Научная статья на тему 'ТАФАККУР ҚОНУНЛАРИДА МАНТИҚИЙ ФИКРЛАШНИНГ УМУМИЙ ҚОНУНЛАРИ'

ТАФАККУР ҚОНУНЛАРИДА МАНТИҚИЙ ФИКРЛАШНИНГ УМУМИЙ ҚОНУНЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
317
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
тафаккур / мантиқийлик / фикрлаш / ходиса / элемент / муносабат / изчиллик / нозидлик / истисно / инсон / тафаккур / зиддият / борлиқ / харакат / софистика / жараён

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Матлуба Мунаваровна Юлдашева

Мақолада тафаккур, мантиқан фикрлаш қонунларига, мантиқий изчиллика ва инсон тафаккурига хос бўлган умумий хислатларга, мантиқ фанининг илк босқичи бўлган анъанавийлигини ўрганилишига асосий эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАФАККУР ҚОНУНЛАРИДА МАНТИҚИЙ ФИКРЛАШНИНГ УМУМИЙ ҚОНУНЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 4 Issue 2 / April 2023

ТАФАККУР КОНУНЛАРИДА МАНТЩИЙ ФИКРЛАШНИНГ УМУМИЙ

КОНУНЛАРИ

Матлуба Мунаваровна Юлдашева Кукон давлат педагогика институти

Аннотация: Маколада тафаккур, мантикан фикрлаш конунларига, мантикий изчиллика ва инсон тафаккурига хос булган умумий хислатларга, мантик фанининг илк боскичи булган анъанавийлигини урганилишига асосий эътибор каратилган.

Калит сузлар: тафаккур, мантикийлик, фикрлаш, ходиса, элемент, муносабат, изчиллик, нозидлик, истисно, инсон, тафаккур, зиддият, борлик, харакат, софистика, жараён

GENERAL LAWS OF LOGICAL THINKING IN THE LAWS OF THINKING

Matluba Munavarovna Yuldasheva Kokand State Pedagogical Institute

Abstract: The article focuses on the laws of thought, logical thinking, logical consistency and common features of human thinking, and the study of the first stage of the science of logic.

Keywords: thought, rationality, thinking, event, element, relation, consistency, contradiction, exception, human, thought, contradiction, being, action, sophistry, and process

Шуни айтиш жойизки, вокеликдаги бирон-бир предмет ёки ходиса бир вактнинг узида икки зид белгига эга була олмайди. Масалан, маълум бир китоб Узбекистонда нашр этилган ёки нашр этилмаган булади ёки бирон-бир предмет бир вактнинг узида хам бор, хам йук була олмайди. Демакки, тафаккурда хам ана шундай зиддиятларга йул куймаслик зарур. Бу эса мантикан тугри фикрлашнинг зарурий шартларидан бири хисобланади. Тафаккурда мантикий зиддиятларга йул куйиш фикрларни тушунарсиз булишига, мантиксизликка олиб келади.

Шунингдек, мантикан тугри фикрлашни таъминлаш учун зарур булган шартлардан яна бири эса фикрларнинг асосли булишидир. Вокеликдаги нарса ва ходисалар уртасидаги сабабий богланишлар мантикий тафаккурнинг ана шу асослилик принципининг объектив негизи хисобланади. Инсон уз фикрларини

асослашда чинлиги исботланган ва бир-бири билан мантикан богланган мулохазалардан фойдаланади.

Маълумки, оламдаги нарса ва ходисалар харакати узига хос ички конунларга буйсунади. Ана шу харакатнинг инсон онгидаги инъикоси хисобланмиш тафаккурда хам узига хос объектив конуниятлар мавжуд.

Илмий конунлар нарса ва ходисаларнинг мухим, зарурий, умумий, нисбатан баркарор муносабатларини ифодалайди. Мантик фанида тафаккур конунлари фикрлаш элементлари уртасидаги ички, мухим, зарурий алокадорликларни акс эттиради.

Айни пайтда аниклик - инсон тафаккурига хос булган мухим хислатлардан бири булиб, у узининг объектив асосига эгадир. Маълумки, атроф-оламдаги нарса ва ходисалар узига хос сифати, белгиси ва хусусиятлари билан бир-биридан ажраб туради. Улардаги бу жихатлар хар бир нарса ва ходисани бир-биридан фарклашга, уларнинг узига хос томонларини урганишга имкон яратади. Демакки, хар бир нарса ва ходисани ана шу узига хос томонларини тафаккурда аник акс этиши тугри фикрлашнинг зарурий шартларидан бири. Нарса ва ходисаларнинг инсон тафаккурида аник акс этиши фикр ва мулохазаларнинг аник, тушунарли ифодаланишини таъминлайди. Аник булмаган мулохазалар, фикрлар гализликка, чалкашликка, мантиксизликка олиб келади.

Умуман олганда вокеликдаги нарса ва ходисалар маълум бир тартиб, кетма-кетликда мавжуддир хамда уларнинг уртасидаги узаро муносабат ва богланишлари хам ана шундай изчилликка амал килади. Улардаги бу хусусиятлар фикрлаш жараёнининг мантикий изчиллик принципида уз аксини топгандир. Мантикий изчиллик хар бир фикрни муайян тартибда хамда узаро богланган холда баён килинишини такозо килади.

Юкорида курсатиб утилган мантикан тугри фикрлашнинг умумий конунлари мантикий тафаккурнинг барча шаклларига, элементларига хос булган аниклик, нозидлик, изчиллик, асослилик хислатларини ифодалайди.

Бундан куриниб турибдики, мантикан тугри фикрлашнинг умумий конунлари тугри фикрлаш учун зарурий булган талабларни илгари су ради. Бу талаблар бажарилган такдирдагина, фикрлар уртасидаги богланишлар тугри амалга оширилади ва улардаги мантикийлик таъминланади.

Шунга кура, мантикан тугри фикрлашнинг умумий конунлари тафаккурнинг табиий конунлари хамдир. Зеро, уларни йукка чикариш ёки бошка конунлар билан алмаштириш мумкин эмас ва улар хеч кимнинг хохишига боглик булмаган холда мавжуд булади.

Шу уринда шуни хам айтиб утиш керакки, бу конунлардан келиб чикадиган талабларни бузиш, уларга амал килмаслик мумкин. Лекин бунда

фикрлаш ноаник, зиддиятли, асоссиз, ноизчил ва охир-окибат мантиксиз, нотугри булади.

Зеро, мантикан тугри фикрлашнинг умумий конунлари бир карашда шахсларга хос конунлардек туюлади, чунки улар инсон миясида, унинг аклий фаолияти жараёнида амал килади. Лекин шунга карамасдан, тафаккур конунлари объектив мазмунга эга булган конунлардир. Биринчидан, улар фикрлаётган субъектнинг кайфияти ва хохишига боглик булмаган холда хар кандай мантикий, тугри фикрлашда амал килади, хатто, бу субъект мантик фанини урганмаган ва мантикий конунлар хакида хеч кандай тасаввурга эга булмаса хам. Иккинчидан эса, тафаккур, фикр юритиш инсонга, инсон миясига хос булган табиий хусусиятдир. Агар тафаккур, фикрлаш жараёни инсонларга хос булган табиий хусусият экан, демак, унинг конунлари хам тафаккурнинг табиий конунларидир. Учинчидан, мантикий тафаккур ва унинг конун ва коидалари умуминсоний характерга эга, яъни инсонлар миллати, ирки, тили, жинси ва бошка тафовутли жихатларидан катъи назар, бир хил конунлар асосида фикрлашади ва бу конунлар мантикий конунлардир. Ва нихоят, туртинчидан эса, мантикий конунлар объектив вокеликдаги нарса ва ходисаларнинг, уларнинг уртасидаги муносабатларнинг, улардаги хусусиятларнинг бир неча минг йиллар давомида инсон миясида акс этиб колишининг натижасидир.

Айният, нозидлик, учинчиси истисно ва етарли асос конунлари формал мантик фанининг илк боскичи булган анъанавий мантикдаёк урганила бошланган. Лекин бу конунларнинг мазмун-мохияти хакида файласуфлар уртасида хам, мантикшунослар уртасида хам халигача бир тухтамга келинмаган. Масалан, формал мантикка карши булганлар айният конунини -нарса хар доим уз-узига тенг булиши керак, деб талкин киладилар. Биринчидан, формал мантик нарсалар хакидаги эмас, тафаккур хакидаги фандир, шу сабабли хам бундай талаб куйиши мумкин эмас. Иккинчидан, Арасту давридан буён айният конуни тафаккурдаги айнанлик деганда, маълум бир тушунчанинг аник мазмунга эга булиши ва маълум бир мухокама, хулоса чикариш жараёнида дастлабки мазмунини саклаб колишлиги хакидаги талабни илгари суради. Чиндан хам, сухбат ёки бахс жараёнида томонлар битта тушунчага турлича мазмун берадиган булса, бундай мухокамада мантикийлик бузилади, софистика вужудга келади.

Формал мантикка карши булганлар зиддият конунини хам узига хос талкин килишга ва, хатто, уни инкор этишга уринадилар. Улар зиддият конунини табиат ва жамиятдаги карама-каршиликни, зиддиятни инкор этади, деб талкин киладилар. Биринчидан, аввал айтиб утганимиздек, формал мантик нарсалар хакида эмас, тафаккур хакидаги фан, шу сабабли зиддият конуни

нарсаларга тегишли зиддиятлар хакидаги саволни уртага куймайди. Иккинчидан, зиддият конуни тафаккурдаги барча зиддиятларни хам инкор этмайди, факатгина бирон-бир масала ёки предмет юзасидан маълум бир муносабат ва вактда уз-узини инкор килмаслик хакидаги талабни акс эттиради.

Шунингдек, формал мантик узига карши булганларнинг уринишларига карамасдан, уз конунлари билан аллакачон объектив оламнинг диалектик мохиятини акс эттиргандир. Буни биргина зиддият конуни мисолида хам куриш мумкин. Унга кура, биринчидан, бир предмет хакида бир вактда айтилган икки карама-карши фикрнинг хар иккиси тугри булиши мумкин эмас. Эътибор беринг, факат бир вактда дейилмокда, турли вактларда эмас. Нима учун? Чунки предмет узгариши мумкин, шунга кура бизнинг у хакидаги фикрларимиз хам узгаради. Демак, зиддият конуни нарсаларнинг диалектик табиатидан келиб чикади. Иккинчидан эса, бир предмет хакидаги икки карама-карши фикрнинг хар иккиси битта муносабатда бирданига чин булиши мумкин эмас. Яна аник бир муносабат олинмокда, бошкаси эмас. Нега? Чунки бошка муносабатда олинган предмет бошка предметларга нисбатан узга сифатларни касб этади. Диалектика хам айнан шуни акс эттиради.

Тафаккур конунлари хакидаги фикрларни умумлаштирган холда хулоса килсак, айрим мантикшунос ва файласуфлар бу конунларни оламдаги нарсалар табиатида амал килади деб хисоблашади; бошка баъзилари бу конунларни аввалдан инсон онгида мавжуд булган ва факат тафаккурнинг узига тегишли ички конунлар сифатида талкин этишади. Формал мантикнинг конунлари хакидаги бу иккала талкин хам нотугри. Аввалгисининг хатоси шундаки, формал мантик конунлари табиат ва жамият конунлари эмас, тафаккур конунларидир. Мантик конунларида моддий борлик конунларининг акс этиши лозимлиги бошка масала, лекин мантикий конунлар тафаккурда узига хос тарзда намоён булади. Масалан, табиатда тушунчани таърифлашга оид коидани топиб булмайди. Бу амал факат мантикий тахлилга таалуклидир. Мантикий конунларни ички, факат тафаккурга тегишли, деб хисобловчи мантикшунос ва файласуфлар хам уз-узидан нотугри фикр юритадилар, чунки юкорида таъкидлаб утганимиздек, тафаккур ва унинг конунлари моддий борлик ва унинг конунларини онгимизда узига хос тарзда акс этишидир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Шарипов М., Файзихужаева Д. Мантик. Т., Г.Гулом, 2004, 55-б.

2. Хайруллаев М., Хдкбердиев М. Мантик. Т., "Укитувчи", 1993, 20-б.

3. Рахимов И. Мантик. Т., "Университет", 1994, 18-б.

4. Чкнаверянц А.А. Закон тождества. М., "Высшая школа", 1961, 34 с.1

5. Свинцов В.И. Логика. М., "Высшая школа", 1987, 124 с.

6. Кондаков Н.И. Логический словарь-справочник, 2-е издание. М., Наука, 1975, 492 с.

7. Eminjanovna, Shodiyeva Gavhar. "IMPROVING THE EFFECTIVENESS OF THE USE OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN THE FORMATION OF HEARING ABILITIES OF NATIONAL MUSIC IN STUDENTS." ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603 11.12 (2022): 47-50.

8.Eminjanovna, Shodiyeva Gavkhar. "The role of national music in education of youth." ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARA RESEARCH JOURNAL 11.2 (2021): 1285-1288.

9. Rasulova, Saida Sabirovna, and Orif Tursunovich Tillahojayev. "PECULIARITIES OF TRAINING MUSIC TEACHERS FOR INNOVATIVE EDUCATIONAL ACTIVITIES." Academic research in educational sciences 2.Special Issue 4 (2021): 14-17.

10. Ahmedovich, Turdiyev Shavkat. "FROM THE HISTORY OF PRESERVATION AND RECORDING OF SAMPLES OF NATIONAL UZBEK MUSICAL FOLKLORE." ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603 11.12 (2022): 59-61.

11. Tillaxo'jayev, O. "FORMATION OF INTERNATIONAL VIRTUE IN STUDENTS THROUGH STUDYING THE LIFE AND CREATION OF COMPOSER SULAYMON YUDAKOV." Web of Scientist: International Scientific Research Journal 3.11 (2022): 122-127.

12. Imomaliyevich, Boratov Shukurjon. "THE PATH OF FORMATION AND DEVELOPMENT OF UZBEK FOLK MUSIC CREATIVITY." ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603 11.11 (2022): 57-61.

13. Imomalievich, Shukurjon Boratov. "METHODS OF FORMATION OF VOCAL SKILLS." Galaxy International Interdisciplinary Research Journal 10.11 (2022): 808-811.

14. Imomaliyevich, Boratov Shukurjon. "RESTORATION AND DEVELOPMENT OF THE STATUS GENRE AS THE MAIN PROBLEM OF UZBEK FOLK MUSIC PERFORMANCE ART." INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429 11.03 (2022): 110-115.

15. Madaminovich, Fozilov Qaxramon. "Problems of Orchestra Performance in The Practice of Training Smugglers." European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630) 8 (2021): 42-45.

16. FOZILOV, QM. "PROBLEMS OF ORCHESTRA PERFORMANCE IN THE PRACTICE OF TRAINING SMUGGLERS." 3KOHOMHKA: 206-209.

17. Madaminovich, Fozilov Qaxramon. "Problems of Orchestra Performance in The Practice of Training Smugglers." European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630) 8 (2021): 42-45.

18. Ahmedovich, Turdiyev Shavkat. "FUNDAMENTALS OF THE USE OF INAVATORY PROGRAMS OF MUSIC CULTURE IN TEACHING AS A SUBJECT." ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603 11.11 (2022): 171-174.

19. Axmedovich, Turdiev Shavkat. "PROBLEMS OF INCREASING PEDAGOGICAL SKILLS OF MUSIC EDUCATION TEACHER." INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429 11.03 (2022): 75-78.

20. AXMEDOVICH, TURDIEV SHAVKAT. "Use of Pedagogical Technologies in Conducting." JournalNX 7.1: 149-151.

21. Tursinovich, Nosirov Dilmurodjon. "Development Methods of Teaching Disciplines Orchestric Specializations!!." European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630) 8 (2021): 38-41.

22. Tursinovich, Nosirov Dilmurodjon. "Advanced in Improving the Effectiveness of the Music Culture Lesson Role and Importance of Pedagogical Technologies." INTERNATIONAL JOURNAL OF INCLUSIVE AND SUSTAINABLE EDUCATION 1.5 (2022): 76-78.

23. Tursunovich, Nosirov Dilmurod. "A BRIEF ANALYSIS OF THE LIFE AND CREATIVITY OF CONDUCTOR ARTURO TOSKANI." INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429 11.03 (2022): 90-95.

24. TURSINOVICH, NOSIROV DILMURODJON. "Uzbek National Musical Instrument Performance." JournalNX 7.1 (2021): 315-318.

25. Nosirov, Dilmurod Tursunovich. "The role of music in the development of our national spirituality." ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL 11.1 (2021): 679-684.

26. Shodiyeva, G., and O. Sobirova. "UZBEK NATIONAL INSTRUMENTS OF THE LATE XIX AND EARLY XX CENTURIES." International Journal of Early Childhood Special Education 14.7 (2022).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.