Научная статья на тему 'ТАБИИЙ ИПАКДАГИ ЮҚОРИ АРМИРЛОВЧИ КИМЁВИЙ КОМПАНЕНТЛАРНИ ЎРГАНИШ ОРҚАЛИ КИМЁВИЙ ПРЕПАРАТЛАР ЁРДАМИДА ПИЛЛАНИ CАҚЛАШ УСУЛЛАРИ'

ТАБИИЙ ИПАКДАГИ ЮҚОРИ АРМИРЛОВЧИ КИМЁВИЙ КОМПАНЕНТЛАРНИ ЎРГАНИШ ОРҚАЛИ КИМЁВИЙ ПРЕПАРАТЛАР ЁРДАМИДА ПИЛЛАНИ CАҚЛАШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

83
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пилла / табиий ипак / серецин / фиброин / сирт фаол модда / кимёвий компонент / чувилиш / хом ипак

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ш. А. Сулаймонов

Мақолада асосан ипакчилик корхоналари ишлаб чиқариш қувватларидан оқилона фойдаланиш ва уларнинг барқарор ишлашини такомиллаштириш, биринчи навбатда пилла сифатини ошириш, ипак чиқишини 28-29% дан 4245% гача ва умумий қуруқ пилла ҳажмидаги сифатли пилла миқдорини 81-88% дан 95-96% гача кўтариш асосида Республикамизда етиштирилаётган пиллалардан максимал даражада фойдаланишда, пиллага дастлабки ишлов бериш ва чувиш технологик жараёнлари хом ипакни чиқишига узвий боғлиқдир. Бу албатта табиий ипакдаги юқори армирловчи кимёвий компонентларни ўрганиш орқали сифатли хом ипак олишга эришиш мумкунлиги тажрибалар асосида ўз аксини топганлиги ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАБИИЙ ИПАКДАГИ ЮҚОРИ АРМИРЛОВЧИ КИМЁВИЙ КОМПАНЕНТЛАРНИ ЎРГАНИШ ОРҚАЛИ КИМЁВИЙ ПРЕПАРАТЛАР ЁРДАМИДА ПИЛЛАНИ CАҚЛАШ УСУЛЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

ТАБИИЙ ИПАКДАГИ ЮЦОРИ АРМИРЛОВЧИ КИМЁВИЙ КОМПАНЕНТЛАРНИ УРГАНИШ ОРЦАЛИ КИМЁВИЙ ПРЕПАРАТЛАР ЁРДАМИДА ПИЛЛАНИ САЦЛАШ УСУЛЛАРИ

Ш. А. Сулаймонов

Андижон машинасозлик институти, Андижон. Узбекистан.

Shsulaymon1972@gmail.com

АННАТАЦИЯ

Маколада асосан ипакчилик корхоналари ишлаб чикариш кувватларидан окилона фойдаланиш ва уларнинг баркарор ишлашини такомиллаштириш, биринчи навбатда пилла сифатини ошириш, ипак чикишини 28-29% дан 4245% гача ва умумий курук пилла хажмидаги сифатли пилла микдорини 81-88% дан 95-96% гача кутариш асосида Республикамизда етиштирилаётган пиллалардан максимал даражада фойдаланишда, пиллага дастлабки ишлов бериш ва чувиш технологик жараёнлари хом ипакни чикишига узвий богликдир. Бу албатта табиий ипакдаги юкори армирловчи кимёвий компонентларни урганиш оркали сифатли хом ипак олишга эришиш мумкунлиги тажрибалар асосида уз аксини топганлиги урганилган.

Калит сузлар. Пилла, табиий ипак, серецин, фиброин, сирт фаол модда, кимёвий компонент, чувилиш, хом ипак.

КИРИШ

Республикамизда етиштирилаётган пилланинг технологик хоссалари ва ишлаб чикарилаётган хом ипакнинг хусусиятлари буйича жахон андозалари талабларига мос келмайди. Бунга сабаб, биринчидан узимизда етиштирилаётган ипак курти зоти ва дурагайларидан олинган пиллаларнинг технологик курсаткичлари хорижий давлатларда яратилаётган зот ва дурагайларникидан оркадалиги булса, иккинчидан ипак куртини саноат асосида парвариш килинмаслиги, курт бокишга мулжалланмаган биноларда, хар хил иклим шароитларда парваришланишда булганлиги сабабли етиштирилаётган пиллаларнинг 10-12 % ни кобигида йирик нуксони булган ва чувилмайдиган, яроксиз пиллалар ташкил этади[1].

Шунинг учун хам Республикамизда етиштирилаётган пиллаларнинг сифат курсаткичлари пиллакашлик корхоналарининг талабларини тула кондира

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

олмайди. Чунки Республикамизда 1 кг хом ипак олиш учун 10- 12 кг ва ундан ортик микдорда тирик пилла сарфланмокда [2].

Хитой ва Х,индистон давлатларида етиштирилаётган саноат пиллаларида чувишга яроксиз пиллалар улуши 3-5 %, хом ипак чикиши 42-44 % булиб, пиллаларини аксариятини 95-98 % уртача катталикдаги пиллалар ташкил этади ва мана шу курсаткичлар асосида хом ипакнинг сифати таъминланади [3]. Республикамизда эса чувишга яроксиз пиллалар улуши 25-30 % ни, пилладан хом ипак чикиши микдори 26-29 % ни ташкил этади

Ипакчилик корхоналари олдидаги асосий вазифалардан бири, бу пилла хомашёсидан унумли фойдаланиш. Бу муаммони юкори молекулали кимёвий бирикмаларсиз хал килиб булмайди. Шунинг учун пиллани чувишга тайёрлаш даврида серицинни юмшатиб, пилла кобигининг хамма кисмларига сувни бир текис киришини таъминлаш учун буглаш, чувиш даврида сирт тарангликни камайтирувчи моддалардан фойдаланилади. Целлюлозасидан синтез килиб олинган сирт фаол модданинг, сувнинг сирт таранглилига таъсири тахлил килганда сирт фаол модда концентрацияси ошиши билан сувнинг сирт таранглигини камайган.

Пиллани намланиши, букиши ва чувиш технологик жараёнларида серицинни эришига турли концентрациядаги сирт фаол моддаларнинг сувли эритмасининг таъсири текширилди. Пилла кобигини СФМ ларнинг сувдаги эритмаси билан олдиндан модификациялаш уларни сув утказиш кобилиятини СФМ ларни бевосита технологик жараёнида кулланишга нисбатан ортиши аникланган. Пилла кобигидаги серициннинг букиши ва эриши 3-5 минут давомида, 50 0С дан юкори хароратда ва 0,4-0,5 % ли концентрация билан модификация килинганда серицинни кам микдорда эриши ва яхши бугланиши курсатди [4].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Пиллани саклаш жараёнида пилла сиртида макромолекулаларнинг конформацион холати ташки мухит, хаводаги кислороднинг таъсирида оксил системаларининг структуравий ва молекуляр узгариши хисобига пилла пустлоги эскиради. Ишлаб чикариш шароитида бундай пилла пустлогининг чувилиши 2-4% гача ёмонлашади, хом ипак сифати ва микдори кескин пасаяди [5,6,7].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

Пиллани саклаш давомида унинг эскиришини олдини олиш учун технологик сув таркиби ва параметрларини ростлаш йули билан нобудгарчиликни олдини олиш мумкинлиги исботланган [8].

Пиллани саклаш ва технологик хусусиятини яхшилаш учун [9] муаллифлар томонидан пиллани оддий усулда, плёнка копларда ва гофропластдан тайёрланган каттик таралардан саклаб чувиб куришганда хом ипакни чикиши назорат вариантига нисбатан 4,2±2% га, пилланинг чувилувчанлиги эса 6,6% га ошган ва эзилган пиллалар фоизи икки бараварга камайган.

Курук пиллани 6 ойдан 30 ойгача саклаб унинг сифат курсаткичларига таъсири урганилган. Пиллакашлик омборларида 6 ой саклагандан сунг хар икки ойда такрорий тарзда чувиш амалга оширилган. Саклаш муддати 12 ойдан 30 ойгача узайганда, хом ипак чикиши 6.4% га, чувилувчанлик 7% га камайган. Пиллани чувиш жараёнида лоснинг чикиши 1.5% га, казнокни чикиши 1.3% га купайиши аникланган [10]. ва бошка соха омиллардан томонидан табиий ипакдаги юкори армирловчи кимёвий компанентларни урганиш оркали кимёвий препаратлар ёрдамида пиллани саклаш усуллари Л.Ю.Юнусов, Х.А.Алиева, А.О.Бахриддинов, Н.М.Исломбекова ва бошкаларнинг тадкикот ишлари асарларида кенг еритилган

НАТИЖАЛАР

Пилларни кайта ишлаш жараёнини такомиллаштириш хамда чикиндисиз технологик жараённи яратиш учун ишлатилаётган хом ашёлардан тайёр махсулотлар олишда унинг кимёвий таркибий жихати кандай кимёвий тузилишга эга эканлиги катта ахамиятга эгадир.

Табиий ипак юкори армирловчи компанентли, бир асосли полимердир. Бунда асосан фибраинли асослар роль уйнайди.

Табиий ипак хосил булишига караб кимёвий толаларга ухшаш булиб, бунда толалар асосан 30 % ли фиброин ва серицин моддасидан иборат булади[11].

Ипак куртининг олдидаги ипак / - фиброинли, урта ва оркасидагиси эса с -тузилишга эга. Ипак куртини ипак чикарувчи безлари оркали чикариш жараёнида чузилиши натижасида ипакнинг кристаллик холати ошади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

Олимлар томонидан суюк пиллани чикиш тезлиги 500 м/мин.га тенглиги аникланган[2]. Бундай тезлик молекулаларнинг бир холатидан иккинчи холатига яъни ( - спирал формасидан ß - спирал холатига утади. Ипак куртлари томонидан хам шундай чузиш даражаси амалга оширилади.

Фиброинли асослар фибрилляр куринишдаги тузилишга эга. Бунда битта асосни энига кесиб курилганда 100-150 диаметрли 1000 микрофибрилларни куриш мумкин. Буларни орасида 0.05 - 0.5 мкм узунликдаги хаво каналлари жойлашган. Бу каналлар буялиши, намликни шимиш хусусиятларини узида мужассамлаштиргандир.

Турли хил навлардаги пиллаларни анализ килиш жараёнида, унинг таркибидаги аминакислоталар орасида сезиларли фар; борлиги хам исботланган. Бу ишларда ипакни кристалл участкаларидан ажратилган аминокислаталар «калта» ён группачаларидан, аморф жойлардан ажратилган аминокислаталар эса ундан кура эса «узун» ён группачарлардан иборатлиги курсатилган.

Фиброин таркиби мураккаб тузилишга эгалигига карамай 5 ёки 4 аминокислаталардан иборат;

- глицерин - (NH2 - CH2 -COOH ), - аланин - (NH2 - CH (CH3) -COOH)

- серин - (NH2 - CH2 - (COOH)2 ), -

- тирозин - (NH2 - CH (CH2 -C6H4-OH) COOH )

Булар ипак таркибидаги молекулани 90 % ни ташкил килади. Долган 10% молекулалар бошка хилдаги хамма аминокислоталарни ташкил килади.

Юкорида келтирилган фиброин ва серицин моддаларининг тахлили шуни курсатадики пилакашлик корхоналарида пилла кобигини букиш даражаси ва серицини эриш хусусияти, пилла ва ипакни сифатини кайта ишлаш - буглаш ва чувиш жараёни энг кулай усулини белгилаб берувчи зарурий технологик курсаткичлардир. Шу технологик курсаткичларга амал килиш асосан сифатли ипак махсулотлари олиш имконини беради.

Пиллаларни кайта ишлашда СФМларни тугри танлаш технологик жараёнларни осонлаштириш, мехнат унумдорлигини ошириш, хом-ашё сарфини камайтириб, ипакнинг физик-механик хусусиятларини яхшилайди.

Пилларни кайта ишлаш жараёнини такомиллаштириш хамда чикиндисиз технологик жараённи яратиш максадида Биокимё заводи чикиндиси барда колдик фракцияси сирт-фаол моддалар синтез килиб олинди[12].

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

Биокимё заводи чикиндиларини синтезлаш оркали сирт-фаол моддалар тайёрлаш буйича куйидаги хулосалар килиш мумкин;

И^-спектроскопик анализ модда таркибида гидроксил, карбоксил гурухлари борлигини аниклаб берди. Бу эса бардадан пиллаларни кайта ишлаш жараёнида кулланувчи сирт-фаол модда олиш мумкинлигини курсатди.

Тайёрланган СФМ таркибида пилланинг структурасига якин гидроксил, карбоксил гурухлари мавжуд. Модданинг мухити нейтрал булиб, захарли эмас, шу билан бирга модданинг таркибида кобикхур кунгизлар ва турли хил хашоратлар емайдиган амино гурухлар мавжуд. Модда экологик тоза булиб, ишчилар соглигига салбий таъсир курсатмайди[13].

Пилла кобигининг табиий хусусиятларини ва узок муддат мобайнида сакланганда хам уларни чувилувчанлик хусусиятларини яхшилаш учун "Биокимё" заводи чикиндилар (бардо ва сивуш мойи) дан сирт актив моддалар урнини босувчи кимёвий препаратлар тайёрланиб, навли пиллалар дастлабки ишлов беришдан олдин махсус пуркагичлар ёрдамида модификация килинди.

Пиллани чувишга салбий таъсир курсатмайдиган ва шу билан бир вактда кобикнинг яхши хулланишига ёрдам берувчи бу эмульсия компонентлари пилла кобигида мономолекуляр юпка плёнка катламини хосил килади.

Тажрибада куйидаги 2 таркибдаги СФМ билан 120 кг пилла пуркагичлар ёрдамида модификация килинди.

1.Бардо (15%) + сивуш мойи (5%) + Na OH (10%) + глицерин (5%).

2. Бардо (10%) +Сивуш мойи (10%) + Na OH(12%) + глицерин (5%).

Ишлов берилган пиллалар каноп (ровендух) копларга жойланиб (30кг)

пиллакашлик корхона омборларида 25 -270 кунгача сакланди.

Кимёвий препаратлар билан ишлов бериш натижасида пиллани саклаш даврида хар хил хашоратлар, терихурлар ва атмосфера хавосидаги чанг таъсиридан саклашга эришилди[14]. Бунга сабаб юкоридаги препаратлар билан ишлов берилганда пилла кобигида юпка парда хосил булади бу эса пилла кобигини ташки мухит хамда чанг таъсиридан узгаришидан саклаб колди.

МУ^ОКАМА

Тадкикот натижаларининг илмий ахамияти табиий ипак ишлаб чикариш, пиллачилик ва пиллакашлик тармоклари самарадорлигини ошириш куп жихатдан пилла кобигининг табиий ва технологик хусусиятларини саклаб колишга богликдир. Ташки куринишидан бу оддий холат хисоблансада, лекин

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

технологик жараёнлар учун мухим ахамият касб этади. Бу муаммони эса юкори молекулали кимёвий бирикмаларни кулламасдан хал килиб булмайди. Сиртни фаоллаштирувчи моддалар билан оптимал концентрацияда пилла хомашёсига ишлов бериш оркали сифатли хом ипак олиш жараёни самарадорлигини оширишга эришилгани билан изохланади Пилла хом ашёсига кимёвий моддаларнинг физик кимёвий хусусиятлари урганилиб, пиллаларга ишлов бериш буйича технологик режим ишлаб чикилиши натижада хом ипак чикиши 3.13 % га чувулувчанлик 7.48 % га ортиши тадвикотларда намоён булди.

ХУЛОСА

1.Пилла хомашёсининг физик-кимёвий хоссалари буйича олиб борилган тахлиллар асосида этил спирти чикиндилари "Бардо" колдик фракцияси ва "Сивуш мойи"дан олинган сиртни фаоллаштирувчи модда эритмалари пилла ипи ва суюклик уртасидаги кутб чегарасини узгартириш оркали намланиш ва сув утказувчанликни яхшилашга эришилди.

2.Макбул микдорда тайёрланган сиртни фаоллаштирувчи модда иштирокида серицинни минимал эриши ва унинг бир текисда букишини таъминланди. Амалда серициннинг букиши ва эришини аниклаш оркали пиллаларни буглаш хамда чувилишидаги макбул режими аникланди.

3.Сиртни фаоллаштирувчи моддаларнинг пиллакашликда куллаш пиллани саклаш ва чувишнинг технологик курсатгичларига ижобий таъсир этиб, пиллани эскиришини олдини олиш оркали пилла ипининг узлуксиз чувиш узунлигини ортириш хисобига хом ипак чикиши яхшиланди.

REFERENCES

1. Юнусов Л.Ю., Исламбекова Н.М. (2002). Ипак махсулотларининг физик-кимевий ва таркибий тузилиши назарий асослари. Кулланма. Тошкент. 120 б.

2. Юнусов Л.Ю. (1990). Тукимачилик саноатида кулланиладиган ердамчи кимевий моддалар. УзНИИНТИ. -Тошкент.

3. Алимова Х.А. (2014). Проблемы создания безотходной технология производства и перпеработки натурального шелка. (Обзор). - Ташкент: ГФНТИ.

4. Бобохонов Ф.О., Исламбекова Н.М. (2004). Янги сирт фаол моддалар ердамида пиллаларни зараркунандалардан саклаш имкониятларини урганиш. //Ж.Тукмачилик муоммолари. - №2. -С. 8-9.,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-407-413

5. Сулаймонов Ш.А. (2021). Пиллакашлик саноати корхоналарида махсулот ишлаб чикариш жараёнларида кимёвий препаратларнинг урни. Узбекистон республикаси инновацион ривожланиш вазирлиги илмий журнал. №4 83-91 бет.

6. R Alisher, S Sharifjon, R Akmal Study of the Influence of Silkworm Feeding Conditions on the Quality of Cocoons and Properties of the Cocoon Shell. J. Engineering, Scienntific Reserch Publishing №11 2019. 755-758

7. Cулаймонов, Ш. (2021). Саноат чикиндиларидан олинган сирт фаол моддаларни пиллакашлик корхоналарига куллаш. Academic research in educational sciences, 2(10), 894-900.

8. Sh. Sulaymonov, A. Sativaldiyev (2021). Theoretical Fundamentals of Cocoon Ball Moisten and its Modification with Surface Active Substances. Design Engineering, 10636 - 10647

9. Сулаймонов Ш. А. Применение химических препаратов, изготовленных из отходов биохимического завода при производстве коконов // Бюллетень науки и практики. 2019. Т. 5. №3. С. 168-172. https://doi.org/10.33619/2414-2948/40/22.

10. M.Halmatov, Sh.Sulaymonov (2019). The Influence of Harmful Substances on the Pigments of Leaves of Decorative Trees. Annual Research & Review in Biology, 1-5.

11. W.Zhou., X.Chen., Z.Z.Shao. Conformation studies of silk-proteins with infrared and Raman spectroscopy. Prog.Chem 2006; 18(11); 1514-22

12. Исломбеква Н.М., Умурзакова Х.Х. Санот чикиндилари асосида синтез килиб олинган сирт фаол модданинг пилланинг физик-кимёвий хусусиятларига таъсирини урганиш. //Ж. Тукмачилик муаммолари -2007. - №3. - С. 70-72.

13. Рахимов А. Ю., Рахимов А. А., Сулайманов Ш. А. Методы очистки отхода шелководства ваты-сдира //Сборник научных трудов Международной научной конференции, посвященной 110-летию со дня рождения профессора АГ Севостьянова. - 2020. - С. 135-137

14. Хуррамов М., Каримов Ш.И., Мирзаев Б.А. Технология оброботка раствором нового ПАВ перед хранением. //Ж. Проблема текистиля. -2006. -№1. - С. 89-92 .

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.