Научная статья на тему 'ТАДБИРКОРЛИК КОРХОНАЛАРИДА ЭКСПОРТ КЎЛАМИНИ ОШИРИШДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ТАДБИРКОРЛИК КОРХОНАЛАРИДА ЭКСПОРТ КЎЛАМИНИ ОШИРИШДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бизнес / иқтисод / самарадорлик / тадбиркорлик / муҳит / тадбиркорлик фаолияти / рақамли технологиялар / илмий лойиҳалар / интернетсавдо. / business / economics / efficiency / entrepreneurship / environment / entrepreneurial activity / digital technologies / scientific projects / online commerce.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Расулов Шавкат Шароф Ўғли

Ушбу мақолада тадбиркорлик фаолиятида экспорт салоҳиятини оширишда рақамли технологияларининг ўрни хамда мамлакатимизда ишлаб чиқариш қувватларидан самарали фойдаланиш орқали экспорт салоҳиятини ошириш масалалари кўрилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE POSSIBILITIES OF USING DIGITAL TECHNOLOGIES TO INCREASE THE SCALE OF EXPORTS IN COMMERCIAL ENTERPRISES

In this article, the role of digital technologies in increasing export potential in business is considered in the issues of increasing export potential through the effective use of production facilities in our country.

Текст научной работы на тему «ТАДБИРКОРЛИК КОРХОНАЛАРИДА ЭКСПОРТ КЎЛАМИНИ ОШИРИШДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

ТАДБИРКОРЛИК КОРХОНАЛАРИДА ЭКСПОРТ КУЛАМИНИ ОШИРИШДА РАЦАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

ИМКОНИЯТЛАРИ

Расулов Шавкат Шароф ^ли

Жиззах политехника институти, "Ицтисодиёт ва менежмент " кафедраси

катта уцитувчиси

shavkat-rasulov@mail. ru

Аннотация: Ушбу маколада тадбиркорлик фаолиятида экспорт салохиятини оширишда ракамли технологияларининг урни хамда мамлакатимизда ишлаб чикариш кувватларидан самарали фойдаланиш оркали экспорт салохдятини ошириш масалалари курилган.

Калит сузлар: бизнес, ицтисод, самарадорлик, тадбиркорлик, мууит, тадбиркорлик фаолияти, рацамли технологиялар, илмий лойи^алар, интернет-савдо.

ВОЗМОЖНОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЦИФРОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ ДЛЯ УВЕЛИЧЕНИЯ МАСШТАБОВ ЭКСПОРТА НА КОММЕРЧЕСКИХ

ПРЕДПРИЯТИЯХ

Расулов Шавкат Шараф угли

Старший преподаватель кафедры экономики и менеджмента Джизакского

политехнического института

shavkat-rasulov@mail. ru

Аннотация: В этой статье роль цифровых технологий в увеличении экспортного потенциала в предпринимательской деятельности рассматривается в вопросах увеличения экспортного потенциала за счет эффективного использования производственных мощностей в нашей стране.

Ключевые слова: бизнес, экономика, эффективность, предпринимательство, окружающая среда, предпринимательская деятельность, цифровые технологии, научные проекты, интернет-торговля.

THE POSSIBILITIES OF USING DIGITAL TECHNOLOGIES TO INCREASE THE SCALE OF EXPORTS IN COMMERCIAL ENTERPRISES

Rasulov Shavkat Sharof ugli

Senior Lecturer at the Department of Economics and Management of the Jizzakh

Polytechnic Institute

shavkat-rasulov@mail. ru

Abstract: In this article, the role of digital technologies in increasing export potential in business is considered in the issues of increasing export potential through the effective use of production facilities in our country.

Keywords: business, economics, efficiency, entrepreneurship, environment, entrepreneurial activity, digital technologies, scientific projects, online commerce.

КИРИШ

Иктисодиётимизни бaркaрор Ba сaмaрaли ривожлaнтириш борaсидa aManra ошириб келинaётгaн ислоx1отлaр кис^ Ba^r ичидa иктисодиётдa чукур тaркибий yзгaришлaрни aManra ошириш, ишлaб чи^риш Ba хизмaт кyрсaтишни ривожлaнтириш, ax1оли дaромaдлaрининг Усишини тaъминлaш, кичик бизнес Ba тaдбиркорлик сохдсини бaркaрор ривожлaнтириш, бaнк-молия тизими фaолиятини мyстax1кaмлaш, илмий лойиx1aлaрни ишлaб чикишдa ax1aмиятли ютуктар кулга киритилди.

Узбекистон Респyбликaси Президентининг '^к^мли иктисодиёт Ba электрон x1yкyмaтни кенг жорий этиш чорa-тaдбирлaри тyFрисидa"ги 2020 йил 28 aпрелдaги, ПК-4699-сонли Кдрори aсосидa 2023 йилгa келиб рaкaмли иктисодиётнинг мaмлaкaт ялпи ички мax1сyлотидaги улушини 2 бaрaвaргa кyпaйтиришни нaзaрдa тyтилгaн. Иктисодиётни ривожлaнтириш стрaтегияси сaноaт, хизмaт кyрсaтиш сохдси Ba кишлок хyжaлигини рaвнaк топтириш, тaдбиркордa тaшaббyскорликни кyчaйтириш, молиявий ресyрслaр билaн тaъминлaш кaби омиллaргa aсослaнaди. Иктисодиётдa чукур тaркибий yзгaришлaрни aмaлгa ошириш хдсобига 2035 йилгa бориб, мaмлaкaт ялпи ички мax1сyлоти 122 миллиaрд доллaргa еткaзилaди. Усиш сyръaтининг бyндaй кyлaмини белгилaшдa ЯИМнинг номинaл усиши, иктисодиёт сaмaрaдорлиги, ax1оли жон бошигa дaромaдлaр ошиши хдсобга олингaн.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ

Рaкaмли иктисодиёт - бу иктисодий, ижтимоий Ba мaдaний aлокaлaрни рaкaмли технaлогиялaрни кУллaш aсосидa aмaлгa ошириш тизимидир. Бaъзидa y интернет иктисодиёти, янги иктисодиёт ёки веб-иктисодиёт деган терминлaр билaн хaм ифодaлaнaди.

1995 йилдa aмерикaлик дaстyрчи Николaс Нетропонте '^^мли иктисодиёт" терминини aмaлиётгa киритди. X,озирдa бу истилохди бутун

дунёдаги сиёсатчилар, иктисодчилар, журналистлар, тадбиркорлар деярли барча кулламокда.

2016 йилда Бутунжахон банки дунёдаги ракамли иктисодиётнинг ахволи хакида илк марта маъруза эълон килди.

Иктисодиёт ва жамиятнинг "ракамлаштириш" жараёни (инглиз тилида -digitization яъни, ракамлаштириш, баъзан эса дигитализатион яъни ракамлаштирилиши маъносини билдиради) хакида гапирганда, биринчи навбатда, терминологияга аникдик киритиш керак. Энг кенг маънода "ракамлаштириш" жараёни, одатда, ракамли технологияларни кенг куллаш ва ассимиляция килиш ташаббуси билан бошланган ижтимоий-иктисодий узгаришни англатади. Ракамли иктисодиёт тушунчасига бир катор таърифлар берилган. Жумладан, профессор Б.Иванов "Ракамли иктисод - хакикатимизни тулдирадиган virtual мухит" деб таъриф берган профессор Д.Кунгуровнинг фикрича, "ракамли иктисод" атамасига иккита - классик ва анъанавий ёндашиш мавжуд [1]. Ракамли технологиялар асосида иктисодиётнинг ва електрон товар ва хизматлар ексклюзив домен тавсифловчи ракамли иктисод: биринчи ёндашув "классик" деб номланиб, классик мисоллар - телетиббиёт, масофавий таълим, дори-дармонларни сотиш (филмлар, телевизорлар, китоблар ва бошкалар). Иккинчи ёндашув: "ракамли иктисод" илгор ракамли технологиялардан фойдаланган холда иктисодий ишлаб чикаришдир. М.Л. Калужский ракамли иктисодиёт - иктисодий интернет фаолияти, шунингдек, шакллари, усуллари, воситалари ва уни амалга ошириш алока мухитидир, деб таърифлаган [2]. Манбаларда келтирилишича "Ракамли иктисодиёт" иктисодиётнинг бундай тури маълум даражада амалда ишлайдиган турдаги model хисобланади. Ракамли иктисодиёт - бу ишлаб чикариш комплекси, инсон учун хаёт ва кулайликни таъминлайдиган махсулот ва хизматларни яратадиган ишлаб чикариш тизими булиб, у ерда маълум бир кибер-жисмоний (киберфизическая) тизим пайдо булади. Фикримизча, ракамли иктисодиёт бу ишлаб чикариш комплекси инсонлар учун кулайликларни таъминлайдиган махсулот ва хизматларни яратадиган виртуал мухит булиб, ракамли технологиялардан фойдаланган холда иктисодий ишлаб чикариш тизими саналади [2]. Ракамли иктисодиётга булган кизикиш жамият ва иктисодиётда руй берган жиддий узгаришлар туфайли сезиларли даражада усди. Замонавий технологиялар ва платформалар мижозлар, хамкорлар ва давлат ташкилотлари билан шахсий мулокотни минималлаштириш хисобига корхоналар ва жисмоний шахсларга харажатларни кискартиришга ёрдам берди, шунингдек, узаро мулокотни янада тез ва осон йулга куйишга имконият яратди.

ТЛДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Давлатимиз рахбари томонидан илм-маърифатга алохида ургу беришлари ва бу оркали ракамли иктисодиётни ривожлантириш масалаларини кун тартибига куйишлари Узбекистон танлаган йул факат бир манзилга олиб боришини, яъни иктисодий-ижтимоий, сиёсий жихатдан кучли, бозор иктисодиёти конунлари тулик амал киладиган жамият куришнинг янги боскичига утганимизни яккол ифода этади. Шу билан бирга, ракамли иктисодиётни ривожлантириш буйича аник микдор курсаткичлари хам белгиланган булиб, даврий жихатдан 2020-2023 йилларни камраб олади. Хусусан: 2020-2021 йилларда барча согликни сакдаш муассасалари, мактаблар ва мактабгача таълим ташкилотларини, шунингдек, кишлоклар ва ма^аллаларни юкори тезликдаги Интернет тармогига улаш хамда алока хизматлари сифатини оширишни, ракамли инфратузилмани тулик модернизация килиш ва замонавий телекоммуникация хизматларидан барча худудларда фойдаланиш имкониятини таъминлаш, 2022 йилга кадар электрон давлат хизматлари улушини 60 фоизгача етказишни хдмда 2023 йилга келиб ракамли иктисодиётнинг мамлакат ялпи ички махсулотидаги улушини 2 бараварга купайтиришни кузда тутади.

Хрзирги кунда жахон экспорти ривожланишининг глобал тенденцияси электрон сотувлар ва онлайн экспортнинг усиши хисобланади. Ташки бозорга йуналтирилган уз Интернет-савдо сайтини яратишдан фаркли уларок, куплаб экспорт килувчи компаниялар аллакачон тасдикланган Интернет-савдо сайтларидан фойдаланишни маъкул куришади. Улар электрон тижорат савдосини бошлашда энг паст нархни таъминлайди. Хрзирги вактда турли хил товарлар ва хизматларни сотишни таъминлайдиган куплаб электрон савдо майдончалари мавжуд. Энг машхур ракамли платформалар каторида Alibaba, Aliexpresse, eBay, Атагоп, Etsy ва бошкаларни кайд этиш мумкин. Ракамли савдо технологияларидан фойдаланиш катта молиявий сармояларсиз харидорлар сонини кескин ошириши мумкин, бу бизнес учун жуда фойдали жараён хисобланади [3].

Шуни таъкидлаш керакки, бугунги кунда куп тармокли бозорлар мавжуд, хусусан, АНЬаЬа.сот, шунингдек, тор профилли ракамли платформалар фаолияти муайян махсулот ёки географик жойлашувга каратилган. Одатда, йирик халкаро бозорлар максадли аудиторияни аниклаб олиш ва миллий узига хосликларни хисобга олиш учун доменлар билан минтакавий филиалларни яратади, Булар жумласига Франция ва Буюк Британия каби давлатларни киритишимиз мумкин. Хитой онлайн сотишда етакчи хисобланади, у бутун дунё буйлаб сотувчилар ва харидорларга хизмат курсатадиган куплаб бозорларга эга. Энг машхур бозорларга:"АНЬаЬа", "Aliexpress", "еВау", "Атагоп" киради. "АНЬаЬа.сот" электрон платформаси дунёдаги энг йирик электрон лойихалардан биридир. Руйхатдан утган фойдаланувчилар сони 240 та мамлакат ва

минтакалардан келган 260 миллиондан ортик одамни ташкил этади, улар ойига 185 миллионта харидни амалга оширмокдалар. Alibaba - ташки бозорларга чикишни анча осонлаштирадиган, харидорлар ва сотувчилар уртасида асосий алока амалга ошириладиган онлайн дукон, шунингдек, B2B бозор майдонларининг бизнес моделини амалга оширади. Alibaba ишлаб чикарувчилар, сотувчилар ва истеъмолчилар учун бутун дунё буйлаб товарлар ва хизматларни такдим этадиган ягона ахборот савдо майдонини ташкил этади.

1-жадвал

Интернет савдоси хажми 2022 йил (млрд. доллар) [3]

№ Мамлакатлар Интернет савдоси х,ажми (млрд.доллар)

1 Хитой 672,01

2 Америка кушма штатлари 349,06

3 Буюк Британия 99,39

4 Япония 89,55

5 Германия 61,84

6 Франция 42,60

7 Жанубий Корея 26,83

8 Бразилия 19,79

9 Австралия 19,02

Ракамли платформада Alibaba.com сайтида дунёдаги хар кандай компания сотувчи сифатида руйхатдан утиши мумкин. EBay.com бозори B2C ва C2C бизнес технологияларини татбик этадиган дунёдаги энг таникли онлайн платформалардан биридир. B2C технологияси (бизнес истеъмолчига) товар ва хизматларни истеъмолчига тугридан-тугри сотишни англатади, C2C (истеъмолчи истеъмолчига) истеъмолчилар уртасида товар ва хизматларни сотишни таъминлайди. Электрон тижорат юритиш учун хам турли хизматлар яратилган булиб, улар электрон бизнесни юритишга кумаклашади. Бугунги кунда уз онлайн дукон яратиш учун Bigcommerce.com, Shopify.com ва бошка хизматлар фаолият курсатмокда. Мамлакатимизда ракамли иктисодиёт платформаларидан фойдаланиш барча сохаларда, жумладан, махсулотлар экспортида туб узгаришларга олиб келади. Махсулотлар ва хизматлар экспортининг анъанавий шакллари билан бир каторда, туртинчи саноат инкилоби шароитида инновацион ракамли технологиялар пайдо булмокда. Ракамли платформалар анъанавий саноат тармокларида тобора купрок пайдо булиб, бир катор узгаришларни олиб келади:

- саноат бозорлари чегаралари, таркиби ва улардаги ракобат коидаларининг узгариши;

- ракамли платформалар пайдо булиши анъанавий бизнесдан устун келади;

Шунингдек, ракамли платформаларни ривожлантиришни рагбатлантириш воситаларига куйидагилар киради.

- маълумотларни химоя килиш стандартлари ва коидаларини уйгунлаштириш;

- трансчегаравий маълумотлар алмашинувини соддалаштириш;

- халкаро электрон тижоратни ривожлантириш;

- ракамли инфратузилмага сармоя киритиш;

- ишлаб чикариш ва айирбошлаш, улардан кераксиз воситачилик алокаларини йук килади, самарадорликни кескин оширади;

- халкаро бозорлар ва мехнат унумдорлиги.

Экспортни ривожлантиришга каратилган савдо-экспортни куллаб-кувватлаш ва бизнес тузилмаларини ривожлантириш буйича давлат муассасалари уртасида якин хамкорлик килиш зарурати мавжуд. Истикболли жихатлардан яна бири экспорт хизматлари эхтиёжларига жавоб берадиган миллий ракамли платформани яратиш хисобланади. Ракамли иктисодиёт платформаларининг ривожланиши куплаб янги имкониятларни яратиши мумкин. Ракамли платформаларнинг ривожланиши экспорт буйича муаммоларни хал килишда, шу жумладан, иктисодий ривожланиш максадларига эришиш билан боглик холда амалга ошиши мумкин. Бу иктисодий ва ижтимоий натижаларни яхшилашга ёрдам бериши хамда инновациялар ва махсулдорликни ошириш учун харакатлантирувчи кучга айланиши мумкин. Платформалар томонидан такдим этилган инфратузилма алока, операциялар, маълумот алмашиш ва хамкорлик самарадорлигини ошириши мумкин. Ривожланаётган мамлакатлардаги махаллий фирмалар ракамли платформалар томонидан такдим этилган ракамли хизматлардан фойдалана олишса, сезиларли фойда олишлари мумкин. Ракамли платформалар анъанавий битимларга нисбатан транзакция харажатларини камайтириши мумкин, шунинг учун, айникса, микрофирмалар хамда кичик ва хусусий тадбиркорлар учун ички ва ташки бозорда кенг имкониятлар яратади.

ХУЛОСЛ

Хулоса килиб айтганда, ракамли иктисодиёт шунчаки ракамли махсулот ва хизматларни ишлаб чикариш буйича иктисодий фаолият ёки иктисодиётнинг алохида тармоги булиб колмасдан, ракамли жараёнларга интеграциялашган мижозлар эхтиёжларини кондиришни кенгайтириш, ракамли экотизимларни яратиш учун ахборот тармокларидан фойдаланган холда бозорларда инновацион хамкорликни ривожлантириш, ракамли карорлар кабул килиш асосида махсулот ва хизматларни технологик такомиллаштириш, бизнес жараёнлари ва корхонани

бoшкapyвининг тaшкилий шaкллapини paкaмли кaйтa тaшкил этиш хдсобига фaoлият сaмapaдopлигининг oшишигa эpишилaдигaн и^ти^д^^^.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Paгpieva M.M. O ' ZBEKISTONDA RAQAMLI IQTISODIYOT RIVOJLANISHIDA RAQAMLI TEXNOLOGIYALARNING AHAMIYATI. Davlat statistika qo'mitasi huzuridagi Kadгlaг malakasini oshiгish va statistik tadqiqot^ institutining "O'zbekiston statistika axboratnomasi" ilmiy elektгon jumali. 2022-yil, 2-son

2. Paгpieva M.M. RAQAMLI IQTISODIYOTNI RIVOJLANTIRISHDA INNOVATSIYALARNING ROLI. Davlat statistika qo'mitasi huzuridagi Kadrlar malakasini oshiгish va statistik tadqiqot^ institutining "O'zbekiston statistika axboratnomasi" ilmiy elektron jumali. 2022 yil, 3-son

3. Рaсyлoвa Д.В. Тaдбиpкopлик сyбъектлapи экспopтини pивoжлaнтиpишдa paкaмли технoлoгиялapдaн фoйдaлaниш// Бизнес вa иктисoдиётдa paкaмли тpaнсфopмaция// Xan;apo илмий-aмaлий кoнфеpенция мaтеpиaллapи// 2023 йил 21 июнь

4. Gaybullayevna, R. S. (2023). THE STATE OF THE DIGITAL ECONOMY TODAY: PROBLEMS AND SOLUTIONS. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(12), 38-42.

5. Sharifa, R., & Ilyos, T. (2023). PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT IN MANAGEMENT. Новости образования: исследование в XXI веке, 2(16), 1097-1100.

6. Gaybullayevna, R. S. (2023). MODERN FUNDAMENTALS OF FINANCIAL MANAGEMENT OF INVESTMENT ACTIVITY. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(5), 51-54.

7. Sharifa, R., & Mahliyo, K. (2023). ORGANIZATIONAL STRUCTURE OF ENTERPRISES AND THEIR APPEARANCES. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(5), 77-83.

8. Sharifa, R. (2023). DIRECTIONS FOR INCREASING INVESTMENT ATTRACTIVENESS IN REGIONS. Новости образования: исследование в XXI веке, 2(16), 1088-1092.

9. Rasulova, S., & Jabborova, Z. (2019). PRINCIPAL DIRECTIONSON THE DEVELOPMENT OF ENTREPRENEURSHIP. International Finance and Accounting, 2019(3), 18.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.