Научная статья на тему 'Такрорий қурт боқишда касалланган тут барглари билан озиқлантиришни ипак қуртининг яшовчанлигига ва пиллаларниннг ҳосилдорлигига таъсири'

Такрорий қурт боқишда касалланган тут барглари билан озиқлантиришни ипак қуртининг яшовчанлигига ва пиллаларниннг ҳосилдорлигига таъсири Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
167
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тут дарахти / новда / тут барги / озиқлантириш / микроорганизмлар / касаллик / актиномицетлар / муҳит омиллари / сувсизланиш / ёруғлик / яшовчанлик / қуртлик даври давомати / пилла / ҳосилдорлик. / mulberry tree / branch / mulberry leaf / nutrition / microorganisms / disease / actinomycetes / environmental factors / dehydration / light / viability / duration of wormwood / cocoon / fertility.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Сохибова Нигора Садритдиновна, Назирова Мохинур Иброхимжон Қизи

Қурт боқиш агротехникаси даврида ипак қуртини касалланган тут барглари билан озиқлантирилганда баргни яҳши емайди натижада ёшдан-ёшга ўтиши, қуртлик даврини чўзилиши, бешинчи ёшни узайиши, баргларни дағаллашиши таъсирида жами ўраган пиллалар сони камайиб (71-76 %) қиёсловчи вариантда (88%) нисбатан 12-17 % га ва 1 қути қуртдан олинадиган пилла ҳосилдорлиги 20-24 кг га камайиши аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF INFORMATION WITH INFECTED LEAVES DURING REPEATED FEEDING ON THE VILITY OF THE HEREIN STERNS AND THE COCON PRODUCTIVITY

In the case of worm farming, silkworm does not eat well when infected with infected leaves, resulting in age, prolongation of worms, prolongation of the fifth age, and decreased number of cocoons (71-76%) compared to the comparable variant (88%). It was found that the yield of cocoons by12-17%and1boxofwormsdecreasedby20-24kg

Текст научной работы на тему «Такрорий қурт боқишда касалланган тут барглари билан озиқлантиришни ипак қуртининг яшовчанлигига ва пиллаларниннг ҳосилдорлигига таъсири»

ТАКРОРИЙ КУРТ БОКИШДА КАСАЛЛАНГАН ТУТ БАРГЛАРИ БИЛАН ОЗИКЛАНТИРИШНИ ИПАК КУРТИНИНГ ЯШОВЧАНЛИГИГА ВА ПИЛЛАЛАРНИННГ Х,ОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ

Сохибова Нигора Садритдиновна Назирова Мохинур Иброхимжон цизи

Тошкент давлат аграр университеты

Курт бокиш агротехникаси даврида ипак куртини касалланган тут барглари билан озиклантирилганда баргни ях,ши емайди натижада ёшдан-ёшга утиши, куртлик даврини чузилиши, бешинчи ёшни узайиши, баргларни дагаллашиши таъсирида жами ураган пиллалар сони камайиб (71-76 %] киёсловчи вариантда (88%] нисбатан 12-17 % га ва 1 кути куртдан олинадиган пилла хосилдорлиги 20-24 кг га камайиши аникланди.

Калит сузлар: Тут дарахти, новда, тут барги, озиклантириш, микроорганизмлар, касаллик, актиномицетлар, мухит омиллари, сувсизланиш, ёруглик, яшовчанлик, куртлик даври давомати, пилла, хосилдорлик.

ВЛИЯНИЕ ПИТАНИЯ ЗАРАЖЕННЫМИ ЛИСТЬЯМИ ПРИ ПОВТОРНОЙ ВЫКОРМКИ НА ЖИЗНЕСПОСОБНОСТЬ ГУСЕНИЦЫ ТУТОВОГО ШЕЛКОПРЯДА И ПРОДУКТИВНОСТЬ

КОКОНОВ

Сохибова Нигора Садритдиновна Назирова Мохинур Иброхимжон цизи

Ташкентский государственный аграрный университет

В случае разведения выкормки гусениц тутового шелкопряда, гусеница плохо питается при зараженными листьями, что приводит уменышению количества коконов (7176%) во время перехода по возрастам, личиночная стадия длится,продление пятого возраста посравнению с соростевимыл вариантам (88%]. Выяснилось,что урожайность коконов снизилась на 12-17 % ис 1 коробки снизилась на 20-24кг.

Ключевые слова: Тутовое дерево, стержень, листь шелковицы, кормление, микроорганизмы, болезнь, актиномицеты, факторы окружающей среды, обезвоживание, освещение, выживание, продолжение червячного периода, кокон, урожай.

INFLUENCE OF INFORMATION WITH INFECTED LEAVES DURING REPEATED FEEDING ON THE VILITY OF THE HEREINSTERNS AND THE COCON PRODUCTIVITY

In the case of worm farming, silkworm does not eat well when infected with infected leaves, resulting in age, prolongation of worms, prolongation of the fifth age, and decreased number of cocoons (71-76%) compared to the comparable variant (88%). It was found that the yield of cocoons by 12-17% and 1 box ofworms decreased by20-24 kg

Keywords: mulberry tree, branch, mulberry leaf, nutrition, microorganisms, disease, actinomycetes, environmental factors, dehydration, light, viability, duration of wormwood, cocoon, fertility.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10032

Маълумки, Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 17-январдаги ПК-4567-сон карорида [1] белгиланган вазифаларда Республикада тутзорларни кенгайтириш, тутчиликда сув тежовчи сугориш технологияларини куллаш хамда агротехника тадбирларни самарали утказилишини рагбатлантириш, инновацион гоялар, илмий ишланмалар ва илм-фан ютукларини кенг жорий этиш оркали

пиллачилик тармоги озу;а базасини купайтириш, экспортга мулжалланган мах,сулотлар ишлаб чи;ариш х,ажмини ошириш.

"Узбекипаксаноат" уюшмаси мах,аллий давлат х,окимияти органлари билан биргаликда пиллачилик ташкилотлари томонидан тутзорлар барпо этилишини мониторинг ;илади, утказилган мониторинг натижалари х,ар йили бир марта хал; депутатлари туман кенгашлари томонидан мух,окама ;илинади ва мух,окама натижаларига кура ажратилган ер майдонларида бир йил давомида тутзорлар ташкил ;илмаган пиллачилик корхоналарига ;онун хужжатларига мувофи; ер солиги буйича ;улланиладиган соли; имтиёзлари ва преференцияларининг амал ;илишини тухтатиш тугрисида ;арор ;абул ;илинади. Тизимли равишда: худудларда янги тутзорлар барпо этиш, эскирган тутзорларни янгилаш, пилла етиштириш мавсумларини уюш;о;лик билан утказиш буйича худудий дастурларнинг ишлаб чи;илиши, ижро этилиши ва мониторингини ташкил ;илади, х,ар х,афта туманлар секторлари рах,барлари, мах,аллий ижро этувчи хркимиятнинг тегишли органлари билан биргаликда пиллачилик тармогидаги муаммоларни ани;лаш ва бартараф этиш ма;садида пиллачилик ташкилотлари билан учрашувларни, пилла етиштириш мавсумларида эса касаначи пиллакорлар хонадонларига чи;ишни ташкиллаштиради; Тут дарахти ривожланиши ва усиши даврида турли хил ;атор касалликларга учрайди. Бу касалликлар бактериялар, вируслар, замбуруглар, микоплазмалар, актиномицетлар томонидан келтириб чи;арилади ва уларнинг зарари йилдан- йилга кучайиб боради. Х,озирги ва;тда тутнинг 100 дан орти; касалликлари ани;ланган булиб, тут дарахтларининг купчилиги йул ё;алари, ари; буйлари, зовур четлари ва экинзорлар атрофида экилган булиб, улар чанг тузон билан ифлосланади [2]. Бундай шароитда зарарли микроорганизмлар тут баргларига утириб ;олиш, озу;абоп тут баргларни касаллантириши, касаллантириш сабаблари ва уларни барг хрсилдорлигига салбий таъсир курсатиши тугрисида олимлар ;атор тажрибалар утказиб, уларни олдини олиш ва ;арши кураш чора-тадбирлари турисида маълум амалий тавсиялар берилган. Шундан, энг куп учрайдиган вильт замбуругларининг 20 га я;ин тури булиб, шулардан 7 та тури тутда учрайди ва экинзорлар атрофидаги ;аторлаб экилган дарахтларга жанубий вилоятлардаги экологик шароитлар эвазига фузариоз касаллигини ча;ирувчи турларининг ривожланишига ;улай мух,итга эга булади утказилган тад;и;отлардан маълум булишича, Украина ва Урта Осиё шароитида тутнинг фузариоз касаллигининг трахеоминоз тури касаллиги туфайли бута тутзордаги тутларнинг новдалари ;уриб ;олишига олиб келиши ва унга ;арши курашиш учун 1 гектар тутзорга хдр йили 20 т гунг, 60 кг азот ва 30 кг фосфор солиниши зарурлигини айтади.

Бинобарин, тут баргидаги сув ми;дори ипак ;урти фаолиятида мух,им рол уйнашини таъкидлайди, чунки ;урт танасининг 85-88% ини сув ташкил этиб, зарур буладиган сув, о;сил, витамин ва бош;а моддаларни фа;ат тут баргидан олади. Демак, ипак ;уртлари берилган баргнинг ;анча ;исмини ейиши ва танада х,азм булиши барг таркибидаги сув ми;дорига, баргнинг сулиши ёки сулимаганлигига богли; булиб, серсув барглар берилганида ;уртларнинг ривожланиши тезлашиб, ;урт даври давомати меъёрида кечиши ва бир текис пуст ташлаши, яшовчанлиги ю;ори булиши пилла ураш жараёни х,амда пиллаларнинг етилиши 2 кунга ;ис;ариши маълум булган.

Дарх,а;ик;ат, ипак ;уртлари навли тут барглари билан бо;илганда личинкалик даври 1-2 кунга ;ис;ариб, тирик пилла ва ундаги ипак вазни 4,6-4,7% гача ошгани х,амда жами ураган пиллалар ми;дори 5,1-5,4% га купайиши ани;ланди. Куп йиллар давомида ипак ;уртини бо;иш технологияси устида тад;и;отлар ёз мавсумида сувсизланиб, озу;авий хусусиятлари пасайган тут дарахтларини уз ва;тида сугориб,

yHHHr TyHHM^H^HrH omupu^ca TyT unaK KypT^apu öyHgaH öaprflapHu Kyn HCTe^MO^ rçu^agu, Hara^aga FaHa Murçgopu KaMaHuö, ^HHHHKa^ap Te3 ycagu ëmgaH-ëmra y3 MyggaTuga yTagu Ba ;ypT^ap KaTTa-KHHHK 6y^u6 rço^Mafi ë3 MaBcyMura rçapaMacgaH öup ;yTH rçypTgaH o^uHaguraH nu^a xpcuflH 55-60 Ku^orpaMHu TamKH^ ^u^umu yTKa3H^raH Ta^puöagara Ma^^yMOT^apga y3 aKCHHH TonraH. ByHgaH Tamrçapu h^mhh Tag;u;oT^apga 06-x,aB0HHHr rorçopu ëKH nacT Tamrçu Myx,HT oMH^^apuHH y3rapumu acocuga Kaca^uK^ap Ke^uö HH^umuHH aHurç^araH^ap [3] . ^yM^agaH, TyT öapruHuHr rçyëm HypugaH KynaHumu, gapaxT TaHacuHuHr cyBcu3^aHumugaH Ba ëpyF^uK eTumMac^urugaH Kaca^aHumu, ycuM^uKHuHr x,aBogaH 3a^ap^aHumu Ta^puöa^apga aHu^^aHraH. Mrçopuga rçafig этн^гaн Ma^^yMOT^apgaH KypuHuö TypuöguKu, TyT gapaxTu Kaca^^uK^apu TyT öapruHuHr puBo^^aHumu Ba ^ocu^gop^urura ca^öufi Ta^cup KypcaTuö, yHuHr oзнк;aвнн хycycннт^apннн nacaHTupuö roöopumu Ta^Kug^aHraH. Ammo, Kaca^uKKa Ha^uHraH TyT öapr^apu 6u^aH unaK Kypra 6o;u^raHga yHuHr puBo^aHumu, HmoBHaH^uru, KypT^uK gaBpu gaBoMaTuHu нyзн^нmн Ba nu^a ^ocu^gop^urura rçaHgafi Ta^cup KypcaTumu axmu ypraHRAMaraH [4]. fflyHuHr yHyH ym6y Maca^aHu ëpuTum Marçcaguga Ta^puöa^ap o^uö öopuö, $y3apuo3 Ba yH-mygpuHr Kaca^^uK^apu 6u^aH Kaca^aHraH TyT öapr^apu 6u^aH 1 MnaKHu x 2 MnaKHu gyparaHu Ba Xopu^: gyparaHu KypT^apu 6o^u6 Kypu^raHga yHuHr HmoBHaH^uru Ba KypT^uK gaBpuHuHr нyзн^нmн, öup goHa nu^^aHuHr oFup^uru Ba nu^a ^ocu^gop^urura Ta^cupuHu ypraHguK. By TyFpugaru Ma^^yMoT^ap 1-^:agBa^ga 6epu^raH.

1-^agBa^

TyT HnaK K;ypT.flapHHH Kaca^aHraH TyT öapr^apH öunaH 03HK;.naHTHpHmHH HmoBHaHAHK, ^ypT^HK gaBpuHH Hy3H^Hmura Ba yparaH nun^apHH ^ocH^gop^urura TaicupHHUHr y3rapumu

(Tawpuöa TowtKeHm euAonmuea 0aproHa euAonmu Eemapux myMyHudaeu Aaöapomopunda oauö 6opuAdu 2019)

Kaca^uK homu KypTHuHr nmoBHaH- KypT^uK gaBpuHuHr нyзн^нmн, KyH ^aMu yparaH nu^^a^ap, % Bup goHa nu^^aHuHr oFup^uru, r X±Sx 1 ^yTu ^ypTgaH o^uHraH ^ocu^, Kr Pd

Oy3apuo3 78 28 76,0 1,53±0,05 52,3 0,991

YH-mygpuHr 74 32 71,0 1,45±0,04 47,5 0,994

Kaca^^aH-MaraH TyT öapru 93 23 88,0 1,92±0,03 72,0 -

1-^agBa^garu Ma^^yMoT^apgaH KypuHuö TypuöguKu, unaK ^ypT^apuHu ^y3apuo3 Kaca^uru 6u^aH Kaca^aHraH TyT öapr^apu 6u^aH öo^u^raHga KypT^apHuHr HmoBHaH^uru 78%, yH-mygpuHr Kaca^uru 6u^aH Kaca^aHraH TyT öapru 6u^aH o3u^^aHTupu^raHga 6y KypcaTKuH 74% ra TeHr 6y^u6, Kaca^aHMaraH To3a TyT öapr^apu 6u^aH o3u^^aHTupu^raH ^uëc^oBHu BapuaHTra (93,0%) HucöaTaH 15-19% ra KaMaHumura Ke^agu.

Kaca^^aHraH TyT öapr^apu 6u^aH öo^u^raH ^ypT^ap 6aprHu axmu eMaHgu, ëmgaH-ëmra yTumu cycaHuö, yMyMuH ^ypT^uK gaBpu 6-10 KyHra нyзн^н6, ^ypT 6o^um

даври 28-32 кунга тенг булган. Окибатда, бешинчи ёши иссик кунларга колиб, барглар дагаллашади ва пилла ураган ;уртлар сони камайиб (71 -76%), киёсловчи вариантга (88,0%) нисбатан 12-17% га, бир дона пилланинг огирлиги 1,45-1,53 г ни ташкил этиб, киёсловчи вариантга (1,92 г) нисбатан 20,5-24,5% енгил булиши аникланди. Пилла огирлиги ва биологик курсаткичларини бундай пасайиши 1 -кути куртдан олинадиган пилла х,осилдорлигига х,ам таъсир этиб, тажриба вариантларидаги х,осилдорлик 20-24 килограмга камайиб кетиши кузатилди.

Хулоса. Республикамизда ипак ;уртини бо;ишга мулжалланган худудларда ва фермер хужаликларида ипак куртларини касалланган тут барглари билан ози;лантирилганда куртлик даврини чузилиши, ипак куртини яшовчанлиги ва пилланинг х,осилдорлиги х,амда биологик курсаткичларига таъсири буйича масалалар аникланди.

АДАБИЁТЛАР:

1. Узбекистон Республикаси Прездентининг 2020 йил 17-январдаги ПК- 4567 сон "Пиллачилик тармогида ипак курти озука базасини ривожлантириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" карори.

2. Азимжонов Э.М, Жураев Т.Х. "Узбекистон шароитида Озарбайжондан келтирилган тут навларининг касалланиши" Узбекистон Ипакчилик ривожланишининг илмий асаслари "Фан"- Тошкент, 2001 й.

3. Собиров С. "Фузариоз сулиш билан касалланган тутларнинг ризосферасида фузариум авлодига мансуб замбургларнинг таркалиши" Республика илмий амалий конференция материаллари. Тошкент 2008 й.

4. Жураев Т.Х., Зуфаров М. Тут навларини ун шудринг касали замбуругининг улчамига оид маълумотлар. Ипакчилик сох,асидаги долзарб вазифалар ечимининг илмий асослари. "Фан". - Тошкент, 2004 й.

5. Жураев Т.Х. Узбекистон тутзорларида микоплазма, бактериоз, вирус касалликларининг таркалиши ва уларга карши кураш чоралари. // Ипакчилик. сох,асидаги долзарб вазифалар ечимининг илмий асослари. «Фан».

- Тошкент, 2004. 307-310-б.

6. Жураев Т.Х. Узбекистон тутзорларида микоплазма, бактериоз, вирус касалликларининг таркалиши ва уларга карши кураш чоралари. // Ипакчилик сох,асидаги долзарб вазифалар ечимининг илмий асослари. «Фан».

- Тошкент, 2004. 307-310-б.

7. Кучкаров У, Гатин Ф, Холматов Д.И, Ахмедова М. Новый высокопродуктивный сорт шелковицы Жарарык-2. //Шелк. - Ташкент, 1994. - №3. - С. 3-4.

8. Холматов Д.И., Кучкоров У. Тут ипак курти бокиш учун янги бута тутзорларни ташкил этишда барг хрсилдорлигига таъсир этувчи омиллар. // «Ипакчилик сох,асининг долзарб муаммолари ва уларни янги технологияларга асосланган илмий ечимлари» мавзусидаги республика илмий-амалий конференция материаллари. -Тошкент,

9. Холматов Д.И., Кучкоров У. Тут ипак курти бокиш учун янги бута тутзорларни ташкил этишда барг хрсилдорлигига таъсир этувчи омиллар. // «Ипакчилик сох,асининг долзарб муаммолари ва уларни янги технологияларга асосланган илмий ечимлари» мавзусидаги республика илмий-амалий конференция материаллари. -Тошкент, 2012.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.