Научная статья на тему 'Китоб - кўнгил чироғи'

Китоб - кўнгил чироғи Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1845
143
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
китоб / билим / илм / қўлёзма / кутубҳона / кутубҳоначи / китобҳон / мутолаа маданияти / book / knowledge / science / manuscript / library / librarian / reader / reading culture

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — С. Юлдашева

Ушбу мақолада китоб инсонининг энг яқин дўсти ва маслахатчиси, ақл қайроғи ва билимлар қўрғони эканлиги, китоб-фикрлаш қуроли, хазиналар калити, тафаккур манбаи эканлиги барчага аён. Халқимиз уни нондай азиз, мўътабар ва муқаддас деб хисоблагани. Ўзбек халқи ҳам дунёдаги энг китобхон халқлардан бирилиги, китобга мухаббат, унинг қон-қонига сингиб кетганлиги, китобнинг пайдо бўлиши, хамма замонларда ҳам китоб барча замонлар учун ҳам энг зарур нарса, қалблар малҳами, билимлар хазинаси, донишмандлик чашмаси бўлган ва шундай бўлиб қолаверади. Китобнинг энг зарурлиги, инсонлар хаётида тутган ўрни хақида хикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The book is the light of the soul

This article says that the book is a person’s best friend and adviser, a mind and a shield of knowledge, an instrument of thinking, a treasury, a source of thought. Our people considered it sacred, noble and holy, like bread. The Uzbek people are one of the most educated people in the world, the love of a book in their blood, the appearance of a book is the most important thing at all times, the book is and remains a source of hearts, a treasure of knowledge, a source of wisdom. It also tells the story of the role of the book in people's lives..

Текст научной работы на тему «Китоб - кўнгил чироғи»

Китоб - кунгил чироги

С.Юлдашева, Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона

минтацавий филиали

Аннотация - Ушбу маколада китоб - инсонининг энг якин дусти ва маслахатчиси, акл кайроги ва билимлар кургони эканлиги, китоб-фикрлаш куроли, хазиналар калити, тафаккур манбаи эканлиги барчага аён. Халкимиз уни нондай азиз, муътабар ва мукаддас деб хисоблагани. Узбек халки хам дунёдаги энг китобхон халклардан бирилиги, китобга мухаббат, унинг кон-конига сингиб кетганлиги, китобнинг пайдо булиши, хамма замонларда хам китоб барча замонлар учун хам энг зарур нарса, калблар малхами, билимлар хазинаси, донишмандлик чашмаси булган ва шундай булиб колаверади. Китобнинг энг зарурлиги, инсонлар хаётида тутган урни хакида хикоя килинади.

Калит сузлар - китоб, билим, илм, кулёзма, кутубхона, кутубхоначи, китобхон, мутолаа маданияти.

The book is the light of the soul

S.Yuldasheva, Fergana regional branch of Uzbekistan state institute of art and culture

Abstract - This article says that the book is a person's best friend and adviser, a mind and a shield of knowledge, an instrument of thinking, a treasury, a source of thought. Our people considered it sacred, noble and holy, like bread. The Uzbek people are one of the most educated people in the world, the love of a book in their blood, the appearance of a book is the most important thing at all times, the book is and remains a source of hearts, a treasure of knowledge, a source of wisdom. It also tells the story of the role of the book in people's lives..

Keywords - book, knowledge, science, manuscript, library, librarian, reader, reading culture.

Давлатимиз рах,бари илгари сурган бешта мухим ташаббусни хдётга татбик этишга каратилган ишлар юртимиз буйлаб кенг кулоч ёзмокда.

Юртимизнинг кай гушасида курилиш ишлари булаётган булса, уша иншоатлар куриш режасида, албатта, кутубхона ёки китоб дукони булиши белгиланган. Бу бизни кувонтирадиган, фарзандларимиз комоли, уларнинг порлок келажаги учун уйланган пухта режадир. Шу тарика киска муддатда юртимиз "Китоб ва китобхонлар мамлакати" га айланди. Президентимиз Шавкат Мирзиёев: "Китобсиз тараккиётга, юксак маънавиятга эришиб булмайди. Китоб укимаган одамнинг х,ам, миллатнинг х,ам келажаги йук", - дея таъкидлайди.

Шунинг учун х,ам китоб - жамият маданиятининг ажралмас бир кисмидир. Китоб маънавий бушликни тулдиради, маданиятни юксалтиради. Инсоният

маданияти тараккиётининг энг тулик ва хар томонлама ифодаси сифатида китоб куп асрлар мобайнида шахсни тарбиялашда ва унинг аклий ривожланишида мухим уринга эга.

Хозирги кунда китоб инсоният яратган муомала воситалари ичида энг ишончли ва энг кулай воситадир. Инсоннинг акл-заковати ва билимларини саклаш ва кенг ёйишнинг энг мукаммал куроли булган китоб шахснинг хар томонлама юксалишига ва ижтимоий тараккиётига ёрдам беради; у х,ар бир кишига инсоният эришган ютукларни билиш имконини беради ва бу билан халклар уртасидаги хамжихатликни мустахкамлашга хизмат килади. Бизгача сакланиб колган шундай ёзувлар, китоблар булмаганида инсоният уз утмишини х,ам, билим, донолик ва хикматларини х,ам билолмаган, илм-фанни х,ам тараккий эттира олмаган буларди. Билим эса китобларда

"Опе^а! А|1 and СиКиге" Scientific-Methodical Joumal - (2) I/2020 ISSN 2181-063X

жамлангандир. "Китоб - х,ар кандай билим-нинг жони ва юраги, хар кандай фаннинг ибтидосидир" - деган эди машхур немис ёзувчиси С.Свег. Хакикатдан х,ам, барча даврларда китоблар кишилар учун билим манбаи булиб келган ва шундай булиб колаверади. Китоб хакида, унинг хислат-лари, инсон хаётидаги урни тугрисида жуда куп алломаларнинг фикрини келтириш мумкин.

Жумладан, XV асрда яшаб ижод этган, форс-тожик адабиётининг буюк вакил-ларидан бири Абдурахмон Жомийнинг куйидаги фалсафий шеъри диккатга сазовордир:

Китобдан яхшироц дуст йуц жахонда, Fамхуринг булган у гамли замонда. У билан цол танхо хеч бермас озор, Жонингга юз рохат беради такрор. Билимдонлар сузи бордир бу бобда, "Билимдон гурда-ю, илми китобда!" Агар ёлгиз эрсанг %адард китобдир, Билим субхидаги нур %ам китобдир. Бу ерда х,ам маънавиятнинг, билимнинг, уларни узида мужассамлаштирган китоб-ларнинг абадийлиги, кейинги авлодга мерослиги табиий бир х,ол эканлиги ифодаланади.

Китоб инсоният ижодиётининг чинакам хдйратланарли ва эътиборга лойик курини-шидир. Китобларда кечмиш замонларнинг акл идроки яшайди: х,оки, тупроклари туш сингари аллакачонлар тузгиб кетган одам-ларнинг овози бурро ва аник янграб туради. Инсоният яратган, кайта-кайта уйлаб курган ва у эришган нарсаларнинг бари - худди сехрли сандикдай китоблар сахифаларида сакланиб колган. Инсоният илмининг барча сохаларига оид катта кисми когозларда, кишиликнинг когоз хотираси булмиш китобларда яшайди.

Шунинг учун биздан олдин яшаб утган ажодларимиз фаолиятида китоб туплаш ва кутубхоналар ташкил этиш вазифаси мухим урин эгаллаган. Турон заминида яшаб хукмронлик килган кайси хукмдорни эсламайлик, улар маънавият, маърифатнинг маскани кутубхоналарга алох,ида эътибор беришганига гувох буламиз. ^олаверса, жахон маданияти ва фанига улкан х,исса

кушган комусий олимларимиз Ибн Сино, Фаробий, Беруний, Алишер Навоий, Мирзо Улугбек, Жомий каби минглаб аллома-ларимиз уз фаолиятларида китоб ва кутуб-хонага жуда куп бор мурожаат килганлар, керак булса ойлаб- йиллаб шу ерда ижод килиб илм олганлар.

Китоб бу калб учун малхдм, билимлар газнаси, донишмандлик чашмасидир.

Китоб бу ахборотни, гоя, образ ва билимларни саклаш хдмда таркатиш, ижтимоий, сиёсий, илмий, эстетик караш-ларни шакиллантириш воситаси, билимлар таргиботи ва тарбия куроли, бадиий, илмий асар, ижтимоий адабиётдир.

Халкаро статистика ЮНЕСКО тавсиясига кура хджми 48 сахифадан иборат булган, табоклаб тикилган нодаврий нашрни, шартли равишда китоб деб кабул килинган.

Китобларни яратиш, тайёрлаш, уни таркатиш, саклаш, тафсифлаш ва урганиш билан боглик катта жараённи уз ичига олади. Фан, адабиёт, санъат асарларини матбаада купайтириш ва таркатиш учун танлаш, уларга илмий ва бадиий нуктаи назардан ёндашиш, тахрир килиш, бадиий безаш, матбаа ижросини белгилаш ва нашрга тайёрлаш ноширликнинг вазифаси, китобни куплаб ишлаб чикариш - китоб босиш иши полиграфия саноатида олиб борилади. Китобларни туплаш, саклаш, укувчилар, китобхонлар уртасида таргибот килиш, улардан китобхонлар фойдаланишлари учун кулай шароит яратиш кутубхона ишига киради.

Китобнинг пайдо булиш тарихи ёзувнинг яаратилиши ва шакилланиш жараёни билан узвий боглик. ^адимги Миср, Рим, Юнонистон ва Урта Осиёда кишилар тош, пальма дарахти барглари, сопол ва бошка материалларга фикрларини ёзиб баён килганлар. Х,ар бир китоб унлаб шундай материаллардан тайёрланган плиталар булиб, огирлиги бир неча килограмм булган. Ёзув материали сифатида папирус усимлиги-нинг ишлатилиши (милоддан аввалги 3-4 минг йилликларда) билан урама китоблар пайдо булди. Бундай китобларнинг узунлиги 10 м атрофида булиб, ингичка юмалок таёкларга уралган ва махсус чарм ёки ёгоч

гилофларда сакланган.

Шарк мамлакатлари, ^адимги Рим ва Юнонистондаги купгина нодир асарлар папирусга битилган. Милоддан аввалги II асрга келиб китоб материали сифатида пергамент (тери)дан фойдаланилган.

Урта Осиёда хусусан, Хоразимда милоддан аввалги 1 минг йилликнинг биринчи ярмида вужудга келган зардуштилик динининг мукаддас китоби Авестонинг кадимги нусхаси хам 12 минг мол терисига битилган.

Арабларнинг Урта Осиёдаги истилосига кадар бу ерда куп нодир китоблар сакланган кутубхоналар булган. II - VI асрларда кадимги Римда муковали китоблар пайдо булди. Улар дастлаб папирус , сунг пергаменгга ёзилган. Бундай китоблар огир ва бесунакай эди. VI асрдан бошлаб кодекс шакли асосида хозирги куринишдаги китоблар пайдо булган. Терига ишланган ноёб китоблардан бири Мусхафий Усмон ^уръонидир. ^урони Каримнинг бу нусхаси 644 - 656 йилларда халифа Усмон томонидан кучирилган.

^огознинг кашф килиниши китоб тарихида янги давр очди. Айрим маълумот-ларга караганда, 650 йиллардаёк Самарканд-да когозли китоблар булган. ^огоз китобнинг купайишига ва таркалишига янги имконият-лар яратди. Китоб безашга алохида ахамият берилди. Аста-секин хаттотлик, муковасоз-лик каби касблар ажралиб чикди. Айникса, Урта Осиёда урта асрларда хаттотлик санъати кенг ривожланди.

Х-ХП асрларда Мавароуннахрда муайян соха сифатида шакилланган китоб санъати XIV-XV асрларда янги тараккиёт боскичига кутарилди. Х,ар бир китоб когздан тортиб муковасигача, сёхдан то буёклаи-ю зархали-гача маълум меъёрдаги модда, режа ва коида асосида тайёрланар, хатто китобдан хушбуй хид анкиб туриши учун баъзан сиёхга гулоб ёки анбар кушиларди. XV- XVI асрларда бир канча истеъдодли хаттот, мусаввир, лаввах ва саххофлар (Султонали Хандон, Абдурахмон Хоразмий, Султонали Машхадий ва бошкалар) етишиб чикди. Хирот хаттотларига устозлик килган Султнали Машхадий Низомий, Хофиз

Саъдий, Навоий, Хусайин Бойкаро ва бошкаларнинг асарларини кучириб шухрат козонди. Султонали томонидан кучирилган 50 дан зиёд китоблар бизнинг давримизгача етиб келган. Темурий хукмдорлари девон-хоналари кошида, хусусан Самарканд, Хиротда махсус сарой кутубхоналар ташкил этилган. Бундай кутубхоналар урта асрнинг узига хос хунарманчилик корхонаси булиб, уларда кулёзма китобларни туплаш ва саклаш билан бирга китобсозлик билан боглик булган бир канча амалий ишлар бажарилди. Масалан, XV асрнинг биринчи ярмида Хиротда Улугбекнинг укаси Бойсункур кутубхонасида 40 хаттот ва бир канча наккош кулёзма асарлардан нусхалар кучириш ва уларни безаш билан банд булган. Х,ар бир кулёзма китоб бир нечта мутахасис кулидан утар эди. 1425-1429 йилларда Жаъфар Бойсунгурий томонидан Абулкосим Фрдавсийнинг машхур "Шохнома" асари кучирилиб, 20 та турли мазмундаги рангдор миниатюралар билан безатилган. Туркистон-да хаттотлик йули билан китоб тайёрлаш узок давом этди.

XV асрнинг 40 йилларида Германияда Иоганн Гутенберг томонидан китоб босиш-нинг ихтиро килиниши китоб тараккиётида янги давр очди.

Туркистонда босма усул билан китоб чикариш 1868 йидан бошланди. Тошкентда Туркистон харбий окуриги штабининг босмахонаси ташкил этилди, шу босма-хонада нашр этилган "Чу ва Норин тизмалари этагидаги тогли улка тугрисида лавхалар" (рус тилида) китоби Туркистон-даги илк босма китобдир. Узбек тилидаги биринчи китоб Шохимардон Иброхимовнинг 1871 йил Хивада босилган "Календар"и эди. Шундан кейин Туркистоннинг бошка шахарларида хам хусусий литографиялар тошкил этила бошлади.

Демак, китоб барча замонлар учун хам энг зарур нарса, калблар малхами, билимлар хазинаси, донишмандлик чашмаси булган ва шундай булиб колаверади.

Х,а китоб, шубхасиз, фикрнинг тафаккур-нинг кулай воситасидир. Эътибор бериб карасак,кундалик турмушимизда хам китоб кам укийдиган ва китобга ошно икки

HHCOHHHHr gyHe KapamHga, ^HKpnamHga $apK aKKon Ky3ra TamnaHagH. KHTO6 Kyn yKHMgHraH ogaM Kaepga KaHgaM cy3nam KepaKnHrHHH ÖH^raHH ynyH MapoK^H cyx,6aTgom 6ynagH Ba ^aMMa 6yHgaM HHcoHnap cyx,6aTHra HHTHnagH. X,aeTga KaMpoK KoKHnagH, ^aMHATga y3 ypHHHH Tonumga KHMHanMaMgH. 3epo, khto6

6u3HHHr ^aeTHMH3ga cyB Ba x,aBogeM 3apyp a^aMH^T Kac6 этap экaн, KHTo6nap Ba yHHHr HHCOH MatHaBH^THHHHr pHBO^naHTHpHmgarH ypHH 6eKHecnHrHHH, KHTo6nap - KyHrHnnap HHpoFH экaнnнгннн emnap OHrHra CHHrgHpHm

CH3 Ba 6H3HHHr Ba3H$aMH3gHp.

OOH^AHAHRnrAH A^ABHETHAP

[1] BepgHeBa 3.ffl. KymyöxonamynocnuK, TomKeHT, HnM-3He, 2013

[2] üxyH^OHOB Э. Baman KymyöxonanunuK mapuxu, 1-^cm, TomKeHT, AgonaT, 2004

[3] üxyH^oHoB Э. Baman KymyöxonanunuK mapuxu, 2-v,ucm, TomKeHT, fflapK, 2008

References

[1] BepgHeBa 3.ffl. KymyöxonamynocnuK, TomKeHT, HnM-3He, 2013

[2] üxyH^oHoB Э. Baman KymyöxonanunuK mapuxu, 1-^cm, TomKeHT, AgonaT, 2004

[3] üxyH^oHoB Э. Baman KymyöxonanunuK mapuxu, 2-v,ucm, TomKeHT, fflapK, 2008

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.