Научная статья на тему 'ТАФСИРҲОИ КУҲАНИ ТОҶИКӢ - САРЧАШМАҲОИ НОДИРИ ИРФОНӢ'

ТАФСИРҲОИ КУҲАНИ ТОҶИКӢ - САРЧАШМАҲОИ НОДИРИ ИРФОНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАСРИ ИРФОНӢ / ТАФСИР / ТАСАВВУФ / ТАФСИРИ СӯФИЁНА / "КАШФ-УЛ-АСРОР"-И МАЙБУДӢ / "ТОҷ-УТ-ТАРОҷИМ"-И ШОҲФУРИ ИСФАРОИНӢ / ТАФСИРИ СУРОБОДӢ / ТАФСИРИ ДАРВОҷАКӢ / "РАВЗ-УЛ-ҷИНОН"-И АБУЛФУТУҲИ РОЗӢ / "БАСОИРИ ЯМИНӢ"-И МАҲАММАДИ НИШОПУРӢ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, Мирзоҳофизиён Меҳрафкан Мирзоҳофиз

Дар мақола тафсирҳои куҳани тоҷикии асрҳои XI-XII ҳамчун сарчашмаҳои нодири ирфонӣ муаррифӣ ёфтаанд. Дар оғоз аз таърихи насри ирфонӣ ва заминаҳои пайдоиши тафсирҳои ишорӣ (тасаввуфӣ) сухан рафтааст. Сипас, дар қисмати асосӣ тафсирҳои Хоҷа Абдуллоҳи Ансорӣ, «Кашф-ул-асрор»-и Майбудӣ, «Тоҷ-ут-тароҷим»-и Исфароинӣ, «Тафсир-ут-тафосир»-и Сурободӣ, «Латоиф-ут-тафсир»-и Дарвоҷакӣ, «Равз-ул-ҷинон»-и Абулфутуҳи Розӣ, «Басоири Яминӣ»-и Муҳаммади Нишопурӣ ҳамчун манобеи насри ирфонӣ бозшиносӣ шудаанд. Дар анҷом бар ҷойгоҳи ин гуруҳи сарчашмаҳо дар ташаккули насри ирфонии асрҳои XI-XII таъкид гардидааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OLD TAJIK INTERPRETATIONS - RARE MYSTICAL SOURCES

In their article the authors present the old Tajik interpretations referring to the XI-XII centuries as rare mystical sources. To begin with, the history of mystical prose and origins of allegorical (mystical) interpretations were discussed. Then, in the main part, interpretations of Khoja Abdullahi Ansori, «Kashf-ul-asror» by Maybudi, «Taj-ut-tarajim» by Isfahoni, «Tafsir-ut-tafasir» by Surobodi, «Latoif-ut-tafsir» by Darvojaki, «Rawz-ul-jinan» by Abulfutuhi Razi, «Basoiri YaminiL by Mohammad Nishopuri have been recognized as sources of mystical prose. In the end, the place of this group of sources in the formation of mystical prose of the XI-XII centuries is emphasized.

Текст научной работы на тему «ТАФСИРҲОИ КУҲАНИ ТОҶИКӢ - САРЧАШМАҲОИ НОДИРИ ИРФОНӢ»

6. Рашидова Д.А., Ашрапов Б.П. Вклад лидера нации Эмомали Рахмона во внедрение программы иностранных языков // Вестник Педагогического университета. - 2022. - № 3(98). - С.75-79.

7. Содикова Р. Художественная ценность «Мирсод-ул-ибод» Наджмиддина Рози // Вестник Таджикского национального университета. Серия филологических наук. - 2014. - № 4-1(129). - С. 255-257.

8. Содикова Р. Язык и стиль изложения «Мирсад ул-ибад» Наджмуддина Рази. // Вестник Педагогического университета. - 2019. - № 2(79). - С.138-141.

9. Шамсиддинова, Н.Р. Вачхи мушобихати тазкираи «Шоми гарибон»- и Нароин Шафщ бо тазкираи «Сарви Озод» - и Озоди Балгиромй // Номаи Донишгох. №2(47) Хучанд, 2016. С.126-132.

10. Ashrapov B.P. The level of usage of Arabic adveibs in the Tajik literary language referring to the XVIII-th century (on the example of the historical production entitled as «Tuhfat-ul-khoni» by Muhammadvafoi Karminagi). // Herald of the Pedagogical University. - 2022. - № 1(96). - P. 143-147.

11. Rashidova D.A., Ashrapov B.P. The Leader of the Nation Emomali Rahmons Contribution into Enactment of Programme of Foreign Languages. // Herald of the Pedagogical University. Series 2. Pedagogy and psychology, methods of teaching humanitarian and natural disciplines. - 2022. - № 1(11). - С. 132-135.

ШАРХИ КАДИМТАРИН ВА МАШ^УРТАРИН БА ^АСИДАИ «ЛОМИЯТ-УЛ-А^АМ»-

И ТУГРОИИ ИСФАХОНЙ

В данной статье рассматриваются толкования Абульбака Укбари и Салахуддин Сафади, написанные к касыде «Ламият-уль-Аджам» Туграи Исфахани. Объектом исследования данной статьи выбраны именно эти два толкования по причине их старинности и популярности. Второе из них - «Аль-Гайс-уль-мусаджджам фи шарх «Ламият-уль-аджам» является самым известным толкованием, на которого в предстоящие века были написаны десятки комментарией и отзывов. В процессе анализа двух толкований были выявлены их отличительные особенности, содержание и тематика, сходство и различие.

Ключевые слова: касыда, толкование, анализ, «Ламият-уль-Аджам», Туграи Исфахани, литературная ценность.

ШАРХИ КАДИМТАРИН ВА МАШХУРТАРИН БА КАСИДАИ «ЛОМИЯТ-УЛ-А^АМ»-

И ТУГРОИИ ИСФАХОНЙ

This article discusses the interpretations of Abulbaka Uqbari and Salahuddin Safadi, written to Tugrai Isfahani's qasida «Lamiyat-ul-Ajam». These two interpretations are chosen as the object of study of this article because of their antiquity and popularity. The second of them - «Al-Ghais-ul-musajam f sharh «Lamiyat-ul-ajam» is the most famous interpretation, on which dozens of comments and reviews were written in the coming centuries. In the process of analyzing the two interpretations, their distinctive features, content and subject matter, similarities and differences were identified.

Key words: qasida, interpretation, analysis, «Lamiyat-ul-Ajam», Turgrai Isfahani, literary value.

Сведения об авторе:

Тураева Гулорохон Бурхоновна, кандидат филологических наук кафедры английского языка факультета восточных языков ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б.Г. Гафуров» (Республика Таджикистан, г.Худжанд), Электронная почта: guloroturaeva@mail.ru, gulorokhonturaeva@gmail.com About the author:

Turaeva Gulorokhon Burkhonovna, candidate of philological sciences of the department of English languages attached to the faculty of Oriental languages under the SEI «Khujand State University named after academician B.G. Gafurov» (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: guloroturaeva@mail.ru, gulorokhonturaeva@gmail. com

УДК 81.821.08

ТАФОСИРИ КУХАНИ ТОЧДКЙ - САРЧАШМАХОИ НОДИРИ ИРФОНЙ

Насриддинов Ф.А., Мирзохрфизиён М. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Насри шукухманди форсии точикй фарогири осори арзишманд дар анвои улуму донишхост. Дар таърихи насри форсй асрхои XI-XII дурахшонтарин давра эътироф гардидааст. Дар ин ахд дар афкор ва бинишу донишхо танаввуъву гуногунсамтихо ба вучуд омад ва афзун бар шохкорихои адабй, дар анвои улум осори мондагор ба забони форсии дарй таълиф гардид. Осоре, чун «Осори улвй»-и Музаффари Исфизорй, «Кайхоншинохт»-и Абуалии Марвазй, «Рисолат-ул-салчария фи-л-коиноти-л-унсурия»-и Зайниддин Умари Совачй, «Чдхони дониш»-и Шарафуддин Мухаммади Бухорй, «Кифоят-ут-таълим фй синоати-т-танчим»-и Захируддин Мухаммади Газнавй, «Равзат-ул-

муначчимин»-и Шoхмaрдoни Рoзй дар илми нучум ва хайъат, «Захираи Хoрaзмшoхй»-и Абyибрox,им Иcмoили Гyргoнй, «Нур-ул-уюн»-и Мухаммад ибни Мажури Чyрчoнй дар илми гиб, «^yрoзaи табииёт»-и Äбycaъд Мухаммади Хиравй дар табииёт, «Баён-ул-адён»-и Äбyлмaoлй Мухаммади Faзнaвй дар милал ва нихал, «:Кифoя»-и Имoм БaFaвй дар фикх, «Таърихи Байхакй»-и Äбyлфaзл Мухаммади Байхакй, «Таърихи Бyxoрo»-и Äбyнacри ^yбoвй, «Мyчмaл-yт-тaвoриxи ва-л-к^ао-и махчулулмуаллиф дар таърих ва f. аз чумлаи oнхoянд.

Бoяд таъкид намуд, ки дар ин давра дар кашри ocoри ёдшуда тaфcирхoи арзишманду равишманд таълиф ёфта, бахши хеле мухими нacри фoрcии тoчикирo ба худ Hxrncoc дoдaнд. Ин тaфcирхo ба машбаи дoнишнoмaхo буда, дар orao афзун бар тавзехи мaoнии oëт, зикри нyкaги фикхй, кaлoмй, таърихй, ахш^, ирфoнй ва адабй низ ма^ми xoca дoрaнд.

Мycaллaм acт, ки oрифoн аз OFOЗ ба тафшру таъвили oн oятхo, ки 6o ча^нбинии oнoн мyвoфик буданд, эхтимoм варзидаанд ва дар иcбoти acoлaтхoи фикрии худ пaйвacтa ба oëт иcгинoд чустаанд. Хамин навъ таваччухи oнoн caбaб гардид, тo навъе аз тафшр 6o нoми «тафшри ишoрй» арзи хастй нaмoяд. Дар ин замина тaфcирхoи aлoхидa мудавван гардид, ки «Хaк;oик;-yт-тaфcир»-и Äбyaбдyррaхмoни Суламй ва «Лaтoиф-yл-ишoрaг»-и Äбyлкocими ^ушайрй барчастатарин намунаи oнх,oянд. Дар тафcирхoи кухани фoрcии тoчикии acрхoи XI-XII хам ин xycycHrn* равшан пaдидoр аст. Накли акдолу гyфтoр ва баёни хoлaгy caвoнехи cyфиëн дар матни тaфcирхoи ин ахд хеле зиёд ба назар мерacaд ва бaрoи мyфaccирoн хамчун caрчaшмa хидмати нaзaррac нaмyдaacт. Ин xycyOTOT таране аз мутуни тaфocири кухани фoрcии TO4™^o хамчун мерocи мaнcyри cyфия бoзшинocй менaмoяд. Гузашта аз ин, дар ин давра тaфcирхoи xocaи ирфoнй аз чoниби Äбдyллoхи Анcoрй ва Рашидуддини Майбудй ба калам oмaдaнд, ки дар таърихи тaфcирнaвиcии фoрcии тoчикй кухантарин ва чoмеътaрин тaфcирхoи ирфoнй мaхcyб мегарданд.

Äз ин давра метaвoн тaфocири зеринрo мухимгарин тaфcирхoи ирфoнй ва caрчaшмaхoи нacри ирфoнй муаррифй намуд:

1. «Тафшри Xo4a Äбдyллoхи Анcoрй». Xo4a Äбдyллoхи Анcoрй дар мaчoлиcи худ ба тафшри ишoрй таваччухи xoca зoхир фармуда, orn-K^ мyнocиб 6o машраби cyфиëнрo 6o чyмлaхoи мycaччaъ, aшъoри дилнишин ва зикри акдолу aхвoли мaшoиx тaфcирy таъвили ирфoнй менамуд. Ин навъ тaфcирy тaъвилхoи cyфиëнaи Äбдyллoхи Анcoрй дар рузгори худи y мудаввин гардида, ба cyрaти мучаз хам бoшaд, дар байни cyфиëни oн ахд мавриди иcтикбoл кaрoр дoшт. Имруз айни ин тафшр аз байн рафта, к^мата acocиaш дар тaфcири «Кaшф-yл-acрoр»-и Майбудй махфуз мoндaacт.

2. «:Кaшф-yл-acрoр ва yддaт-yл-aбрoр»-и Рашидуддини Майбудй. Муаллифи тaфcир Рашидуддин Äбyлфaзли Майбудй аз мyфaccирoни нoмвaри аввали acри XII буда, тахрири тaфcири xyдрo шли 520/1126 OFOЗ нaмyдaacт. У тафшри ирфoнии Хoчa Äбдyллoхи Анcoрирo аз руи лафзу мaънo дар хадди «эъчoз», aммo дар «^яти эйчoз» мебинад, ки дар хycyли Faрaзи мустаршид ва итминoни caдри мутааммили мycтaбcир кoфй набуд. nac, дар oн бар бacти кaлoм мепaрдoзaд ва байни хакэики тафшру лaтoифи тазкир чамъ мефaрмoяд [2, ч. 1, c. 1].

Муаллифи тафшр аз мачмуаи oëт мaчлиcхo шхта, дар мaчлиcи аввал тарчумаи дакик, дар мaчлиcи дуюм тафшри илмй-маъмулй ва дар мaчлиcи теюм тaфcири ирфoнии oнхoрo баён медoрaд. Мaчлиcи cеюм, ки тахти yнвoни «aн-Нaвбaт-yc-coлиca» меoяд, дар aлoхидaгй тафшри ишoривy cyфиëнaи кoмиле мебoшaд. Хамин бахши тафшр китoби мaзкyррo хамчун шoхкoрии нacри cyфиëнaи фoрcии точикй муаррифй менaмoяд.

Нашри кoмили ин тафшр дар дах мучаллад чoп шyдaacт [2] ва дар кишвари мo гузидаи мaчлиcи cеюми oн 6o нoми «Шyкyфaхoи кур^нй» интишoр ëфтaacт [5]. Намуна: ««Рacyли Хyдo, caйиди анбиё, мукаддами acфиë, точи авлиё, ки дар фалаки нубувват мoх аст ва лашкари aнбиëрo шoх асту ocиëнрo пaнoх аст, дар чaхoрбoлиши давлати нубувват ва машади иззи риcoлaт нишасту китоби шариат аз хам бoз кард. Китоби ocмoнивy нoмaи рaббoнй бар халк меxoнд ва ниcoри тавхид бар caри мyъминoн меaфшoнд. Ин нидo ва ин oвoз ба acмoи дycтoн рacид, хама аз микaги ниходи худ ба якбoр лаббайки иcлoм барoварданд. Билoли Хабашй 6o руе cиëхy диле чун мoх ранч медиду чaфoи мушришн мекашид, гирди Макка хамегардид ва ба умеди чaмoли oн мехтари oлaм хамедавид, ки ин чй буест, ки дар Хабаша ба мaшoми ман рacид? ! Сухайби Румй метoxт, 6o диле пурдарду рухе зард, ки чй шлшлаи лутф аст, ки мaрo аз Рум бикашид? ! Сaлмoни Фoрcй мегуфт, ки «Ин атрест, ки чуз дар бoзoри ниёзи мo нафрушанд!» Äммoри Ёcир oвoз медoд, ки «иннй лаачиду риха Юcyф» (Хaмoнo, ман буи Юcyфрo эхcoc мекунам - cyрaи Юcyф, omrc 94)» [2, ч.10, c.573-574].

3. «Тoч-yт-тaрoчим»-и Шoхфyри Иcфaрoинй. Муаллифи тафшр Äбyлмyзaффaр Шoхфyр ибни Тoхир ибни Мухаммади Иcфaрoинй (ваф. 471/1078) аз дoнишмaндoни бaлaнднoми ахди caлчyкй буда, дар назди oto^ 6axycyc назди вазир Низoмyлмyлки Тycй, мавриди эътимoдy эхтирoм буд. Чандин acaр аз худ ба мерoc гyзoшт, ки «Тoч-yт-тaрoчим фй тaфcири-л-кyръoни ли-л^чим» аз чумлаи oнхocт. Тaфcири ёдшуда дар таърихи нacри фoрcии тoчикй аз манзалати баланд бaрxyрдoр буда, яке аз acaрхoи кoмили бoзмoндa аз acри XI ба хиcoб меравад. Мyфaccир дар oн мавридхд ки тафшри oëт ба тавзехи бештари axno^ ва шархи афзунтари мaфoхим ниёз дoрaнд, ба aхвoлy акдоли

cyфиëн иcтинoд мечуяд. Äs ин лида, пoрaхoе аз матни тaфcир xoca 6o мaтoлиби cyфиëнa зинат ёфта, ба oн cимoи ирфoнй мебахшанд. Намуна: «Фузайл ибни Иёз гуяд, ки «муттакй» oн бувад, ки мaрдyмoнрo хaмoн xoхaд, ки xештaнрo xoхaд. Чунайд гуяд: Балки oн бувад, ки мaрдyмoнрo бехтар аз oн xoхaд, ки xешрo. Чушн ки ycтoди ман Сарй, рaх,имaхyллoх, дусте бар вай caлoм кард, руй фaрoхaм кашид ва бихандид. Гуфтам вaйрo: Чaрo кардй? Гуфт: Äb бахри oн ки андар хабар oмaдaacт, ки хар кй бар мycaлмoне caлoм кунад, Хyдoвaнди тaoлo caд рахмат миёни эшoн киcмaт кунад, навад oнрo дихад аз эшoн, ки xaндoнтaр бoшaд ва хушруйтар ва дах oн дигaррo дихад. nac, ман xo^an, ки вай аз ман xaндoнтaр бoшaд, тo навад рахмат вaйрo бoшaдy дах мaрo» [1, ч.1, c.65].

4. «Тaфcир-yт-тaфocир»-и Сyрoбoдй. Муаллифи тафшр Ä6y6a^ Äтик ибни Мухаммади Сyрoбoдии Хиравй аз дoнишмaндoн ва мaшoиxи бузурги acри XI мебoшaд. Тaфcири у, ки худ «Тaфcир-yт-тaфocир» ёд намудааст [7, ч.1, c.9], аз чумлаи кухантарин мерocи мaнcyри фoрcии тoчикиcт, ки тo зaмoни мo махфуз мoндaacт. Тaфcири у дар рузгори муаллиф аз эътибoр бaрxyрдoр буда, дар ocoри мухими oн ахд, ба миcли «Таърихи Байхакй», «ac-Сиëк;>>-и ÄбдyлFoфири Фoрcй, «Мифтoх-yн-нaчaг»-и Äх,мaди Чoм, «Вучухи ^ур^тьи Хубайши Тaфcилй ва f. аз oн ёд шудааст ва мавриди иcтифoдa кaрoр гирифтааст [8, c. 128-134].

Тафшри Сyрoбoдй дар мoявaрcoзии ocoри cyфиëн накш дoштa, хамчун манбаи муътамад бaрoи ин тoифa хидмат намудааог. Ä3 чумла, Äх,мaди Чoм дар ocoри худ аз oн ба таври xoca бахра бурдааст [4, c. 103]. Ба даст oмaдaни яке аз кухантарин nycxa^^ хаттии ин тaфcир дар Турбати Шайх Äх,мaди Чoм низ ин нyктaрo таъкид мебахшад [8, c. 134]. Сyрoбoдй зимни бaррacихoи тафшрй ба oрoвy aфкoр ва накли aквoлy aхвoли cyфиëн таваччух зoхир намудааст. Ин xycycHOT ЧOЙхoе аз матни тафшри yрo хамчун нacри ирфoнй бoзнaмoй менaмoяд. Намуна: «Фузайл ибни Иёз гуфтй: «Илoхй, Faррaнй бика биррика бй» (Яъне: Эй Хyдoям, мaрo нacбaт ба ту, некуии ту ниcбaт ба ман, бифирефт), ки харчанд ман макият беш кардам, ту 6o ман некуй беш кардй. Яхё ибни Мyoз ар-Рoзй гуфт: «Игохй, Faррaнй бика cитрикa-л-мyрaxxй ъалайя» (Яъне, Эй Хyдoям, мaрo ниcбaт ба ту, пардакашии бoмехрaт бар ман, мaFрyр coxт), агар ба аввал макият, ки ман бикардам, ту парда ба ман бoздaридй, ман низ перoмyни ма^ият нагаштамй. Булфазли Обид гуфтй: «Июхй, Faррaнй бика такийюдика тахдидика бикарамика» (Яъне, Эй Хyдoям, мaрo дар бaрoбaри ту, тaхдидaтрo ба карамат мукайяд coxтaнaт, ба фиреб aндoxт), ки гуфт: «бираб6ика-л-карим» (Яъне, Эй инcoн, тyрo чй чизе дар бaрoбaри Парвардигори каримат ба фиреб aндoxт - cyрaи Инфитoр, oяти 6) [7, ч.4, c.2777].

5. «Лaтoиф-yт-тaфcир»-и Дaрвoчaкй. Ин тафшр 6o нoмхoи «Тaфcири Зoхидй», «Латоиф-ул-ирфoн», «Тaфcири Дaрвoчaкй», «Чавхар-ун-нафио низ ёд мешавад ва аз мухимгарин тaфcирхoи кухани фoрcй-тoчикии ^ур^ни мачид ба хиcoб меравад. Муаллифи oн Имoм Äбyмaнcyр Ах,мaд ибни Хacaни Дaрвoчaкиcт (ваф. так. 549/1154), ки имлoи тaфcири xyдрo аз coли 519/1125 дар Бyxoрo OFO3 нихoдaacт [8, c. 157-159]. Имoм Дaрвoчaкй зимни тафшр аз cyxaнoни oрифoн биcëр rn;rn6oc oвaрдa, лaвхaхoи зиёде аз рузгори oнoнрo накл фармудааст. Дар ин замина, зикри oрифoне чун Хacaни Бacрй, Äбдyллoхи Мyбoрaк, Фузайли Иёз, Суфён, Хаким Тирмизй, Шиблй, Хycaйн ибни Фазл ва f. бештар ба назар мерacaд.

Намуна: «Ибн aл-Мyбoрaк, рaхимaхyллoхy, ба наздики Хoрyнaррaшид, рaхимaхyллoхy, дaрoмaд. Урo гуфт: Мaрo панде бидех. Гуфт: Ё амиралмуъминин, Хyдoи тaoлo мегуяд андар китоби худ: - «Ä лам яълам бианналюха ярo - Нaмедoнaд ин oдaмй, ки хар чй мекунад, Ман мебинаму медoнaм». Ва аз ин маънй буд, ки Шиблй, рaхимaхyллoхy, пайваста мyнoчaг кардй: - Bo шаквoнo, ва ин ъaфo а лaйca кад ъaлимa-л-чaфo - ва гар рacвoихo харчанд биёмурзй, oxир нaбидoниcтй, ки ман бад кардам. Ман худ ин xичoлaт кyчo барам!» [8, c. 164-165].

6. «Рaвз-yл-чинoн»-и Äбyлфyтyхи Рoзй. №ми пурраи тaфcир «Равв-ул-читан ва равх-ул-чашн фй тaфcири-л-Kyръoн» буда, муаллифи oн Äбyлфyтyх Хycaйн ибни Алии Рoзиcт (тав. так. 480/1087 - ваф.так. 554/1159), ки аз нacрнaвиcoни шмвари acри XII ба хиcoб меравад. Тафшри мазкур аз чумлаи шoхкoрихoи нacри фoрcии тoчикй буда, матни шмали oн дар биcт мучаллад мунташир гардидааст. Дар ин тафшри пyрбoр зикри aфкoрy накли aквoли cyфия хеле бoриз пaдидoр аст.

Намуна: «Х^ани Бacрй дар назди Рoбиaи Адaвия шуд, тo yрo бипyрcaд аз ранче, ки рашда буд Урo. Гуфт: Ё Рoбиa чунй? Гуфт: Чyнoнaм, ки у медoрaд. Гуфт: Чунат медoрaд? Гуфт: Чушнки меxoхaд. Гуфт: Чун меxoхaд? Гуфт: Чyнoнки дар у бaрoзaд. Шарм нaдoрй, у дар хакки ту oн гуяд аз некй, ки дар ту нaбaрoзaд ва лoик нaбoшaд, ту дар хакки у oн мегуй аз бадй, ки дар у нaбaрoзaд» [6, ч.3, c.36].

7. Тафшри «Кашири Яминй». Ин тафшр аз чoниби Имoм Мухаммад ибни Мухаммади Нишoпyрй (тав. так. 480/1087 - ваф.так. 560/1164) таълиф ёфтааст. У дар ахди cynTC^ Санчари caлчyкй ва Бaхрoмшoхи Faзнaвй дар кaмoли манзалат кaрoр дoшт. Faйр аз тaфcири «Башири Яминй», ocoре чун ««^aFOS»), «Уммaхoти мyхиммaг», «^cara анбиё», «Сaхифaт-yл-икбoл», ^<Рaъйoрoй»-рo таълиф намудааст [8, c. 203-211]. Ä3 байни ocoри у тaфcири «Башири Яминй» аз шухрати бештар бaрxyрдoр acт. Муаллифи тaфcир ба накли ривoятх,o аз рyзгoри oрифoн ва иcтинoд

ба гуфтахои онон таваччухи хоса мабзул доштааст. Аз ин ру, тафсири мазкур аз накли ахволу акволи суфиён саршор мебошад.

Намуна: ««Гуянд: Султон Махмуд, анораллоху бурхонаху, бар Хоча Мукрии ^азвинй, рахимахуллоху, ки дар он навбат кутби авлиё буду имруз дар чавори «Намозгохи кухан» хоки у амони ахли он хитта аст, ^уръон мехонд. Ва чун бад-ин оят бирасид, таваккуъ дошт, ки тафсири он бидонад. Пурсид, ки - «Туиззу ман ташоу ва тузиллу ман ташоъ» (Яъне: «Касеро ки хохй, азиз мекунй ва касеро ки хохй, хор месозй - сураи Оли Имрон, ояти 26) чй бошад? Хоча Мукрй чавоб гуфт, ки туро бо хазору хафтсад пилу панч хазор фарсанг вилоят ва сад хазор савор бар ман ораду барои талаби бешиву пешй дар макоми ниёзмандй ба дузону бинишонад ва маро бо ин гилеми панчсола, ки дар душ дорам, мулки каноат дихад ва дар садри озодй бинишонад. Султон Махмуд бад-ин сухан гирён шуду гуфт: Ин машраб бар ман тира кардй, пас аз ин он мулк чуям, ки ту дорй» [8, с 454].

Шоистаи тазаккур аст, ки дар асрхои Х1-ХП, афзун бар тафосири ёдшуда, боз тафсирхои арзишманди дигаре, чун «Тафсири ^уръони мачид» (маъруф ба «Тафсири Кембрич»), «Тафсире бар ушре аз ^уръони мачид», «Тафсири Абунаср», «Тафсири Насафй», «Тафсири Шункушй» ва г. ба калам омадаанд. Ин тафсирхо низ шомили мутуни ирфонй ва гузоришхои суфиёна буда, баррасии хамаи онхо мачоли фарохтари тахкикро такозо менамояд. Хамоно, он чи муаррифй гардид, кофист, то тафосири кухани точикй хамчун сарчашмахои нодири ирфонй эътироф гардад.

Бояд таъкид намуд, ки тафсирхои ин давра аз чумлаи шохкорихои мероси мансури мардуми форсизабон буда, дар тахаввули насри форсии точикй ва такомули осори ирфонй накши назаррас бозидаанд.

АДАБИЁТ

1. Исфароинй, Абулмузаффар Шохфур ибни Тохир. Точ-ут-тарочим фй тафсири-л-куръони ли-л-аочим/Тасхехи Начиб Моили Хиравй ва Алиакбар Илохиии Хуросонй.-Техрон: Интишороти илмй ва фархангй, 1375.

2. Майбудй, Абулфазл Рашидуддин. Кашф-ул-асрор ва уддат-ул-аброр/Тасхехи Алиасгари Хркмат.-Техрон: Амири Кабир, 1371-1376.

3. Мухаммад ибни Мухаммади Нишопурй. Тафсири Басоири Яминй/Бо тасхехи Алии Равокй.-Техрон: Бунёди фарханги Эрон, 1375.

4. Номакй, Ахмади Ч,ом. Мифтох-ун-начот/Тасхехии Алии Фозил.-Техрон: Интишороти бунёди фарханги Эрон, 1347.

5. Рашидуддин Абулфазли Майбудй. Шукуфахои куръонй (Гузидаи тафсири «Кашф-ул-асрор»-и Майбудй)/Интихоб ва тавзехоту таъликот аз Фахриддин Насриддинов.-Хучанд: Ношир, 2011.

6. Розй, Абулфутух Хусайн ибни Алй. Равз-ул-чинон/Тахкики Мухаммад Ч,аьфари Ёхакй ва Мухаммад Махдии Носех-Машхад: Бунёди пажухиишхои исломии Остони кудси разавй, 1407 к.

7. Сурободй, Абубакр Атики Нишопурй. Тафсири Сурободй/Тасхехи Саидии Серчонй.-Техрон: Фарханги нашри нав, 1380.

8. Фахриддин Насриддинов. Арзишхои адабй дар тарчума ва тафосири кухани форсй-точикй (асрхои Х-ХП).-Хучанд: Ношир, 2012.

9. Нигматов, Н.И. Арабские слова в «Диван»-е Алишера Навои / Н.И. Нигматов, Б.П. Ашрапов // Актуальные научные исследования в современном мире. - 2022. - № 2-6 (82). - С. 148-153.

ТАФСИРХОИ КУХАНИ ТОЧДКЙ - САРЧАШМАХОИ НОДИРИ ИРФОНЙ

Дар мацола тафсирхои купаны тоцикии асрхои Х1-Х1 хамчун сарчашмахои нодири ирфонй муаррифй ёфтаанд. Дар огоз аз таърихи насри ирфонй ва заминахои пайдоиши тафсирхои ишорй (тасаввуфй) сухан рафтааст. Сипас, дар цисмати асосй тафсирхои Хоца Абдуллохи Ансорй, «Кашф-ул-асрор»-иМайбудй, «Тоц-ут-тароцим»-и Исфароинй, «Тафсир-ут-тафосир^и Сурободй, «Латоиф-ут-тафсир»-и Дарвоуакй, «Равз-ул-цинон»-и Абулфутухи Розй, «Басоири Яминй»-и Мухаммади Нишопурй хамчун манобеи насри ирфонй бозшиносй шудаанд. Дар ащом бар цойгохи ин гурухи сарчашмщо дар ташаккули насри ирфонии асрхои Х-Х1 таъкид гардидааст.

Вожахри калиди: Насри ирфонй, тафсир, тасаввуф, тафсири суфиёна, «Кашф-ул-асрор»-и Майбудй, «Тоц-ут-тароцим»-и Шохфури Исфароинй, Тафсири Сурободй, Тафсири Дарвоуакй, «Равз-ул-цинон»-и Абулфутухи Розй, «Басоири Яминй»-и Махаммади Нишопурй.

СТАРЫЕ ТАДЖИКСКИЕ ТОЛКОВАНИЯ - РЕДКИЕ МИСТИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ

В статье авторы представляют старинные таджикские толкования, относящиеся к XXI векам, как редкие мистические источники. Для начала обсуждалась история мистической прозы и истоки аллегорических (мистических) интерпретаций. Затем, в основной части, интерпретации Ходжи Абдуллахи Ансори, «Кашф-уль-асрор» Майбуди, «Тадж-ут-тараджим» Исфахони, «Тафсир-ут-тафасир» Сурободи, «Латойф-ут-тафсир» Дарводжаки, «Равз-уль-джинан» Абульфутухи Рази, «Басуири Ямини» Мохаммада Нишопури были признаны источниками

мистической прозы. В конце подчеркивается место этой группы источников в формировании мистической прозы XI-XII веков.

Ключевые слова: мистическая проза, интерпретация, суфизм, суфийская интерпретация, «Кашф-уль-асрор» Майбуди, «Тадж-ут-тараджим» Шахфура Исфараини, Тафсир Сурабади, Тафсир Дарводжаки, «Рауз-уль-джинан» и Абульфутухи. Рази, «Basoir Yamini» Мохаммада Нишопури.

OLD TAJIK INTERPRETATIONS - RARE MYSTICAL SOURCES

In their article the authors present the old Tajik interpretations referring to the XI-XII centuries as rare mystical sources. To begin with, the history of mystical prose and origins of allegorical (mystical) interpretations were discussed. Then, in the main part, interpretations ofKhoja Abdullahi Ansori, «Kashf-ul-asror» by Maybudi, «Taj-ut-tarajim» by Isfahoni, «Tafsir-ut-tafasir» by Surobodi, «Latoif-ut-tafsir» by Darvojaki, «Rawz-ul-jinan» by Abulfutuhi Razi, «Basoiri YaminiL by Mohammad Nishopuri have been recognized as sources of mystical prose. In the end, the place of this group of sources in the formation of mystical prose of the XI-XII centuries is emphasized.

Key words: mystical prose, interpretation, Sufism, Sufi interpretation, «Kashf-ul-asror» by Maiboudi, «Taj-ut-tarajim» by Shahfur Isfaraini, Tafsir Surabadi, Tafsir Darvojaki, «Rawz-ul-jinan»- and Abulfutuhi Razi, «Basoir Yamini» by MohammadNishopuri.

Маълумот дар бораи муаллифон:

Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, доктори имлхри филологи, профессори кафедраи забон ва адабиёти тоцики Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров. Тел: (91) 72911 03. E-mail: fahr79@mail.ru;

Мирзохрфизиён Мехрафкан Мирзохрфиз, докторанти (Phd) МДТ «Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд), эл.почта: mirzohofiz@mail.ru

Сведения об авторах:

Насриддинов Фахриддин Абдуманонович, доктор филологических наук, профессор кафедры языка и литературы Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Тел: (91) 72911 03. E-mail: fahr79@mail.ru;

Мирзохофизиён Мехрафкан Мирзохофиз, докторант (Phd) ХГУ им. академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), эл.почта: mirzohofiz@mail.ru

About the authors:

Nasriddinov Fakhriddin Abdumanonovich, Dr. of Philology, Professor of the department of language and literature under Khujand State University named after acad. B.Gafurov. E-mail: fahr79@mail.ru;

Mirzohofiziyon Mehrafkan Mirzohofiz, Doctor Phd of Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand) E-mail: mirzohofiz@mail.ru

УДК 81.821.08

МУХАММАД ИБН ДЖАРИР ТАБАРИ И ПЕРЕВОД ЕГО ТАФСИРА

(КОММЕНТАРИЯ)

Каюмова З.С.

Худжандский государственный университет имени акад. Б.Гафурова

Эпоха Саманидов, являющаяся одним из самых ярких и благодатных периодов в истории таджикского народа, считается эпохой возрождения и великого возобновления цивилизации и наук, проявления важнейшего превосходства в науке и мудрости, литературной и художественной мысли, а также развитие материальной и духовной культуры, ссылаясь на высказывания великого таджикского историка, Героя Таджикистана академика Бободжона Гафурова: «Наследие художественной литературы (преимущественно поэтические произведения), исторические и научные произведения, созданные в этот период, сыграли огромную роль в культурной жизни народов Мавераннахра, Хорасана, Западного Ирана, Северной Индии и многих других стран Ближнего и Среднего Востока» [4, с.501].

Жизнь и творчество Абуабдулло Рудаки, Абулкасыма Фирдоуси, Абубакра Мухаммада ибн Закария Рази, Абуали ибн Сина, Абулфазла Балами, Абузайда Ахмада ибн Сахл Балхи, Абунасра Фараби, Ибн Мискавейха, Абусахла Масехи, Абумахмуда Худжанди и десятка

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.