Научная статья на тему 'Тадбиркорлик субъектлари экспортини ривожлантириш самарадорлигига таъсир этувчи омилларни аниқлаш истиқболлари'

Тадбиркорлик субъектлари экспортини ривожлантириш самарадорлигига таъсир этувчи омилларни аниқлаш истиқболлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тадбиркорлик субъектлари / экспорт / ЯҲМ / суғориладиган ер майдони / регрессия коэффициенти / бандлик / чизиқли корреляция коэффициенти / кредит ставкаси / колл-марказ / кўп омилли регрессион модель / ўзгарувчиларнинг ковариацияси / инфратузилма хизматлари. / entrepreneurs / exports / GRP / irrigated land / regression coefficient / employment / linear correlation coefficient / credit rate / call center / multivariate regression model / covariance of variables / infrastructure services.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мамасоатов Дилшод Равшанович

Мақолада хўжалик юритувчи субъектлар экспортини ривожлантириш самарадорлигига таъсир этувчи омиллар кўриб чиқилади. Самарқанд вилоятидаги тадбиркорлик субъектлари томонидан яратилган товар ва хизматлар ҳажмининг ялпи ҳудудий маҳсулотга боғлиқлиги ҳамда прогноз қилиш кўрсаткичларини аниқлаш мақсадида барча пул қийматидаги кўрсаткичлар 2019 йилги нархларда ҳисоблаб чиқилди. Шунингдек, Самарқанд вилоятининг 2019–2025 йилларга мўлжалланган тадбиркорлик субъектлари экспорти ҳажми прогнозида 2025 йилга қадар вилоят умумий экспорти ҳажмида тадбиркорлик субъектлари экспорти улушининг ўсишини белгилаш ҳам долзарб аҳамиятга эга. Ишнинг натижасида суғориладиган ер майдони (X1) 1 фоизга оширилса, ялпи ҳудудий маҳсулот ҳажми (Y2) 1,612 фоизга ошиши, лалми ер майдони (X2) 1 фоизга оширилса, ялпи ҳудудий маҳсулот ҳажми (Y2) 0,12 фоизга камайиши, саноатда ишлаб чиқарилган маҳсулот ҳажми (X5) 1 фоизга оширилса, ялпи ҳудудий маҳсулот ҳажми (Y2) 0,594 фоизга ва қишлоқ хўжалик маҳсулотлари экспорти билан шуғулланувчи корхоналар сони (X8) ҳажми 1 фоизга оширилса, ялпи ҳудудий маҳсулот ҳажми (Y2) 0,628 фоизга ошиши аниқланди. Таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, умуман, экспорт самарадорлиги ўсиб бормоқда. Бу эса тадбиркорлик субъектлари халқаро бозорда ўз мавқeини мустаҳкамлаши ва рақибларига нисбатан катта рақобат яратиши мумкин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Prospects for identifying factors affecting the efficiency of exports made by business entities

The article reviews factors influencing the effectiveness of the development of exports made by business entities. Moreover, the determination of the growth in the share of exports of business entities in the total exports of the region by 2025 is relevant in the forecast of the volume of exports of business entities of the Samarkand region for 2019-2025. As a result, if the area of irrigated land (X1) is increased by 1%, the gross regional product (G2) will increase by 1.612%, if the area of rainfed land (X2) is increased by 1%, the gross regional product (G2) will decrease by 0.12%, as well as should the volume of industrial production (X5) increase by 1%, the gross regional product (G2) increases by 0.594% and the number of enterprises exporting agricultural products (X8) increase by 1%, the gross regional product (G2) increases by 0.628%. In general, the efficiency of exports is growing, and enterprises can strengthen their positions in the international market and create a more competitive atmosphere than their competitors.

Текст научной работы на тему «Тадбиркорлик субъектлари экспортини ривожлантириш самарадорлигига таъсир этувчи омилларни аниқлаш истиқболлари»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-3-14 UDC: 339.564

ТАДБИРКОРЛИК СУБЪЕКТЛАРИ ЭКСПОРТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ САМАРАДОРЛИГИГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАРНИ АНИКЛАШ ИСТИКБОЛЛАРИ

Мамасоатов Дилшод Равшанович,

Узбекистан журналистика ва оммавий коммуникациялар университети катта укитувчиси,

e-mail: dilshodbek11@mail.ru

Аннотация. Мацолада хужалик юритувчи субъектлар экспортини ривожлантириш сама-радорлигига таъсир этувчи омиллар куриб чицилади. Самарканд вилоятидаги тадбиркорлик субъектлари томонидан яратилган товар ва хизматлар хажмининг ялпи худудий махсулотга боглицлиги хамда прогноз цилиш курсаткичларини аницлаш мацсадида барча пул цийматидаги курсаткичлар 2019 йилги нархларда хисоблаб чицилди. Шунингдек, Самарцанд вилоятининг 2019-2025 йилларга мулжалланган тадбиркорлик субъектлари экспорти хажми прогнозида 2025 йилга цадар вилоят умумий экспорти хажмида тадбиркорлик субъектлари экспорти улушининг усишини белгилаш хам долзарб ахамиятга эга. Ишнинг натижасида сугориладиган ер майдони (Х1) 1 фоизга оширилса, ялпи худудий махсулот хажми (У2) 1,612 фоизга ошиши, лалми ер майдони (Х2) 1 фоизга оширилса, ялпи худудий махсулот хажми (У) 0,12 фоизга камайиши, саноатда ишлаб чицарилган махсулот хажми (Х55) 1 фоизга оширилса, ялпи худудий махсулот хажми (У) 0,594 фоизга ва цишлоц хужалик махсулотлари экспорти билан шугулланувчи корхоналар сони (Х8) хажми 1 фоизга оширилса, ялпи худудий махсулот хажми (У) 0,628 фоизга ошиши аницланди. Тахлиллар шуни курсатмоцдаки, умуман, экспорт самарадорлиги усиб бормоцда. Бу эса тадбиркорлик субъектлари халцаро бозорда уз мавцеини мустахкамлаши ва рацибларига нисбатан катта рацобат яратиши мумкин.

Калит сузлар: тадбиркорлик субъектлари, экспорт, Я%М, сугориладиган ер майдони, регрессия коэффициенти, бандлик, чизицли корреляция коэффициенти, кредит ставкаси, колл-марказ, куп омилли регрессион модель, узгарувчиларнинг ковариацияси, инфратузилма хизматлари.

Кириш

Самарканд вилоятидаги тадбиркорлик субъектлари томонидан амалга оширила-диган экспорт хажмини ошириш ва унинг самарадорлигига таъсир этувчи омиллар-ни ани;лаш оркали вилоятдаги ЯХ.М х,аж-мида экспорт урнини купайтириш усту-вор вазифалардан бири хисобланади. Шу жихатларни хисобга олган холда, вилоятдаги жами экспорт, ер майдони (сугориладиган ва лалми ер майдони), етишти-рилган кишлок; хужалик махсулотлари ва экспорти, ишлаб чи;арилган саноат мах,сулотлари ва экспорти, саноат махсулотлари ишлаб чи;аришда тадбиркор-лик субъектларининг улуши, шунингдек, кишлок; хужалик хамда саноат махсулотлари экспорти билан шугулланувчи тад-биркорлар тахлилини амалга ошириш зарурияти мавжуд. Тахлил жараёнида регрессия тенгламасининг ахамиятлили-гини бахолаш учун Фишернинг Р-мезони-дан, регрессия тенгламаси параметрлари-нинг статистик маънодорлигини бахолаш учун Стьюдент мезонидан фойдаланилди.

Бугунги кунда экспортни амалга оши-ришда кушилган киймат солигини ;айта-риш буйича соддалаштирилган механизм жорий этилиб, 80 фоиз маблаглар кушим-ча текширувларсиз 7 кун ичида кайтариб берилади. Экспорт масалаларини доимий урганиб, уларни тезкорлик билан хал ;и-лиш буйича янги тизим яратилди. Узлук-

сиз ва доимий ишловчи штаб тузилиб, "1094" рацамли колл-марказ ташкил этил-ди. Улар асосида мутасаддилар экспортчи-лар билан учрашиб, муаммоларини жойи-да хал цилиб боряпти. Шу билан бирга, вилоятларда кичик ва урта бизнес лойи-халарини молиялаштириш учун тижорат банкларига 300 млн доллар маблаг ажра-тилди. Ушбу маблаг энг яхши шартлар-да тадбиркорлик лойихаларини молия-лаштириш таклифи билан чиццан дав-лат ва хусусий банкларга 7 йил муддат-га 10% ставкада миллий валюта - сумда жойлаштирилади. Кейинчалик ушбу кре-дитлар тадбиркорларнинг тажрибаси, уларнинг олдинги натижаларига цараб 5 млрд сумгача, кредит ставкасини 14 %дан оширмаган холда берилади.

Республикамизнинг бир цатор ицти-содчи олимлари томонидан ташци ицти-содий фаолиятга йуналтирилган ишлаб чицаришни ривожлантириш масалалари-га багишланган куплаб илмий тадцицот-лар олиб борилган. Жумладан, С.Ш. Тура-беков, М.М. Мухаммедов [1], Р.Т. Турсунов [2] ва б. уз тадцицотларида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари-нинг экспорт салохиятини ривожланти-ришга эътибор царатиб, ташци ицтисодий фаолиятни урганган, тахлил цилган ва ривожлантириш истицболларини аницла-ган.

Материал ва методлар

Тадцицот давомида вилоят тадбир-корлик субъектлари томонидан амалга оширилган экспортнинг ЯХ.М таркибида, саноатда, бандликда ва умумий экспорт хажмини инобатга олган холда, экономет-рик тахлиллар асосида 2025 йилгача прог-нози цилинди.

Самарцанд вилоятида тадбиркорлик субъектлари экспортига таъсир этувчи омилларни цуйидагича белгилаймиз: жами экспорт (минг доллар) - У;; вилоят ялпи худудий махсулоти (млрд сум) - У2;

сугориладиган ер майдони (минг га) - X; лалми ер майдони (минг га) - X;

ПЕРСПЕКТИВЫ ВЫЯВЛЕНИЯ ФАКТОРОВ,

ВЛИЯЮЩИХ НА ЭФФЕКТИВНОСТЬ ЭКСПОРТНОГО РАЗВИТИЯ ХОЗЯЙСТВУЮЩИХ СУБЪЕКТОВ

Мамасоатов Дилшод Равшанович,

старший преподаватель, Университет журналистики и массовых коммуникаций Узбекистана

Аннотация. В статье рассматриваются факторы, влияющие на эффективность развития экспорта хозяйствующих субъектов. Также актуальным в прогнозе объема экспорта субъектов хозяйствования Самаркандской области на 2019-2025 годы является определение роста доли экспорта субъектов хозяйствования в общем объеме экспорта области к 2025 году. В результате, если площадь орошаемых земель (Х1) увеличить на 1%, то валовой региональный продукт (У2) увеличится на 1,612%; если площадь богарных земель (Х2) увеличить на 1%, то валовой региональный продукт (У2) уменьшится на 0,12%; если объем промышленного производства (Х) увеличить на 1%, то валовой региональный продукт (У2) увеличится на 0,594%; если количество предприятий, осуществляющих экспорт сельскохозяйственной продукции, (Х8) увеличить на 1%, то валовой региональный продукт (У2) увеличится на 0,628%. В целом эффективность экспорта вырастет, и предприятия смогут укрепить свои позиции на международном рынке и создать лучшую конкуренцию.

Ключевая слова: предприниматели, экспорт, ВРП, орошаемые земли, коэффициент регрессии, занятость, коэффициент линейной корреляции, кредитная ставка, колл-центр, многофакторная регрессионная модель, ковариа-ция переменных, инфраструктурные услуги.

PROSPECTS FOR IDENTIFYING FACTORS AFFECTING EFFICIENCY OF EXPORTS MADE BY BUSINESS ENTITIES

Mamasoatov Dilshod Ravshanovich,

Senior Teacher, University of Journalism and Mass Communication of Uzbekistan

Abstract. The article reviews factors influencing effectiveness of the development of exports made by business entities. Moreover, determination of the growth in the share of exports of business entities in the total exports of the region by 2025 is relevant in the forecast of the volume of exports of business entities of the Samarkand region for 2019-2025. As a result, if the area of irrigated land (X1) is increased by 1%, the gross regional product (G2) will increase by

;ишло; хужалик мах,сулотлари экспорта (минг т) - X4;

ишлаб чи;арилган саноат мах,сулотла-ри (млрд сум) - X5;

саноат мах,сулотлари ишлаб чи;а-ришда тадбиркорлик субъектлари улуши (млрд сум) - X6;

саноат мах,сулотлари экспорти (минг доллар) - X7;

;ишло; хужалик мах,сулотлари экспорти билан шугулланувчи тадбиркорлар сони - X ;

с!

саноат мах,сулотлари экспорти билан шугулланувчи тадбиркорлар сони - X9. Тадк;ик;от натижалари

Самарканд вилоятида тадбиркорлик субъектлари экспортига таъсир этувчи омиллар тах,лил ;илинди (1-жадвал).

1-жадвал

Самарканд вилоятида тадбиркорлик субъектлари экспортига

таъсир этувчи омиллар

Йиллар Жами экспорт (минг доллар) Я^М (млрд сум) Жами экин майдони Кишлок хужалик ма^сулотлари Саноат ма^сулотлари Экспорт билан шугул- ланувчи корхоналар сони

Сугориладиган ер майдони (минг га) Лалми ер майдони (минг га)

Етиштирилган ма^сулотлар (минг т) Экспорт (минг т) Ишлаб чикарилди (млрд сум) Тадбиркорлик субъектларининг улуши (млрд сум) Экспорт (минг доллар) к ии лр 1 g * 1 у ос 5 х ша им i£ -то л у с £ s ар S ÎB т л а о н а С

№ Y1 Y2 X1 X2 X3 X4 X5 X6 X7 X8 X9

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2001 33060.4 386,9 304.7 23.6 1173.6 28581.7 134.7 28.8 12349.0 86 25

2002 23553.6 580,6 311.7 41.5 1537.7 41720.1 201 67.1 14406.9 95 25

2003 24103.7 748,2 310.7 70.5 1798.6 35100 250.2 59.3 17450.7 100 18

2004 30551.8 882,1 310.3 68.9 1659.7 46745.8 313.2 73.0 23774.6 96 19

2005 34386.4 1156,9 309.0 70.1 1774.0 85053.2 383.6 95.0 29601.4 85 22

2006 73850.4 1552,8 309.2 70.4 2057.8 73910.0 512.1 134.1 26577.7 80 20

2007 128889.2 2012.4 309.9 61.0 2172.2 88056.1 712.0 194.2 28764.8 74 16

2008 89940.3 2497.2 309.3 61.0 2265.9 97620.1 985.4 270.6 55269.3 79 15

2009 110781.5 3003.2 376.8 69.4 2431.7 72550.3 1223.5 363.5 74506.9 74 16

2010 66589.1 6219.7 372.8 72.7 2655.9 22488.0 2011.2 922.6 68671.8 89 22

2011 97792.1 7702.3 353.2 54.6 2810.8 12937.3 2485.6 1258.4 94641.5 83 17

1.612%, if the area of rainfed land (X2) is increased by 1%, the gross regional product (G2) will decrease by 0.12%, as well as should the volume of industrial production (X5) increase by 1%, the gross regional product (G2) increasses by 0.594% and the number of enterprises exporting agricultural products (X) increase by 1%, the gross regional product (G2) increases by 0.628%. In general, the efficiency of exports is growing, and enterprises can strengthen their positions in the international market and create more competitive atmosphere than their competitors.

Keywords: entrepreneurs, exports, GRP, irrigated land, regression coefficient, employment, linear correlation coefficient, credit rate, call center, multivariate regression model, covariance of variables, infrastructure services.

етиштирилган ;ишло; хужалик мах,су-лотлари (минг т) - X5;

2012 96167.9 9375.9 331.3 34.8 3014.1 4004.9 3222.0 1487.4 102778.1 75 12

2013 215541.1 11671.9 360.2 63.8 3228.1 7706.5 3880.1 1865.3 118568.1 92 13

2014 124406.5 14681.7 364.3 66.1 3427.6 17646.3 4966.4 2539.4 126040.9 93 15

2015 173670.4 17572.4 360.2 62.2 3669.3 84663.9 6095.5 3415.3 112870.5 135 30

2016 213606.6 21830 359.0 60.0 3993.2 85096.8 7446.0 4475.6 147558.9 216 94

2017 214766.0 25569.8 351.2 62.6 3849.6 54992.0 9242.0 5171.7 171401.7 279 117

2018 321800.0 31187.4 352.2 64.6 2585.0 1250.0 11871.3 6064.5 321000.8 300 120

2019 214778.0 37593.9 351.4 66.6 227.5 155.9 9242.0 5171.7 391000.6 355 144

* Муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

2001-2019 йиллар давомида Самарканд вилоятида тадбиркорлик субъектлари-нинг ЯХДдаги улуши 21,5 %дан 18,5 %гача камайган. Бу курсаткич 41,8 %гача купай-ган йиллар х,ам булиб, жадвалда тадбиркорлик субъектлари томонидан яратилган товар ва хизматлар х,ажми ушбу курсаткич-дан келиб чи;иб хисобланган.

Тадбиркорлик субъектлари томонидан яратилган товар ва хизматлар х,ажмининг ЯХМга богли;лигини ани;лашда ва прогноз ;илишда курсаткичлар янада ишонч-ли булиши учун барча пул ;ийматидаги курсаткичлар 2019 йилги нархларда х,и-соблаб чикдлди.

Самарканд вилоятининг ЯХМ усиш кур-саткичларидан фойдаланган х,олда, 2000 йилдан 2018 йилгача булган курсаткичлар базавий 2019 йилларга мос нархлар ин-дексига купайтириб ани;ланди.

Вилоят ЯХМ х,ажмининг ривожланиш жараёнларини бах,олашда регрессия моде-лидан фойдаланилди. Бунда п-курсаткич-ли ва чизи;ли куринишда регрессион мо-деллар х,осил кдлинди. Жараённинг регрессион моделларини х,осил ;илишда энг кичик квадратик усулидан фойдаланилди.

Yx = a0 + a1 x + a2x2 + •■• + akxk

- регрессион моделни х,осил ;илиш учун куйидаги ишни амалга ошириш лозим:

F = £(Y - Yx )2 ^ min ёки F =£(Y - a0 - a1 x - a2 x2 - ... - ak xk )2 ^ min,

бундан хусусий х,осила олсак, куйидаги куринишдаги тенгламалар тизими х,осил булади:

"£У = а0п + а1 £х + а2 £х2 +■■■+ ак £хк

£Ух = а0 £х + а1 £х2+а2 £х3+-+ак (1)

£ Ухк=а0 £хк + а1 ^хк+1+а2 ^хк+2+-+ак £х2к

Тахлил жараёнида цуйидаги мезонлар-дан фойдаланилди.

Регрессия тенгламасининг ахамият-лилигини бахолаш учун Фишернинг Р-мезонидан фойдаланилади. Фишернинг Р-мезони мицдори детерминация коэффициента билан цуйидагича боглан-ган:

г2

РъаЩЩу =тЗг • (П - 2),¥¥П > 3. (2)

1 'ху

Агар а = 0,05 (беш фоизли маънодор-лик даражаси) ва эркинлик даражаси к1 = 1 ва к2 = п - 2 булса, тасодифий миц-дорларнинг Фишернинг тацсимоти келти-рилган жадваллардан Фишернинг Р - бел-гиси жадвал циймати - Р топилади. Агар ушбу Р,„ . .,, > Р , тенгсизлик уринли бул-

^ ^ падщу ]аау ^ ~ ^

са, регрессия тенгламаси статистик маъ-нодор хисобланади.

Регрессия тенгламасидаги хатолик-ларга а ва Ь параметрлар хамда гху - корреляция коэффицентини хисоблашдаги тасодифий хатоликлар хам таъсир этади. Шунинг учун а ва Ь параметрларни хисоб-лашдаги стандарт хатоликлар - тс/ тЬ лар аницланади.

Регрессия коэффициентининг тасодифий хатолиги цуйидаги формула билан аницланади:

_ IZ(y-?x)2/(n-zT (3)

08.00.00 - 1/ЩТИСОДИЕт ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIE N CES

Регрессия тенглам асинин г а пара-метри тасодифий хато лиг и —уйидаги формула билан ани ;ланади:

™а =

т-ух)а i—

п—2 п-т-х)а

(4)

Чизи;ли корреляция коэффициенти-нинг тасодифий хатолсгс эса цуйидаги формула асосида ани;ланади:

т-т =

|1—та п—2 '

(5)

Регрессия тенгламаси параметрлари-нинг статистик маънодорлигини бахрлаш Стьюдент - t-мезони ёрдамида хам амалга оширилиши мумкин (эркинлик даражаси сони n - 2 ваа = 0,05булганда, t белгининг жадвал ;ийматлари Стьюдент та;симоти

жадвал и дан топ ил ади). Унда к;уйид а гилар хисо бланади [3]:

t - — t - — t -^у

mn

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

mb

mr

(6)

Агар t белгининг топилган асл ;иймат-лари унинг жадвал ;ийматидан катта булса (яъни t > t. .. t. > t. .. t > t. .), a ва b пара-

^ a jadv b jadv rxy jadvJ' ~

метрлар статистик маънодор хисобланади. Жами экспорт (минг АКШ доллари)ни Y деб белгилаб, кузатувлар натижасида олинган ;ийматларни t ва;т омилига боглаган х,ол-да, тренд моделлари хосил булди. Статистик маълумотларга (2001-2019 йиллар) асосланиб (3-жадвал), саноат махсулоти хажмининг бир ;анча вариантдаги тренд моделлари хосил кдлинди ва бахолаш ме-зонлари билан бахоланиб, оптимал моделла-ри танлаб олинди. Жараён тахлил ;илиниб, куйидаги натижага эришилди (2-жадвал).

2-жадвал

Самарк;андвилоятидагижамиэкспортх,ажмига ялпи худудийма;сулот ;ажмининг таъсириасосида курилганрегрессион модель*

Dependent Variable: Y,

Method:LeastSquares

Sample: 2001-2019

Included observations: 19

Узгарувчи Модель коэффициентлари Стандарт хатолар t-Стьюдент мезони P-Киймати

Y, 6.411563 0.877527 7.306403 0.0000

C 54217.06 13335.26 4.065692 0.0008

R-детерминация коэффициенти 0.758466 Боглик узгарувчининг уртача киймати 120433.4

Текисланган R-детерминация коэффициенти 0.744258 Боглик узгарувчининг стандарт четланиши 84318.11

Регрессиянинг стандарт хатоси 42640.43 Акайкенинг ахборот модели 24.25829

^олди^лар квадратлари йигиндиси 3.09E+10 Шварцнинг ахборот модели 24.35771

Максимал ухшашлик функциясининг киймати -228.4538 Ханнан-Куинн мезони 24.27512

F-Фишер мезони 53.38352 DW-Дарбин-Уотсон мезони 2.034314

Prob (F-Фишер мезони) 0.000001

* Муаллиф томонидан ишлаб чи;илган.

Жадвалда келтирилган натижалар тахлили шуни курсатадики, вилоят ЯХ.М хажмининг ривожланиш жараёни регрес-сион моделида детерминация коэффици-енти R = 0,7585; F исоб= 53,384; (а = 0,05

булганда, FoKad = 2,17)га тенг. Стьюдент мезони буйича хар бир коэффициент та;;осланганда, жадвал ;ийматидан хисобий ;ийматлари катта эканлиги ани;ланди.

Самарцанд вилоятида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик томонидан амалга оширилган экспорт хажми уси-шига цуйидагилар асосий таъсир этувчи омиллар сифатида олинди: ер майдони (сугориладиган, лалмикор), цишлоц ху-жалик махсулотлари, саноат махсулот-лари, цишлоц хужалик махсулотлари экспорти билан шугулланувчи тадбир-корлар сони, саноат хужалик махсулотлари экспорти билан шугулланувчи тад-биркорлар сони. Бу омиллар орцали куп омилли регрессион модель тузиш мацсад цилиб олинди.

Куп омилли регрессион модель тузиш-нинг асосий цоидаларидан бири - модел-га танлаб олинадиган омиллар уртасида богланиш зичликларини аницлаш, яъни танлаб олинаётган омиллар уртасида богланиш мультиколлинеарлик муам-мосини текшириш. Бунинг учун омиллар уртасида корреляция коэффициентлари хисобланади, х. ва у. узгарувчилар / = 1,...,п цийматларни цабул цилишда х ва у урта-сида чизицли боглицликни курсатувчи

энг куп таркалган курсаткич булиб, корреляция коиффи ц иентид ир. У куйид агича Хисоблинади [3]:

_ Cov(x,y)

ху JVar(xyVar(y)' (7)

(7) тенгламанинг суратида турган Cov (х, у)киймат куйидаги нисбат билан аницлан ади:

Cov(x,y) = -( х)(у; - у), (8)

х ва y узгарувчиларнинг ковариацияси дейилади ва куйидагича топилади:

Cov(x,x) = Var(x), Cov(y,y) = Var(y). (9)

Натижавий омил учун таъсир этувчи омиллар уртасида корреляцион матри-цаси Eviews 9 дастурида хисобланди. Бу омиллар уртасида мультиколлинеарлик мавжуд эмаслигини аницлашда автокор-реляцион тахлил утказилди. Буни 3-жад-валда куришимиз мумкин.

Covariance Analysis: Ordinary

Sample: 2001 2019

Included observations: 19

Covariance

Correlation

SSCP

t-Statistic

Probability Y, X1 X2 X5 X»

Y, 1.24E+08

1.000000

2.36E+09

X, 159812.1 644.8369

0.564547 1.000000

3036430. 12251.90

2.820070

0.0118

X, 23040.72 99.72637 163.6653

0.161560 0.306978 1.000000

437773.6 1894.801 3109.641

0.674995 1.329914

0.5088 0.2011

X5 38948681 53007.93 7005.642 12878768

3-жадвал

Ялпи худудий ма;сулот ва унга таъсир этувчи омиллар уртасидаги

корреляцион матрица

0.973579 0.581673 0.152592 1.000000

7.40E+08 1007151. 133107.2 2.45E+08

17.57890 2.948403 0.636609

0.0000 0.0090 0.5329

X, 874906.7 710.0892 180.7524 271066.1 7235.607

0.922656 0.328738 0.166099 0.887975 1.000000

16623227 13491.69 3434.295 5150256. 137476.5

9.865059 1.435190 0.694493 7.961023

0.0000 0.1694 0.4968 0.0000

Самарканд вилоятида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик сох,асида экспорт х,ажми усишига таъсир этувчи омил-лар буйича куп омилли эмпирик модель тузиш учун юцорида келтирилган барча омиллар олинди ва улар моделда текши-риб курилди [3].

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик сох,асида экспорт ва хизмат-лар х,ажми х,амда уларга таъсир этувчи омиллар уртасидаги эконометрик модель тузиш ва тах,лил цилиш учун энг кичик квадратлар усулидан фойдала-нилди.

Чизицли куп омилли эконометрик модель куйидаги куринишга эга:

У = а0 + а х + а2 х2 + - + ап х, [10)

Бу ердау - натижавий омил;

х1, х2, ..., хп - таъсир этувчи омиллар.

(10) моделдаги номаълум а0, а1, а2, ... , ап параметрларни топиш учун куйидаги нор-мал тенгламалар тизими тузилди:

,Па0 + а1^х1 + а2 Ех2 +...+а„Ехп=Еу

ао Ех1+а1Ех?+а22х1 х2+...+а„Ех„ х1=!ух1 [11) а^п + а1^х1 Х +а2^х2 Х +... + а„Ех2 =ХУХ

Даражали куп омилли эконометрик модель куйидаги куринишга эга:

Y = an * xa * xa *...* x \ (12)

0 12 n ' ^ J

бу ерда y - натижавий омил;

x1, x2, ..., xn - таъсир этувчи омиллар.

(12) моделда натурал логарифм орка-ли алмаштирсак, у х,олда куйидаги нати-жага эга буламиз:

ln(y)=ln(ao)+ai ln(xi)+a2 ln^..^ ta(xj. (13)

(13)моделда ln(y)=y, ln(a0)=a0, ln(x1)=xx1, ln(x2)= xx2, ..., ln(xn)= xxn белгилашларни амал-

га оширсак, у х,олда куйидаги натижага эга буламиз:

y = a'o+ a1x1+ a2xx2+...+ an xn (14)

(14) моделдаги номаълум ä0ä1, ... , an па-раметрларни топиш учун куйидаги нор-мал тенгламалар тизими тузилди.

Жараёнларнинг куп омилли эмпирик моделларига эга булиш учун Eviews 9 дас-турида бир нечта вариантлар х,исоб-китоб килинди ва тегишли натижалар олинди. ЯХ.М х,ажми усиши учун регрессион модель курилган. Бу модель х,амда параметрлари-ни бах,олашда мезонлардан фойдаланиб, ах,амиятлилиги курсатилган (4-жадвал).

4-жадвал

Самарканд вилояти ЯХ,М ва унга таъсир этувчи омиллар уртасида курилган

регрессион модель

Dependent Variable: Y2

Method: Least Squares

Sample: 2001-2019

Included observations: 19

о Модель Стандарт Узгарувчи . . ^ коэффициентлари хатолар t-Стьюдент мезони P-Киймати

Xi 49.37683 31.22009 1.581572 0.1361

X, -20.62517 44.21448 -0.466480 0.6480

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

X5 1.789075 0.436713 4.096679 0.0011

Хя 49.56256 15.90185 3.116780 0.0076

C -17703.62 10020.37 -1.766764 0.0991

R-детерминация Боглик узгарувчининг уртача

коэффициенти 0.969339 киймати 10327.65

Текисланган

R-детерминация Боглик узгарувчининг стандарт

коэффициенти 0.960579 четланиши 11453.15

Регрессиянинг стандарт

хатоси 2273.997 Акайкенинг ахборот модели 18.51740

^олдиклар квадратлари

иигиндиси 72394888 Шварцнинг ахборот модели 18.76594

Максимал ухшашлик

функциясининг киймати -170.9153 Ханнан-Куинн мезони 18.55946

F-Фишер мезони 110.6518 DW-Дарбин-Уотсон мезони 1.362375

Prob (F-Фишер мезони) 0.000000

* Муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

Самарканд вилояти кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг экспорт х,аж-ми усиши учун регрессион модель ку-риш хисобланган DW мезонининг кийма-ти жадвал кийматидан ю;ори эканлиги ани;ланди. Агар натижавий омилнинг ;олди;ларида автокорреляция мавжуд булмаса, у холда хисобланган DW мезонининг киймати 2 атрофида булади. Маз-кур мисолда хисобланган DW мезонининг киймати 1,4 га тенг. Бу эса натижавий омил ;олди;ларида автокорреляция мавжуд эмаслигини курсатади. Фишер ва Стьюдент мезонлари хисобланди, хисоб-ланган киймат жадвал кийматлари билан таккосланди ва жадвал кийматларидан катталиги аникланди. Натижада куйида-гича эмпирик модель хосил килинди:

У2 = -17703,6 + 49,377^ - 20,625Х2 + + 1,789Х5 + 49,562Х8 t (-1,767) (1,582) (-0,4866)

(4,097) (3,117)) (15)

Одатда, детерминация коэффициента (0; 1) кесмада кийматларни кабул килади. Коэффициент киймати 1 га канча якин булса, богликлик шунча куч-ли хисобланади. Мазкур холатда детерминация коэффициентининг 0,969 кий-матга тенг булиши моделда мазкур

и;тисодий курсаткичлар уртасида етар-ли даражада кучли богли;лик мавжуд-лигини билдиради. Моделларни турли ми;дордаги омиллар билан таккослаш имконияти булиши ва ушбу ми;дор-даги омиллар R2 статистикага таъ-сир этмаслиги учун, одатда, коррект-лашган детерминация коэффицие нтидан фойдаланилади [4], яъни:

2 s2 ^теизс 1 Т2 (16)

¿•у

Мазкур холатда ушбу текисланган детерминация коэффициента 0,960 ;ийма-тига тенг булиши ва унанг R2 гс я;инлиги, моделнинг таъсир этувчи омиллар сони узгариши ;ийматлар ;абул ;илинишини билдиради.

Тузилган куп омэлли эеонодатрик моделнинг статистик ахамиятлилиги ва урганилаётган жараёнга мос келишини ани;лаш учун Фишернинг F-мезонидан фойдаланамиз. F-мазоннинг ха;и;ий ;ий-мати куйидаги формула ёрдамида хисобланади [3]:

_ _ й2 п-ш-с

Ьхзсо6 = l-R2 ' _т - (17)

бу ерда R2 - детерминация коэффициенти; n - кузатувлар сони; m - омиллар сони.

08.00.00 - ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

F-мезоннинг х,акикий киймати F б = 110,65 га тенг. Агар х,акикий киймат жад-валдаги кийматдан катта булса, у х,олда тузилган куп омилли эконометрик модель статистик ах,амиятли ёки урганилаётган жараёнга адекват булади.

F-мезоннинг жадвал кийматини топа-миз. Бунинг учун озодлик даражалари к1 = m ва к2 = n - m - 1 х,амда а ах,амиятлилик да-ражаси буйича кийматларни хисоблаймиз. Ах,амиятлилик даражаси а = 0,05 ва озодлик даражалари к1 = 4 ва к2 = 200 - 4 - 1 = 15 дан келиб чикиб, F-мезоннинг жадвал киймати F = 4,6777 га тенг

жадвал

F t >> F л шартни каноатланти-

%исоб жадвал г 1

ради. Бу эса F-мезоннинг х,исобланган киймати жадваидоги цийматдан катта эканлигидан статистик ах,амиятли булиб, ундан кишлак; хужалиги лнф ратузилма хизматл арини келгуси даврларга прогноз килишда фойдаланиш мумкин.

Куп омилли иконокетрик модель (18) параметрлари ва корреляция коэффи-циентларинин г ишончлилигини тек-ширишда Стьюдент -мезо нидан фой-даланилди. иунда уларнин г киймати

тасодифий хатолар кийматлари билан таккосланди [3].

Стьюдентнинг t-мезони х,исобланиб (t J, жадвал (t А ) кийматлари таккос-

v %uco6J' v жадвалJ Л г^ ■> ■>

ланиб, Н0 гипотеза кабул килинади ёки рад этилади. Бунинг учун t-мезоннинг жадвал киймати танланган ишончлилик эх,тимоли (а) ва озодлик даражаси (d.f. = n - m - 1) шартлар асосида топилади. Бу ерда n - кузатувлар сони, m - омиллар сони.

Ишончлилик эх,тимоли а = 0,05 ва озодлик даражаси d.f. = 20 - 4 - 1 = 15 бул-гандт, t-мезо нининг жадвал киймати t Л = 2,1448 га тенг.

жадвал

Кишлок хужалиги инфратузилма хиз-маилари буТииа омтлан эконометрик моделдаги х,исобланган параметрлар учун а,ам |tuco6\ » \ажад\ шарти (аноатлантири-лиши лозим.

(19) модель буйича натижавий омил-нинг колдик^ларида автокорреляцияни текшириш учун Дарбин-Уотсон (DW) ме-зонидан фойдаланилди [4, 140-143-б.]:

=

£t=2(et et-l\2 St=2et + £t=2et-1 P£t=2etet-1

= Р-Р

Zt=2 etet-1

YT e2

YT ß2 (18)

бу ерда p1 - биринчи тартибдаги корреляция коэффициенти.

Натижавий омил колдиклари каторида автокорреляция мавжуд булмаса, DW = 2, мусбат автокорреляцияда DW нолга инти-лади, манфий автокорреляцияда эса 4 га интилади.

' р1 = 0 ^ DW = 2;

■ р1 = 1 ^ DW= 0; (19)

р1 = -1^ DW = 4.)

Хисобланган DW жадвалдаги DW билан киёсланади. Агар натижавий омил-нинг колдикларида автокорреляция

мавжуд булмаса, у х,олда х,исобланган DW мезонининг киймати 2 атрофида булади. Мазкур мисолда х,исобланган DW мезонининг киймати 1,4 га тенг. Бу эса натижавий омил колдикларида автокорреляция мавжуд эмаслигини курсатади. Курилган моделларда (чизикли регрессия тенгламалари учун) х,исобга олин-ган параметрлар турли курсаткичлардан иборат. Шунинг учун тах,лил килишда эластиклик коэффициентларини х,исоб-лаб чикиш лозим. 5-жадвалда курилган моделни тах,лил килишда эластиклик коэффициентлари х,исоблаб чикилди (5-жадвал).

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

5-жадвал

Самарканд вилояти кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг экспорт

;ажми усиши учун курилган моделнинг коэффициентла )и эластиклиги*

Узгарувчи Модель коэффициентлари Стандартлаштирилган коэффициент Эластиклик коэффициенти

X, 49.37683 0.112477 1.612316

X2 -20.62517 -0.023670 -0.120287

X5 1.789075 0.575945 0.594256

Xs 49.56256 0.378187 0.627914

C -17703.62 NA -1.714197

Муаллиф томонидан Eviews 9 дастуридан фойдаланиб олинган натижаси.

Хосил килинган модель тахлил ки-линганда, сугориладиган ер майдони (X1) 1 фоизга оширилса, ЯХМ хажми (У2) 1,612 фоизга ошиши, лалми ер майдони (X2) 1 фоизга оширилса, ЯХМ хажми (У2) 0,12 фоизга камайиши, саноатда ишлаб чикарилган махсулот хажми (X5) 1 фоизга оширилса, ЯХМ хажми (У2) 0,594 фоизга ва кишлок хужалик махсулотлари экспорти билан шугулланувчи корхоналар сони (X8) хажми 1 фоизга оширилса, ЯХМ хажми (У2) 0,628 фоизга ошиши аницланди. Курилган моделлар оркали экспорт хажми ва унга таъсир этувчи омилларнинг прогноз варианта ишлаб чикилди (6-жадвал).

Прогноз вариантлари ишлаб чициш учун моделдаги Х1, Х2^ Х3^ Х4^ Х5, Х6^ Хz Х8^ Х9, уз-гарувчиларнинг тренд тенгламаларини аницлашда MS Excel дастуридан фойдала-нилди.

Самарканд вилоятида жами экспорт, Х:

X

50,567 *

R2 =

ln(t) + 103,35; = 0,9194. (20)

Самарканд вилоятидаги жами экин майдони, Ху:

X2 = 6,3715 * t2 + 19,462 * t + 149,66;

R2 = 0,9335. (21)

Ушбу MS Excel дастуридаги тренд тенг-ламалар Eviews 9 дастурида аницланди. Турли статистик ахамиятлилик мезонла-ри ёрдамида текширилган тадбиркорлик субъектлари товар ва хизматлар хажми, регрессия тенгламасидан фойдаланиб ку-

рилган моделлар кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик фаолиятида яратилган товар ва хизматлар хажми хамда унга таъ-сир этувчи омилларнинг прогноз вариан-ти ишлаб чикилди (6-жадвал).

Самарканд вилоятида ялпи худу-дий махсулот хажми 2025 йилга бориб 70 439,35 млрд сум (2019 йил нархларида) булиши, бу эса 2019 йилдагидан 153 фоиз-га ошиши кутилган.

Жами экспорт хажми 318 135 АКШ долларни ташкил килади деб прогноз ки-линган.

Самарканд вилоятида 2019-2025 йил-лар учун тадбиркорлик субъектлари экс-порти хажми буйича прогнозда 2025 йил-га бориб вилоятда тадбиркорлик субъект-лари экспортининг умумий экспорт хаж-мидаги улуши усиши кузатилган.

Хулосалар

Сохани ривожлантириш буйича кабул килинган меъёрий-хукукий хужжатлар мамлакатимизда тадбиркорлик субъ-екларининг экспорт манбаларидан фой-даланиш куламини оширишга хизмат килмокда. Бу меъёрий хужжатлар ижро-сининг амалий натижаси сифатида мам-лакатимизда ракамли иктисодиёт плат-формаларидан фойдаланишни ривожлантириш масалаларини куриб чикиш зарур.

Тахлиллар шуни курсатмокдаки, уму-ман, экспорт самарадорлиги усиб бор-мокда. Бу эса тадбиркорлик субъектлари халкаро бозорда уз мавкeини мустахкам-лаши ва ракибларига нисбатан катта ракобат яратиши мумкин.

6-жадвал

Самарканд вилоятида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг экспорт фаолияти ва унга таъсир этувчи омиллар прогнози

Йиллар Жами экспорт (минг доллар) Я^М (млрд сум) Жами экин майдони Кишлок хужалик ма^сулотлари Саноат ма^сулотлари Экспорт билан шугулла-нувчи корхоналар сони

Сугориладиган ер майдони (минг га) Лалми ер майдони (минг га)

Етиштирилган ма^сулотлар (минг т) Экспорт (минг т) Ишлаб чикарилди (млрд сум) Тадбиркорлик субъектларининг улуши (млрд сум) Экспорт (мингдоллар) к ии лр аа ут х о о ^ ос § х ша им Саноат ма^сулотлари

№ Yi Y2 X1 X2 X3 X4 X5 X6 X7 X8 X9

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

2020 250485 40497,6 355,1 69,2 2079,2 5787 20313,6 13786,8 383271,0 381,0 160

2021 264015 45825,67 6187,8 69,8 1802,3 2814,3 26245,4 18901,0 457987,7 433,7 185

2022 277545 51483,88 170,8 70,4 1490,9 12080,2 33909,4 25912,2 547270,1 490,2 213

2023 291075 57472,23 160,0 71,0 1145,1 22010,7 43811,3 35524,3 653957,5 550,8 242

2024 304605 63790,72 148,8 71,6 764,9 32605,8 56604,7 48701,8 781443,1 615,2 274

2025 318135 70439,35 137,2 72,1 350,2 43865,5 73133,8 66767,5 933781,4 683,7 307

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шуни таъкидлаш керакки, куриб чи;и-лаётган курсаткичлар узгаришига таш;и ва ички омиллар, жумладан, кишлок; ху-жалиги махсулотларининг ра;обатбар-дошлиги хам таъсир курсатади.

1. Тадбиркорлик субъектлари экспор-тида самарадорликни бахолаш, экспорт фаолиятини инновацион ривожланти-риш, хал;аро бозорни комплекс таджик; ;илиш ва инновацион фаолият йуналиш-ларини ани;лаш, тадбиркорлик субъектлари экспортида ра;амли и;тисодиёт платформаларидан фойдаланиш салохия-тини ошириш буйича чора-тадбирлар ишлаб чи;иш, худуд ёки мамлакат экспорт тизимини исти;болли стратегияла-ри буйича бир ;атор ;арорлар ;абул ;и-лиш имкониятини беради.

2. Тадбиркорлик субъектлари экспор-тини ривожлантиришда ра;амли и;ти-содиёт платформаларидан фойдаланиш салохиятини ошириш буйича чора-тад-бирларни амалга ошириш худуд экспорт

тизимининг исти;болли стратегияларини ишлаб чи;иш имконини беради.

3. Экспорт самарадорлигини ошириш учун, аввало, унинг салохиятини ошириш ва ривожлантириш масалаларини тизим-ли тадки; ;илиш нуктаи назаридан ёнда-шув талаб этилади.

4. Тадбиркорлик субъектлари экспор-тини ра;амли и;тисодиёт технологияла-рининг курсаткичлари хажми таъсирини бахолашнинг инновацион фаолият сама-радорлигини белгилаш оркали ривожлантириш ма;садга мувофи;.

5. Тадбиркорлик субъектлари экс-портини ривожлантиришда ракамли иктисодиёт платформаларидан самара-ли фойдаланиш натижасида унинг икти-содий самарадорлиги ва техник курсат-кичларини яхшилашга эришиш мумкин. Уни бахолаш натижаси эса хизматларни тижоратлаштиришнинг мавжуд салохия-тидан фойдаланиш даражасини ифода-лайди.

08.00.00 - ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ 08.00.00 - ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08.00.00 - ECONOMIC SCIENCES

REFERENCES

1. To'rabekov S.Sh., Muxammedov M.M. Kichik biznes va xususiy tadbirkorlik sub'ektlarining eksport salohiyatini rivojlantirish istiqbollari iqtisodiyotning [Prospects for the development of export potential of small business and private entrepreneurship in the economy]. Realniy sektor ekonomiki -Real sector of the economy, 2016.

2. Tursunov R.T. Kichik biznes va tadbirkorlik sub'ektlar eksport salohiyati va uni oshirish yo'llari [Export potential of small business and entrepreneurship and ways to increase it]. Iqtisodiyot va innovasion texnologiyalar - Economics and innovative technologies, 2016, July - August, no. 4.

3. Ekonometrika [Econometrics]. Ed. I.I. Eliseeva. Moscow, Finance and statistics, 2003, p. 344.

4. Asteriou D., Hall S.G. Applied econometrics. A modern approach using Eviews and Microfit. Revised edition. New York, Palgrave Macmillan, 2007, p. 397.

5. Mamasoatov D.R. Tadbirkorlik sub'ektlari eksportida axborot-kommunikasiya texnologiyalaridan foydalanishni takomillashtirish [Improving the use of information and communication technologies in the export of business entities]. Tashkent, Economy-Finance, 2020, 120 p.

6. G'ulomov S.S, Ergashev R.X, Xamraeva S.N. Raqamli iqtisodiyot [Digital Economics]. Tashkent, 2020.

7. Abdullaev O.M, Fattoxov.A.A, Axmevov K. Raqamli iqtisodiyot [Digital Economics]. Tashkent, 2020.

8. Dadabaeva R.A, Shoaxmedova N.X, Ibragimova L.T. et al. Iqtisodiyotda axborot-kommunikasiyalar va tizimlar [Information and communication systems in the economy]. Tashkent,

9. Popov A.O Sovershenstvovaniye gosudarstvennogo upravleniya ekonomikoy na osnove vnedreniya informatsionnih texnologiy [Improving the state management of the economy based on the introduction of information technology]. Bulletin of the Moscow State University of Management, ser. Development of sectoral and regional management, 2007, no. 10 (10).

10. Laudon K.C., Laudon J.P. Management Information System: managing the digital firm. 11th Ed. Global Edition. Washington, Pearson, 2010, 653 p.

11. Obi T. The Innovative CIO and e-Participation in e-Government Initiatives. Amsterdam, IOS Press, 2010, 245 p.

12. Besanko D., Schanley M., Schaefer S. Economics of Strategy. 5th ed. 2009.

13. Gulyamov S.S. Rol IKT v povishenii effektivnosti antikrizisnih programm [The role of ICT in improving the effectiveness of anti-crisis programs]. Proceedings of the International conference devoted to the book of I.A. Karimov. World financial and economic crisis ways and measures to overcome it in the conditions of Uzbekistan. Tashkent, Fan Publ., 2010.

14. Alimov R.X., Begalov B.A Axborot-kommunikasiyalar bozorining shakllanishi va rivojlanishi [Formation and development of the information and communication market]. Tashkent, 2001.

Тацризчи: Исмоилова Г.Ф., и.ф.н., доцент, "Менежмент" кафедраси мудири, Мухаммад ал Хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университети.

2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.