Научная статья на тему 'Инновацион фаолиятни ривожлантиришнинг эмпирик таҳлили'

Инновацион фаолиятни ривожлантиришнинг эмпирик таҳлили Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
5
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инновацион фаолият / иқтисодий ўсиш / эконометрик таҳлил. / innovative activity / economic growth / econometric analysis.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мардонов Мамед Шавкатович

Ушбу мақолада республика миқёсидаги инновацион фаолият ва унга таъсир этувчи омиллар макро даражада таҳлил қилинган. Кўп омилли регрессия тенгламасидан фойдаланиб, инновацион маҳсулот, иш ва хизматлар ҳажми, натижавий белги, инновацион фаолият билан шуғулланадиган тадбиркорлик субъектлари, инновацион фаолиятга сарф қилинган маблағлар қиймати, инновацион фаолият билан шуғулланадиган ходимлар сони ва жорий қилинган инновациялар сони 2015–2020 йиллар кесимида омил белги сифатида олинган. Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шаҳрининг сўнгги 5 йиллик маълумотларидан фойдаланилган. STATA17 дастури “тасодифий таъсир (Random effect)” модели асосида таҳлил қилинган. Олинган натижалар Trend модели асосида график усулда башорат қилинган. Ҳисоб-китоб натижаларига кўра, эконометрик моделдаги ўзгарувчилардан ташқари бошқа омиллар таъсирини ўзгармас (constant) деб қабул қилиб, инфляцияни ҳисобга олмасак, 2025 йилга бориб инновацион маҳсулот, иш ва хизматлар ҳажми 2020 йилга нисбатан 84,1%, инновациялар сони эса 2,2 бараварга ошиши прогноз қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Empirical analysis of the development of innovative activities

This article analyzes innovations at the national level and the factors influencing them at the macro level. Multivariate regression equation was used to take the volume of innovative products and services as well as the numbers of employees and innovations introduced, as a factor indicator for the period of 2015–2020. The recent statistics covering the 5-year period from the Republic of Karakalpakstan, regions and the city of Tashkent have been reviewed, i.e. the number of observations made is 70. STATA17 was analyzed using the “Random effect” model. The results are presented graphically based on the “Trend” model. According to our calculations, assuming that the impact of factors other than variables in the econometric model is constant, excluding inflation, by the year 2025, the volume of innovative products and services is being projected to have increased by 84.1% and the number of innovations – by 2.2 times, compared to those of 2020.

Текст научной работы на тему «Инновацион фаолиятни ривожлантиришнинг эмпирик таҳлили»

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

UDC: 338.4:338.27 ORCID: 0000-0002-1011-7806

ИННОВАЦИОН ФАОЛИЯТНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ

ЭМПИРИК ТАХ,ЛИЛИ

Аннотация. Ушбу мацолада республика мщёсидаги инновацион фаолият ва унга таъ-сир этувчи омиллар макро даражада таулил цилинган. Куп омилли регрессия тенгламасидан фойдаланиб, инновацион маусулот, иш ва хизматлар уажми, натижавий белги, инновацион фаолият билан шугулланадиган тадбиркорлик субъектлари, инновацион фаолиятга сарф цилинган маблаглар циймати, инновацион фаолият билан шугулланадиган ходимлар сони ва жорий цилинган инновациялар сони 2015-2020 йиллар кесимида омил белги сифатида олинган. К,орацалпогистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шаурининг сунгги 5 йиллик маълумотларидан фойдаланилган. STATA17 дастури "тасодифий таъсир (Random effect)" модели асосида таулил цилинган. Олинган натижалар Trend модели асосида график усулда башорат цилинган. исоб-китоб натижаларига кура, эконометрик моделдаги узгарувчи-лардан ташцари бошца омиллар таъсирини узгармас (constant) деб цабул цилиб, инфляцияни уисобга олмасак, 2025 йилга бориб инновацион маусулот, иш ва хизматлар уажми 2020 йил-га нисбатан 84,1%, инновациялар сони эса 2,2 бараварга ошиши прогноз цилинган.

Калит сузлар: инновацион фаолият, ицтисодий усиш, эконометрик таулил.

Аннотация. В статье анализируется инновационная активность на национальном уровне и макроэкономические факторы, влияющие на нее. При помощи уравнения многомерной регрессии определяются факторные показатели: объем инновационной продукции, работ и услуг; количество предприятий, осуществляющих инновационную деятельность; стоимость инновационной деятельности; количество сотрудников, занятых инновационной деятельностью; количество занятых в инновационной деятельности; количество нововведений в 2015-2020 гг. Использовались данные Республики Каракалпакстан, областей и города Ташкента за последние 5 лет, т. е. количество наблюдений составило 70. Данные анализировались при помощи программы STATA17 на основе модели «Случайный эффект». Прогнозные показатели представлены графически на основе трендовой модели. Согласно расчетам, если предположить, что

Мардонов Мамед Шавкатович,

Тошкент давлат иктисодиёт университети Самарканд филиали "Бухгалтерия хдсоби, молия, солик ва статистика" кафедраси ассистенти, е-mail: mamed_104@mail.ru

ЭМПИРИЧЕСКИИ АНАЛИЗ РАЗВИТИЯ ИННОВАЦИОННОИ

ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Мардонов Мамед Шавкатович,

ассистент кафедры «Бухгалтерский учет, финансы, налоги и статистика» Самаркандского филиала Ташкентского государственного

экономического университета

«

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

влияние факторов, отличных от переменных в эконометрической модели, является постоянным, без учета инфляции, к 2025 году прогнозируется увеличение объема инновационных продуктов, работ и услуг на 84,1% по сравнению с 2020 годом, а также увеличится количество инновационных продуктов, нововведений в 2,2 раза.

Ключевые слова: инновационная деятельность, экономический рост, эконометрический анализ.

EMPIRICAL ANALYSIS OF THE DEVELOPMENT OF INNOVATIVE

ACTIVITIES

Mardonov Mamed Shavkatovich,

Assistant, the Department of «Accounting, finance, taxes and statistics» Samarkand Branch of the Tashkent State University of Economics

Abstract. This article analyzes innovations at the national level and factors influencing it at macro level. Multivariate regression equation was used to take the volume of innovative products and services as well as the numbers of employees and innovations introduced, as a factor indicator for the period of 2015-2020. The recent statistics covering the 5 yearlong periodfrom the Republic of Karakalpakstan, regions andfrom the city of Tashkent have been reviewed, i.e. the number of observations made 70. STATA17 was analyzed using the "Random effect" model. The results are presented graphically based on the "Trend" model. According to our calculations, assuming that the impact of the factors other than variables in the econometric model is constant, excluding inflation, by the year of 2025, the volume of innovative products and services is being projected to have increased by 84.1% and the number of innovations - by 2.2 times, compared to those of2020.

Keywords: innovative activity, economic growth, econometric analysis.

Кириш

Иктисодчилар анъанавий равишда инно-вацион жараённинг мух,им кисми сифатида билим таркалишини иктисодий усишни раг-батлантиришнинг асосий омили деб били-шади. Ушбу баёнотни бир нечта иктисодий муносабатлар х,ам куллаб-кувватлайди. Би-ринчидан, инновацион фаолият мах,сулот-ларни ракобатбардош килади хдмда бозор-ларга купрок чикаришга имкон беради. Шу маънода, мех,нат таксимоти халклар бойли-гининг мух,им элементи - бозорлар кенга-йишига боглик булиб, бу, уз навбатида, жуда куп инновацион жараёнларни камраб ола-ди. Иккинчидан, замонавий назарий ёнда-шувлар инновацияларни рагбатлантирувчи омилларни аник киритиш оркали инноваци-он фаолиятнинг долзарблигини таъкидлай-ди. Бундай х,олда реал иктисодиётдаги вокеа-лар микдорий курсаткичлардан ташкари кайси сифат узгарувчиларини х,исобга олиш

кераклигини ифода этади. Агар иктисодий мух,ит янгиликларни рад этса ёки улар-дан фойдалана олмаса, инновацион фао-лият тухтаб колади. Шунинг учун жамият инновацион фаолиятга таъсир курсатадиган ижтимоий мух,ит яратиши лозим.

Глобаллашган х,озирги даврда иктисодий усиш ялпи ички мах,сулот билан улчанади. Мамлакатимиз ялпи ички мах,сулотида ин-новацион фаолиятнинг улуши йилдан-йилга ошиб бормокда. Бу эса ушбу фаолиятга таъ-сир этувчи омилларни макро даражада эко-нометрик тах,лил килишни такозо килади. Иктисодиётнинг инновацион ривожланаёт-ганлигини ифодаловчи курсаткичлар тарки-бида инновацион фаолият улушини кандай аниклаш мумкин, инновацион фаолиятга кайси омил кандай таъсир курсатмокда, кор-хоналарда инновацион фаолият ривожлани-шининг тадбиркорлик ва иктисодий усиш-га таъсири кандай каби саволларга жавоб

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

топиш ва инновацион фаолиятни эмпирик тахлил килиш учун эконометрик (Random Effect) моделдан фойдаланамиз.

Инновацион жараён ва ицтисодий усиш

Инновацион фаолиятнинг таърифлари ва бошка фаолиятдан фаркли жихатларини куплаб олимлар уз илмий ишларида очиб берган. Хусусан, Фабергер инновация ва их-тиро уртасидаги мухим фаркни куйидагича ажратиб курсатади: «Ихтиро - бу янги мах-сулот ёки жараён учун гоянинг пайдо були-ши, инновация эса уни амалга оширишга ка-ратилган биринчи уринишдир» [1]. Бу икки тушунча бир-бири билан чамбарчас боглик булса-да, аслида, бир-биридан фарк килади. Аммо куп холларда иккаласи уртасида сези-ларли кечикиш мавжуд. Энг мухими, ихтиро ва инновациялар уртасидаги катта фарк шундаки, ихтиро хар кандай жойда пайдо булиши мумкин, инновация эса, асосан, бир неча хил имкониятлар, билимлар, манбалар ва куникмалар бирлашадиган шароитларда юзага келади. Шу маънода, тадбиркорлар новатор булиши, яъни инновацион фаолият билан доимо шугулланиши даркор.

Тадбиркорлар инновацион карорлар кабул килишнинг дастлабки шарти сифатида прогнозларни белгилайдилар. Шу нуктаи назардан, иктисодий бакувват булган тад-биркор юкори фойда олишга эришади, яъни инновацион фаолият туфайли махсулотнинг сифати яхшиланади. Бу эса юкори фойда олиш имкониятига эга булган тадбиркор учун кулай имконият хисобланади. Шунинг учун инновацион фаолият ишлаб чикариш каналларига олиб боради ва иктисодий усиш хамда ривожланишни таъминлайди.

Друкер [2] эса: "Инновация - бу тадбир-корлик фаолиятидаги асосий жараён бу-либ, бизнесни ривожлантиради, корхоналар инновацион фаолиятни амалга ошириши натижасида уларнинг янгиликлари бошка тадбиркорларни уз фаолиятини ривожлан-тириш ва купрок янгилик яратишга ундай-ди. Натижада икки томонлама иктисодий фаолият учун янги имкониятлар яратилади. Бу эса инновацион фаолиятни рагбатланти-ради, иктисодий усиш жараёнига ижобий таъсир курсатади", - деб таъкидлайди.

Материаллар ва методология

Миллий иктисодиётимизнинг турли тар-мокларида корхоналар инновацион фаолият билан шугулланиб келмокда. ^уйида ушбу фаолият кай даражада миллий иктисодиёти-миз усишига таъсир килиши мумкинлигини тахлил килиб чикамиз. Олинган маълумот-лар 5 йиллик, яъни 2015-2019 йилларни уз ичига олади, кузатувлар сони 70 тани ташкил килади [3]. Бунинг учун эконометрик моделдан фойдаланган холда, ^оракалпогис-тон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент шахрида инновацион махсулот, иш ва хиз-матлар хажмини эрксиз узгарувчи (у), ху-дудлар кесимида жорий килинган иннова-циялар сони (х1), инновацион фаолиятга ки-линган харажатлар (х2), инновацион фаолият билан шугулланадиган корхоналар сони (х3), илмий-тадкикот билан шугулланадиган хо-димлар сони (х4), шундан фан докторлари (х5), фан номзодлари, фалсафа докторлари сони (х6) ва давр (х7 )ни эркли узгарувчи сифатида белгилаймиз. Ушбу панель маълу-мотлар эконометрик бахолаш учун бир неча афзалликларга эга. Хусусан, даврлар уртасидаги богликликни таъминлайди хамда индивидуал хусусиятга эга булиб, вактни бош-кариш имконини беради.

Инновацион фаолият ва унга таъсир этувчи омиллар уртасидаги богликликни тахлил килиш учун ушбу тадкикот модели-дан фойдаланамиз ва куйидаги регрессия тенгламасини тузамиз:

у= а0+а1х1+ а2х2 + а7х7+е1 (1)

У= а0+а1х1+ а2х2+ азхз+ а4х4+ а7х7+е! (2)

У= а0+а1х1+а2х2+азхз+а4х4+а5х5+абхб+а7х7+е. (3)

Инновацион фаолиятга доир тенгламада: а0 - озод сон, фаолият билан шугулла-ниш булмаганда, яъни тенгламадаги эркли узгарувчилар (х.) нолга тенг булганда хам инновация даражаси;

а. - коэффициентлар булиб, таъсир этувчи омилларнинг таъсир даражасини билдиради;

е. - стандарт хатолик. Тадкикот натижалар Танланган эконометрик модель купин-ча мамлакат ёки минтакаларни макро даражада тахлил килишда кулланилади.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Шунинг учун кузатувларни турли дара-жада кузатишга имкон беради [4]. STATA

дастуридан фойдаланган холда, маълу-мотларни тахлил киламиз (1-жадвал).

1-жадвал

Тупланган узгарувчиларнинг статистик тахлили*

Узгарувчилар Уртача киймат Стандарт OFИШ Минимум киймат Максимум киймат

Инновацион махсулот, иш ва хизматлар хажми, млрд сум (у) 618672,1 1627910 114,1 9674505

Худудлар кесимида жорий килинган инновациялар сони, дона (х1) 239,3143 467,1033 2 2166

Инновацион фаолиятга килинган харажатлар, млн сумда (х2) 297981,8 612515,7 1158,3 3565027

Инновацион фаолият билан шугулланадиган корхоналар сони (х3) 136,4286 192,2491 4 911

Илмий-тадкикот билан шугулланадиган ходимлар сони (х4) 1886,229 2798,651 543 15361

Фан докторлари сони (х5) 114,7386 207,7244 11 899,3

Фан номзодлари хамда фалсафа докторлари сони (х6) 459,3186 677,6269 67,2 3010,7

Вакт, йилларда (х7) 2017 1,424425 2015 2019

*%ар бир гурууда кузатувлар сони N=70 тани ташкил цилади.

Юкоридаги жадвал маълумотларидан куришимиз мумкинки, барча узгарувчи-ларда стандарт огишнинг катталиги узгарувчиларнинг минимум ва максимум кий-матлари орасидаги фарк катталиги билан боглик. Чунончи, худудлар кесимида жо-рий килинган инновациялар сони (х3)нинг максимум киймати 2166 та булса, минимум киймати 2 тани ташкил этган. Ушбу холатни инновацион фаолиятга килинган харажат (х2)ларда хам кузатиш мумкин. Шунинг учун узгарувчиларнинг уртача киймати стандарт огишдан кичик булган. Бундай натижа худудлар кесимида инновацион фаолият билан шугулланиш дара-жаси турлича эканлигидан дарак беради.

Логорифмик-чизикли эконометрик мо-делдан фойдаланиб, натижаларни тахлил килдик. Дастлаб инновациялар сони (х^, инновацион фаолиятга килинган харажат-лар (х2) ва вакт (х7)ни эконометрик моделга кушиб 1-тенгламани, инновацион фаоли-

ят билан шугулланадиган корхоналар (х3) ва илмий-тадкикот билан шугулланадиган ходимлар сони (х4)ни кушиб 2-тенгламани х,амда фан докторлари (х5), фан номзодлари ва фалсафа докторлари сони (х6)ни кушиб 3-тенгламани х,осил киламиз.

Эконометрик моделнинг 1-тенгламасида худудлар кесимида жорий цилинган инновациялар сони (х) инновацион фаолият даро-мадига ижобий таъсир курсатган. 95% эх,ти-моллилик даражасида х1 нинг 1% га ошиши инновацион фаолият даромадлари (у)нинг 0,518% га усишига олиб келган. 2- ва 3-тенг-ламаларда эса эх,тимоллик даражаси 90% дан кам, шунинг учун олинган натижа статистик мухим эмас.

Инновацион фаолиятга цилинган хара-жатлар (х.)нинг инновацион фаолият нати-жаларига таъсири ижобий, лекин статистик мухим эмас. Бундан ушбу фаолиятга килин-ган харажатлар самарали ишлатилмаган, де-ган хулосага келиш мумкин.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

2-жадвал

Эконометрик модель натижалари

№ Узгарувчилар (1) ln_y (2) ln_y (3) ln_y

1 Худудлар кесимида жорий килинган 0,518** 0,200 0,105

инновациялар сони (ln х1) (0,228) (0,226) (0,242)

2 Инновацион фаолиятга килинган харажатлар 0,190 0,119 0,059

(1п_х2) (0,203) (0,183) (0,188)

3 Инновацион фаолият билан шугулланадиган 0.613*** 0,673***

корхоналар сони (1п_х3) (0,200) (0,215)

4 Илмий-тадкикот билан шугулланадиган 0,513* -0,138

ходимлар сони (1п_х4) (0,292) (0,703)

5 Фан докторлари (1п_х5) 0,890 (0,590)

6 Фан номзодлари хамда фалсафа докторлари сони (1п_х6) -0,422 (0,713)

7 Вакт (1п_х7) 0,306 0,180 0,140

Озод хад (а0 - const) 6,282*** 2,573 7,024*

(1,646) (2,310) (3,649)

Детерминация коэффициенти (R2) 0,37 0,49 0,51

Эслатма: * p < 0,1, ** p < 0,05, *** p < 0,01 аницликдаги эутимоллик даражаси. Цавс ичидаги курсаткичлар стандарт хатолик уисобланади.

Инновацион фаолият билан шугулланади-ган корхоналар сони (х) инновацион фаолият-дан олинган даромадлар (у)га ижобий таъсир курсатган, яъни 2- ва 3-тенгламада келтирил-ганидек, корхоналар сонининг 1% га усиши мос равишда натижавий белгининг (у) 0,61% ва 0,67% га ошишига олиб келган.

Илмий-тадцщот билан шугуллана-диган ходимлар сони (х)нинг 90% эхти-моллилик даражаси тенгламада (2) 1% га усиши инновацион фаолиятдан олинган даромаднинг 0,513% ошишига олиб келган. 3-тенгламада ходимлар сони натижавий омил (у) билан узаро салбий таъсирга эга, лекин статистик мухцм эмас. Бунинг сабаби фан докторлари (х5), фан номзодла-ри хамда фалсафа докторлари сони (х6)ни моделга кушиш натижасида асосий таъсир этувчи омилнинг булинишидир.

Фан докторлари (х5), фан номзодлари ва фалсафа докторлари (х6)нинг инноваци-он фаолият натижасига таъсири статистик мухим эмас. Бунинг асосий сабаби инновацион фаолият билан шугулланадиган корхо-наларда илмий даражага эга фан докторлари ва фан номзодларининг етишмаслиги билан богликдир.

Инновацион фаолиятнинг 2015-2019 йиллардаги (х7) тахлилида уртача йиллик усиш суръатлари 14,0% ни ташкил кил-са-да, ушбу курсаткич статистик мухим эмас. Эконометрик моделда акс эттирил-маган бошка омиллар таъсири 1-тенгламада p < 0,01 булганда, 1% га усиши инновацион фаолият даромадларининг 6,282%, 3-тенг-ламада эса 7,024% ошишига олиб келган (p < 0,1). Ушбу коэффициентнинг юкори-лиги ва республикамиздаги иктисодий рагбатлантириш тадбиркорларнинг уз фа-олиятини кенгайтиришига олиб келади. Иктисодий фаоллик эса тадбиркорлар учун янги имкониятлар яратади ва мазкур имко-ниятлардан фойдаланишга булган кизики-шини оширади.

Энди биз прогноз курсаткичларни хисоб-лаш учун эркли узгарувчининг вакт буйича узгаришини аниклаб, инновацион махсулот, иш ва хизмат хажмининг 2-жадвалда кел-тирилган курсаткичларини Trend модели асосида график усулда 2020 йилга олдинги беш йил учун маълумотларнинг уртачасини прогноз курсаткичи сифатида кабул килиб, 2021-2025 йиллар учун прогнозни хисоблаб чикамиз (3-жадвал).

MKTMCOflMET OAH^APM ЭКOНOMMЦЕСКMЕ HAyKM ECONOMIC SCIENCES

3-^agBa.

Pecny6.HKaMH3ga ннновацнон Maxcy.oT, um Ba xu3MaT.ap ^a^MHHHHr

nporH03 ^HHMaT^apH

Hunnap HHHOBauHöH Max.cy.noT, um Ba xH3MaT.ap xa/KMH, m.h cyMga ^opHH KH.iHHraH HHHoBauHn- nap cohh HHHoBauuoH $ao.HHTra KH.HHraH xapa^aT.ap, m.h cyMga KopxoHa-nap cohh h.mhh TaaKHKoT ön.iaH myFynnaHraH xogHMnap cohh ®aH goKTop-napu cohh ®aH hom3oa-napu Ba PhD.ap cohh

2015 3623097.962 2193 5394983.02 2189 20844 1446 5832

2016 5096374.736 2727 2066341.08 2514 19769 1227 4891

2017 6303464.803 2761 2347707.81 2050 16028 1097 3701

2018 5544683.002 3114 2240411.27 2030 18988 1165 3935

2019 6525707.986 4418 4454075.19 2462 31202 1867 7277

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2020 7126209.392 4923 5206508.36 2689 35256 1998 9356

2021 8312741.441 5646 4097878.7 2541 34480 1915 7925

2022 9318013.397 6628 4348710.88 2611 38839 2082 8788

2023 10444854.36 7781 4614942.69 2684 43749 2264 9744

2024 11708082.92 9134 4897424.48 2758 49279 2462 10805

2025 13123958.48 10722 5197249.02 2834 55509 2678 11981

Ymöy MaMyMoraap acocuga, xucoö-KHT0ÖHMH3ra Kypa, öom^a экономeтpнк mo-ge^garH y3rapyBHH^apgaH Tam^apu öom^a OMumap TatcupuHH y3rapMac (constant) geö Kaöy^ KH^caK, 2025 Hunra öopuö hhho-вaцнон Ma^cy^OT, Hm Ba xroMaraap x,a^MH 2020 HH^ra HucöaTaH 84,1%, ннновaцнa^ap

cohh эca 2,2 öapaBapra omumu nporHO3 kh-HHHgH. PacMga pecnyÖHHKaMroga ннновaцн-oh Maxcy^OT, um Ba xroMaraap x,a^MHHHHr y3rapumu TacBup^aHraH. YHga x - fiu^^ap, y - yKuga эca ннновaцнон Max,cyroT, um Ba xu3MaT^ap x,a^MHHHHr ^oropu^MHK KHHMa-th aKC эттнpн^гaн.

PacM. Pecny6^HKaMH3ga нннoвaцнoн Maxcy.oT, Hm Ba xu3MaT.ap ^a^MHHHHr nporHö3H

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

Хулосалар

Юкорида эконометрик моделдан фойда-ланган х,олда, инновацион фаолият ва унга таъсир этувчи омилларнинг инновацион фаолият даромадига таъсири урганилди ва куйидаги хулосаларга келинди:

1. Инновацион мах,сулот, иш ва хизмат-лар хджмига ушбу фаолият билан шугул-ланадиган корхоналар сони 67,3% таъсир килиши аникланди. Инновацион фаоллик-нинг юкори даражаси янги ишбилармонлик имкониятларини яратади, яъни тадбиркор-лар юкори даражадаги ракобатбардошлик мах,сулотларини етказиб бериш оркали янги бозорлар ва бизнес имкониятларига кириш-га кизикиш билдиради.

Инновациялар ушбу имкониятни осон-лаштиради ва шу билан тадбиркорлар-нинг янги технологик жараёнларни жо-рий этишга булган кизикишини ошира-ди. Демак, инновацион фаолият билан шугулланадиган корхоналар сонини оши-риш хдмда мавжуд корхоналар фаолия-тини рагбатлантириш максадга мувофик.

2. Йилдан-йилга инновацион фаолият билан шугулланиш даражаси ошиб борган. Бу курсаткич сунгги 5 йилликда уртача 14% ни ташкил этган. 2016 йилда валютани ли-бераллаштириш натижасида даврий ракам-ларда кескин фарклар кузатилган. Шунинг учун х,ам вакт (йиллар) узгариши (х7) статистик жихдтдан мух,им эмаслигини курсат-ган.

3. Инновацион фаолият билан богли; харажатларни йигиш учун бухгалтерия хи-собида алохида тизим мавжуд эмас. Бунинг натижасида инновацион фаолиятга доир х,и-собот курсаткичларини тулдиришда муам-молар учраб турибди. Тахлиллар шуни кур-сатдики, инновацион фаолиятга сарфланган пул маблагларидан самарали фойдаланиш юкори даражада эмас. Шунинг учун хам ушбу фаолиятга килинган харажатлар статистик мухим эмаслигини курсатган.

4. Инновацион фаолият натижасига кура, фан докторлари сони (х5) ижобий, фан ном-зодлари сони (х6) эса салбий таъсирга эга, лекин статистик мухим эмас. Демак, бундан ишлаб чикариш, фан ва инновацион фаолият уйгунлашуви яхши йулга куйилмаган, де-ган хулосага келишимиз мумкин. Шу боис ишлаб чикариш, фан ва инновацион фаоли-ят тизими ролини ошириш учун олий таъ-лим, илмий тадкикот марказларининг ишлаб чикарувчилар билан хамкорлигини ошириш ва амалиётга асосланган таълим тизимини жорий килиш керак.

Инновацион фаолият ва тадбиркорлик иктисодий фаолиятни кучайтиради, уз нав-батида, инновациялар тадбиркорлик фаолия-тига ижобий таъсир курсатади. Инновацион фаолият билан шугулланадиган корхоналар сонини иктисодий куллаб-кувватлаш орка-ли инновацион фаолият даромадлари, пиро-вардида, мамлакат ялпи ички махсулотини хам ошириш мумкин.

REFERENCES

1. Fagerberg J. Innovation: A guide to literature. In J. Fagerberg, D.C. Mowery & R.R. Nelson (Eds.), The Oxford handbook of innovation. Oxford, Oxford University Press, 2006, pp. 1-27. DOI: 10.1093/oxrep/grx001/.

2. Drucker P.F. The discipline of innovation. Harvard Business Review, 1998, no. 76 (6), pp.149-157.

3. O'zbekistonda ilm-fan va innovasion faoliyat. Statistik to'plami [Science and innovation in Uzbekistan. Statistical collection]. Statistics Committee, 2020. Available at: http://www.stat.uz/.

4. Wooldridge J. M. Introducción a la econometría. Un enfoque moderno: un enfoque moderno (In Spanish) [Introduction to econometrics. A modern approach: a modern approach]. Editorial Paraninfo, 2006.

MKTMCOflMET OAHAAPM ЭKОHОMMHEСKME HAyKM ECONOMIC SCIENCES

5. Muqumov Z.A. Innovatsion faoliyat xarajatlari hisobi va auditini takomillashtirish masalalari («O'zneftegazmash» AK korxonalari misolida). Monografiya [Issues of improving the accounting and audit of innovation costs (on the example of Uzneftegazmash). Monograph]. Tashkent, Science and Technology, 2013, 154 p.

6. Mardonov M. Korxonalar innovatsion faoliyati va uning natijalarini ifodalovchi ko'rsatkichlar tizimi va baholash masalalari [The system of indicators and evaluation of innovative activities of enterprises and their results]. "Servis" ilmiy-amaliy jurnali - Scientific-practical journal «Service». Samarkand, Samarkand institute of economics and services, 2020, 2nd special issue, pp. 23-27.

7. Rizaev N.K. Respublikamizning innovatsion rivojlanishida intellektual mulk obyektlarining roli [The role of intellectual property in the innovative development of the Republic]. Xalqaro moliya va hisob" ilmiy elektron jurnali - Scientific electronic journal «International Finance and Accounting», 2018, June 3, no. 3.

8. Mardonov M. Korxonalarda innovatsion faoliyatni moliyalashtirish manbalari hisobini takomillashtirish [Improving the sources of financing of innovative activities in enterprises]. "Iqtisodiyot va innovasion texnologiyalar" ilmiy jurnali - Scientific journal «Economics and Innovative Technologies», Tashkent, 2021, no. 1, pp. 85-95.

9. Mardonov M., Kyrmizoglou P., Sanaev G. Organizational and methodological aspects of the audit of innovative products. Central European Review of Economics & Finance, Tashkent, 2014, vol. 4, no. 1, pp. 79-87.

10. Mardonov M.Sh. Issues in Accounting Systems Design to Report Innovation in Organizations. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 2021, vol. 24, no. 2, pp. 68-72.

11. Manso G., Balsmeier B., Fleming L. Heterogeneous innovation over the business cycle. Working Paper, University of California at Berkeley, 2017.

12. Rizayev N.K. Intellektual mulk obyektlari hisobi va tahlilini tashkil etish metodologiyasi. Iqtisodiyot fanlari doktori (DSc) dissertatsiyasi avtoreferati [Methodology of the organization of the account and the analysis of objects of intellectual property, the abstract of the dissertation of the doctor of economic sciences (DSc)]. Tashkent, 2019.

13. Po'latov M.E. Intellektual kapital hisobi va auditi metodologiyasini takomillashtirish. Iqtisodiyot fanlari doktori (DSc) dissertatsiyasi avtoreferati [Improving the methodology of accounting and auditing of intellectual capital. Author's abstract of the dissertation of the doctor of economic sciences (DSc)]. Tashkent, 2017.

TaKpH3HH: A. AnHKynoB, hkthcoahct ^aanapu goKTopu, «HopBaHH-HKga hkthcoahh caMapagop-HK Ba GyxranTepua x,hcoöh» Ka^egpacu Mygupu, CaMap;aHg BeTepHHapua Meg^H-Ha HHcrmyTH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.