Научная статья на тему 'ПИЛЛАНИ ПИШИБ ЕТИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ'

ПИЛЛАНИ ПИШИБ ЕТИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

126
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳўл пилла / пилланинг намлиги / пилла қобиғининг намлиги / ғумбакнинг намлиги / пилла ўраш даври / пишиб етилганлик даражаси / пилланинг вазни / ипакчанлик / қуритиш коэффиценти / ипак қуртининг ғумбакка айланиши / биологик фаол модда / сунъий даста. / Raw cocoon / moisture of cocoons / moisture of cocoon shell / moisture of pupa / period of cocoon curling / degree of maturity / mass of cocoons / silkiness / coefficient of shrinkage / transformation of silkworms into pupa / biological active substances / artificial cocoon.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Алишер Юсупжонович Рахимов, Акмал Алишерович Рахимов, Зиёдулло Қодиров

Ушбу мақола ипак қуртларини пилла ўраш жараѐнларига киришиши, муддати, ипак қуртини пилла ўраш агротехник жараѐнларига таъсир қилувчи салбий омилларни етиштирилаѐтган пилла хомашѐсининг миқдорига, сифат кўрсаткичларига, пилла, пилла қобиғининг намлигига, ипакчанлигига таъсири ҳамда пиллани пишиб етилмаганлик даражасини пиллаларни намлигига, ипакчанлигига, узиликсиз чувилиш узунликларига ва умумий узунликларига ҳамда буларнинг ўзаро боғланишларига таъсирини ўрганишга бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of a study of the process of curling silkworm cocoons grown with mulberry leaves, enriched with biological active substances using artificial cocoons during the curling period. The revealed effects of biologically active substances and artificial cocoons on the period and timing of cocoon curling. The influence of negative factors on agrotechnical processes of curling, quantitative and qualitative indicators of the grown cocoon. Study of changes in the moisture content of cocoons and cocoon shell, silkiness, degree of immaturity, continuously unwinding and the total length of the cocoon thread and their relationship with each other.

Текст научной работы на тему «ПИЛЛАНИ ПИШИБ ЕТИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

ПИЛЛАНИ ПИШИБ ЕТИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ СИФАТ КУРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

Алишер Юсупжонович Рахимов Акмал Алишерович Рахимов Зиёдулло ^одиров

Андижон машинасозлик институти rahimov alisherbek@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацола ипак цуртларини пилла ураш жараёнларига киришиши, муддати, ипак цуртини пилла ураш агротехник жараёнларига таъсир цилувчи салбий омилларни етиштирилаётган пилла хомашёсининг мицдорига, сифат курсаткичларига, пилла, пилла цобигининг намлигига, ипакчанлигига таъсири хдмда пиллани пишиб етилмаганлик даражасини пиллаларни намлигига, ипакчанлигига, узиликсиз чувилиш узунликларига ва умумий узунликларига хдмда буларнинг узаро богланишларига таъсирини урганишга багишланган.

Таянч сузлар: Хул пилла, пилланинг намлиги, пилла цобигининг намлиги, гумбакнинг намлиги, пилла ураш даври, пишиб етилганлик даражаси, пилланинг вазни, ипакчанлик, цуритиш коэффиценти, ипак цуртининг гумбакка айланиши, биологик фаол модда, сунъий даста.

INFLUENCE OF COCOON MATURE DEGREE ON QUALITY INDICATORS

ABSTRACT

The article presents the results of a study of the process of curling silkworm cocoons grown with mulberry leaves, enriched with biological active substances using artificial cocoons during the curling period. The revealed effects of biologically active substances and artificial cocoons on the period and timing of cocoon curling. The influence of negative factors on agrotechnical processes of curling, quantitative and qualitative indicators of the grown cocoon. Study of changes in the moisture content of cocoons and cocoon shell, silkiness, degree of immaturity, continuously unwinding and the total length of the cocoon thread and their relationship with each other.

Keywords: Raw cocoon, moisture of cocoons, moisture of cocoon shell, moisture of pupa, period of cocoon curling, degree of maturity, mass of cocoons, silkiness, coefficient of shrinkage, transformation of silkworms into pupa, biological active substances, artificial cocoon.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

КИРИШ

Етиштирилган хул пиллага дастлабки ишлов бериш (куритиш) учун оптимал технологик режим танлашда хул пилла, пилла коботи ва Fумбакнинг дастлабки намлиги, пишиб етилган пиллалар микдорини аниклаш мухим ахамиятга эга.

Маълумки, ипак курти узининг ривожланиш даврининг бешинчи ёшини охирига келиб, яъни 8-кунидан бошлаб уч кун давомида пилла урашга киришади, тула пилла ураб булган ипак куртлари 36-48 соат давомида пилла ичида Fумбакка айланади. Лекин бир вактда битта куртхонада бокилаётган ипак куртлари бирданига тенг пилла урашга киришмайди. Бешинчи ёшини саккизинчи куни 30-35 фоиз, туккизинчи куни 45-50 фоиз, унинчи куни 10-15 фоиз ва унбиринчи куни эса колган 5-10 фоиз ипак курти пилла урашга киришади [1, 2]. Ипак куртларини бундай бир вактда пилла урашга тула киришмаслигига асосий сабаблар; ипак куртини кичик ва катта ёшларида бокиш учун ажратилиш керак булган бокиш майдони ва ёшлари буйича бокиш учун зарур булган озука микдорини агротехник талабларда белгиланган меъёрга мос келмаслиги, ипак курти бокиладиган сукчакларнинг хамма кисмларига ипак куртлари ва озуканинг бир хил тенг микдорда таксимланмаганлиги; куртхонада яратилган микроиклим шароитлар (хаво харорати, нисбий намлиги, шамолатиб турилиши ва ёритилганлик даржасини) куртхонанинг хамма кисмлари буйича бир хил санитарик норма талабларига мос келмаслиги сабабли хозирги кунда хам ипак куртлар бешинчи ёшининг охирида 2-3 кунда баъзида эса 5-6 кун фарк билан пилла урашга киришади [3,

4].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Давлат стандарти талабларига кура, ипак куртлари пилла урашни бошлаган кундан хисобланганда 9-11 кундан кейин пилла агрономлари томонидан пиллани пишиб етилганлик даражаси аникланиб рухсат берилгандан сунг етиштирилган хул пиллаларни терилиши керак. Аммо айрим пиллакорлар ва пиллачилик фермер хужаликларида етиштирилаётган пилла микдорини сунъий равишда орттириш ва пилла етиштириш буйича белгиланган режани бажариш максадида пишиб етилмаган пиллаларни, яъни тула пилла коботини ураб булмаган ёки пилла ичида хали узи Fумбакка тула айланмаган ипак куртлари холида хом пиллаларни муддатидан олдин териб олинмокда.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

Натижада етиштирилган пилла хосили ичида пишиб етилмаган пиллалар микдорини купайиб кетиши хисобига етиштирилган хул пилланинг сифат курсаткичларини кескин пасайишига, бу пиллалардан чувиб олинадиган хом ипакнинг хусусиятларини ёмонлашига ва таннархини кескин ортиб кетишига сабаб булада [5, 6].

Тадкикот ишларининг курсатишича пишиб етилмаган пиллаларни эрта териб олиш ва тайёрлов пунктларига ёки пиллага дастлабки ишлов бериш базаларига жунатиш жараёнида тула пилла ураб булмаган ипак куртлари пилла урашни тухтатиб куяди. Тайёрлов пунктлари ёки пиллага дастлабки ишлов бериш базаларидаги вактинча хул пиллаларни саклаш жараёнида бу ипак куртларининг катта кисми пилла урашни давом эттириб пилла коботини тула ураб тугатади ва Fумбакка айланади. Аммо вактинчали ипак курти томонидан пилла ураш жараёнини тухтатилиши изсиз кетмасдан, пилла кобиFи ичида бекик нуксон (узилган ип) пайдо булади. Бу эса пилладан чувиб олинадиган хом ипакни сифат курсаткичларини пасайтиради, ипак ипини узликсиз чувилиш узунлиги ва умумий узунлигини камайтиради [7, 8].

Пишиб етилмаган хул пиллаларни дасталардан эрта териб олиш жараёнларини етиштирилаётган пилла микдорига (намлиги ва ипакчанлигига) хамда пилланинг технологик (узликсиз чувилиш узунлиги вва умумий узунлигига) хусусиятларига салбий таъсир килишини тахлил килиш учун Андижон вилоятининг Жалакудук ва Булокбоши туманларидаги бош пиллахоналарида тадкикот ишлари утказилди. Тадкикот иши учун Жалакудук туманида Узбекистон-6 ва Булокбоши туманида эса Узбекистон-5 ипак курти дурагайлари танлаб олинди. Хул пиллаларни пишиб етилганлик даражасини пилланинг технологик хусусиятларига таъсирини тахлил килиш учун 10 фоиздан 90 фоизгача пишиб етилмаган пиллалардан иборат булган 20 та пилла партияси ажратиб олинди. Хамма урганилган партиядаги пишиб етилмаган пиллаларнинг уртача микдори 4,55-56,08 фоиз, урта квадратик OFиш g =21,2 ± 1,04 фоиз ва вариация коэффиценти С=1,86 фоизни ташкил килди [3].

Стандарт талабларига биноан етиштирилган хул пиллага дастлабки ишлов берилгунча пиллага дастлабки ишлов бериш базаларида сакланади. Хул пиллани саклаш жараёнида вакт утиши билан хул пилла узининг вазнини норма буйича 1,25 фоизга йукотади. Бизнинг тадкикот ишимиздаги 20 та хул пилла партиясидаги уртача OFирлигини биринчи куни 5,1 ± 0,3 фоиздан 7,8 ± 0,7 фоизгача, иккинчи куни шунга мос равишда 3,2 ± 0,4 фоиздан 6,0 ± 0,6

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

фоизгача, учунчи куни эса 3,3 ± 0,3 фоиздан 4,9 ± 0,5 фоизгача йукотган. Демак, пишмаган хул пиллаларни эрта териб олиш хисобига нормадаги 1,25 фоиз урнига бир неча баробар хул пиллалар OFирлигини куп йукатишини курсатди. Бу эса уз навбатида пиллакорлар томонидан сунъий равишда пилла етиштириш планини ортоти билан бажарилишини таъминлаш хамда пилла етиштириш мавсумини сунъий равишда кискаришини курсатади. Пишмаган хул пиллаларни эрта териб олган туманларда эса хул пилладан курук пиллани чикиш коэффиценти ёки куритиш коэффиценти юкори булиш билан бирга тайёрланган курук пиллани таннархи кескин кутарилиб кетишига сабаб булади.

Шунингдек, Fумбакка тула айланмаган ипак куртлари дастлабки ишлов бериш технологик жараёнида юкори хароратни кутара олмаганлиги сабабли купинча ёрилиб кетади. Натижада ипак курти танасидан ажралиб чикаётган суюклик пилла кобиFини бузилишига сабаб булиб, ички ва ташки доFлик пиллалар микдорини купайишига хамда шу пиллалар билан ёнма-ён турган бошка пилла коботини хам ифлослантириб доFли пиллаларга айланишига сабаб булади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тадкикотларнинг курсатишича етиштирилган пилланинг намлиги ва ипакчанлигига хул пиллаларни саклаш жараёнлари узвий боFлик булиб, хар кандай сабаблардан катъий назар пишиб етилмаган пиллалар пишиб етилади ва уларнинг намлиги камайиб ипакчанлиги ортади 1 -жадвал.

1-жадвал

Пишиб етилмаган пиллалар микдори, намлиги ва ипакчанлигини пиллани саклаш жараёнига

боFликлиги буйича статистик курсаткичларини узгариши

№ Курсаткичлар Белги Саклашдан олдин 4-кун сакланган дан кейин

Жалакудук тумани Узбекистон-6

1 етилмаган пиллалар микдори, % Х 54,8 ± 8,7 2,58 ± 0,45

о 23,4 ± 6,0 1,22 ± 0,31

С 42,7 ± 10,6 47,0 ± 5,4

2 пилланинг намлиги, % W 175,6±3,52 140,5±8,15

о 7,88±2,33 17,76±5,36

C 4,49±1,33 12,66±3,82

3 пилла кобетининг намлиги, % Wо 16,15± 2,2 9,52 ± 1,46

о 5,63±1,54 3,92 ± 1,01

С 38,4±9,54 41,17±10,5

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

4 HnaKnaH^HK,% rn 19,7± 0,53 22,0 ± 0,83

G 1,44±0,37 1,44 ± 0,37

c 7,30 ± 1,9 8,00 ± 2,05

BynoKÖomH TyMaHH Y3ÖeKHCToH-5

5 eTH^MaraH nH^^a^ap MHKflopu, % X 61,3±0,45 9,33 ± 2,5

G 13,31±3,5 6,75±1,73

c 21,7±5,7 72,3±18,5

6 nH^^aHHHr HaM^HrH, % W 184,8±8,8 144,3 ± 6,3

G 7,65±5,40 5,46 ± 3,86

C 4,14±2,9 3,77 ± 2,66

7 nH^^a KoÖHFHHHHr HaM^uru, % Wo 11,96±1,1 10,3 ±1,76

G 2,96±0,78 4,9±1,20

c 24,95±0,65 30,0±8,0

8 HnaKnaH^HK, % rn 17,9± 0,53 24,0 ± 1,27

G 1,44±0,37 3,44±0,86

c 8,00 ± 2,05 13,78 ± 3,50

1-^agBangaH MatnyM Synumuna, ^anaKygyK TyMaHuga onuS öopu^raH TagKHKoT um^apuHH KypcaTumuna 54,8 $ou3 numuö em^MaraH numa MaB^yg SynraH nu^^a napTuacu TypT KyH gaBoMuga ca^^aHraHga 52,22 $ou3 nu^^a numuö emmö unaK KypTH FyMÖaKKa Tyra afi^aHraH. EyroKÖomu TyMaHuga эсa 61,3 $ou3 numuö em^MaraH nu^na MaB^yg SynraH nu^^a napTuacu TypT KyH gaBOMuga ca^^aHraHga 51,97 $ou3 nu^^a numuö emnuS unaK KypTH FyMÖaKKa Tyra afi^aHraH. fflyHra moc paBumga nu^^a Ba numa KoÖHFHHHHr HaM^uru ^anaKygyK TyMaHuga 175,6 ^orogaH 140,5 ^orora, nu^^a koshfhhhot HaM^uru эсa 16,15 ^orogaH 9,52 ^orora, EyroKÖomu TyMaHuga 184,8 ^orogaH 144,3 ^orora, nu^^a KOÖHFHHHHr HaM^uru эсa 11,96 ^orogaH 10,3 ^orora KaMafiraH.

HnaKnaH^uru эсa y3 HaBÖaTHga ^anaKygyK TyMaHuga 19,7 ^orogaH 22,0 $orora, EyroKÖomu TyMaHuga 17,9 ^orogaH 24,0 ^orora opTraH^uru aHHK^aHgu. EyHgaH KypuHHÖ TypuöguKH numuö em^MaraH numanap unuga unaK KypTHHHHr nu^^a ypamu Ba FyMÖaKKa afinaHumu Sup xhh öy^Mac^Hrura KapaMafi ypTa xucoöga Öup cyTKaga 13 ^orora numuö em^MaraH nu^^anap MHKgopu KaMaagu.

^eMaK, nu^^aHHHr numuö em^ra^ura, nu^^a Ba nu^^a koShfhhhot HaM^uru xaMga unaKnaH^uru opacuga y3apo Sof^hk^hk MaB^yg öyrnö, yrap opacuga Öy Sofhhkhhk ^yga khhhk öynca x,aM hh3hk^h SoF^aHumra эгa экaн^нгннн KypcaTMOKga 2-^agBan.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

2-жадвал

Пилла партиясидаги пиллаларни пишиб етилганлиги, намлиги ва ипакчанлиги орасидаги

бошлаетич узаро боFликлиги

Пиллани пишиб етилганлиги ва хусусиятлари орасидаги узаро боFликлик Узаро боFликлик коэффициент

Турт кун саклаш хисобига пилланинг OFирлигини йуколиши + 0,355

Пилланинг намлиги + 0,430

Пилланинг ипакчанлиги - 0,470

Тадкикот ишлари натижасидан маълум булишича, тайёрланаётган пилла партияси ичида пишиб етилмаган пиллаларни маълум микдорда мавжуд булиши пилла партиясидаги пиллаларнинг OFирлиги ва унинг технологик хусусиятларига салбий таъсир килади. Пилла партияси ичида пишиб етилмаган пиллалар микдорининг ортиб бориши пилла партиясидаги пиллалар ва пилла коботларининг намлигини ошишига, саклаш жараёнида пилла партиясининг OFирлигини камайиши, ипакчанлигини озайишига хамда партиядаги пиллаларни таннархини кескин ошиб кетишига сабаб булади.

Булардан ташкари пишиб етилмаган пиллаларни эрта териб олиш нафакат пиллачилик балки пиллакашлик корхоналарига хам катта иктисодий зиён курсатиш билан бирга ипакнинг толали чикиндиларини микдорини кескин купайишига олиб келади.

Етиштирилган хул пиллани пишиб етилганлигини тажриба йули билан куйидагича аникланади. Бунинг учун ипак курти бокилаётган сукчакнинг хар хил жойларидан уралган пиллалардан намуналар олинди ва кесиб, пилла ичидаги ипак куртини тула Fумбакка айланган ёки айланмаганлигига караб хул пиллани пишган ёки пишмаганлиги аникланди. Микроиклим шароитида БФМ куллаб сунъий дасталарда етиштирилган пиллани пишиб етилганлик даражасини аниклаш буйича олинган натижалари 3-жадвалда келтирилди.

3-жадвалнинг тахлили шуни курсатадики, микроиклим шароитида БФМни куллаб сунъий дасталарда етиштирилган пиллалар анъанавий усулда етиштирилган пиллаларга нисбатан бахорги мавсумда 3 -кун, кузги мавсумда 2-кун аввал пишиб етилиб теришга тайёр булишлигини курсатди. Бундан куриниб турибдики, ипак куртини бокиш жараёнида яратилган шароит ва туйимли озука хамда пилла ураш жараёнида кулланилган сифатли дасталар пилланинг пишиб етилганлик жараёнига узининг ижобий таъсирини курсатган.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

Пилла ичидаги ипак куртининг ёшига караб, узгариш холатига хамда кобикнинг ипакчанлигига ва ташки мухит хароратига боFлик холда пиллалар таркибидаги намлик микдори тахлил килинди 4-жадвал.

Тажриба вариантида дастадан пилла урай бошлаганидан кейинги туккизинчи кунида териб олинган пиллалардан 2 кг дан йирик намуна олинди. Намунани лосдан ва хар хил чикиндилардан тозаланди. 400 г дан 3 та намуначага таксимланиб, хар бир намуна пилланинг намлиги 0,1 фоиз аникликгача стандарт услубият асосида кондициялаш йули билан улчанди [9].

3-жадвал

Ипак куртини пилла урашга тушган кундан то Fумбакка тула айлангунча

сарфланадиган кун

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Вариант лар Пилла бокиш мавсуми Ипак курти Fумбакка айланмаган хом пиллаларнинг микдори,%

3-кун 4-кун 5-кун 6-кун 7-кун 8-кун 9-кун

Узбекистон-5 ипак курти дурагайлари

БФМ, плёнкали, сунъий дастя бахорги кузги 100 100 80,1 83 3 26,2 28 1 5,7 6 8 3 9 - -

БФМ, плёнкали, бахорги кузги 100 100 87,4 86 7 26,5 28 5 6, 1 7 1 4 3 - -

Назорат бахорги 100 1 пп 87,6 QO Q 36,4 "ЗО 1 7,8 1 П 5,4 6 о 2,1 2 1 1,1 1 6

Узбекистон-6 ипак курти дурагайлари

БФМ, плёнкали, бахорги 100 100 79,9 81 9 21,3 26 3 5,8 6 9 4 3 - -

БФМ, плёнкали, бахорги 100 100 83,9 84 7 21,9 27 5 5,9 7 2 4 7 - -

Назорат бахорги 100 1 пп 86,7 Q6 О 33,9 2 6,1 Q 5,1 < п 1,9 2 0,7 1 2

Хитой ипак курти дурагайлари (бахорги ва кузги)

БФМ, плёнкали, сунъий паста бахорги кузги 100 100 85,6 83 3 30,4 34 8 7,5 7 8 4 9 - -

БФМ, плёнкали, бахорги 100 100 89,7 89 9 33,9 4 1 2 8,1 8 3 5 1 - -

Назорат бахорги кузги 100 100 95,8 96,7 82,1 83,1 73,5 75,7 38,7 39,1 17, 9 18,4 3.1 3.2

4-жадвал

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

nuHHa TapKHÖugaru HaMHHK MHKgopu y3rapumHHHHr CTaTHCTHK TaxHHHH

BapuaHTHap X,yH nHHHa TapKHÖugaru HaMHHK,%

MaBcyM X ± mx G ± mG C ± mc

I em, 0,5 mh/h

Y3ÖeKHCToH-5 Y3ÖeKHCToH-6 XuTofi gyparafi Eaxopru Eaxopru Eaxopru 153,33±2,61 151,79±2,29 152,12±2,35 1,74±1,41 1,65±1,23 1,68 ±1,36 1,135±0,97 1,101±086 1,103 ±0,89

V em, 5,0 mh/h

Y3ÖeKHCToH-5 Y3ÖeKHCToH-6 XuTofi gyparafi Eaxopru Eaxopru Eaxopru 151,35±2,16 149,0±1,83 150,74 ±1,96 1,61±1,27 1,44±1,15 1,54 ±1,23 1,091±0,81 0,91±0,71 0,96 ±0,75

Ha3opaT

Y3ÖeKHCToH-5 Y3ÖeKHCToH-6 XuTofi gyparafi Eaxopru Eaxopru Eaxopru 180,66 ±3,19 178,61±3,01 179,89±3,15 2,28 ±1,84 2,21±1,79 2,26±1,81 1,26 ±1,02 1,19±0,89 1,23±0,97

4-^agBanga mhkpohkhhm mapoHTHga EOM hh KyHHaö, cyHtufi gacTanapga eTHmTupuHraH nuHHanapHHHr Ha3opaT Bapuamura HHCÖaTaH Öaxopru MaBcyMga 3-KyH Ba Ky3ru MaBcyMga 2-KyH эpтapoк erararaH xyH nuHHanapHHHr HaMHHru Öup-öupugaH ^apK Kunumu ypraHHHgu. nuHHa eTHmTupumga unaK KypTHHH oggufi ycyHga öoKH^raHga, atHH Ha3opaT Bapuamga nuHHagaru HaMHHK MHKgopu ypTana Y3ÖeKHCToH-5 gyparafiuga 180,66 $oh3hh, Y3ÖeKHCToH-6 178,61 $oh3hh Ba XuTofi unaK KypTH gyparafiuga 179,89 $oh3hh, Öaxopru Ta^puöa BapuaHTHga Y3ÖeKHCToH-5 gyparafiuga 153,33 $oh3hh, Y3ÖeKHCToH-6 151,79 $oh3hh Ba XuTofi unaK KypTH gyparafiuga 152,12 $oh3hh Ba Ky3ru Ta^puöa Bapuamuga эсa Y3ÖeKHCToH-5 gyparafiuga 151,35 $oh3hh, Y3ÖeKHCToH-6 149,0 $oh3hh Ba Xurofi unaK KypTH gyparafiuga 150,74 $oh3hh TamKHH KHHgu.

XYtfOCA

XyHoca: unaK KypTHHH öoKHmga arpaTexHHK TanaÖHapra poua KHHHm ÖHHaH Öupra roKopu CH^arau ÖHocTyMHHaTopHap ÖHHaH мogн^нкaцнa KHHHHraH, atHH TyfiHHTHpu^raH TyT öapraapugaH caMapanu ^ofiganaHHm Ha $aKaT eTHmTupu^aeTraH nHHHa MHKgopu Kynafiumura öaHKH yHHHr CH^aT KypcaTKHH^apura xaM Tatcup khhhö unaK KypTHHH Öup TeKucga Öup xhh

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-33-41

ривожланишини таъминлаш билан бирга пилла етиштириш муддатини назорат вариантига нисбатан 2-3 кунга кискаришига олиб келди.

REFERENCES

1. Рахимов А.Ю., Сулайманов Ш.А., Рахимов А.А. "Использование искусственного коконника в процессе завивки коконов тутового шелкопряда". Журнал научных публикации аспирантов и докторантов №-4. Апрель 2015 год. Курск стр. 160-161

2. Мухамедов М.М. "Проблемы рационального использования коконного сырца". Москва Легпробытиздат - 1990 г. Ст. 66

3. Рахимов А.Ю. Кддиров З.А., Рахимов А.А., Парпиев С.Ф. Influence of Maturity on the Quality Characteristics of Cocoons. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Texchnology Ijarset Vol. 8, Issue 1, January 2021 йил. -P. 16500-16503. www.ijarset.com Hindistan.

4. Лавров Н.В. "Заготовка и первичная обработтка коконов тутового шелкопряда" Москва Колос 1976 г си 57-59

5. Лаврентьев С.Д. Итого выполнения плана заготовок коконов в 1976 году и задачи по дальнейшему развитию шелководства. //Шелк:РС/УзНИИНТИ -1977 - № 3 -с. 3-4

6. Таджиев Э.Х., Пинчук Г.П.. Новая технология и первичной обработки коконов. Обзорная информация. УзНИИНТИ Ташкент - 1981 г. Ст 25-26.

7. Рубинов Э.Б., Таджиев Э.Х. Исследование влияния зерлости коконов на длину непрерывноразматывающейся коконной нити и коэффицент разматываемости коконов. //Шелк:РС/УзНИИНТИ -1982 - № 2 -с. 23-25.

8. Ахмедов Н. "Пиллаларга дастлабки ишлов беришни янги технологияси" Узбекистон Республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги. Тошкент-2006.

9. Узбекистон Республикаси давлат стандарти. Тут ипак куртининг тирик пиллалари. УзРСТ 631-95

10. Уз НИТИ, "Шойи" ТИ шохобчаси. "Пиллаларга дастлабки ишлов бериш ва тайёрлаш буйича кулланма" Тошкент -2001 й. 16-17 б.

11. Мухамедов М.М. "Поврежденность оболочек коконов" Ж.шелк. УзНИИНТИ 1985 г. №5 ст. 23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.