Научная статья на тему 'Қашқадарё дарёси сув ресурслари ва яккабоғ дарёсининг гидрологик режими'

Қашқадарё дарёси сув ресурслари ва яккабоғ дарёсининг гидрологик режими Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
145
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
метеорологик станция / ҳаво ҳарорати / оқим меъёри / кўп сувли йил / кам сувли йил / сув сарфи / мавсумий тебраниш. / метеорологическая станция / температура / воздуха / норма стока / многоводный год / маловодный год / расход воды / сезонное колебание.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Холиқулов Шодитурдиқулович, Нормаматова Мафтуна

Мақолада Яккабоғ дарёсининг гидрологик режими ва унинг оқимига ҳамда йил давомида тақсимланишига таъсир этувчи омиллар ёритилган. Татар гидрологик постида кузатилган ўртача кўп йиллик сув сарфлари билан Чимқўрғон метеорологик станциясида қайд этилган атмосфера ёғинлари, ҳаво ҳароратини оқим меъёрига таъсири ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ВОДНЫХ РЕСУРСОВ РЕКИ ЯККАБАГДАРЬИ В ОРОШЕНИИ ПОЛУПУСТЫННЫХ ТЕРРИТОРИИ В ЕГО БАССЕЙНЕ

В статье освещаются виляние атмосферных осадков, температуры воздуха на годовое распределение стока и гидрологический режим Яккабогдарья по данным Чимкурганской метеорологической станции и гидрологическому посту Татар.

Текст научной работы на тему «Қашқадарё дарёси сув ресурслари ва яккабоғ дарёсининг гидрологик режими»

КДШКДДАРЁ ДАРЁСИ СУВ РЕСУРСЛАРИ ВА ЯККАБОF ДАРЁСИНИНГ ГИДРОЛОГИК РЕЖИМИ

Холицулов ШодиТурдицулович Нормаматова Мафтуна

Самарканд давлат университеты

Мацолада Яккабог дарёсининг гидрологик режими ва унинг оцимига хамда йил давомида тацсимланишига таъсир этувчи омиллар ёритилган. Татар гидрологик постида кузатилган уртача куп йиллик сув сарфлари билан Чимцургон метеорологик станциясида цайд этилган атмосфера ёгинлари, хаво хароратини оцим меъёрига таъсири урганилган.

Калит сузлар: метеорологик станция, хаво харорати, оцим меъёри, куп сувли йил, кам сувли йил, сув сарфи, мавсумий тебраниш.

РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ВОДНЫХ РЕСУРСОВ РЕКИ ЯККАБАГДАРЬИ В ОРОШЕНИИ ПОЛУПУСТЫННЫХ ТЕРРИТОРИИ В ЕГО

БАССЕЙНЕ

В статье освещаются виляние атмосферных осадков, температуры воздуха на годовое распределение стока и гидрологический режим Яккабогдарья по данным Чимкурганской метеорологической станции и гидрологическому посту Татар.

Ключевые слова: метеорологическая станция, температура, воздуха, норма стока, многоводный год, маловодный год, расход воды, сезонное колебание.

RATIONAL USE OF WATER RESOURCES OF THE YAKKABAGDARYA RIVER IN THE IRRIGATION OF SEMI-DESERT TERRITORIES IN ITS POOL

ANNOTATION

The article highlights the wobble of precipitation, air temperature at the annual distribution of runoff and the hydrological regime of Yakkabogdarya according to the Chimkurgan Meteorological Station and the Tatars hydrological post.

Key words: meteorological station, temperature, air, flow rate, high-water year, dry-water year, water consumption, seasonal fluctuation.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10016

Урта Осиё цадимдан сугорма дехцончилик билан шугулланиб келган. Кейинги пайтларда сугориладиган ерлар майдонининг кенгайиши, янги ерларни узлаштириш ва цишлоц хужалик ерларининг мелиоратив хрлатини яхшилаш оцибатида сув ресурсларидан фойдаланиш ва уларни бошцариш йилдан йилга мураккаблашиб бормоцда. Чунки, бундай худудларда сугориш ва саноат корхоналарнинг ривожланиши, хамда ахоли сонининг купайиши келажакда сув захираларининг камайишига ва уларнинг сифат жихатдан салбий узгаришига олиб келади Шу туфайли сув ресурсларини мицдорий бахолаш, улардан самарали фойдаланиш билан боглиц булган гидрологик масалаларни урганиш ва уларнинг узига хос ечимларини топиш катта илмий ахамиятга эга.

Урганилаётган Кашцадарё дарёсининг худудини хозирги кунда гидрографик жихатдан табиий ва антропоген тармоцларга ажратиш мумкин. Кашцадарё ва унинг ирмоцлари Жиннидарё, Оцсув, Танхоздарё, Яккабогдарё, Гузордарё, Лангар ва бошцалар воханинг асосий табиий сув манбайи хисобланади.

Кашцадарё хавзасида 3122 та дарё ва сойлар мавжуд булиб, улардан 149 та

gapëHHHr y3yH.AHrH 10 km gaH opTu;, 33 TacHHHHr y3yKflHru 20 km Ba yHgaH y3yHpo;. y^KaHHHr acocuH gapëcu Kam;agapë x,uco6.flaHagH. yHHHr y3yKflHru 332 km, cyB HHFaguraH MaHgoHH 8750 km 2. Kam;agapë Xucop tofhhhot FapöuH ;ucMHgaH (3000 m) khhhk coh Tap3uga 6om^aHH6, MyöopaKKa eTMacgaH ^yM^apra cuHruö KeTagu. Xo3up yHHHr cyBH cyFopumra cap^aHumu o;u6aTHga aHHa ro;opuga Tyra6 ^o^Mo^ga [1].

Kam;agapëHHHr 0;cyB, TaHX03, ^KKaöoF, Fy3opgapë Kaöu KaTTa upMo^apu yHH cyB ÖH^aH Ta^MHH^afigH. 0;cyB gapëcuHHHr y3yKflHru 115 km, cyB HHFaguraH x,aB3acHHHHr MaHgoHH 1050 km2. y Kam;agapëHHHr энг cepcyB Han upMOFH ^Hco6^aHu6, ypTana Kyn hh^hk cyB cap^u ceKyHgura 12,3 m3, ;op Ba My3^HK^apHHHr эpнmнgaн TyHHHagu. ffly ca6a6^u, Ty^HHcyB gaBpu Mafi-uroHb ofi^apura, энг KaM cyB^u gaBp эca geKaöpb-^eBpa^ra TyFpu Ke^agu.

Kam^agapëHHHr HupuK upMo^^apugaH Öupu ^ucoö^aHraH ^KKa6oF gapëcu x,aM Xucop TOF^apuHHHr ^aHyÖH-FapÖHH ;ucMHgaH 6om^aHu6, y3yH^uru 108 km, x,aB3acuHHHr MaHgoHH 1060 km2. ^apë cepcyB^uru ^ux,aTgaH Kam;agapë x,aB3acuga 0;cyBgaH KeHHH hkkhhhh ypuHga Typagu. ^KKa6oF gapëcu Kam;agapëra eTMacgaH hkkh upMo;;a KopaöoF Ba Ku3H^cyBra a^pa^agu. KopaöoF upMOFH Fapöra o;uö, cyFopumra cap^aHHÖ KeTagu. Ku3H^cyB upMOFH эca muMo^u Fapöra ;apaö o;uö, TaHX03 gapëcura KymuAHÖ, cyHrpa Kam;agapëra ;ymu^agu [3].

1-^:agBa^

Kam;agapë x,aB3acu rugporpa^HK TapMo;^apuHHHr acocuH Mop^oMeTpuK KypcaTKHH^apu

T.p. ^apë homh KyHH^umu L; KM L, km F, km2 10 km gaH khhhk upMo;^ap y3yH^uru

cohh yMyMHH y3yH^uru, KM

1 Kam;agapë KyM^apra cuHruö KeTagu - 378 12000 138 286

2 ^HHHugapë Kam;agapë (h) 313 52 344 107 192

3 Kopaöy^o; Kam;agapë (h)* - 16 22 - -

4 0;gapë Kam;agapë (h) 286 104 1280 40 86

5 KopacyB 0;gapë(h) 39 33 139 51 56

6 TaHxo3gapë Kam;agapë (h) 274 93 1910 136 273

7 ^KKa6oFgapë TaHxa3gapë (h) 12 99 1180 121 283

8 TbipHa ^KKa6oFgapë (h) 24 35 186 67 106

9 ry^gapa Ku3H^gapë (h)* - 40 276 16 56

10 ^ap Kam;agapë (y) 266 64 348 103 112

11 ^HHrap Kam;agapë (h)* - 39 243 33 36

12 KuHHKypagapë Fy3opgapë(h) 86 114 1670 134 223

13 KaTTaypagapë Fy3opgapë (y) 86 100 1370 149 307

14 KyMgapë Kam;agapë (y)* - 103 866 51 59

H30%: * - 6om dapëaa emuö 6opMaüdu; Lk km - KyüuAuwudaH 6yAeaH Maco$a; L - dapë y3yHAueu; F -eye üurum MaüdoHu.

Яккабог дарёси о;ими мавсумий ;ор ва муз сувлари хисобига хосил булади. Х,ар икки холда хам хосил булган сувнинг бир ;исми ер остига шимилади, бир ;исми бугланади, фа;ат ;олган ;исмигина о;им хосил булишида иштирок этади. Ёмгирнинг ёгиши ёки ;ор ва музликнинг эриш жадаллиги ер остига шимилиш хамда бугланишнинг биргаликдаги жадаллигидан катта булгандагина о;им хосил булади [2].

Яккабог дарёси йиллик о;имининг ойлар буйича та;симланишини хисоблашлар натижаларига таянган холда дарё о;имининг йил ичида ойлар буйича та;симланиш диаграммалари чизилди (1 -расм).

W, 106 м3 оким ^ажми оким ^ажми фоизларда W, %

1-расм. Дарё о;имининг йил ичида та;симланиши.

(Яккабогдарё - Татар гидропости маълумотлари, куп сувли 2005 йил)

Графикдан куриниб турибдики, куп сувли хисобланган 2005 йилда Яккабог дарёси о;ими йил ичида ойлар буйича турли ;ийматларда та;симланган. Масалан, январь ойида о;имнинг 2,97 млн.м3 ;исми ёки 1,05 фоизга тугри келган булса, февраль ойига келиб, бу ;ийматлар бир оз кутарилиб, о;имнинг 1,62 фоиз ;исмини ёки 4,60 млн.м3 ми;дорни ташкил ;илган. Февраль ойидан бошлаб о;имнинг йил ичида та;симланиши ортиб борган ва бу ортиш июнь ойигача давом этган. Ушбу ойда 82,9 млн.м3 сув о;иб утган булса, бу ;иймат йиллик о;имга нисбатан 29,2 фоизни ташкил ;илган. Июль ойидан бошлаб дарёда сув ми;дори (50,9 млн.м3) камайиб борган ва бу камайиш декабрь ойигача (3,30 млн.м3) давом этган. Куп сувли 2005 йилда дарё о;имининг ойлар буйича та;симланиши 2,97 - 82,9 млн.м3 ёки фоиз хисобида 1,05-29,2 атрофида булган[4].

W, 106 м3

60 50 40 30 20 10 0

о^им хажми

оцим хажми фоизларда

W, %

35 30 25 20 15 10 5 0

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Т, ойлар

2-расм. Дарё оцимининг йил ичида тацсимланиши.

(Яккабогдарё - Татар гидропости, уртача сувли 1997 йил)

Юцоридаги график каби уртача сувли 2014 йилда хам дарё оцими ойлар буйича нотекис тацсимланган. Январь ойида йиллик оцимнинг 2,14 млн.м3 цисми ёки 1,29 фоизи цисми тацсимланган булса, феврал ойида бу циймат бир оз камйганлигини айтиб утиш уринли. Март ойидан (2,14 млн.м3) бошлаб дарёда оцим мицдори купайиб борган ва бу купайиш июнь ойигача (53,6 млн.м3 ёки 32,5 фоиз) давом этган. Уртача сувли 2014 йилнинг август ойида оцим хажми 4,30 фоизни ташкил этади ва бу циймат куп сувли йилга нисбатан купдир. Умуман олганда барча диаграммаларда умумий ухшашлик мавжуд. Куп сувли ва уртача сувли йилларда оцим мицдорининг йиллик тацсимланиши йилнинг иккинчи ярмига бориб бир маромда камайиб боради.

Маълумки, урганаётган Яккабог дарёсида Татар гидрологик постида 1999 -2017 йиллар давомида кузатилган уртача йиллик сув сарфларининг йиллараро узгариш графиклари чизилди.

Q m3/s

10,00 9,00 8,00 7,00 6,00 5,00 4,00 3,00 2,00 1,00 0,00

y = 0,0111x - 17,074 R2 = 0,0014

1999

2001

2003

2005

2007

2009

2011

2013

2015

2017

3-расм. Яккабог дарёсида кузатилган уртача йиллик сув сарфларининг йиллараро узгариши

Графикда Яккабог дарёсида кузатилган уртача йиллик сув сарфларининг йиллараро тацсимланиш графиги келтирилган булиб, унда дарё сувининг турли

йилларда турлича булганлигини куришимиз мумкун. Дарё сувининг сунги йилларда турли кийматларда узгаришида авваламбор атмосфера ёгинларининг кам ёки куп микдорда булишига боглик;. Ю;оридаги графикда 2001 йил кам сувлилик кузатилган булса 2005 йилда эса меъёрга нисбатан бирмунча куп сувли булганини куришимиз мумкин.

Ю;оридагиларга хулоса ;илиб К^ашкадарё дарёси сув ресурсларидан о;илона фойдаланишда табий шароитдан келиб чи;;ан х,олда ёндошиш лозим. Дарёнинг йирик ирмо;ларидан х,исобланган Яккабог дарёсида о;имнинг катта ;исми йилнинг иссик; даврида х,осил булиши хал; хужалигида мугим саналади. Яккабог дарёсининг мавжуд булган сув ресурсларидан жуда х,ам самарали ва о;илона фойдаланиш режаларини ишлаб чи;иш лозим.

АДАБИЁТЛАР:

1. Баратов П. Узбекистан табиий географияси. -Тошкент: У;итувчи, 1996. -262 б

2. Расулов А.Р., Х,икматов Ф.Х., Айтбоев Д.П. Гидрология асослари. -Тошкент: Университет, 2003. - 327 б.

3. Шульц В.Л. Реки Средней Азии. Ч. 1.2. - Л:. Гидрометеоиздат, 1965. - 691с.

4. Ширинбоев Д.Н., Улугмуродов Э. Нормаматова М., Рамозонов Ж. Яккабог дарёси сув ресурсларидан чала чул худудларини сугоришда самарали фойдаланиш / Чулланиш муаммолари: динамика,бахолаш,ечим хал;аро илмий-амалий конференция. Самарканд. 2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.