Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ЖОЙ НОМЛАРИНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТДАН ТАДҚИҚ ҚИЛИНИШИ'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ЖОЙ НОМЛАРИНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТДАН ТАДҚИҚ ҚИЛИНИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
143
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Географик номлар / топонимлар / топотерминлар / Қорақалпоғистон топонимлари / географ олимлар / маҳаллий географик терминлар. / Geographical names / toponyms / toponyms / toponyms of Karakalpakstan / geographers / local geographical terms.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Балтабаев, Омирбай Осербаевич, Узакбаев, Коблан Кеунимжай Улы, Ешниязов, Б.А., Жаксымуратов, А.Б.

Ушбу мақолада Қорақалпоғистон ҳудудидаги жой номлари яъни топонимларнинг географик жиҳатдан тадқиқ қилиниши тарихий ва илмий манбалар асосида чуқур ўрганилган. Хорижий ва маҳаллий географ олимларнинг Қорақалпоғистон ҳудудидаги географик номларни ўрганишга бағишланган қимматли топонимик асарлари хронологик жиҳатдан таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GEOGRAPHICAL EXPLORATION OF KARAKALPAKSTAN PLACE NAMES

In this article, geographical research of place names, that is, toponyms in the territory of Karakalpakstan, is deeply studied on the basis of historical and scientific sources. Valuable toponymic works of foreign and local geographers dedicated to the study of geographical names in the territory of Karakalpakstan are chronologically analyzed.

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ЖОЙ НОМЛАРИНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТДАН ТАДҚИҚ ҚИЛИНИШИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

УДК: 911.6 (575.172)

ЦОРАКАЛПОГИСТОН ЖОЙ НОМЛАРИНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИХДТДАН ТАДКЩ КДЛИНИШИ

Балтабаев Омирбай Осербаевич

Ажиниёз номидаги Нукус давлат педагогика институти ассистенти география

фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) baltabaev.omirbay@ndpi.uz Узакбаев Коблан Кеунимжай улы Ажиниёз номидаги Нукус давлат педагогика институти ассистенти

Ешниязов Б.А., Жаксымуратов А.Б. Ажиниёз номидаги Нукус давлат педагогика институти талабалари Нукус шахри, ^оракалпогистон Республикаси, Узбекистон

Ушбу мацолада Корацалпозистон уудудидаги жой номлари яъни топонимларнинг географик жиуатдан тадциц цилиниши тарихий ва илмий манбалар асосида чуцур урганилган. Хорижий ва мауаллий географ олимларнинг Корацалпогистон уудудидаги географик номларни урганишга базишланган цимматли топонимик асарлари хронологик жщатдан таулил цилинган.

Калит сузлар. Географик номлар, топонимлар, топотерминлар, Корацалпогистон топонимлари, географ олимлар, мауаллий географик терминлар.

Географик номлар яъни топонимлар бу инсонларнинг хаёти давомида яъни тугилишидан умрининг охиригача хамрохлик килувчи, узида куплаб тарихий, географик, лингвистик маълумотларни ташувчи тарихий-маданий, номоддий меросимиз саналади. Топонимлар оркали биз куплаб тарихий фактларни, худудларнинг табиий-географик шароитларини, ижтимоий-иктисодий, сиёсий-географик жараёнларини, ахолининг хаёти, урф-одати, маданияти ва тил хусусиятларини хам аниклашимиз мумкин [30]. Шундай экан, биз худудимиздаги хар кандай географик номларнинг пайдо булишини, таркалишини, узгаришини, уларнинг кандай маънога эга эканлигини аниклашимиз зарур.

Маълумки, коракалпок номининг келиб чикиши, этноним номларининг ва шу худуддаги шахар, кишлок, кул, дарё ва бошкада географик объект номларининг келиб чикишига кадим замонлардан хозирги даврга кадар куплаб

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

соха олимлари, лингвист ва географлар, тарихчи ва этнографлар кизиккан ва узларининг илмий ишларида худуднинг географик номлари хакида фикрларини билдириб келган. Коракалпогистон топонимикаси хакида таникли топонимист олим Е.Бердимуратов куйидагича ёзади: «Коракалпок топонимикаси, бошка таникли тилларнинг топонимикаси сингари, утмишдан бошланган узок тарихий даврлар давомида пайдо булган ва ривожланиб келган. Улар тилдаги махсус атамалар катлами сифатида кузга ташланади ва бошка атамалардан хусусиятлари билан ажралиб туради» [15].

Асосий кисм. Коракалпогистон худуди бой топонимик маълумотларга эга булиб худуд топонимикаси кадим даврлардан хозирги кунга кадир тадкик килинмокда. Коракалпогистон худудидаги географик номларнинг айрим масалалари, худудда жойлашган тарихий жойлар, шахар номлари, куплаб гидрообъект номлари хакида бир катор олимларнинг асарларида учратамиз.

ХХ арснинг бошида Орол денгизини тадкик килган Л.С.Бергнинг «Аральское море» деб номланган илмий монографиясида Орол денгизи, унинг номи, денгиздаги баъзи географик номларнинг келиб чикиш тарихи ва этимологияси хакида аник маълумотлар келтирилган. Олим Орол денгизи илгари Курдер, Журжания, Хоразм, Женд кули сингари тарихий номланиши куплаб манбалар асосида аникланган. Л.С.Берг Хорезм тарихчиси Абулгозининг фикрларини келтириб куйидагича таъкидлайди: Орол деган ер Амунинг дельтаси, бу тюркча Арал деб Амударёнинг денгизга куядиган жойини атаган. Амударёнинг куйида жойлашган махаллий халк Араллилар деб аталиб келинган. Мана шу, Араллилар деган элнинг номи билан Орол денгизи номи келиб шиккан булиши мумкинлигини ва шунингдек, «Арал» орол эканлигини таъкидлаб, Атаули (Оролли) денгиз маъносида булиши мумкинлигини таъкидлайди [16]. Шунингдек, Амударё дарёсининг тарихий номи Окс, Амул, Жайхун булганлиги тугрисида хам маълумотлар келтирилган.

Мустакиллик йилларида Коракалпогистоннинг географик номларининг долзарб муаммолари билан куплаб географ олимлар шугулланган ва хозирги кунда хам узларининг тадкикот ишларини олиб бормокдалар. Коракалпогистон топонимикасига тааллукли илмий маколаларини журнал ва газеталарда эълон килиб борган Ж.Матмуратовдир. Олим Коракалпогистон топонимикасининг умумий белгилари сифатида, элимизнинг тарихи, худудининг табиий шароити ва махаллий халкларнинг тил хусусиятлари билан узвий алокадор эканлигини таъкидлайди. Географик номларни тахлил килар экан, у республикамизда энг куп учрайдиган топонимик номлар бу гидрографик объектлар эканлиги яъни, республикамизнинг хар минг км2 майдонга гидрографик объектларнинг бирдан

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

hkkhch TyFpu KegraHguru xaKuga MatgyMoTgap SepuS yiagu [19; 20]. XycycaH, pecnySguKaHuHr KapTorpa^uK MatgyMoTgapu Taxgugu acocuga 400 gaH opiuK reorpa^uK HoMgapHu aHuKgafigu, myHgaH 193 Tacu rugporpa^uK oSteKTgap -Kyggap, gapë, KaHaggap Ba KoggeKTopgap, 133 Tacu oByggap, axogu nyHKTgapu Ba maxapgap, 61 Tacu tof, ep Ba Ka3ugMa SofiguKgap kohh, 8 Tacu TaSuTHu Myxo$a3a Kugum xy^aguKgapu HoMgapu экaнgнгннн TatKuggaS yiraH [19; 20].

KopaKagnoFucTOH TonoHuMgapuHu KeHr MuKëcga reorpa^uK ^uxargaH TagKHK KugraH KMCefiTHu^oB xucoSgaHagu. OguM acocaH KopaKagnoFucioHHuHr muMogufi Ey3aroB, Kerefigu, Kopay3aK, TaxiaKynup, ^umöoh TyMaHgapu TonoHuMgapuHu TaSuufi reorpa^uK ^uxargaH TagKuK KugraH SyguS, yHuHr TagKuKoT umuga TonoHuMgapHuHr KopaKagnoK Ba pyc Tuggapuga ёзнgнm Kougagapu Ba тpaнcкpнпцнacн, Maxaggufi reorpa^uK TepMuHgap xaKuga Sara^cug MatgyMoTgap SepugraH. ffly SugaH Supra, ^aMu 500 gaH opiuK TonoHuM myHgaH 250 ra akuh ofiKoHuMHuHr этнмoпoгнacн aHuKgaHraH Ba KopaKannoFucTOHga gacigaSKu tomhumuk KapiaHu aparraH [22].

K.M.CefiTHua3oB TagKuKoT umuga KopaKagnoFucioH yHr kupfok muMogufi TyMaHgapu TonoHuMgapuHu ceMaHTuK ^uxargaH Kyfiugaruna Fypyxgapra a^pargu: [22] 1. hhcoh ucmu, ^aMuguacu, Taxaggycu Ba gaKaSura SoFguK By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap, amponoionoHuMgap; 2. XagK Ba ypyF HoMgapura SoFguK By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap, этнoтonoннмgap; 3. MHcoHgapHuHr KacS-xyHapu SugaH SoFguK reorpa^uK HoMgap; 4. YcuMguK Ba xafiBoHoT gyHëcu SugaH SoFguK By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap; 5. Teorpa^uK TepMuHgap umiupoKuga By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap; 6. TugpoHuMgap; 7. ^ofi pegte^ura SoFguK xogga By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap; 8. Oofigagu Ka3ugMa SugaH SoFguK By^ygra KegraH reorpa^uK HoMgap; 9. TymyHapcu3 reorpa^uK HoMgap.

fflyHuHrgeK, oguM reorpa^uK TepMuHgap [27], Maxaggufi reorpa^uK TepMuHgap [25], TonoHuMuKaHuHr TagKuKoT ycyggapu [37; 38], reorpa^uK HoMgap Ba TepMuHgapHuHr TyFpu ёзнgнmнгa [22; 23; 35] SaFumgaHraH Sup Kaiop ugMufi umgapuHu ^ypHag Ba кoн$epeнцнagapga Hamp эттнpгaн.

TaHuKgu totohumuct oguM C.KopaeBHuHr «^SeKucTOH BugoaTgapu TonoHuMgapu» [18] acapuga KopaKagnoFucioHHuHr 100 ra akuh TonoHuMgapuHuHr этнмogoгнacн xaKuga MatgyMoTgap KegTupugraH. OguM KopaKagnoFucioH TonoHuMgapuHuHr 1/5 kucmu этнoтonoннмgap xucoSgaHumuHu, my SugaH Supra, ofiKoHuMgapHuHr aKcapuaT kucmu этнoннмgap SugaH aragraHguKgapuHu TatKuggaS yTraH. fflyHuHrgeK, oeyn TepMuHu 200 ra akuh, Kyn TepMuHu 40 gaH apiuK Ba Kflna TepMuHu эca 30 ra ^kuh maxap-oByg HoMgapuga umiupoK этгaнgнгннн ë3agu.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Коракалпогистон топонимлари, уларнинг пайдо булиш конуниятлари, классификацияси, этнотопонимлар ва махаллий географик терминлар хакида куплаб маълумотларни Ф.Б.Уринбаеванинг хам илмий маколаларида учратишимиз мумкин. «Коракалпогистон жой номларининг шаклланишида махаллий географик терминлар роли» [26] номли маколасида Коракалпогистон худудида таркалган куплаб махаллий географик терминлар хакида маълумотлар беради ва уларни куйидагича 3 та типга ажратади: 1. Сув объектларига, сувнинг хусусиятларига ва харакатига боглик терминлар (гидронимик терминлар); 2. Ер юзаси хусусиятларига, рельеф шаклига боглик терминлар (оронимик терминлар); 3. Ахоли яшаш манзилгохларига оид терминлар (ойконимик терминлар).

П.Н.Гуломов билан хаммуаллифликдаги «Коракалпогистон топонимларини таснифлаш масалалари» [17] номли маколасида Коракалпогистон географик номларини куйидагича гурухларга ажратади: I. Табиий географик объектлар номлари: II. Маъмурий объектлар номлари. I. Табиий географик объектлар номларига боглик топонимлар уз навбатида куйидагича кичик гурухларга ажратилган. 1. Гидронимлар, яъни сув объектларининг номлари: а) антропогидронимлар; б) этногидронимлар; в) фито ва зоогидронимлар; г) сувнинг хусусиятига боглик гидронимлар; д) объектнинг географик урни, ташки куриниши, улчами, пайдо булган вакти ва холатига боглик гидронимлар. 2. Оронимлар, яъни рельефга боглик топонимлар: а) антропооронимлар; б) сув объектларига боглик номланган оронимлар; в) фитоним ва зоонимларга боглик оронимлар.

М.Т.Миракмалов ва М.М.Авезовнинг «Коракалпогистон Республикаси топонимларининг табиий географик хусусиятлари» [21] номли маколасида Коракалпогистон Республикаси топонимларини жойнинг географик урни, холати ва узига хос хусусияти хамда рельеф билан боглик номлар, сув объектлари билан боглик номлар (гидронимлар), тог жинслари, тупроклари, усимликлари ва хайвонот дунёси билан боглик булган жой номлари сифатида учта гурухга ажратиб тахлил килади ва шунингдек, республика гидронимлар таркибида яп (жап) 15%, кул 14% энг куп учраши ёзилган.

Коракалпогистон ойконимларини ижтимоий-географик жихатдан тадкик килишда О.О.Балтабаев узининг илмий-тадкикот ишларини олиб борган. Муаллиф узининг тадкикот ишларида Коракалпогистон Республикаси ойконимиясининг ички худудий тафовутлари ва уларга таъсир этувчи ижтимоий-географик омиллар, республикани ойконимик районлаштириш, Коракалпогистондаги ахоли пунктлари номларининг хронологик таркиби ва

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

тарихий-маданий мерос элементлари сифатидаги ахамиятини тадкик килди [11]. Унинг илмий-тадкикот ишида худудий ойконимик тизимлар таркиби (структураси)нинг йуналишлари (спектрал-стратиграфик, лексик-семантик, суз ясалиши буйича, хронологик, интеграл (худудий)) ва уларга таъсир этувчи ижтимоий-географик омиллар мажмуи назарий жихатдан асосланган; Коракалпогистон Республикаси ва унинг таркибидаги маъмурий-худудий бирликлари ойконимияси (жами 1151 та жой номи)нинг спектрал-стратиграфик (тил), лексик-семантик (мазмуний) ва суз ясалиши буйича (топотерминологик) таркиби микдорий жихатдан тахлил килиниб, бу борадаги худудий тафовутлар ва уларга таъсир курсатган ижтимоий-географик омиллар аникланган; илк бор Коракалпогистон ойконимияси тил, лексик-семантик хамда топотерминологик таркибидаги ички тафовутларининг комплекс тахлили асосида республиканинг икки погонали (2 та район ва 7 та кичик район) ойконимик районлаштириш схемаси ишлаб чикилган; Коракалпогистон ойконимлари шаклланиш давридан келиб чиккан холда 3 та хронологик катламга (совет давридан олдин (жумладан, Мустакиллик йилларида кайта тикланган), совет даврида ва Мустакиллик йилларида шаклланган) ажратилган хамда шу асосда республика ва унинг таркибидаги туманлар ойконимиясининг тарихий тургунлиги бахоланган; «топонимик мерос» тушунчасининг мохияти ва унинг элементларини белгилаш мезонлари (жой номларининг тарихийлиги, рамзийлиги ва тарихий-маданий кадрияти билан боглик жами 9 та мезон) ишлаб чикилган ва шу асосда Коракалпогистон Республикасининг топонимик мероси объектлари тарикасида тан олишга тавсия этилаётган ойконимларнинг маъмурий-худудий бирликлар кесимидаги реестри шакллантирилган.

Тадкикотчининг бир катор илмий ишларида Коракалпогистон Республикаси топонимлари [5;10;24;32;34] ва уларнинг урганилиш тарихи [14;30], топонимларнинг лексик-семантик хусусиятлари [33;39;40], топонимларни тарихий меросимиз сифатида асрашга багишланган «топонимик мерос» тушунчаси ва унинг мохияти [3;4] шунингдек, республика ойконимлари ва уларнинг пайдо булишида махаллий географик терминларнинг роли ва ахамияти [1;2;6;7;8;9;12;13;25;28;29;31] тахлил килинган.

ХУЛОСА

Тадкикот натижаларидан куришимиз мумкинки, Коракалпогистон топонимларининг турли йуналишлари буйича географ олимлар томонидан куплаб илмий-тадкикот ишлари олиб борилган. Шунга карамай ханузгача топонимларнинг табиий географик таркалиш ареаллари аникланмаганлигини, ГАТ технологиялари асосида электрон топонимик хариталар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

яратилмаганлигини курамиз. Бу эса республика топонимларини янада чукуррок тадкик килишни такозо этади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Алланазаров К.Ж., Балтабаев О.О. Жергиликли географиялык терминлерге кыскаша сыпатлама (оронимиялык терминлер мысалында) // «География -келешекке кез карас» атамасындагы республикалык илимий-теориялык конференция материаллары топламы, 07-08.11.2018. - Некис. - Б. 12-14.

2. Алланазаров К.Ж., Балтабаев О.О. Эзек термини хэм онын, топоним пайда етиудеги орны (Каракалпакстан Республикасы Тахтакепир районы мысалында) // «Бутун жахон атроф-мухофазаси куни»га багишланган «Жанубий Оролбуйи табиий ресурсларини окилона фойдаланиш» VII Республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. - Нукус, 2018. - Б. 128-130.

3. Балтабаев О.О. Коракалпогистон Республикасининг географик номларини топонимик мерос объектлари сифатида мухофаза килиш масалалари // Эзбекстан Республикасы Илимлер Академиясы Каракалпакстан белиминиц ХАБАРШЫСЫ. 2023-жыл, 1-сан. - Б. 45-49.

4. Балтабаев О.О. Коракалпогистон Республикасида топонимик мерос объектларини мухофаза килиш масалалари // Zamonaviy geografik tadqiqotlar: nazariya, amaliyot, innovatsiya Xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya materiallari to'plami. - Samarqand, 2023. - B. 215-219.

5. Балтабаев О.О. Каракалпакстан ойконимлериниц пайда болыуында гидрообъектлердиц роли хэм эхмийети //Ilim ham jamiyet. - 2022. №4. - Б. 31-33.

6. Балтабаев О.О. Тахтакепир районы ойконимлери хэм жергиликли географиялык терминлер // География илими хэм оны окытыудыц актуаль мэселелери атамасындагы Республикалык илимий-теориялык онлайн конференция материаллары. - Некис, 2020. - Б. 51-53.

7. Балтабаев О.О. «Тау» термини топотермин сифатида // «XXI асрда илм-фан тараккиётининг ривожланиш истикболлари ва уларда инновацияларнинг тутган урни» мавзусидаги Руспублика илмий 3-онлайн конференцияси туплами. 30.04.2019. - Б. 144-146.

8. Балтабаев О.О. Жергиликли географиялык терминлер топотермин сыпатында («тау» термини мысалында) //Узбекистонда илм-фан ва таълим» мавзусидаги Республика микёсидаги илмий конференция туплами. - Кукон. -2020. - №1. - Б. 64-67.

9. Балтабаев О.О. Ойконимиялык терминлер хэм олардыц топоним пайда етиудеги орны (Тахтакепир районы мысалында) // «Орол минтакаси ва кушни худудларда комплекс географик тадкикотларнинг муаммо ва истикболлари»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(6), June, 2023

номидаги Халкаро илмий-амалий конференцияси, 15-16.05.2018. - Некие. - Б. 133-135.

10. Балтабаев О.О. Тахтакепир атамасы хэм оньщ келип шь^ыу тарийхы // Международная научно практическая online-конференция Интеграция в мире и связь наук. Г.Баку, октябрь 2020 г. - С. 68-69.

11. Балтабаев О.О. КоракалпоFистон Республикаси ойконимларининг ижтимоий-географик тахлили. География фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. - Самарканд, 2022. - 45 б.

12. Балтабаев О.О. Муйнок тумани ойконимлари ва махаллий географик терминлар // Life Sciences and Agriculture (электронный научно-практический журнал). 2020. №2. - Б. 30-33.

13. Балтабаев О.О. Махаллий оронимик терминлар ва Тахтакупир тумани оронимлари //Евразийский журнал академических исследований. - 2023. - Т. 3. - №. 2 Part 4. - С. 205-209.

14. Балтабаев О.О. Каракалпакстанда топонимикалык изертлеулер // Магистрантлардьщ илимий мийнетлериниц топламы. - Некис. 2019. - Б. 66-69.

15. Бердимуратов Е. Топонимиялык атамаларFа дыккат аударайык // Еркин Каракалпакстан газетасы. 2000, - №73(17355).

16. Берг Л.С. Аральское море. - Санк-Петербург, 1908. - 580 с.

17. Гуломов П.Н., Уринбаев Ф.Б. КоракалпоFистон топонимларини таснифлаш масалалари // Узбекистан География жамияти ахбороти. №38. 2011. - Б. 39-43.

18. Кораев С. Узбекистон вилоятлари топонимлари. - Т.: O'zbekiston milliy ensiklopediyasi, 2005. - 240 б.

19. Матмуратов Ж. Эзлеримизде де пэкизе атамалар бар ямаса каракалпак топонимикасына байланыслы гейпара ойлар // Эмиудэрья. 1991. №10. - Б. 123126.

20. Матмуратов Ж. Каракалпак топонимикасы машкалалары хаккында. // Совет Каракалпакстаны газетасы. 1991, - №126 (15795).

21. Миракмалов М.Т., Авезов М.М. КоракалпоFистон Республикаси топонимларининг табиий географик хусусиятлари // Проблемы и перспективы комплексных географических исследований в Аральском регионе и сопредельных территориях. Материалы Международной научно-практической конференции (Нукус, 15-16 мая 2018 г.) - Нукус, 2018. - С. 104-106.

22. Сейтниязов К.М. Топонимы северных районов правобережья Каракалпакии: Диссертация на соис. к. г. н. -Т.: 1998. - 138 с.

23. Сейитниязов К.М., Балтабаев О.О. Некоторые вопросы о стандартизации топонимов Каракалпакии // Международная конференция («ГЕОГРАФИЯ,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

ЖАСЫЛ ЭКОНОМИКА, ЭКОЛОГИЯ ЖЭНЕ ТУРИЗМ КОНТЕКСТ1НДЕ Т¥РАКТЫ ДАМУДЫ КАМТАМАСЫЗ ЕТУ» халыкаралык гылыми-практикалык конференция материлдары. 09.04.2021. - Актебе). - С. 136-139.

24. Турдимамбетов И.Р., Балтабаев О.О. Коракалпогистон Республикаси фитотопонимлари тахлили // Узбекистон География жамияти ахбороти. 2020. 58-жилд. - Б. 192-197.

25. Турдымамбетов И.Р., Сейтниязов К.М., Балтабаев О.О. Сай жергиликли гидронимиялык термини топотермин сыпатында (Каракалпакстан Республикасы мысалында) // «География илими хэм оны окытыудыц актуаль мэселелери» атамасындагы Республикалык илимий-теориялык онлайн конференция материаллары топламы. 22.04.2020. - Некис. - Б. 4-6.

26. Уринбаева Ф.Б. Коракалпогистон жой номларининг шаклланишида махаллий географик терминлар роли // Узбекистон География жамияти ахбороти. №37. 2011. - Б. 33-36.

27. Шаниязов Б.Ж., Сейтниязов К.М., Зарымбетов А.А., Балтабаев О.О. Сапарбаева М.Б. Географиялык терминлердиц инглисше-русша-каракалпакша тYCиндирме сезлиги. - Некис. 2020. - 192 б.

28. Allanazarov, K. J., & Baltabaev, O. O. The term of zhap and its role in prodicing toponyms (the research is based on the toponymy Takhtakopir District of the Republic of Karakalpakstan). Science and Education in Karakalpakstan, 1(9), 52-55.

29. Аllanazaшv K, U. F., & Baltabaev, O. (2018). Qaraqalpaqstanda kol termininin toponim payda etiwdegi roli (ТаХвкорп rayoni misalinda). География пэни уэм оны оцытыудыц актуаль мэселелери» атамасындагы Республика илимий-эмелий конференциясы материаллары топламы. Некис, 5-7.

30. Baltabaev, O. O. (2022). Geographical study of place names in the territory of Karakalpakstan. Экономика и социум, (5-2 (92)), 61-65.

31. Oserbayevich, B. O. (2021). The role of local hydronymic terms in the formation of oykonims of the takhtakupir district of the republic of Karakalpakstan. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 320-325.

32. Baltabaev, O. O. (2020). THE ETYMOLOGY OF THE TAKHTAKUPIR TOPONYMY. Экономика и социум, (12 (79)), 38-40.

33. Baltabaev O.O. Tахtаk6pir гауот руко^т^тА leksika-semantikaliq qurami ham oni кайа^^ш // Ilim ham jamiyet, 2022. №3, - B. 59-61.

34. Bаltаbаyеv 00, T. Z., & Sheripov, B. R. (2023). TАХTАKO'PIR ШМАМ GIDRООYKОNIMLАRI ETIMOLOGIYASI. International Journal of Contemporary Scientific and Technical Research, 407-410.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

35. Khakimov K.M., Kamolov M.N., Baltabaev O.O., Seitniyazov K.M. Geographical names // Journal of Critical Reviews (JCR), Malaysia. 2020, Vol:7(6): 121-124. DOI: http://dx.doi.org/10.31838/jcr.07.06.24

36. Omirbay B. Study of oikoyms in socio-economic geography //EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR). - 2023. - Т. 9. - №. 5. - С. 149-151.

37. Seitniyazov K. M., Baltabaev O. O. Methods for toponymical research of objects // Fan va jamiyat. - 2020. - №.4. - С. 28-29.

38. Turdimambetov IR, Seitniyazov KM, Baltabayev OO. Methods of toponymic researches of peoples geographical terms in the Republic of Karakalpakstan. Science and Education in Karakalpakstan. 2020; 2(14): 109-11.

39. Turdimаmbеtоv I.R., Baltabayev O.O. Qоrаqаlpоg'istоn Rеspublikаsi Qоrаo'zаk tumаni py^mm^n^ lеksik-sеmаntik tаЫili // Samarqand davlat universiteti ilmiy tadqiqotlar axborotnomasi. №3 (133). B. - 119-125.

40. Turdimаmbеtоv I.R., Baltabayev O.O. Оукотт1агш^ lеksik-sеmаntik tаsnifi // «Сборник материалов IV международной научно-теоретической конференции «Актуальные вопросы естественных наук». - Нукус, 2023. - С. 145-148.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.