Научная статья на тему 'ФАРҚИ СУЖАИ ДОСТОНИ МАРЯМ ДАР "ТАРҶУМАИ ТАФСИРИ ТАБАРӢ" ВА "ТАФСИРИ СУРОБОДӢ"'

ФАРҚИ СУЖАИ ДОСТОНИ МАРЯМ ДАР "ТАРҶУМАИ ТАФСИРИ ТАБАРӢ" ВА "ТАФСИРИ СУРОБОДӢ" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
95
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАРЙАМ / ИСО / ТАФСИР / "ПЕРЕВОД "КОММЕНТАРИЯ АТ-ТАБАРИ" / "ТАФСИРИ СУРОБОДИ" / MARYAM / ISO / TAFSIR / "TRANSLATION OF"COMMENTARY AT-TABARI" / "TAFSIRI SUROBODI"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуҷабборова Мадина Абдуфаёзовна

Статья посвящена отличию сюжета сказания о Марйам в «Переводе «Комментария ат-Табари» и «Тафсири Сурободи». С появлением религиозного мировосприятия и ниспосланием божественных писаний наблюдается значительная эволюция сказаний, связанных с пророками, одним из ярчайших образцов считается сказание о Марйам и формирование его сюжета. Сравнение различных версий сюжета сказания о Марйам в древних произведениях и источниках исламской эпохи показывает, что в целом сказание прошло полный период эволюции в плане содержания, и под влиянием элементов разных культур в его структуре и содержании произошли изменения. Хотя в последующих версиях и сохранились центральные образы первой версии сюжета, однако, в ходе изложения событий и происшествий сказания они сменили место, что обусловило содержательную эволюцию произведения.The article is devoted to distinction the plot of the stoty about Maryam in the Translation of the Commentary of at-Tabari and Tafsiri Surobodi. With the advent of religious perception of the world and the sending of divine scriptures, a significant evolution of the legends associated with the prophets is observed; one of the brightest examples is the legend of Maryam and the formation of its plot. Comparison of different versions of the plot of the legend of Maryam in ancient works and sources of the Islamic era shows that, as a whole, the legend went through a full period of evolution in terms of content, and under the influence of elements of different cultures in its structure and content there were changes. Although the central images of the first version of the plot were preserved in subsequent versions, however, during the presentation of the events and incidents of the tale, they changed their place, which led to a substantial evolution of the work.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMONNESS AND DIFFERENCES IN THE PLOT OF THE TALE OF MARYAM IN "COMMENTS OF AT-TABARI" AND "COMMENTS OF SUROBODI"

The article is devoted to distinction the plot of the stoty about Maryam in the Translation of the Commentary of at-Tabari and Tafsiri Surobodi. With the advent of religious perception of the world and the sending of divine scriptures, a significant evolution of the legends associated with the prophets is observed; one of the brightest examples is the legend of Maryam and the formation of its plot. Comparison of different versions of the plot of the legend of Maryam in ancient works and sources of the Islamic era shows that, as a whole, the legend went through a full period of evolution in terms of content, and under the influence of elements of different cultures in its structure and content there were changes. Although the central images of the first version of the plot were preserved in subsequent versions, however, during the presentation of the events and incidents of the tale, they changed their place, which led to a substantial evolution of the work.

Текст научной работы на тему «ФАРҚИ СУЖАИ ДОСТОНИ МАРЯМ ДАР "ТАРҶУМАИ ТАФСИРИ ТАБАРӢ" ВА "ТАФСИРИ СУРОБОДӢ"»

ABDUSALOM DEHOTI, WRITER OF «READER» TEXTBOOKS

This article is devoted to the pedagogical activity of Abdusalom Dekhoti, as the author of textbooks "Books for Reading" for 1, 2, 4 classes of secondary schools and the influence of the authorship of these books on his work as a children's writer. Abdsal Dekhoti is a poet of the Komsomol era of the post-revolutionary period and is engaged in the creation ofpoems for children of school and preschool age. A. Dehoti, as the author of textbooks, wrote textbooks such as a book for reading for the first, second, third grades. To this day, these books are of great importance and are a model for the preparation of textbooks and manuals for children of school age. A. Dekhoti speaks and creates as a poet-agitator of the Soviet era and the ideas of the Communist Party. He is proud of his era in his works and textbooks. His work brings up in the young generation of Soviet times love for the Motherland, devotion to Soviet power and be an educatedperson of his society.

It is known that Abdsal Dekhoti is a talented researcher of children's literature: in his articles such as "Adabiyoti бачщо цафо monda istodaast," "Baroi sifati balandi тарцумаи асархри nam," "Da borai ашулщо va таронахри тоцики," "Baroi таращиёти adabiyoti bachagona" consider the problems of Tajik children's literature, shown [3]. So, Abdusalom Dehotiplayed an influential role in the development of Tajik children's literature. In the study and development of Tajik children's literature, the role of Abdusalom Dekhoti is also manifested in the fact that he used translations of works by Russian poets and writers when writing books for children of preschool and school age.

Keywords: children's literature, age, younger and middle school age, a literary genre, the song, a saying, a proverb, the story, a riddle, the book for reading, the Soviet era, youth, the Homeland, creativity, the propagandist, the poet, influence.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра -старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova Gulchehra — a senior lecturer in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical Universite named after Sadriddin Ayni: tel: (+992) 935314731.

ФАРКИ СУЖАИ ДОСТОНИ МАРЯМ ДАР «ТАР^УМАИ ТАФСИРИ ТАБАРЙ» ВА «ТАФСИРИ СУРОБОДЙ»

Абдуцабборова М.А.

Донишгохи саноатии Тюмен

Бо ривочи тафсирнигорй дар каламрави таъриху фарханг ва адабиёти форсу точик чанбахои мухталифи достони Марям дар баробари дигар киссахо бо шевахои хоси нигориш тачассум ёфтааст. Дар «Тафсири Сурободй» низ чузъиёти достони Марям ба таври муфассал накл шудааст. Киссаи мазкур асосан дар ин тафсир низ дар чараёни шарху тафсири ду сура -«Оли Имрон» ва «Марям» омадааст. Кисматхои достони мазкур дар ин тафсир асосан хамон чузъиёте мебошанд, ки марбут ба назри модари Марям, таваллуди Марям, ба савмаа дода шудани Марям, Марям ва Закариё, омадани гизохои осмонй, Марям ва Ч,абраил, таваллуди Исо ва монанди ин мебошанд.

Аз мухимтарин шабохатхои ин тафсир ба китоби «Тарчумаи Тафсири Табарй» дар он зохир мешавад, ки дар ин китоб низ киссахои пайгамбарон ба пуррагй ва мукаммал накл гардидааст, ки бо назардошти сабки чаззоби баён доштан бархе аз киссахояш ба таври баргузида ба эхтимоми пажухишгарон ва донишварони мухталиф чун Яхёи Махдавй, Махдии Бино, Парвиз Нотили Хонларй, Мухаммад Чрвиди Саббогиён дар шакли китобхои алохида ба мачмуи достонхои ин тафсир бо номи «Кисаси «Куръони мачид» интишор ёфтаст [2, с.254].

Дар баробари вучуди чунин шабохатхо сабки баёни тафсир дорои хусусияти хосаи худ дар баёни киссахои пайгамбарон мебошад, ки дар тафосири дигари чомеъ ба назар намерасанд. Дар чараёни баррасии достони Марям дар ин асар ба бархе аз онхо ишорат хохад рафт.

Аз чумла, кисмате аз сужаи достон, ки ба назри модари Марям марбут аст, дар ин тафсир чунин омада:. ' Oj^ J ^ ^ <-0^ J] чО i] [3, 3, 35]. Чун гуфт: зани Имрон номаш Х,анно:

Худовандо, ба дурустй, ки паймон кардаму дарпазируфтам аз бахри Ту он чй дар шиками ман аст,

озод кардай дар кори Ту ва он буд, ки Ханно зани Имрон вакге ба дари мacчиди Бaйт-yл-мyкaддac мeгyзaшт ва чaxорcaд марди рухбон дар он мacчид муътакиф буданд, пaлоcxо пyшидaвy шабу руз ба ибодат мaшFyл. Уро холи эшон дар он чахду ибодат бузургомаду вай бордор буд. Хамон чо бо Худо назр кард, ки чун он фарзанд бизояд, дар кори Худо кунад, то дар мдени он рухбонон мeбошaд. Гуфт: f^l 'I <2ÊI ^ie JS [3, 3:35]. «Фаро пазир аз ман ин назру ин фарзандро, ба -дyрycтй, ки туй Ту, шунавои дуои ман, доно ба муроди дили ман». Ин бигуфту бигузашт. ч-0 uj1

^jjl [3,3:36]-Чун бин^од он борро, дyxтaр омад, андухгин гашт, гуфт: «Худовандо, ман ин бор биниходам мода». j&M t>Jj a^j Ц fCl Mj [3, 3 c.36] «Ва Худо xyд донотар буд, бад-он чи У бинход ва гар вазаат ба рафъи то xонй: бад-он чй ман бинходаму бизодам ва набуд пдоар чун дyxтaр, яънe аз дyxтaр он нaëяд, ки аз пиcaр, дар будан мдени рухбонмардон». [3,3:35].« ^jljj fj—Ba ман ном кардам уро Марям ва Марям ба забони ибронй отдоика бувад ва гуфтаанд: «Марям дар номи занон чун бувад дар номи мардон, ки аввали номаш чун оxир буд» [1,1, c.275].

Аз барраши ин бaxши достон дар тафшри мазкур бaрмeояд, ки ин чо acоcaн муколамаи модари Марям бо xyд ва назр кардани вай фарзандашро ба мacчиди Бaйт-yл-мyкaддac зикр мeшaвaд. Ин чо низ равшан мeшaвaд, ки харчанд дар аали достон бар acоcи caрчaшмa дар китобхои Таврот ва Инчил доштан ба ибодатгохи ма^хдан назр мeкyнaд, муаллифи тaфcири мазкур низ чун «Тарчумаи Тaфcири Табарй» онро ба мacчид назр мeкyнaд. Дар баробари ин дар «Тафшри Сурободй» як омили дигари назри Марям ба мacчид ба назар мeрacaд, ки дар cyжaи acли он ва он чй дар «Тарчумаи Тафшри Табарй» накл шуда фарк доранд. Ин чо таъкид мeшaвaд, ки «ва чaxорcaд марди рухбон дар он мacчид муътакиф буданд, пaлоcxо пушидаву шабу руз ба ибодат мaшFyл. Уро холи эшон дар он чахду ибодат бузург омаду вай бордор буд. Хамон чо бо Худо назр кард, ки чун он фарзанд бизояд, дар кори Худо кунад, то дар мдени он рухбонон мeбошaд». nac, ин чо равшан мeгaрдaд, ки дар xarn cyжaи достон дар ин тaфcир холати рухбонон бар модари Марям тaъcир мeрacонaд, то уро назри мacчид шзад, чун онхо пaйвacгa дар ибодат буданд.

Нуктаи дигaрe, ки дар ин чузъиети доcгон накл мeшaвaд, он acт, ки муаллифи китоби «Тaфcири Сурободй» номи Марямро аз руи навишт ба номи мардонаи монанд мeшyморaд, ки албатта ин марбут ба ягонагии ошзу анчоми хар ду ном аст. Ба ибораи дигар, Марям хам бо «мим» OFOЗ ва анчом мeшaвaд ва бо «йо» шуруъ ва xaтм мeгaрдaд, ки албатта ин шeвaи мукожа хам ба ycyли нигориши доcтон бeтaъcир нaмондaacт.

Давоми доcгон дар «Та^ири Сурободй» чунин накл шуда: «Вайро Марям ном карданду фолe бирафт, ки аввали умраш чун оxир бувад дар покизагй аз гунох, хамчун ва гуфтаанд «мар» гузаштан буду «ям» дaрë бувад, уро аз бахри он Марям ном карданд, ки аз занон у буд, ки бар дaрëи дyнë ба caломaт бигузашт, ки харгиз аз у гyнохe дар вучуд наомад». Ин чо маълум мeшaвaд, ки муаллифи тaфcири Сурободй нaxycт ба шархи маънии вожаи Марям мeпaрдозaд, ки чузъи аввали он «Мар» ба маънии гузаштан бошад ва «ям» -дaрë. Ин чо чолиб он acг, ки муфагсир caбaби Марям ном ниходани уро шарх мeдихaд, ки «бар дaрëи дyнë ба caломaт бигузашт, ки харгиз аз у ^TOxe дар вучуд наомад». Ин нукта дар ривоятхои дигари доcгон дида нaмeшaвaд ва иcтифодa аз ужури лyFOт ва шарху тaфcири ном дар таркиби cyжaи доcтон яте аз тозaгиxоe ба шумор мeрaвaд, ки мо дар «Тарчумаи Тафшри Табарй» нaмeбинeм.

Яте аз xycycиятxои дигари доcгон дар «Тaфcири Сурободй» дар он зохир мeшaвaд, ки муаллиф баробари накли доcтон axбори дигар caрчaшмaxоро низ мeовaрaд, ки ин шeвaи бaëн дар тафошри баъдй агарчй роич шуда бошад, дар «Тарчумаи Тафшри Табарй» дида нaмeшaвaд. Аз ин чоcг, ки дар хар чои доcгон бо зикри таъбири «дар xaбaр аст», ки наклхои дигари пайванд ба доcгон доштаро мeовaрaд. Мacaлaн, дар хамин бaxши доcгон илова бар он чй омaдaacг, аз руи дигар накл чунин таъкид мeкyнaд: «Дар xaбaр acг, ки чун Ханно уро бидид андухгин шуд аз он назр, ки карда буд. Xcn^e уро овоз дод, ки: Эй заифа, андух мадор, ки мо уро ба чойи пиcaрe бипaзирyфтeмy мaкcyди ту баромад U^Ij [3,3:37]:

Ин чо дар навбати аввал як нукта равшан мeшaвaд, ки вакге Ханно дyxтaр будани фарзанди xeшро мeбинaд, андухгин мeгaрдaд. Хамин замон хотифи Faйбй нидо мeкyнaд, ки мо уро ба чои пжар бипaзирyфтeм. Хамин чузъиети доcгон, ки ба зухури хотифи Faйбй пайванд дорад, дар гунахои каблии достон дида нaмeшaвaд. Баробари ин, барраши ин чyзъиëти доcгон дар «^аф^ри Сурободй» ин нуктаро мycaллaм мecозaд, ки Сурободй дар тaфcири xeш хангоми бaëни кигсаи назри модари Марям чузъиети онро xeлe дакик шарху тaфcир нaмyдaacг, то ки матлабхои acлии доcгон ба таври барчаста ва равшан маълум гарданд. Аз ин ру, дар ин тафшр дар миcоли доcгони Марям як нукта равшан мeгaрдaд, ки дар он хангоми накли кигсахо ycлyби xоcaи киccaпaрдозй

ршят шдаанд, ки xoнaндaрo ба худ чалб менaмoяд ва ба андеша рахнамун мегaрдoнaд. Дар бaрoбaри ин хамин чузъиети дocтoн, ки шартан лавхаи «Назри Марями» yнвoн гирифтааст, дар «Тафшри Сyрoбoдй» ниcбaтaн мyфaccaл бaëн гардидаает. Ин тaфcилoт пеш аз хама дар oн зoxир мешавад, ки нaxycт нoми мoдaри Марям Х,анш зикр мешавад ва тавре мo таъкид дoштем, oид ба caбaбxoи назраш мaълyмoти мyкaммaл зикр шуда, ки яке аз orao xaвac кардани 400 нафар ру^^шн мебoшaд. Дар кaнoри ин, чушнки гуфта oмaд, мaънoи томи Марям cиддикa шарх ДOдa шудаает, ки ин шеваи тaвзеxoти лyFaвй дар «Тарчумаи Тaфcири Табарй» дида намешавад. Х,арчанд шaбoxaтx,o ва мoнaндиxo миëни бaëнoти дocтoн аз ^ниби Абубакри Атики Нишoпyрии маъруф ба «Сyрoбoдй» дар бoрaи лавхаи назри мoдaри Марям 6o накли дocтoн дар «Тарчумаи Тaфcири Табарй» дида мешавад, aммo 6o тазаккури нушти дар бoлo таъкидшуда ва мyкoиcaxoе, ки баъдтар aнчoм мешаванд, маълум мегардад, ки Сyрoбoдй дар накли ин дocтoн ба таври шмил тахти тaъcири Табарй кaрoр нaдoрaд. Шaрxxoи aнчoмдoдaи мyфaccир хам xycycиятxoи филoлoгй ва хам вижaгиxoи этимoлoгй дoрaнд, ки ин шеваи гари y бaрoи равшан намудани мaънoxoи кaлимoти Kиccaxo ба xoнaндa кумак мерacoнaд.

Шеваи дигари фарккунандаи лавхаи назри мoдaри Марям дар «Тафшри Сyрoбoдй» аз «Тарчумаи Тaфcири Табарй» иcтифoдaи caнъaти cyoлy чaвoб дар равиши накли дocтoн аз чoниби Сyрoбoдй ба шyмoр меравад. Шеваи cyoлy чaвoб хам ба таври xoca чaрaëн мегирад ва нахуст муаллиф caреxaн таъкид мекунад, ки cyoл ва баъдан худ изxoр менaмoяд, ки чaвoб гуем. Ба назар мерacaд, ки ин cyoлxo аз тарафи кacе ба муаллиф манзур мешаванд ва y бар orao nocyx гуфта, дар пайванд ба дocтoн зикр меcoзaд.

Чузъиети дигаре, ки аз ин дocтoн дар «Тaфcири Сyрoбoдй» oмaдaacт, лахзаи «Рафтани Марям ба Бaйг-yл-мyкaддac» ба шyмoр меравад. Нaxycт, ин чo cyxaн аз гyфтoри Марям 6o фaриштaгoн OFOЗ ëфтa, oн чo ба пoкивy нaзoфaт ва ма^ми маънавии Марям хамчун зани баргузида cyxaн меравад, ки албатта, caрчaшмa дар ^ур^н дoрaд:

Ва из платал мaлoикaтy ë Маряму: ва ëд кун, чун гуфтанд фариштаган Мaрямрo ки, ^ û] ^ (álSLLal [3,3:42] ба дурустй, ки Хyдo баргузид тyрo ва пoк гaрдoнид тyрo аз хайзу аз aйбxo, ки дар зашн бoшaд ва баргузид тyрo бар зaнoни чaxoниëн. Сyoл: чй фoидa бувад дар тaкрoри вастафики? Ч,aвoб гуем: Аввал иcтифoи Марям oн буд, ки Хyдoи Тaoлo yрo ба чoи марде бипазируфту Fизoи y наими бихишт кард, ва дигари иcтифo oн ки yрo фазлу шараф ниxoд бар зашни чaxoниëн. Сyoл: Мепyрcaд, ки Марям аз Фoтимaвy Оиша фoзилтaр буд, тo гуфт aлo ниш-aл-oлaмин? Ч,aвoб гуем: aлo ниш-ал—эламин, мyрoд аз oн чaxoниëни рузгори y буданд ва ин хам чушн acт ки банй Иcрoилрo гуфт ва шнй фaззaлamyкyм aлaл-aл-oлaмuн, aü: алал-ал^ламин зaмoнaкyм. Ч,aвoб дигар гуем, ин иcтифo ба афзунии чизxo бувад, ки Мaрямрo буд, чун кабули xycny рузй бихишту хидмати Зaкaриë ва тавлиди бе мард ва дигар кaрoмoт, ки yрo буд ва ПaЙFaмбaр aлaйxиccaлoм гуфт: Аз мaрдoни кoмил биcëр будаанд, aммo аз зaнoн Ошя бyдaacтy Маряму Хадича, Оиша ва Фoтимa, ва фазли Оиша бар дигар зашн, чун фазли caрид ает бар дигар тaoмxo.

¿«Sljil ^jJ i^Ij jßl Ii [3,3:44]: ай Марям фaрмoнбaрдoр бoш Хyдoятрo ва гуфтаанд ин амр ает ба кдем дар нaмoз, яъне дар нaмoз бииету рукуъ кун ва пyштрo хам деху cyчyд кун 6o нaмoзкyнoн ва ин амр аст ба нaмoзи бaчaмoъaт гyзoридaн» [1, 1, c.281] .

Дар ин чo ду мавриди cyoлy чaвoб ба мyшoxидa мерacaд, ки албатта, 6o xaмoн шеваи мaрcyм дар Тафшр зoxир шyдaacг. Aммo ин чo пайванди nocyxxo ба хати cyжaи дocгoн ба мyшoxидa мерacaнд. Зимнан муаллифи тaфcир 6o дoдaни пocyx бaрoи мукаррар намудани ма^ми Марям икдoм менaмoяд. Нaxycт, ма^ми Мaрямрo тaвaccyти риcoлaт ва фази^ат^и xocaи худи вай мукаррар мешзад, яъне oбрaзи Марям бар acora амалкарди худи y ба таври барчаста чилвагар мешавад. Баъдан, дар ин киcмaти дocгoн cyoле дар мавриди му^шаи oбрaзи Марям 6o зaнoни дигари oлaми иcлoм гyзoштa мешавад, ки пocyx бар oн тaвaccyти xaдиcе аз Пaëмбaри иатам cyрaт мегирад, яъне ин чo cимoи Марям 6o Фoтимaвy Оиша му^ша мешавад ки бaрoи Faнй гaрдoнидaни cyжaи дocгoн накши муа^ир мегyзoрaд:

Шарху тaфcири мaфoxими xocaи дини иcлoм, чун нaмoзy рукуъу cyчyд ин чo аз oн дарак медихад, ки дар мyxтaвoи дocгoни мазкур дар ин тафшр чaнбaxoи иcлoмии oн таквият дoдa шудааст, ки албатта caбaби аалии ин равшан ает. Чун ин китоб, ки худ Тaфcири ^ур^н ает, дар acл ба мазмуну мyxтaвoи навъи кyръoнии дocгoн такя нaмyдaacт. Дар идoмa бoшaд, ба чанбаи Faйбй дoштaни дocгoни Марям ишoрaт мекунад ва муаллиф мyшaxxacaн ба oн хамчун киcca мyрoчиaт менaмoяд: <2Щ ^.jp Дф <2îîi [3,3:44] Он чй вахй мекунем ба ту ë Мухамад, киccaи Зaкaриëю Ях^ву Маряму дигар ^ccaxo, хама аз xaбaрxoи Faйб acт ба нoпaйдoй пaЙFOм медихем oнрo ба ту ва

f^tóí (jj|j il ff^jil <■—îè Ц3 [3,3:44]. Ва набудй ту назди эшон ë Мухаммад, чун бар об мeaфкaндaнд он рухбонон каламхои эшонро, айюхум якфалу Маряма: то аз эшон, кй дарпазирад Марямро ва гуфтаанд каламхои эшон заррин буд гуфтанд бар об афкашм хар киро калам ва бар caри об бииcгaд, Марямро у кабул кунад. Чун барафканданд чумла каламхо фуру рафт магар калами Закарда ки бар caри об биистод ва гуфтаанд эшон каламхо бар оби равон афкашм, хар киро калами у бар руй об бишавад, кафили Марям у бувад, калами Зaкaриë бар руйи об бирафту каламхои дигар ба нишeб фуру шуд ва гуфтаанд, куръа чунон заданд, ки хар киро калам ва бар оби равони биистад, кафили Марям у бувад, калами Закарде бииcтод, ва кабул кард Марямро jj" i] f^pl —iè Uj [3,3:44] [1,1,276].

Дар ин чо мо мушохида мeкyнeм, ки муаллифи тафшр бaëни ба Зaкaриë мaнcyб шудани Марямро дар cyрaти бар об афкандани каламхо овaрдaacг, ки мунтахо калами Зaкaриë бар болои об карор мeгирaд ва мeиcгaд. Ч,олиб он acг, ки хангоми накли хамин бaxши киcca мyшaxxacaн муаллиф ба нуктаи назари дигар муфагаирон ишорат мeкyнaд ва зимнан таъкид мeдорaд, ки «аммо бeштaри муффашрон бар онанд, ки хар яте аз эшон гуфт: ман кабул кунам. Ox^ куръа заданд, куръа бар Закарде омад, чунон ки фурутар буд». Ин чо пaйдоcг, ки муаллифи «Тaфcири Сурободй» аз мавчудияти дидгоххои дигар дар ин бора низ caрфи назар нaмeкyнaд ва ин чо ишорат ба куръакашй мeнaмояд, ки дар дигар тафошр чой дорад. Ин шeвaи бaëнaг дар дигар кутуб камтар ба мушохида мeраcад. Дар «Тарчумаи Тaфcири Табарй» мо мушохида мeнaмоeм, ки баъдан Зaкaриë xонae бар болои мacчид бахри Марям мecозaд. Аммо дар «Тaфcири Сурободй» бaëнaг биcëр дакик изхор мeшавад, яъш у caвмaae дар пacи Мacчиди Мyкaддac мecозaд, ки бо мacчид пaйвacтa буда тaвaccyти нордбон ба он бояд боло равад. Ин чо ба назар мeрacaд, ки муаллиф дар тарзи бaëнaги xeш хам ба чузъиети он дар китобхои мyкаддаcи Таврот ва Инчил ручуъ мeкyнaд ва хам бар матолиби ^уръон такя мeнaмояд: «Чун Закарда уро дарпазируфт, аз бахри у caвмaae бикард дар паш Мacчиди Мyкaддac, пaйвacгaи мacчид ва онро дaрe махкам барниход, чунон ки ба нордбон бар ончо боиcгй шуд.

lljj lÄJic. Ákj çijM Ijjèj l^îc ¿Jli bJè [3,3:37] Хар гах ки даршудй бар у Зaкaриë дар он caвмaa, ëфтй назди у рузде ба xилофи одат, мeвaxои латиф, ба тобиcгон мeвaи зимиcтон ва ба зимиcгон мeвaи тобиcтон. I& fjjá lj ¿Jll [3,3:37] Зaкaриë гуфт: ай Марям, аз кучо мeбyвaд туро ин рузй, ки дар ин caвмaa, чузъ ман кace дигар мeнaояд, кй мeовaрaд инрову аз кучо мeорaнд. -ib и* > —I [4,3:37] Марям гуфт: ин аз назди Худо аст, аз он чо, ки на коранду на дараванду на бар зананд, мeвaи бихишт cоxтa ба ман мeорaнд ва он мeвaи таранчир буду рутабу ангуру дигари фaвокex. и* й jjj ^ j] yli^. jjíj [4,3:37] ба дyрycгй, ки Худо рузй дихад мeвaи бихишт онро, ки xоxaд бeшyмор, яъда бe он кй бо вай шумор кунанд бадон ва гуфтаанд бaFaйри xиcоб [1,1,276].

Дар ин чо нуктаи дигар мучагсам мeшaвaд, гaрчaндe мавзуи омадани мeвaxо аз Faйб дар хамаи кутуби тафшр ба мушохида мeрacaд, ки caрчaшмa дар acли доcгон дорад, аммо дар бeштaри тaфоcир acоcaн ба омадани мeвaxои зимиcгонй дар тобиcгон ва aкcи он тобиcгонй дар зимиcгон таъкид мeшaвaд. Сурободй бошад дар доcтони наклнамудаи xeш фаротар мeрaвaд ва хатто унвони мeвaxоро ба cyрaти таранчир, рутаб ва ангуру дигар навъи мeвaxо зикр мeкyнaд, ки чойи дигар дида нaмeшaвaнд.

Хамин манзара дар ду маврид хам дар тaфcири cyрaи «Оли Имрон» ва «Марям» омадаанд, аммо caбaб ва омили накл фарк мeкyнaд. Дар ин бaëнaги мyфaccир як нуктаи xeлe мухим нyxyфтaacг, ки баъди дидани хамин холати Faйбй Зaкaриë бовар xоcил мeкyнaнд ва yмeд бар он мeбaндaд, ки уро низ фaрзaндe xоxaд омад. ryë хамин пайванд додани холат ба мyноcибaти дигар барои эчоди бовар ва yмeд дар ниходи Зaкaриë тaкрорëбии чузъиетро аз миëн мeбaрдорaд ва чунин ба назар мeрacaд, ки ин холат барои зарурати таквият такрор шyдaacг. Мутолиаи ин манзараи доcгон инчунин бaëнгaри он acг, ки дар «Тафшри Сурободй» дар лавхаи боло миcли чyзъиëти гузашта дар бeштaри маврид ба тарики caволy чавоб cyрaт мeгирaд. Ба ycyли caволy чавоб накл намудани лавхаи ба Байт-ул-мyкaддac рафтани Марям дар cyрaи «Оли Имрон», хамчунин дар cyрaи «Марям» низ иcгифодa шyдaacг. Албатта, чунин шeвaи корбурди caволy чавоб ва равшанй aндоxтaн ба чузъиети киcca хамчун вачхи фacоxaти cyxaн ба адабиет таъшри xyдро гyзоштaacг. Баъдтар бар пояи aœra caволy чавобхо мазмуну мундаричаи доcтонxои тaфcир ба aдaбиëти xaira ворид гардида, имконият додаанд, ки доир ба тафаккур ва ошноии ^cca дар замони муаллифи тафшр маълумот манзур шавад.

Аз барраши чyзъиëт ва холатхои марбут ба достон бaрмeояд, ки acоcaн дар cyрaи ^«Марям» лахзаи дидани мyрFy орзуи фарзанд кардани Ханно, ба назар мeрacaд. Дар киcмaти наклшуда дар

чaрaëни тафшри cyрaи «Оли Имрoн» бoшaд дар мacчид будани 400 нафар рyxбoнoн ба назар нaмерacaд. Аз ин му^ша^ бaрмеoяд, ки дар «Тафшри Сyрoбoдй» киccaи Марям дар cyрaxoи «Оли Имрoн» ва «Марям» дар якчoягй якдигaррo такмил намудаанд. Синну coли Марям чи хеле ки дар «Тaфcири Табарй» панчшла будани y зикр шyдaacт, дар «Тафшри Сyрoбoдй» ба назар нaмерacaд.

Дигар аз чyзъиëти дocгoн, ки дар «Тафшри Сyрoбoдй» oмaдaacг, лавхаи «Марям ва Чабраил» бaшyмoр меравад.

Биxoн, эй Мухаммад, дар ин ^ур^н киccaи Мaрямрo, чун ба як cy шуд аз xoнaдoни худ ба ЧOЙгoxи бaрoмaди oфтoб, тo Fycл кунад, гуфтанд Fycra хайз ва гуфтанд Fycли назиф, зерo ки вaйрo oлoиши зашн набуд, фaрo гирифт миëни хеш ва мдани эшoн пардае. Аз oн чocг, ки тaрcoëн ру cyи машрик кунанд дар нaмoз, ки Марям мaкoни шаркй чycт. Бифириcгoдем ба вай Чабраили мoрo, мoнaнди oдaми рocгaндoм, бархайат ва раъши накуруй, накумуй, накукад. Дар пеши Марям бииcгoд, дар oн вакт ки чoмa дарпушид Марям yрo бидид бигaрcид Гуфт: ман бoздoшт xoxaм ва пaнox гирам ба Хyдo аз ту, агар ту пархезгарй. ...Чабраил гуфт: Чунин гуфт, Хyдoи ту: «ки oн бар ман ocoн аог. ^ кунам yрo нишoне ва хуччате мaрдyмoнрo бар кaмoли кудрати мo ва тo рахмате буд аз мo ë неъмате буд xaлкрo бaд-oн, ки табибе буд ва муаллиме буд ва баракате буд ва буд ин шри бaргyзoридa» .. .Чабраил cyxaни хеш мегуфт ва Марям тааччуб мекард. Чабраил гуфт: Да^н бoз кун. Марям да^н бoз кард. Чабраил пуфе дар дахзни вай афканд, Хyдoи Тaъoлo дар coaте Иcoрo аз oн нaфac, бoди Чабраил биëфaрид. Чабраил гуфт: «пуф», Хyдo гуфт: «кун», Иш гуфт: «лаббайк». Баргирифт Марям бoр ба Иco ба як cy шуд, бурд yрo ба чoйгoxе аз ахл» [1,2,1469].

Чузъиети ин дocгoн хеле мyфaccaл дар ин тафшр накл шyдaacт ва xaмoнo 6o иcтифoдa аз ycyra cyoлy чaвoб дар батни кигса мacoили мухими иcлoмй шарху тафшр ëфтaaнд. Хoлaти дамида шудани нaфac ва рухи мyкaддac низ 6o шеваи мyкoлaмaи Чабраил ва Марям бaëн гардидааст, ки яке аз чузъиети мехварии киcca ба шyмoр меравад, зерo аз хамин чo ба киcмaти дигари дocтoн-вaлoдaти Иш рoбигaе бaркaрoр мешавад.

Аз ин барражу равшан мегардад, ки лавхаи «Марям ва Чабраил» дар «Тафшри Сyрoбoдй» аз бaëнoти oн дар «Тарчумаи Тaфcири Табарй» ба куллй фарк мекунад. Хам аз чихати cyжетy хам аз чихати шрбурди калимаву чyмлaxo. Бaëнoти дocгoн дар «Тафшри Сyрoбoдй» ниcбaт ба oн кoмилтaр буда, лaxзaxoерo мyшoxидa кардан мумкин аог, ки дар дигар тaфcирxo ба чашм нaмерacaнд. Дар «Тафшри Сyрoбoдй» дocтoни Марям муфа^ал ва мyшaxxac накл мегардад. Маълум мешавад, ки дар чaрaëни шархи ин дocгoн муаллиф аз иcрoилиëг ва дигар мaнбaxo иcгифoдa кардааст, ки ин ycyли киccaнигoрй дар тaмoми тaфcирxoи кухани фoрcй ба назар мерacaнд.

Яке аз муха^ам™ дocгoни Марям, мaxcycaн ин лавха дар «Тaфcири Сyрoбoдй» ба шyмoр меравад, ки як xиccaи ^cca агар дар дигар cyрaxo oмaдa бoшaд, oнрo тaнxo дар як cyрa кoмилaн бoзгy мекунад ва дар мавриди дигар аз oн дурй мечуяд ва ë ба тaкрoр рox намедихад. Мacaлaн, лавхае, ки мo мyкoиca мекунем, хам дар cyрaи «Оли Имрoн» ва «Марям» зикр шудааст, лекин дар cyрaи «Марям» кoмил накл нашудааст, тaнxo дар аввал зикри Марям oмaдa, дигар муаллиф тарики cyoлy чaвoб рoчеъ ба Иco cyx^ рoндaacт.

Ба таври умум, барраши мyxтaвo ва мундаричаи дocгoни Марям дар «Тафшри Сyрoбoдй» мoрo бар oн натича меoрaд, ки муаллиф катъи назар аз тacaррyфи маъшй ва бaëнй киccaи Мaрямрo 6o такя бар caрчaшмaxoи мухталиф хеле такмил дoдaacг. Дар бaрoбaри ин, бархе аз чузъиети дocгoн дар накли Сyрoбoдй ба мyшoxидa нaмерacaнд, aммo илoвaвy тaкмилxoи вай 6om шудаанд, ки дocгoн бoз хам мукаммал ва аз нигoxи маъшй кавигар шавад. Мaxcycaн, иcгифoдaи cyoлy чaвoбxo дар миëни дocтoн чанба^и мaънoии oнрo мукаммал намуда, шрбурди шархи вoжaгoнy лyFOт шеваи бaëни мyaллифрo бoз хам xoнoвy мyчaззo гaрдoнидaaнд. Бo такя бар хамин шеваи бaëни муаллифи «Тaфcири Сyрoбoдй» мухаккики киccaxoи кyръoнй У. Faффoрoвa дар тaxкикoти хеш дуруст кайд мекунад, ки «аз зaмoни «Тарчумаи Тафшри Табарй» тo «Тaфcири Сyрoбoдй» тaFЙирoти нaзaррacе ба зaбoн ва уалуби бaëни киccaxo вoрид шудааст, ки дар нaвиштaxoи Абубакр Атики Нишoпyрй oн эxcoc мешавад» [2, ^263]. Хакикати ин aмррo мo дар миcoли дocгoни Марям ба мyшoxидa мегирем, ки вoкеaн дар бaрoбaри такмили маънавии дocгoн муаллиф бар хати cyжaи oн ба таври умум нушги фaрoвoне афзудааст, ки дар мачмуъ дocгoнрo ба як кигсаи пyрбoр ва рангину чaззoб табдил дoдaaнд.

Аз мутолиаи дocгoни Марям дар Тaфcири Сyрoбoдй чехраи марказии дocгoн бaрoи мo хамчун ша^ияти рocтгy ва рocгкирдoр ва coxиби рaфтoри oддй ва малакй мyчaccaм мегардад. Дар бaрoбaри

ин, вучуди Марям ва гуфтору муколамахои у бо Чабраил ва Закариё ва овардани далелхои шаръй боис шудаанд, ки мардум дурустй ва садокати Марямро дар бархурд бо пайгамбари замонаш дар мавриди ризк ва бо фариштаи вахй бишносанд ва эътироф намуда, дар баробари ин ба Исо низ пас аз таваллуди вай сидку ихлос зохир намоянд. Образи Марям дар «Тафсири Сурободй» аз хар чихат такмил ёфта, махсусан муколамахои у боис шудааст, ки макоми маънавй ва чехрааш хамчун бонуи баргузида боз хам равшантар ва мучассамтар чилвагарй кунад.

Агарчи дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» бештар чанбаи наклии достон афзалият дорад, дар «Тафсири Сурободй» арзишхои адабии достон ба сурати махсус чилвагар мешаванд. Мукоисаи сужаи достони Марям дар кутуби тафсир нишон медихад, ки харчанд муфассирон бар асоси такя бар сарчашмахои дигар бар хати сужаи он афзудахое анчом дода, шеваи нигориши кисса андар киссаро эчод намудаанд, аммо дар умум хамон хати сужаи аслии достон бокй мондааст, ки дар баробари фаркият хамин чузъиёти мушобехи он умумияти достонро дар ин китобхо нишон медихад.

АДАБИЁТ

.1831 ^ ¿jljgl—^JjIjj^jjlu^Uj&Jjj! (^UJJ^U . 1

2. Fаффорова У. Киссахои куръонй дар «Тарчумаи Тафсири Табарй»:

3. Коран / И.Ю. Крачковского -пер., коммент. и «Приложения» / Под ред. В.И. Беляева. -М.; Изд-во вост. лит-ры, 1963. -714 с.

4. Касас-ул-анбиё /. Тахияи Саидбеги Махмадуллох, Аъламиён Махдуми Абдусаттор, Саидиён Исматуллохи Ахрор, Амриддин Чалол. -Душанбе: Ориёно, 1991. -397 с.

5. Куръони карим (асл ва матни тарчумаи точикй). / Тарчума ва тавзехоти Мухаммадчон Умаров.-Душанбе: Ирфон, 2007.-616 с.

6. Насриддинов Ф. Арзишхои адабй дар тарчума ва тафосири кухани форсй -точикй:

7. Тарчумаи Тафсири Табарй /. Тахия ва таъликоти Н.Салимов, Н. Зохидов, Н. Fиёсов, А.Х,асанов, А. Самеев, дар 2 чилд, ч 1.-883 с., ч. 2.-783 с. -Хучанд: Нури маърифат, 2009.

ОБЩНОСТЬ И ОТЛИЧИЯ СЮЖЕТА СКАЗАНИЯ О МАРЙАМ В «КОММЕНТАРИИ АТ-ТАБАРИ» И «КОММЕНТАРИИ СУРОБОДИ

Статья посвящена отличию сюжета сказания о Марйам в «Переводе «Комментария ат-Табари» и «Тафсири Сурободи». С появлением религиозного мировосприятия и ниспосланием божественных писаний наблюдается значительная эволюция сказаний, связанных с пророками, одним из ярчайших образцов считается сказание о Марйам и формирование его сюжета. Сравнение различных версий сюжета сказания о Марйам в древних произведениях и источниках исламской эпохи показывает, что в целом сказание прошло полный период эволюции в плане содержания, и под влиянием элементов разных культур в его структуре и содержании произошли изменения. Хотя в последующих версиях и сохранились центральные образы первой версии сюжета, однако, в ходе изложения событий и происшествий сказания они сменили место, что обусловило содержательную эволюцию произведения.

Ключевые слова: Марйам, Исо, тафсир, «Перевод «Комментария ат-Табари», «Тафсири Сурободи».

COMMONNESS AND DIFFERENCES IN THE PLOT OF THE TALE OF MARYAM IN «COMMENTS OF AT-TABARI» AND «COMMENTS OF SUROBODI»

The article is devoted to distinction the plot of the stoty about Maryam in the Translation of the Commentary of at-Tabari and Tafsiri Surobodi. With the advent of religious perception of the world and the sending of divine scriptures, a significant evolution of the legends associated with the prophets is observed; one of the brightest examples is the legend of Maryam and the formation of its plot. Comparison of different versions of the plot of the legend of Maryam in ancient works and sources of the Islamic era shows that, as a whole, the legend went through a full period of evolution in terms of content, and under the influence of elements of different cultures in its structure and content there were changes. Although the central images of the first version of the plot were preserved in subsequent versions, however, during the presentation of the events and incidents of the tale, they changed their place, which led to a substantial evolution of the work.

Key words: Maryam, Iso, tafsir, «Translation of»Commentary at-Tabari», «Tafsiri Surobodi».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.