиз мумкин. Масалан, Америка Кушма Штатларида успиринлар видеоларни 116 фоизга, Испанияда эса 150 фоизга купрок томоша килишган1.

Ёшлар узининг ТикТок сах,ифасига истаган мав-зусида киска давомли видеолар жойлаштиради. Ушбу илова нафакат зерикиш ва ёлтизликни даво-ловчи восита, балки пул ишлашнинг самарали усули сифатида х,ам танилди: оммабоп блоггер-лар уз контентлари учун миллионлаб доллар ола-дилар. Бир йил ичида энг муваффакиятли учта ТикТок блоггерлари 11.9 миллион доллар ишлаб топгани сузларимизга асос булиши мумкин2. Ушбу сах,ифа фойдаланувчилари асосан ёшлар булиб, энг куп юкламаллар раксга тушилган видеолар, чукур маънога эга булмаган "пранк" (пародия), "хайп" - яъни, агрессив ва эътиборни жалб килувчи реклама х,амда истеъмолчининг талабла-рини шакллантирадиган контентли материалла-рини янгича креатив тарзда жойлаштириш учун фойдаланилмокда.

2020 йилда кейинги уриндаги янгилик сифатида пайдо булиб, глобал рейтингда ТОП-5 рейтин-гига кирган машх,ур иловалардан бири бу ZOOM - онлайн конференциялар платформасидир. Ушбу илованинг танилиши х,ам карантин чекловлари билан боFл и к булиб, умумжах,он мулокот воси-тасига айланди. Онлайн-дарс, конференция, йиFилиш ва дустлар билан "куришиш" имкония-тини берувчи илова дунёнинг барча чеккасидаги инсонларни бирлаштиришга хизмат килмокда. Илованинг фойдали жих,атлари жахонда тан оли-нишини, халкаро ташкилотлар х,ам ушбу платформа оркали илмий-амалий конференция, форум, укув курслари каби лойих,аларни амалга оширганидан куриш мумкин. Турли янги суз ибо-ралари: "ЗУМ авлод", "зумлашиш", "зумбомбинг" (иловадан фойдаланиш жараёнида бузFунчилик килиб, колган иштирокчиларга халакит бериш), "зум-болалар", "зум-оналар" ва х,.к.3 яратилишига сабаб булиши эса унинг умумжах,он эътирофига х,исса кушмокда.

1 Электрон манба: https://rg.ru/2020/06/08/tiktok-pochti-dognal-po-populiarnosti-youtube-u-podrostkov. html (мурожаат сана: 2021)

2 Электрон манба: https://lenta.ru/articles/2020/12/28/ tiktok/ (мурожаат сана: 2021)

3 Электрон манба: https://mel.fm/blog/tikhiye-

yabloni/45072- zutory-i-kovidioty-a-takzhe-zum-mamy-

slovar-pandemii (мурожаат сана: 2021)

Замонавий технологиялардан фойдаланиш автоматик тарзда турли тах,дидларга дучор булиш хавфини вужудга келтиради. Дезинформация, номакбул идеология, кибер хавфсизлик, шахсий маълумотларнинг таркалиши, инсоний муноса-батларда якинларнинг узоклашиши, яъни вир-туал танишув ва дустларга эътибор кучайиб, оила-сига эътиборни камайиши ва бошкалар. Афсус билан таъкидлаш жоизки, эр-хотин ажримлари сабабларида "Интернет оркали хиёнат" кабилар учрамокда.

Маълум бир даражада, Интернет оммавий ахборот воситаларига ухшайди. Бугунги кунда онлайн журналистика оммалашиб бормокда, шунингдек, онлайн журналлар ва газеталар нашр этилмокда. Аммо Интернет анъанавий оммавий ахборот воситаларига караганда купрок универсал ва глобал таъсир воситасидир. Бугунги кунда Интернет жуда арзонлашиши сабабли х,ам тобора оммалашмокда.

Интернет фойдланувчилари буйича статистик та^лил. Статистик маълумотларга кура, 2007 йилда дунё буйича 400 миллионга якин Интернет фойдаланувчиси булган4. 2020 йил бошида 4,54 миллиарддан (2019 йил курсаткичга нисба-тан 7%) ортик инсонлар Интернетдан фойдала-нишни бошлади, ижтимоий тармоклар аудито-рияси эса 3,80 миллиарддан (2019 йилга нисба-тан 9 %) ошди.

2021 йил январь ойи курсаткичларига асосан, бугунги кунда, дунё буйлаб 7,76 млрд ах,оли яшаб келмокда, уларнинг 4,785 миллиарди эса (деярли 60 фоизи) аллакачон интернетдан фойда-ланади. Интернетдан фойдаланувчиларнинг 92% уяли алокадан Интернетга кира олишини х,исобга оладиган булсак, компьютерларнинг Интернетдан фойдаланишимизда мух,им роль уйнашда давом этаётгани туFрисида куплаб далиллар мавжуд. Мобил курилмалар кенг фойдаланили-шига карамай, 16 ёшдан 64 ёшгача булган Интернет фойдаланувчиларининг туртдан уч кисми х,али х,ам ноутбук ва шахсий компьютерлардан Интернетга киришмокда. Statcounter-нинг статистик маълумотларига кура, Интернетдаги барча суровларнинг тахминан 53% уяли телефонлардан

4 Галицкий Е.Б. Опросы «Интернет в России». 2002 [Электронный ресурс]. URL: www.fom.ru/reports/frames/ body/o0209241.html

5 Электрон манба: https://www.websitehostingrating. com/ru/internet-statistics-facts/ (мурожаат сана: 2021)

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

к,илинган, шу билан бирга компьютерлар эса уму-мий соннинг 44 фоизини ташкил к,илиб келмокда1.

Хусусан, сайёрамиздаги барча ахолининг ярми-дан ор^и ижтимоий тармоклардан фойдала-ниши хакидаги фараз, хар йилнинг бошида нашр этиладиган Global Digital хисоботларини «We Are Social» ва «Hootsuite» платформаси бутун дунё буйлаб ракамли бозорнинг холатини тахлилий натижаларига кура тасдикланди.

Бундай холат юзага келишини бутун дунё гло-бал муаммога дуч келгани билан боFлаш мумкин. Маълумки, Covid-19, яъни коронавирус панде-мияси бутун жахонни нафак,ат саросимага солди, балки интернетга тобеликни оширди. Карантин чекловлари сабабли уйга мажбурий "камалиш", узини-узи яккалаш, барча укув ва кунгилочар муассасаларнинг фаолияти тухтатилиши интер-нетдаги ишончсиз ва дезинформатив ахборотлар-нинг тарк,алишига; таълим сохасида онлайн-дарс дастурлари ишлаб чик,илишига ва янги дарс утиш шаклига утишга; соFликни саклаш сохасида эса тубдан узгартиришлар киритишга эхтиёж ва маж-бурият ошди.

Фойдаланувчи кунига канча вакт Интернетда утказиши буйича тахлили доирасида, 2020 йилда урта статистик фойдаланувчи хар куни Интернетда 6 соат 43 дак,ик,а, яъни йилига - 100 кунини сарф-лаши аник,ланди. Демак, агар кунига уртача 8 соат уйкуга ажратилса, бедор вактнинг 40 фоизидан ортиFи Интернетда утказилади.

Умумлаштирганда, глобал Интернет аудито-рияси 2020 йилнинг узида 1,25 миллиард фойдаланувчи йил давомида онлайн булади ва бу вактнинг учдан бир к,исми ижтимоий тармок,ларда утади. Ахолининг Интернетга сарфлаш вак,ти турли мамлакатларда сезиларли фарк, к,илишига мисол тарикасида кейинги маълумотни такдим этамиз.

Филиппинда кунига 9 соат 45 минут, Япони-яда 4 соат 22 минут. Россияда эса хар куни 7 соат 17 дак,ик,а Интернетдан фойдаланади. Узбекистан ёшлари уртасида утказилган тадк,ик,от натижаларига кура куйидаги курсаткичлар: 15 дак,ик,адан 1 соатгача - 30%; 1 соатдан 3 соатгача - 36%; 3 соат-дан купрок, - 12% ёшларни ташкил этса; 21% - бу борада узини чегараламасликлари (хисоб-китоб юритмаслиги) аникланди2.

1 Электрон манба: https://gs.statcounter.com/platform-market-share/desktop-mobile-tablet (мурожаат сана: 2021 )

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2 Ёшлар ишлари агентлиги хузуридаги Ёшлар муам-моларини урганиш ва истикболли кадрларни тайёрлаш институти. "Ёшларнинг АКТдан фойдаланиш даражаси

Алохида таъкидлаш жоизки, блогларнинг оммалашиб бориши, фойдаланувчиларнинг фикр-мулохаза ва карор кабул килишига таъ-сири ошишини курсатмокда: 81% интернет-фойдаланувчилар блоглардан топилган ахборотга ишониши, 61% АК.Ш онлайн-истеъмолчилари эса блог тавсиясига асосан харидлар к,илганлиги мисол була олади.

Узбекистон Интернет сектори ривожла-ниши юкори даражада долзарблигини намоён килиш учун, республикамиз буйлаб кайд этил-ган статистик курсаткичларга бироз тухталиб утамиз. 2016 йил Internet Live Stats3 рейтингида 201 та давлат курсаткичлари урганиб чикилган. Унда Узбекистонда Интернетдан фойдаланувчи-лар сони 15,45 миллиондан ортик кишини ташкил этган, бу уз урнида, мамлакат ахолисининг 51 фоизига тенг курсаткич. Хусусан, ушбу умумий рейтингда Узбекистон 37-уринни эгаллайди. 2018 йилга келиб эса ушбу курсаткич 20 миллиондан ортгани эълон килинган4.

Узбекистонда интернет хизматидан фойдала-нувчиларнинг 2020 йил якунида нашр этилган хисоботда фойдаланувчилар сони - 22,1 миллиондан ошгани хамда улардан мобил интернет фойдаланувчилари сони 19 миллион кишини ташкил этгани маълум булди5. Таъкидлаш жоизки, юкоридаги курсаткичларнинг 60 фоизи ёшларга туFри келиб, Интернет ва ижтимоий тармок,лардан фаол фойдаланиши билан асосланади.

Ёшларнинг интернетдан фойдаланиши буйича тадцицот натижалари. Хусусан, ёшлар ахборот манбаларидан фойдаланишда таълим 27%, ижтимоий-сиёсий жараёнлар 25%, спорт 16%, маънавий-ахлок,ий, тарбиявий 11%, хукукий 8%, кунгилочар 8% хамда диний 5% характердаги ахборотларга мурожаат килишлари аникланган.

Ушбу холат, кундалик хаётда ёшларнинг кун-далик хаётида кузатилаётган мухим ижтимоий-сиёсий жараёнлар хакида маълумотларни купрок, излашлари, маънавий-ахлокий ва хукукий маз-

ва уларда ахборот истеъмоли маданиятини шаклланти-

риш борасидаги муаммолар"тадк,ик,оти натижалари. - Т.: 2019."

3 Электрон манба: http://stv.uz/news/newsuz/5136-uzbekistan-zanimaet-37-mesto-v-mire-po-kolichestvu-internet-polzovateley.html (мурожаат сана: 2020)

4 Электрон манба: http://infocom.uz/2018/01/26/ kolichestvo-internet-polzovatelej-vё-uzbekistane-prevysilo-20-millionov/; (мурожаат сана: 2020)

5 Электрон манба: https://www.gazeta.uz/ru/2020/12/11/ network/ (мурожаат сана 2020)

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

МУНДЭГИ axбopoтлapra э^ ниcбaтaн кaмpoк мypoжaaт килишини нaмoëн бyлмoкдa. Бyндaн тaшкapи, ëшлapнинr 85 фoизи Интepнeтдaн, ynap-дaн 76 фoизи acocaн уяли тeлeфoндaн фoйдaлa-ниши aниклaнди. Бyндaн тaшкapи, тaдкикoтдa иштиpoк этraн pecпoндeнтлapнинr 80 фoизи ижти-мoий тapмoк вa мecceнжepлapдaн фaoл фoйдa-лaнишлapини кэйд этган 6УЛИ6, 6УНИНГ acocий caбaблapи - дуст^ ßa бoшкaлap билaн му^^т килиш иcтarи x1aмдa тypли мaвзyлap бyйичa фикp вa мyлox1aзaлap билдиpиш мумкинлиги билaн бoFлик.

Жyмлaдaн, "Teлerpaмм" тapмoFи 44%, '^hcra-rpaм" 32%, "Фeйcбyк" 12%, "Однoклaccники" 11% вa "В кoнтaктe" тapмoFидaн 1% ëшлap фoйдa-лaниши мaълyм булди. Ëшлap тoмoнидaн aco-сий мaълyмoтлapни oлишдa мax1aллий вeб-cax1ифaлapнинr ижтимoий тapмoклapдarи rypyx, вa кaнaллap x1aмдa xopижий oммaвий axбopoт вocитaлapидaн кeнr фoйдaлaниши кyзaтилмoкдa. Хycycaн, тaдкикoтдa иштиpoк этган ëшлap-нинг 68% интepнeт тapмoFидarи вa ижтимoий тapмoклapдarи cax1ифaлapи opкaли xopижий oммaвий axбopoт вocитaлapи xaбapлapини ^a-тиб бopaди.

Aлox1идa кэйд этиш жoизки, pecпoндeнтлap-нинг x,ap иккинчиси 50,3% мaзкyp axбopoт мaнбa-лapидa ëpитилraн мaълyмoтлapra тyлa ëM к1иcмaн ишoнишини тaъкидлaraн. Шу билaн биpra, ëшлap мax1aллий вeб-caйтлapдaн фoйдaлaнишидa ^poi^ нoдaвлaт axбopoт мaнбaлapиra кизикишининг юк^илиги вa yлapra ^poi^ ишoниши aник1лaнди.

Taъкидлaш жoизки, ëшлapнинr Интepнeт-дaн уй шapoитидa (44%) вa Укишдa (22%) кyпpoк1 фoйдaлaнишлapи билaн биpra, pecпoндeнтлap-нинг x,ap иккинчиси Интepнeтдaн фoйдaлaнraндa x1aйpaтлaниш, xypcaндчилик вa кизикишни х,ис этишини билдиpиб, 1|3 кисми х^ч к1aндaй хис^т yЙFoнмacлиrини кэйд этraн.

Юкopидa кeлтиpилraн paкaмлapдaн кypиниб тypибдики, Узбeкиcтoн ax1oлиcи paкaмли дyнë билaн i^ox^r кaдaм кУймoкдa вa бapчa янги-ликлap, тpeндлapдaн бoxaбap бyлмoк1дa. Янa биp 6op тaъкидлaш жoизки, ушбу кypcaткичлap юк1opи бyлишиra вa дyнë тaлaблapиra тyлaкoнли жaвoб бepa oлишдa ëшлapимизнинr ypни бeк1иëc. Maм-лaкaтимиз уз ëшлapидa ишoнчли axбopoт мaнбa-лapини топиш, yндaн фoйдaлaниш, тaxлил килиш, axбopoтни тaк1дим этишни ypraниш, яъни yмyмaн oлraндa, axбopoт xaвфcизлиrи мaдaниятини шaк-ллaнтиpиш вa pивoжлaнтиpиш зapypaти oшиб

бopмoкдa. Haфaкaт Узбeкиcтoндa, бaлки бутун paкaмли дyнë, жaмият вa ëшлapнинr pивoжлa-нишидa ушбу мyaммoлapra эътибopни кapaтиш энг дoлзapб мacaлaлapдaн биpиra aйлaнмoкдa.

Хулоса ва таклифлар.

Бuрuнчuдaн, ëшлap кун дaвoмидa ижтимoий тapмoклap учун caлмoкли вaкт capфлaйди вa Интepнeт ëшлap x1aëтининr aжpaлмac кисми^ aйлaнraн.

Иккuнчuдaн, AKT бyйичa дapcлap мaктaб-дaн бoшлaб Укитилaди, биpoк, бу илмий cox1aдa кyникмa вa opиeнтaция кyникмaлapи, кacбий мaъ-лyмoт, тaнкидий тax1лил вa axбopoтни aнaлитик-cинтeтик кaйтa ишлaш ycyллapи yзлaштиpишини шaкллaнтиpмaйди.

Учuнчuдaн, yзбeкиcтoн тaлaбaлapининr интep-нeт мaйдoнидarи мaълyмoтлapдaн фoйдaлaниш вa тaяниш дapaжacи юк1opи бyлraнлиrи caбaбли, yлapдa фикpлaш, ижoд килиш, янгилик яpa-тиш xycycиятлapи pивoжлaнмaй кoлaëтraни вa yмyмжaxoн кoмпeтeнция cтaндapтлapини шaк-ллaнмaëтraнинидaн ибopaт.

Тyртuнчuдaн, ëшлapнинr Интepнeтдaн уй вa укиш шapoитидa кyпpoк фoйдaлaнишлapини инoбaтra oлиб, yлapнинr oтa-oнacи ëки ypнини бocyвчи шaxcлapнинr тaъcиpи вa poлини oши-pиш тaкoзo этилaди.

Ëшлapнинr axбopoт иcтeъмoли мaдaниятини шaкллaнтиpишдarи дoлзapб мyaммoлapни x1aл этиш бyйичa кyйидarи тaклифлap илrapи cyp^ лaди:

- тaълим мyaccacaлapининr укитувчи, пeдa-ror вa мyтaxaccиcлapининr axбopoт-кoммyникaция тexнoлorиялapи cox1acидa билим вa кyникмaлapни oшиpиш opкaли, укувчи вa тaлaбaлap билaн ишлaшдa caмapaли нaтижara x1aмдa yлapни Интep-нeтдaн фoйдaлaнишдa тyFpи йyнaлтиpишни тaъ-минлaнишиra эpишиш;

- oтa-oнaлapнинr уз фapзaндлapидa Интep-нeтдaн фoйдaлaниш мaдaниятини pивoжлaнти-pиш, нaзopaт килиш бyйичa мacъyлиятини oши-pишra к1apaтилraн чopa-тaдбиpлap, xycycaн, ижти-мoий poликлap ишлaб чикиш вa тapFиб килиш;

- мaмлaкaтимиз ëшлapи ишoнчли axбopoт мaнбaлapини тoпиш, мaълyмoтлap oбъeктивли-rиra бax1o бepиш вa тaкдим этишra ypraтиш вa тax1лил килиш кyникмaлapини шaкллaнтиpиш мaкcaдидa «Шaxcнинr axбopoт мaдaнияти acoc-лapи», «Axбopoт мaдaнияти», «Myтaxaccиcнинr axбopoт мaдaнияти» кaби фaкyльтaтивлapини укув дacтypиra киpитишни кyздa тутиш.

ЗAMОНAВИЙ ТAЪЛИM I СОВРЕMЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

с ОЛИЙ ТАЪЛИМ / ВЫСШЕЕ ОБРАЗОВАНИЕ 37 и

Адабиётлар руйхати:

1. Information technology — Vocabulary: knowledge concerning objects, such as facts, events, things, processes, or ideas, including concepts, that within a certain context has a particular meaning. ISO/IEC 2382:2015

2. Libicki M. What is information warfare? - http://www.ndu.edu/, 15.07.04г; Schwartau W. An Introduction to Information Warfare // War in the information Age. New Challenges for US Security Policy. - Washington etc., 1997; Stein G. Information War - Cyberwar - Netwar // http://www.infowar.com/mil_34i/stein1.html-ssi, 21/05.04.

3. Galitsky B. Polls «Internet in Russia». 2002 [Electronic resource]. 2002. www.fom.ru/ reports/frames/body/o0209241.html (date of appeal: 2020)

4. Institute for Research of the Youth Problems and Training Prospective Personnel under Youth Affairs Agency of the Republic of Uzbekistan The results of the study «The level of youth use of ICT and the problems of forming a culture of information consumption in them" Т., 2019.

5. Cybernetics, or management and communication in the animal and the machine; or Cybernetics and Society / 2-e edition. - M.: Science, 1983. — 344 p.

6. Krysko V.G. Secret psychological warfare (purpose, task, method, form, experience). - Mn: Harvest, 1999. — 448 p. — URL: http://www.e-reading.club/bookreader. php/1005378/Vladimir_-_Sekrety_psihologicheskoy_voyny.html.

7. Kuznetsov I.N. Internet in educational and scientific work: A practical guide. - 2nd ed. -M.: Publishing and Trade Corporation «Dashkov and Co», 2005. - 192 p.

8. Kuznetsova Yu.M., Chudova N.V. Psychology of Internet residents. M.: Publishing house of LCI, 2008. 224 p.

9. Mikhailov L.A. Fundamentals of National Security: a study guide. M.: Academy, 2008. 270 p.

10. Rysin Yu.S. Social and informational dangers of television and radio broadcasting and information technologies. M.: Helios ARV, 2007. 272 p.

11. Sidorin A.N., Prishchepov V.M., Akulenko V.P. US Armed Forces in the 21st Century: A Military Theoretical Work. - M.: Kuchkovo field; Military book, 2013. - 800 p.

12. Political text analysis (methodology, theory, practice). - T.: "Academy", 2010.

13. Smolyan G.L. Network information technologies and problems of personal security // Information Society. 1999. №1. S. 21-25.

14. Solomenchuk V.G. Internet: Short course. SPb.: Peter, 2001 - 322 p.

15. Electronic resource URL: http://economic-definition.com/Media/Informaciya_ Information__eto.html (date of appeal: 2020).

16. Electronic resource URL: http://infocom.uz/2018/01/26/kolichestvo-internet-polzovatelej-v-uzbekistane-prevysilo-20-millionov/ (date of appeal: 2020).

17. Electronic resource URL: http://parliament.gov.uz/uz/events/other/2611/?sphrase_ id=5639641 (date of appeal: 2020).

18. Electronic resource URL: http://stv.uz/news/newsuz/5136-uzbekistan-zanimaet-37-mesto-v-mire-po-kolichestvu-internet-polzovateley.html (date of appeal: 2020).

19. Electronic resource URL: https://gs.statcounter.com/platform-market-share/desktop-mobile-tablet (date of appeal: 2021).

20. Electronic resource URL: https://lenta.ru/articles/2020/12/28/tiktok/; (date of appeal: 2021).

21. Electronic resource URL: https://lex.uz/docs/3893085 (date of appeal 2020).

22. Electronic resource URL: https://mel.fm/blog/tikhiye-yabloni/45072-zutory-i-kovidioty-a-takzhe-zum-mamy-slovar-pandemii (date of appeal: 2021).

23. Electronic resource URL: https://rg.ru/2020/06/08/tiktok-pochti-dognal-po-populiarnosti-youtube-u-podrostkov.html; мурожаат сана: 2021.

24. Electronic resource URL: https://t.me/huquqiyaxborot/8777 (date of appeal 2020).

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 2 (99)

25. Electronic resource URL: https://topspb.tv/news/2019/03/12/chto-takoe-vsemirnaya-pautina-i-chem-ona-otlichaetsya-ot-interneta-spravka-k-30-letiyu-gipertekstovogo-proekta/ (date of appeal: 2020).

26. Electronic resource URL: https://www.gazeta.uz/ru/2020/12/11/network/ (date of appeal 2020).

27. Electronic resource URL: https://www.websitehostingrating.com/ru/internet-statistics-facts/; (date of appeal: 2020).

28. Electronic resource URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/MHTepHeT; (date of appeal: 2020).

29. Electronic resource URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/Mн$оpмацмfl (date of appeal: 2020).

30. Electronic resource URL: http://ru.wikipedia.org/wiki/MHTepHeT (date of appeal: 2020).

31. Yusupov R.M. Science and National Security. SPb.: Science,2006. 290 p.

3AM0HABMM TAMMM / C0BPEMEHH0E 0EPA30BAHME 2021, 2 (99)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.