Научная статья на тему 'ТАХТАКЎПИР ТУМАНИ ТОПОНИМИК ТИЗИМИДАГИ ГИДРОНИМЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ'

ТАХТАКЎПИР ТУМАНИ ТОПОНИМИК ТИЗИМИДАГИ ГИДРОНИМЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
география / тарих / лингвистика / топонимика / топоним / гидроним / географик номлар / индикатор-термин / семантика.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Серикбаева Ақмарал Сахратдиновна

Мақола Қорақалпоғистоннинг шимолий қисмида жойлашган ҳудуди Тахтакўпир тумани гидронимларига бағишланади. Мақолада топонимика соҳасининг қонуниятлари, унинг бошқа география, тарих, лингвистика каби фан соҳалари билан алоқаси ва Тахтакўпир топонимик тизимининг ўзига хосликлари ўрганилади. Шунингдек, туман ҳудудидаги дарё-кўл номларининг шаклланиш даврлари ва уларнинг келиб чиқиш манбалари ҳақида фикр юритилади. Сув объектларини номлашда қўлланиладиган индикатор-терминлар ва уларнинг гидрографик номларнинг шаклланишидаги ўрнини аниқлашга эътибор қаратилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАХТАКЎПИР ТУМАНИ ТОПОНИМИК ТИЗИМИДАГИ ГИДРОНИМЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ»

ТАХТАКУПИР ТУМАНИ ТОПОНИМИК ТИЗИМИДАГИ ГИДРОНИМЛАРНИНГ

ШАКЛЛАНИШИ Серикбаева Акмарал Сахратдиновна

Бердак номидаги ^оракалпок давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.11098649

Аннотация. Мацола Корацалпогистоннинг шимолий цисмида жойлашган %удуди -Тахтакупир тумани гидронимларига багишланади. Мацолада топонимика со%асининг цонуниятлари, унинг бошца география, тарих, лингвистика каби фан со%алари билан алоцаси ва Тахтакупир топонимик тизимининг узига хосликлари урганилади. Шунингдек, туман %удудидаги дарё-кул номларининг шаклланиш даврлари ва уларнинг келиб чициш манбалари %ацида фикр юритилади. Сув объектларини номлашда цулланиладиган индикатор-терминлар ва уларнинг гидрографик номларнинг шаклланишидаги урнини аницлашга эътибор царатилади.

Калит сузлар: география, тарих, лингвистика, топонимика, топоним, гидроним, географик номлар, индикатор-термин, семантика.

Ozet. Bu gali§madaKarakalpakistan'in kuzeyinde bulunan Tahtakopir ilgesindeki su adlari ele alinacaktir. Yer adlari bilimi alaninin kurallari, onun farkli cografya, tarih, dilbilim gibi alanlari ile baglantisi ve Tahtakopir yer adi ozellikleri incelenecektir. Bununla beraber ilge sinirlarindaki nehir, gol adlarinin ortaya giki§ donemleri ve kaynaklari hakkinda fikir yurutulecektir. Su tesislerini adlandirmada kullanilan gosterge-terimler ve hidrografik adlarin §ekillenmesindeki durumlar belirlenecektir.

Anahtar sozcukler: Cografya, tarih, dilbilim, yer adi bilimi, yer adi, su adlari, cografik isimler, gosterge-terim, anlambilim.

Аннотация. Статья посвящена гидронимам Тахтакупырского района, расположенного в северной части Каракалпакстана. В статье рассматриваются закономерности сферы топонимики, ее взаимосвязь с другими областями науки, такими как география, история, лингвистика, а также особенности топонимической системы Тахтакупыра. Также обсуждаются периоды формирования названий рек и озер района и источники их происхождения. Особое внимание уделено определению терминов-индикаторов, используемых при наименовании водных объектов, и их места в формировании гидрографических названий.

Ключевые слова: география, история, лингвистика, топонимика, топоним, гидроним, географические названия, термин-индикатор, семантика.

Abstract. The article is devoted to the hydronyms of the Takhtakupir district, located in the northern part of Karakalpakstan. The article examines the laws of the sphere of toponymy, its relationship with other fields of science, such as geography, history, linguistics, as well as the features of the toponymic system of Takhtakupir. The periods of formation of the names of rivers and lakes in the district and the sources of their origin are also discussed. Particular attention is paid to the definition of indicator terms used in naming water objects and their place in the formation of hydrographic names.

Keywords: geography, history, linguistics, toponymy, toponym, hydronym, geographical names, indicator term, semantics.

Географик номларнинг келиб чи;иши ва маъносини аник;лаш билан шугулланадиган топонимика йуналиши тарих, география ва лингвистика каби фанлар билан богли;.

Топонимикада лингвистика фани топонимларга лисоний тахлил ;илиш ор;али уларнинг этимологияси ва семантикасини аниклашда жуда мухим.

Географик номларда турли даврларнинг тарихий вокеалари ва номлари сакланиб колган. Номлар хал; хаётидаги хар хил вокеалар ва унинг махаллий хал; тилига таъсири сабабли узгаришга учраб туради. Шунинг учун топонимларни тарихсиз урганиш мумкин эмас. Купинча топонимлар худуднинг географик хусусиятлари, табиати, ландшафти билан богли; номланади. Ерга ном берувчи хал; хисобланади. Х,еч бир хал; дарё-кулини, тог-тошини бесабаб номламаган. Бу ерда исти;омат ;иладиган ахолининг турмуши ва маданиятини билмай туриб, у номларнинг хам маъносини тушуниш ;ийин. Тахтакупир худуди топонимиясида кучманчи хаёт тарзи билан богли; номлар куп учрайди. Ер-сув номларида уз аксини топган хал; урф-одатлари ва чорвачилик харакатларини тад;и; ;илиш учун этнографияга таянамиз. Шу тари;а бир неча фан сохаларини бир жойга бирлаштирадиган топонимика жуда мураккаб ва хал; тарихи, тили, маданиятини, хатто худудини са;лашда мухим фан сохаси хисобланади. Топонимиканинг мураккаб ва йирик сохаларидан бири илмий тилда гидронимия деб юритилади. Юнон тилидан таржима ;илинганда «hydros» - сув, «onyma» - ном деган маънони билдиради. Яъни, хар ;андай сув манбаининг, яъни денгиз, дарё, кул, ;уду;, сув омборининг номларини гидронимлар деб номлашади. Купчилик номлар сув объектларининг хусусиятлари, яъни ранг-туси, сувининг таъми, атрофидаги усимлик ва хайвонот дунёси, географик жойлашуви ва бош;а куп белгиларига богли; булади. Асосий тад;и;отимиз Тахтакупир тумани худудидаги дарё-кул номларининг шаклланиши ва ривожланиши хисобланади. ^ора;алпогистон Республикасининг шимолий ;исмида жойлашган Тахтакупир тумани йирик-майда кул ва дарёларга, сойларга жуда бой.

Тахтакупир туманининг топонимик тизими хар хиллилиги билан фар;ланади. ^адимги топонимлар орасида дарё-кул номларининг тургун булишини тани;ли олим Э.Мурзаев ёзган. Шу боис дарё-кул номларини тахлил ;илишда ;адимги давр меросини учратишимиз мумкин. Иккинчидан, ва;т утиши билан ;адимий топонимлар янги даврга утиш давомида тули; йу;олиб, ном, хатто маъно узгаришларига учрайди.[3]

Инсонлар дунёни ном ор;али ;абул ;илади, лекин уларнинг ;айси пайтда булганлиги ва нимани ифодалаши ха;ида кам уйлашади. Топонимлар, шу жумладан гидронимларни тад;и; ;илиш хозирги куннинг мухим масалаларидан бири. Гидронимлар эса бизга куп маълумотлар бера олади.

Туман номининг Тахтакупир аталиши хам тахтадан ;урилган куприк билан богли; номланган.

Тахтакупир туманида жойлашган Каратерец кули номининг келиб чи;иш манбаи тугрисида хал; орасида афсона мавжуд. «^аратерец» кули ^ора;алпогистон Республикаси Тахтакупир тумани Буршетау манзилида жойлашган булиб, асрлар давомида балиги: сазан, ла;;аси билан юрт ;озонини ;айнатиб келган. Биз танишган манбаларда ^аратерец кулининг ости подшохлик булган дейишади. Бир пайтлари бирдан сув тош;ини булиб, бу шахар сув халокатига учраб, сув остида ;олиб кетган. Шундан бери кул тубига ;уёш нури хам, одам оёги хам етиб бормаганлиги туфайли унинг тубида нима бор эканлиги сирлигича ;олмо;да.

Рус олими С.А.Суперанскаянинг: «Выявление истории возникновения топонимических названий позволяет, с одной стороны, узнать отечественную историю, а с другой - всесторонне изучить историю края» [8; 52], - деган фикри бугунги кунда

топонимларни туплаш, урганиш хар бир халкнинг - ер, сув, дарё, кул номларининг маъносига эътибор каратиш энг мухим масалалардан бири эканлиги хакикат.

Топонимик номларнинг пайдо булиши, шаклланиши, ривожланишига миллий маданий хаёт таъсир курсатади ва «номни шакллантирган ёки фойдаланилаётган халк маданиятига хеч кандай алокаси йук ном булмайди», [9; 131] чунки номлар тизими -миллати, дунёкараши, психологияси, моддий дунёсининг бирлашган нуктаси саналади.

Рус халкининг буюк ёзувчиси К.Паустовский «Ер-сув номлари халкнинг паспорти» деганларидек, ер-сувнинг эгаси ким эканлиги унга берилган номдан сезилиб туради. Номнинг мазмунида халк тафаккури, билими, нега шундай номланганлиги хакидаги очик ва яширин маълумотлар ётади. [6;26].

^озок тилшунослигида Т.Жанузак, А.Абдирахманов, ^.Рысберген, ЕДойшыбаевларнинг топонимика сохасидаги таснифларига асосланиб Тахтакупир тумани гидронимларини куйидагича тасниф килдик.

1. Х,айвонлар номи билан боFлик куйилган гидронимлар. Масалан, Ботаквл -кул номи, ^аратерен ОФЙ да жойлашган. Кул буйида туялар куп бокилган ва буталарга боглик номланган. Бацалы, Курбацалы - кул номи. Кулдаги курбаканинг куп булиши билан боглик куйилган ном. Ешкивлген - кул номи. ^арауй ОФЙ да жойлашган. Кулга эчки тушиб улганлиги боис куйилган ном.

2. Усимлик номи билан боFлик куйилган гидронимлар. Масалан, Ацбаслыквл -кул номи. Атрофида окбош усимлигининг усиши сабаб куйилган ном. Бийдайквл - кул номи. Кендирли жап - ёп (арик) номи. Кандир усимлиги билан боглик ном. Камыслы - кул ва сой номи. Кул киргогида камиш куп усганлиги натижасида шаклланган ном. Торацгыл сай - сой номи. Сой буйида турангил куп усганлиги боис шундай номланган. Кандирли овулининг шимолий кисмида жойлашган кулмак. Шигинквл - кул номи. Буршитау атрофида жойлашган. Шимишки сай - сой номи. Кандирли овулида жойлашган ушбу сойнинг номланиш сабаби кадимда кунгабокар усимлигининг куп экилиши билан боглик.

3. Киши исмлари билан боFлик географик объектлар. ^удук номлари: Айбас, Арцабай, Базар, Кази, Наги, Оразбай, Сэбит, Тацбай. Кран номлари: Айбек, Айекеш, Алдаберген, Аман, Бозгылдыц краны, Эбдилда, Эбилтай, Караквз, Каршыга, Махан %эм т.б. Канал номлари: Айдос, Босай, Избасцан. Ёп, арик номлари: Бадрац, Бэлкы, Бегжап, Ердуллажап, Есенбай, Эли, Нагашыбай, Нэдир, Сайлыбай, Темирхан. Куприк номлари: Айбектиц квпири, Анар квпир - Анар деган бригадир киши шоли эккан, шу шоли даласи ёнидаги куприк номи, Бержан, Генжемурат, Корганбай, Жолмурза, Исабай, Кецесбай, Куламет, Нагашыбай, Пияз квпир, Сацтаган, Шукурулла.

Материал туплаш давомида ^изилкум чулида кучманчи чупонлар жойлашган ерларида киши исмлари иблан боглик 100дан ортик кран ва булок мавжуд эканлигини ургандик.

Кул номи билан боFлик топонимлар: Атаквл - Атакул ОФЙда жойлашган кул. Бердамбетквл - Кандирли овулининг гарбида жойлашган. Жэдигер квл - кул номи. Х,озирги кунда кичик кул сакланиб колган. Кудияр квл - кул номи. Информаторларнинг айтишича, кул атрофида бессари уругидан булган кудияр деган киши яшаган. У кул буйида дехкончилик ва чорвачилик билан шугулланиб, бог яратган. Унинг исми кул атрофининг гуллаб-яшнашида кушган хиссаси учун кул номига асос булган. Бу кул Тахтакупир ОФЙ худудида жойлашган. Маудыц квли - Давкара ОФЙда Мау (Мау киши исми) деган киши ерида жойлашган кул номи. Нагай квл - кул номи (Нагай деган киши исми билан боглик).

Тецизбайдыц коли - кул номи. Хожамберген коли - кул номи. Кам булсада сой номи билан богли; топонимлар учрайди: Айбол сай, Каракоз сай, Каргабай сай, Палман сай.

4. ypyF-кавм номлари билан боFлик топонимлар. Масалан, Керейит жап, Кэрис жап, Карасацал жап, Казац цырылган - сой номи, Мыццазац - сой номи, Кайшылы - ёп (ари;) номи, Орыс сай - сой номи, Иран копир - куприк номи, Тортцара - ёп (ари;) номи, Коцырат - ёп (ари;) номи.

Бу келтирилган этногидронимлардан шуни англаш мумкинки, этногидронимларнинг асосий ;исми ;ора;алпо; ва ;озо; уруглари асосида шаклланган.

5. Географик объектларнинг ташки куриниши, ранг-туси ва бошка белгиларини ифодалайдиган топонимлар: Ащыбулац - ;уду; номи, Дущыбас - кул номи, Домалац кол - кул номи, Жарыцсай - сой номи, Жетимсай - сой номи, Кок уйирим - кул номи, Калтакол - кул номи, Карагол - кул номи, Сарыцолдыц сайы - сой номи, Сасыц кол - кул номи, Теппекол - кул номи, Тымпыйжап - ёп (ари;) номи, Ылайкол - кул номи. Сув лой;а булганлиги учун шундай номланган. Шыбыш - ёп (ари;) номи. Сарыкол - кул номи. Кулнинг Сарыкел деб номланишига сабаб ^изил;ум чулига я;ин жойлашган кул чулдаги ;ум туси билан номланган деган маълумотлар бор. [1; 49].

Тахтакупир ОФЙда Соркол номли кул номи учрайди. Соркол деб номланишининг сабаби айлана кулнинг атрофи ва сув юзасига куп ми;дорда туз йигилишидан дейишади. «Куллар ва;тинча сув етишмаганликдан шур булиб ;олади. Тузли бот;о; тарзида юзасига куп ми;дорда туз йигилади. Бу шурнинг купчилигида усимликлар усмайди, тузлари оппо; тусда булади. Шуни шур деб аташади. Шур - баъзи жойларда «ёзда ;уриб шурга айланадиган майда тузли куллар» [7;516].

Эътиборга олиш лозим булган жихати шундаки, сув объекти ;айси овулнинг ёнидан о;иб утса, шу овулнинг номи билан, овул ахолиси ;айси уругдан булса, уша уруг номи билан номланган.

Тад;и;отлар давомида Тахтакупир тумани топонимиясининг маълум ;исмини гидронимлар ташкил этишини кузатдик. Туман худудида ахолининг дехдончилик учун ерларни узлаштириб, утро; хаёт кечиришида сув ва сугориш тизими ;адим даврлардан буён катта ахамиятга эга булиб келган. Ахолининг куп ;исми сув объектларига я;ин жойларни маскан тутган. Янги ерларни узлаштириш давомида бир ;анча ирригация ишларини юритиб, сугориш тизимини шакллантирган. ^аровсиз ерларни узлаштиршда бир-биридан ажралиб турувчи сув объектларининг турлари, уларнинг сони ми;дор жихатдан ортиб борган. Сув объектларининг хар бири узига хос белгилари билан номланган ва гидронимларни юзага келтирган. Улар таркибида объект турини ифодалайдиган дэрья, канал, арыц, арна, жап, салма, кол каби индикаторлар иштирок этган.

Тахтакупир гидронимларини тад;и; ;илиш давомида номларнинг географик хусусиятлари ха;ида куп маълумотлар олиб, шу ердаги ахолининг маданияти, урф-одат ва анъаналари хамда турмуш тарзи тугрисида тарихий-этнографик маълумотлар билан танишишга имкон берди ва худуд гидронимларининг баъзилари к;орак;алпок тили таъсирида шаклланган булса, баъзилари ;озо; тилига асосланганлигининг гувохи буламиз.

REFERENCES

1. Абдимуратов Неге усылай аталган? -Некис: ^ара;алпа;стан, 1965.

2. Abishov G/ Shi'mbay rayoni'ndag'i' ayi'ri'm gidronimler haqqi'nda // Wo'zbekistan Respublikasi' G'a'rezsizliginin' 20 ji'lli'g'i'na bag'i'shlang'an «Ha'zirgi filologiya iliminin'

a'hmiyetli ma'seleleri» atamasi'ndag'i' respublikali'q ilimiy-teoriyali'q Konferenciyasi'ni'n' maqalalar toplami'. - No'kis, 2011. -B. 92-95.

3. Аршабеков Т., Жакин М., Жумабеков Ж. Караганды облысы Нура ауданыныц топонимикалы; картасы: тарихи негiздеме. - Караганды: «Гласир», 2009. - 220 б.

4. Эбдиев А., Реймов А. Тахтакепир тэрийпи. -Ташкент, 2019.

5. Бекзаткызы И. Сарыарка топонимикалы; жYЙесiндегi гидронимдердщ калыптасуы. //Гидрометеорология и экология. - 2018. - №. 3 (90). - С. 160-170.

6. Картаева Т., Бексештов Г., Оспанов Е. Су кулкп: аньщтамальщ. - Алматы, 2018. - 158 б.

7. Мурзаев Э.М. Словарь народных географических терминов. -Москва: Мысль, 1984. 653 стр.

8. Суперанская А.В. Что такое топонимика. -Москва: Наука, 1984. - С.52

9. СYлейменова Э.Д., Шаймерденова Н.Ж., Смагулова Ж.С., Аканова Д.Х. Элеуметпк лингвистика терминдершщ сездш. - Астана: Арман-ПВ, 2008. - 392 б.

10. Tolibayev K.Y. Mytholinguistic Analysis of Different Toponyms in Karakalpak Epics //Current Research Journal of Philological Sciences. 2021. - Т. 2. - №. 10. - С. 6-14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.