Научная статья на тему 'Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти'

Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
894
232
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
китоб / кутубхона / кутубхоначи / китобхон / мутолаа маданияти / кутубхоначи фаолияти / ахборот-ресурс маркази

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — С. Юлдашева

Ушбу мақолада китобнинг инсоният ва жамият маданиятининг ажралмас бир қисми эканлиги, инсоният тараққиётининг барча даврларида кишиларни тарбиялаш, уларнинг ақлий ривожланиш воситаси эканлигига алоҳида тўҳталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти»

Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик

фаолияти

С.Юлдашева, Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона

минтацавий филиали

Аннотация - Ушбу маколада китобнинг инсоният ва жамият маданиятининг ажралмас бир кисми эканлиги, инсоният тараккиётининг барча даврларида киши-ларни тарбиялаш, уларнинг аклий ривож-ланиш воситаси эканлигига алохида тухталиб утилган.

Калит сузлар - китоб, кутубхона, кутуб-хоначи, китобхон, мутолаа маданияти, кутубхоначи фаолияти, ахборот-ресурс маркази.

"Китобхонлик маданиятини юксалтириш-буюк максадларимизга эришишнинг мухим кафолатидир." (Ш. Мирзиёев)

Китоблар барча замонлар учун энг зарур нарса, калблар малхами, билимлар хазинаси, донишмандлик чашмаси булган ва булиб колаверади. Китоб инсоният ва жамият маданиятининг ажралмас бир кисми булиб, инсоният тараккиётининг барча даврларида кишиларни тарбиялаш, уларнинг аклий ривожланиш воситаси булиб келди. Китоб барча сохага оид маълумотларни туплаш, саклаш усули сифатида катта ахамиятга эгадир. Инсон тафаккурининг ривожланиши-да китоб ва ёзув доимо хамрох булган. Баъзи маданият ва маърифат шакллари огзаки алока муносабатларига асосланган булса-да, ёзув пайдо булгандан сунггина хозирги кунгача етиб келди ва вокеликка айланди. Инсоният яратган муомала воситалари ичида энг ишончлиси, энг кулайи китобдир. Китоб кишиларга инсоният эришган ютукларни билиш имконини беради, халклар уртасидаги муносабатни, хамжихатликни, узаро мехр-окибатни тиклайди. Китоблар туфайли кадим даврлардаги кутубхоналар, уларнинг тизими, кутубхона хизмат курсатиши хакидаги маълумотларни билиш билан бирга уша давр кишиларининг кизикишлари, интилишлари, хаёт даражаси хакида маълумотга эга буламиз. Эрамиздан аввалги

асрларда кутубхоналарнинг сопол тахтача-ларда битилган кулёзма бойликлари Оссурия-Бобил маданиятини тушунишга йул очиб берди. Бошка топилмалар каби Месопотамиянинг кадимги маданияти тарихини, унинг ёзуви, сарой, черков ва бошка кутубхоналари сирларини очишга ёрдам килди. Улар сабабли бизгача етиб келган жуда куп турк, форс, араб тилларидаги кулёзма китоблар, тарихий шахслар хакидаги адабий манбалар жонли гувохлигида Урта Осиёнинг кадимги сулолавий китоб фондлари, масжид ва мадрасаларнинг кутубхоналари, шахсий китоб тупламлари булганлигидан хабардор буламиз. Китоблар тарихнинг асосли гувох-ларидир. Улардаги маълумотлар яхшими ёки ёмонми фарки йук, улар асл гувохлардир.

Китоблардаги маълумотлар балки асл тарих эмасдир, улар тукима, миф, афсоналар билан тулган булса хам, узгача сехри ва жозибасига эгадир. Ёзма ахборот манбалари булган китоблар жамият тараккиётини, маънавий, ижтимоий-маиший эхтиёжларни тула кондиришга каратилган ва бутун инсоният тараккиёти давомида шу вазифани хам бажариб келган. Ёзма хужжатлар киши-ларнинг узаро фикр алмашув имконият-ларини кенгайтирган булса, кутуб-хоналар ёзма асарлар умрини узайтириш воситаси хисобланган.

Бошка ижтимоий муассасалар каби кутубхоналар хам жамиятнинг энг зарурий эхтиёжлари асосида вужудга келди ва турли даврларда турлича шаклда ривожланиб келди. Бугун бутун дунёда интернет аталмиш электрон маълумот таркатувчи восита мавжуд, лекин бир кун электр токи булмаса, яна китоб кидирамиз. Биз китобдан воз кеча олмаймиз ва воз кечмаганмиз хам. Бугунги кунда хам китобларга булган талаб тобора ортмокда. Олимларнинг таъкидлашича интернетда уяли алока воситасида китоб

укишлик куз учун канчалик зарар булса, инсоннинг бош мийясига хам шунчалик зарар берар экан. Компьютер оркали электрон китоб укилса, уяли алока воситасидан кура 7-8 баробарида зарарли экан. Лекин китоб маълумот улашиши билан бир каторда инсон мийясининг кон айланиш тизими учун хам фойдали эканини айтиб утишган.

Шотландиялик олимларнинг тадкикот-ларига караганда, китоб укиш тушкунликни даволашнинг энг самарали воситасидир. Тушкунликка чалинган беморлар китоб укишни бошлаганларидан сунг уларнинг тушкунликка тушиш холатлари камайган.

Санъат миллий жамгармаси томонидан утказилган тадкикотлар китоб укийдиган инсонлар маданий ва ижтимоий хаётда хам фаол булишларини исботлади.

Китоблар хар тилда турли хил маълумот-ларни уз багрига олади. Уларнинг барчасини бир жойга жамловчи муассаса эса кутуб-хоналардир. Кутубхоналар аввалбошиданок жамиятнинг мутадил мавжудлигини таъмин-лайдиган ажралмас кисми хисобланган. Кутубхона - китоблар ва кишилик жамияти тарихи йигиндиси булгани учун инсонпарвар муассасадир. Бунда инсоният эришган барча илмлар, турли фан сохалари буйича шаклидан, хилидан, туридан, тилидан катъи назар, адабиётлар тупланган. Бора-бора маданиятнинг такомиллашуви ижтимоий ва моддий маданият тараккиётининг тарихан ривожланишига асос булиб, кутубхоналар, китоб фонди, уларни ташкил этиш ва бошкаришнинг, китобхонларга хизмат курсатишнинг мухим омилига айланиб колди. Х,ар бир жамиятнинг гоялари, янгиликлари, олий максадлари кутубхона-ларнинг ривожланишига, мазмун-мохиятига таъсир этди. Шу туфайли, кутубхоналарнинг жамиятда тутган урни, максад ва вазифалари шунга караб узгариб, ривожланиб борди. Х,амон кутубхоналар жамият маънавий камолотининг ажралмас таркибий кисми булиб колмокда. Зеро, маънавият китоблар, ахборот ресурсларининг бошка турлари оркали шаклланади. Буни жамият тарак-киётининг хар бир боскичида куриш мумкин.

Кутубхоначилик иши хеч качон макондан ва замондан ташкарида мустакил ривожлана олмайди, жамият тараккиётининг умумий конуниятларига буйсунади. Кутубхоналар ижтимоий ходиса сифатида узи ишлаб турган ижтимоий мухит доирасига боглик равишда шаклланиши буюк хакикатдир. Жамият кутубхонанинг васийси булгани учун хам кутубхоналар жамият олдида уз фаолиятига жавобгардир ва унинг эхтиёжига жавоб бериши шарт.

1892-1972-йилларда яшаб ижод этган хиндистонлик кутубхонашунос олим Ш.Р.Ранганатаннинг кутубхоначилик иши-нинг беш коидаси хозирги даврда хам уз ахамиятини йукотмаган. Булар:

- китоблар укиш учун хизмат килади;

- хар бир китобнинг уз китобхони булсин;

- хар бир китобхоннинг уз китоби булсин;

- китобхонлар вактини асра;

- кутубхона усаётган организмдир.

Бундай фикрлар жуда куп ва улардан

хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, китоб маънавий камолотнинг махсулидир.

Узбекистонда "Кутубхонашунослик" фанининг ривожланиши учун бугун жуда куплаб ишлар амалга оширилмокда. Узбекистонда "Кутубхонашунослик" фани-нинг ривожланиш боскичлари уч даврга булиб курсатилган. Агар шунга амал кила-диган булсак, хозирги кунда бу даврлар туртта булади:

- 1918-1945-йиллар;

- 1946-1974-йиллар;

- 1975-1990-йиллар;

- 1991-йилдан кейинги давр.

Бундай булинишлар кутубхоначилик ишидаги ривожланиш хусусиятлари ва сохага оид амалга оширилган илмий-амалий ишлар куламига боглик. Шу даврда сохдга оид биринчи марта кабул килинган Узбекистон Республикасининг "Ахборот-кутубхона фаолияти тугрисида"ги ^онуни, 2006-йил 20-июнда кабул килинган Биринчи Президентимизнинг "Республика ахолисини ахборот-кутубхона билан таъминлашни ташкил этиш тугрисида"ги, 2011-йил 23-феврал-даги "2011-2015 йилларда ахборот-коммуникация технологиялари негизида ахбо-

poT-KyryöxoHa Ba axöopoT-pecypc xu3MaTHHH AHaga cu^araH TaK0MH.n.nam-THpHmHHHr nopa-Tagöup.napH TyFpucHga" ru ^apopnapu, 2012-Mu.n 20-MapTga Kaöyn KH.nraH "A^umep HaBOuM HOMHgaru YsöeKHCTOH Mh^hH KyryöxoHacu axöopoT-pecypc MapKa3H ^ao^HATHHH TamKH^ этнm Hopa-Tagöup.napH TyrpHCHga"rH ^apopHHHr y3ueK öy gaBpHHHr y3ura xoc xycycuAxnapuHH Ba axaMHATHHH KypcaTraH öynca, Y3öeKHCT0H Pecnyö^HKacH npe3HgeHTHHHHr 2017 Hun 12 AHBapgaru «khtoö MaxcynoT^apHHH non этнm Ba TapKaTHm th3hmhhh puBO^naHTupum, khtoö MyTO^aacu Ba khtoöxoh.hhk MagaHHATH-HH omupum xaMga TapFuö Kunum öyMHna komhcha Ty3um Tyrpucuga" ru nO-4789 coh.hh ^apMOumu, 2017 Hun 13 ceHTAöpga эca Ma3Kyp xy^^aTgaru TonmupuK Ba Ba3H$a.nap H^pocu-ra KapaTH^raH nO-3271-coH.nH "Khtoö Maxcy^oT^apuHH non этнm Ba TapKaTHm th3hmhhh puBo^^aHTupum, khtoö MyTO^aacu Ba khtoöxoh.hhk MagaHHATHHH omupum TyFpucHga"rH Kapopu Kaöyn KunuHgu. 2019 hh^ 19 MapT KyHH H^rapu cypu^raH hkthmohh, MatHaBHH-MatpH^HH coxa.napgaru um^apHH AHru th3hm acocuga My.nra KyMum öyMHna 5 Ta MyxHM TamaööycHHHr TypTHHHHcH emnap MatHaBHATHHHHr roKca^THpum, ynap ypTacuga khtoöxoh^hkhh KeHr TapFuö Kunum öyMHna th3hm^h um^apHH TamKH^ Kunumra MyHan-Tupu^raH^HrH, «opuM Hun 7 uroHgaru "Y3öeKucTOH Pecnyö^HKacura axöopoT-KyTyöxoHa xH3MaTH KypcaTHmHH AHaga TaKOMHraamTHpum TyFpucHga"rH n^ - 4354-coh^h Kapopu Pecnyö^HKaga h^thmohh-HKTucogHH coxaHH Hcnox KH-numHHHr, axöopoT-KyTyöxoHa $ao.nHATHHH puBO^naH-TupumHHHr MaKcag Ba Ba3H$a.napH xa^Kapo aMa^ueTra moc öy^umu 3apyp^uru, mh^hh KagpAT^ap Ba «axoH MagaHHATH, aMa^uM Ba ^yHgaMeHTan öu^HM^apgaH öaxpaMaHg öy^u-muHH TatMHH^am axo^ura axöopoT-KyTyöxoHa xH3MaT^apu KypcaTHmHHHr cu^aT «uxaTHgaH AHru th3hmhhh ApaTHm, KyryöxoHa.napga caK^aHaeTraH mh^hh MagaHuM MepocHH acpaö-aBaM^am Ba öoMmum, axö0p0T-K0M-мyннкaцнA TexHonorHA^apuHH KeHr «opuM этнm, axöopoT-KyTyöxoHa Myaccaca^apu ^ao^HATHHH TamKH^ этнm, TaKOMH^^am-

Tupum ycTyBop Ba3H$ara aM^aH-MOKga. Ma3Kyp Kapopra MyBO^HK KyTyöxoHa coxacu-ga MyTaxacuc^apra öy^raH эxтнe:®:нн ypraHHm acocuga "KyTyöxoHa-axöopoT ^ao^HATu" MyHaHHmu öyMuHa Ba YsöeKHCTOHga KyTyö-xoHamyHoc^HK ^aHHHHHr puBO^^aHumu öyryH «yga oguM^aHuö Ke^MOKga.

EH3 öy^a^aK KyTyöxoHanu Kagp^apHH TapöuA^OBHH negaror cu^araga Kyn^aö «uxaraapra axaMHAT öepumuMH3 ^03HM. ^eM^HK, öy^a^aK KyTyöxoHanu KHToöxoHra öepaguraH gouMuM caBO^^ap Tyn^aMH öy^umu ^O3HM. Maca^aH:

- XypMaT^H khtoöxoh, ch3 khtoöhh KaHgaM MaKcagga, a^hh MyToa^aa ynyHMH eKH Mat^yMOT oaum MaKcaguga o^mokhhch3?

- Ch3 khtoöxoh cu^aTHga KaHgaM khtoö MyToa^aa Ku^umHH xox^aMcu3?

- CH3HH KaHgaM «aHpgaru KHToö^ap KH3HKTHpagu?

- Ch3hh öyryHru KyH KHToö^apu KOHHKTupagHMH?

- KHTOÖXOH cu^aTHga KyTyöxoHanugaH MyToa^aa ynyH KHToö^ap TaBcuAcuHH xox^aMcu3MH?

- Ch3 my naMTrana (Mh^ MoöaMHHga, om gaBOMuga) HenTa khtoö (KaHgaM «aHpga) yKHraHcu3?

Em KyTyöxoHanu^apra xap gouM KHToö^ap TapTuöu, y^apHHHr «aHpu, MyHaHHmu Ba MH^^aT Typ^apura Kapaö ^apK^aHHmHHH Ba «oM^amyBHHH ypraTHm ,ho3hm. X,03upru KyHga KyTyöxoHanu^HK MyHa^umuga KHToö^ap «oM^amyBHga an^aBHT KaTa^oru, cucTeMa^H KaTonor, npegMeT KaTa^or maK^H KeHr My^ra KyMu^raH öy^ca, öyryH MaM^aKaTHMH3 KyTyö-xoHa^apuga xycycuM эпeктpон pecypc^ap ApaTHm um^apu, MHFMa эпeктpон KaTa^or ApaTH^a öom^aHgu. Эпeктpон KaTa^or-эпeктpон KyTyöxoHaHHHr acocuM эпeмeнтн xucoö^aHagu. Эпeктpон KyTyöxoHa $0Hgu эпeктpон maK^garu pecypc^apgaH uöopaT öy^raH^Hru caöaö^H, эпeктpон pecypc^ap TaBcu^HHH Ty3umra My^^annaHraH. Mat^yM-kh, aHtaHaBHM KyTyöxoHa KaTa^or^apu KyTyöxoHa ^OHgugaH a^oxuga «oMga caK^a-Hagu Ba KaTa^or KHToö^ap ^OHgHH KHToöxoHra ohhö öepumra xH3MaT KH^agu. Khtoöxoh KaTa^orgaH ^oMganaHumu ynyH KyTyöxoHara

бориши керак. Электрон кутубхона электрон каталогнинг хар бир электрон карточкаси электрон кутубхонадаги хар бир хужжатга богланган булади ва ундан масофадан туриб фойдаланиш мумкин.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИТЛАР

[1] З.Ш.Бердиева, Кутубхонашунослик, Тошкент, Илм-зиё, 2013

[2] Э.Охунжонов, Ватан кутубхоначилик тарихи, 1-;исм, Тошкент, Адолат, 2004

[3] Э.Охунжонов, Ватан кутубхоначилик тарихи, 2-;исм, Тошкент, Шарк, 2008

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.