Научная статья на тему 'ТАЊЛИЛИ МУЌОИСАВЇ-ЊУЌУЌИИ ЉИНОЯТИ ДАР ХАТАР МОНОНДАН МУТОБИЌИ ЌОНУНГУЗОРИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ВА ЉУМЊУРИИ ЎЗБЕКИСТОН'

ТАЊЛИЛИ МУЌОИСАВЇ-ЊУЌУЌИИ ЉИНОЯТИ ДАР ХАТАР МОНОНДАН МУТОБИЌИ ЌОНУНГУЗОРИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ВА ЉУМЊУРИИ ЎЗБЕКИСТОН Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / њаёт ва саломатї / дар хатар монондан / муносибатњои љамъиятї / уњдадорї / тањлили муќоисавї / љиноят / љавобгарии љиноятї. / личность / жизнь и здоровье / оставление в опасности / общественные отношения / обязанности / сравнительный анализ / преступление / уголовная ответственность.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Шарифзода Р.Ф., Сафарзода А.И.

Дар маќола тањлили муќоисавї-њуќуќии љинояти дар хатар монондан аз нуќтаи назари ќонунгузории љиноятии Љумњурии Тољикистон ва Љумњурии Ўзбекистон мавриди баррасї ќарор гирифтааст. Муаллифон вобаста ба шароити замони муосир хусусият ва дараљаи ба љамъият хавфнокии љинояти мазкурро баррасї намуда, ќисматњои фарќкунандаи ин љиноятро тањлил намудаанд. Њолатњои бањсноки љинояти дар хатар монондан баррасї гардида, андешањои олимони ватанї ва хориљї оид ба масъалаи мазкур мавриди тањлил ќарор гирифтаанд. Муаллифон чунин мешуморанд, ки баррасї намудани ин масъалањо дар асоси вазъи кунунии љомеаи башарї барои илми њуќуќи љиноятї, ќонунгузории љиноятї ва амалияи татбиќи ќонун хеле муњим аст, зеро он самаранокии меъёрњои дахлдори њуќуќи љиноятиро афзоиш дода, барои таъмин намудани вазифањои ќонунгузории љиноятии шароити мусоид фароњам меорад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE LEGAL ANALYSIS OF THE CRIME OF LEAVING DANGER UNDER THE LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

В статье проводится сравнительно-правовой анализ преступления оставления в опасно-сти с точки зрения уголовных законодательств Республики Таджикистан и Республики Узбекистан. Авторы рассмотрели характер и степень опасности данного преступления для общества применительно к современным условиям и проанализировали отличитель-ные черты данного преступления. Рассмотрены спорные вопросы, проанализированы мнения отечественных и зарубежных ученых по данной проблеме. Авторы считают, что рассмотрение этих вопросов, исходя из современного состояния человеческого общества, очень важно для науки уголовного права, уголовного законодательства и практики его применения, так как повышает эффективность соответствующих норм уголовного права и обеспечивает благоприятные условия для решения задач уголовного законодательства.

Текст научной работы на тему «ТАЊЛИЛИ МУЌОИСАВЇ-ЊУЌУЌИИ ЉИНОЯТИ ДАР ХАТАР МОНОНДАН МУТОБИЌИ ЌОНУНГУЗОРИИ ЉУМЊУРИИ ТОЉИКИСТОН ВА ЉУМЊУРИИ ЎЗБЕКИСТОН»

ТДУ 343.624

ТА^ЛИЛИ МУКОИСАВЙ-^УКУЦИИ 4ИНОЯТИ ДАР ХАТАР МОНОНДАН МУТОБЩИ КОНУНГУЗОРИИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН ВА ЧУМ^УРИИ УЗБЕКИСТОН

СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ ПРЕСТУПЛЕНИЯ ОСТАВЛЕНИЕ В ОПАСНОСТИ ПО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВУ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

И РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

COMPARATIVE LEGAL ANALYSIS OF THE CRIME OF LEAVING DANGER UNDER THE LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

Шарифзода Р.Ф. Sharifzoda R.F.

Ассистенти кафедраи фан^ои цомеашиносии Донишгоуи техникии Тоцикистон ба номи М. С. Осимй Ассистент кафедры гуманитарных наук Таджикского технического университета им. М. С. Осими Assistant of the Department of Humanities, Tajik Technical

University named after M.S. Osimi

Сафарзода А.И. Safarzoda A.I.

Сардори Раёсати маориф, фар^анг ва иттилооти Дастго^и ицроияи Президенти Цум^урии Тоцикистон, доктори илмхои

^уцуцшиносй, дотсент Начальник Управления образования, культуры и информации Исполнительного аппарата Президента Республики

Таджикистан, доктор юридических наук, доцент Head of the Department of Education, Culture and Information of the Executive Office of the President of the Republic of Tajikistan,

Doctor of Law, Associate Professor

Ихтисоси илми: 12.00.08 - Хукуки чиноятй ва криминология; хукуки ичрои чазои чиноятй (5.1.4. Илмхои хукукй-чиноятй).

Научная специальность: 12.00.08 - Уголовное право и криминология; уголовно-исполнительное право (5.1.4. Уголовно-правовые науки).

Scientific specialty: 12.00.08 - Criminal law and criminology; penal law (5.1.4. Criminal law sciences).

Тацризди^анда: Нарзуллозода C.C. - сардори кафедраи мурофиаи чиноятии факултети № 2 Академияи ВКД Чумхурии Точикистон, номзади илмхои хукукшиносй, май-ори милитсия.

Рецензент: Нарзуллозода С.С. - начальник кафедры уголовного процесса факультета № 2 Академии МВД Республики Таджикистан, кандидат юридических наук, майор милиции.

E-mail:

sharifzoda.05@mail.ru

E-mail:

anvar_safarov85@mail.ru

Reviewer: Narzullozoda S.S. - Head of the Department of Criminal Procedure of Faculty No. 2 of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan, Candidate of Legal Sciences, major of militia.

Аннотатсия: Дар макола тахлили мукоисавй-хукукии чинояти дар хатар монондан аз нуктаи назари конунгузории чиноятии Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Узбекистон мавриди баррасй карор гирифтааст. Муаллифон вобаста ба шароити замони муосир хусусият ва дарачаи ба чамъият хавфнокии чинояти мазкурро баррасй намуда, кисматхои фарккунандаи ин чиноятро тахлил намудаанд. Х,олатхои бахсноки чинояти дар хатар монондан баррасй гардида, андешахои олимони ватанй ва хоричй оид ба масъалаи мазкур мавриди тахлил карор гирифтаанд. Муаллифон чунин мешуморанд, ки баррасй намудани ин масъалахо дар асоси вазъи кунунии чомеаи башарй барои илми хукуки чиноятй, конунгузории чиноятй ва амалияи татбики конун хеле мухим аст, зеро он самаранокии меъёрхои дахлдори хукуки чиноятиро афзоиш дода, барои таъмин намудани вазифахои конунгузории чиноятии шароити мусоид фарохам меорад.

Вожауои калиди: шахс, хаёт ва саломатй, дар хатар монондан, муносибатхои чамъиятй, ухдадорй, тахлили мукоисавй, чиноят, чавобгарии чиноятй.

Аннотация: В статье проводится сравнительно-правовой анализ преступления оставления в опасности с точки зрения уголовных законодательств Республики Таджикистан и Республики Узбекистан. Авторы рассмотрели характер и степень опасности данного преступления для общества применительно к современным условиям и проанализировали отличительные черты данного преступления. Рассмотрены спорные вопросы, проанализированы мнения отечественных и зарубежных ученых по данной проблеме. Авторы считают, что рассмотрение этих вопросов, исходя из современного состояния человеческого общества, очень важно для науки уголовного права, уголовного законодательства и практики его применения, так как повышает эффективность соответствующих норм уголовного права и обеспечивает благоприятные условия для решения задач уголовного законодательства.

Ключевые слова: личность, жизнь и здоровье, оставление в опасности, общественные отношения, обязанности, сравнительный анализ, преступление, уголовная ответственность.

Annotation: The article provides a comparative legal analysis of the crime of leaving danger from the point of view of the criminal laws of the Republic of Tajikistan and the Republic of Uzbekistan. The authors examined the nature and degree of danger of this crime for society in relation to the conditions of our time and analyzed the distinctive features of this crime. Controversial issues are considered, the opinions of domestic and foreign scientists on this issue are analyzed. The authors believe that the consideration of these issues, based on the current state of human society, is very important for the science of criminal law, criminal law and the practice of its application, as it increases the effectiveness of the relevant norms of criminal law and provides favorable conditions for solving the problems of criminal law.

Key words: personality, life and health, endangerment, public relations, duties, comparative analysis, crime, criminal liability.

Ба хамагон маълум аст, ки аввали асри XXI барои инсоният нисбат ба замонхои гузашта тахдиду хатархои зиёдро эчод намудааст. Вобаста ба ин масъала Асосгузори сулху вахдати миллй -Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми солонаи хеш таъкид намудаанд, ки "солхои охир вазъи сиёсиву

иктисодии чахон хеле мураккаб гардида, холо инсоният дар давраи нихоят хассос ва душвортарини таърихи кариб сад соли охири худ карор дорад" [9]. Бинобар ин моро мебояд "Дар замони сохибистиклолии Точикистон, ки хар як фарди баору номуси он мехохад давлати аз нигохи сиёсй, иктисодй ва ичтимой пешрафтаро бунёд намоем, дар шуур

нахуст суолоти "Мо кй хастем?", "Ба кучо равонаем?" ва "Кадом чомеаро бунёд намуда истодаем?" пайдо мешаванд" [12, с. 54].

Давлат ва хукумати Чумхурии Точикистон бахри тарбияи насли худогоху ватандуст аз принсипхои чомеаи демократию дунявй истифода мебарад. Бехуда нест, ки конститусияи мо яке аз конститутсияхои мукаммалтарини дунё ба хисоб меравад ва тамоми низоми конунгузории мо дар партави он ба тасвиб расидаанд. Боиси тазаккур аст, ки масъалаи мехварии хама гуна конунхои амалкунандаи Чумхурии Точикистон хукуку озодихои инсон ва шахрванд ба хисоб мераванд. Сохаи хукуки чинояти низ аз он истисно буда наметавонад. Бо пешрафти илму техника омузиши чинояти дар хатар монондан яке масъалахои мубрами илми хукукшиносй гардидааст ва мо хукукшиносонро мебояд, ки бахри тахияи конунхои нав ва дар сатхи зарури ба рох мондани конунгузории Чумхурии Точикистон онро бо низоми конунгузории дигар давлатхо тахлили мукоисавй намоем.

Хукукшиноси машхури фаронсавй М. Ансел кайд менамояд, ки хукуки байналмилалй "ба хукукшинос уфукхои навро намоён намуда, имкон медихад, ки конунхои кишвари худро хубтар дарк намояд ё ин ки хусусиятхои махсуси онхоро дар фаркият ба кишвархои дигар муайян кунад. Киёси амику сазовори хукуки байналмилалй хукукшиносро сохиби донишу тафаккури баланд мегардонад, ки хатто хангоми хуб донистани конунхои кишвари худ онхоро ба даст оварда наметавонад" [6, с. 51]. Дар хакикат, андешахои зикршуда далолат мекунанд, ки хар як хукукшинос дар баробари донистани конунхои кишвари худ бояд конунхои кишвархои дигарро омухта, тахлилу мукоиса ва натичагирй карда тавонад. Бо ин асос, киёси конунгузории чиноятии чумхурй бо яке аз кишвархои аъзои ИДМ аз манфиат холй нест.

Тахкикоти мукоисавиро бори нахуст донишманди фаронсавй Л. Окок [17, с. 8] пешниход карда, самтхои мухталифи онро

донишмандоне чун Л. Ж. Константинеско [3], К. Свайгерт, Х. Кётс [15. с. 480] ва дигарон идомаву такмил додаанд. Дар Конгреси байналмилалии хукукшиносии мукоисавй (1990, Париж) вобаста ба ин мавзуъ донишмандон Р. Салей, Э. Юбер, Э. Лембер фикру акидахои чолиб баён доштанд [5]. Аз чумла, Э. Ламбер усули мукоисавии конунхоро танкид кард, ки агар компоративист (шахсе, ки конунхоро мукоиса мекунад) танхо ба чустучуи халли масъала ба конунхо ва кодексхои кишвархои хоричй махдуд шавад, у асосан зохирёбии хукуки кухнаро дастрас менамояд, ки имруз мавриди истифода нест.

Омузишу тахкик на танхо сохти назарявии хар як низоми хукукиро талаб менамояд, балки хусусияти татбики хар як низомро дар вакт ва амалия меомузад. Маълумоти мухимми карорхои амалкунандаи кабулнамудаи судхои хар як давлат низ дар ин маврид кифоя нест. Зарур аст, ки барои пешравии тахлили мукоисавй-хукукй (компративизм)

мазмуни хар як карорро бояд донист [18, с. 50].

Дар Чумхурии Точикистон дар доираи тахкикоти илмй усули мукоисавй-хукукй васеъ ба рох монда шудааст. Махсусан, дар корхои илмии А.И. Сафарзода [13, с. 229], С.С. Нарзуллозода [8, с. 217], М.Ч. Рахмонзода [11, с. 182] мукоисаи моддахои Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон (минбаъд - КЧ ЧТ) бо кишвархои ИДМ ба таври дуруст сурат гирифтааст.

Аз ин ру, усули мукоисавй-хукукй дар илми хукушиносй, хусусан дар сохаи хукуки чиноятй, кирдори дар хатар монондан ва пешгирии чиноятхое, ки ба он алокаманданд, ахаммияти хос дорад. Моро зарур аст, ки тачрибаи давлатхои мутараккии дунёро, ки дар онхо сатхи чинояткорй вобаста ба чиноятхои ба мукобили хаёт ва саломатии инсон дар сатхи паст карор дорад, мавриди омузиш карор дода, конунгузории чиноятй ва дигар конунхои амалкунандаи Чумхурии Точикистонро мукаммал намоем.

Хангоми истифодаи усули мукоисавй-хукукй дар тахлили чинояти

дар хатар монондан бояд ба хама пахлухои он диктат дода шавад. Махз, интихоби мавзуи мукоисашаванда ва омузиши объектхои мукоисавй дар алохидагй нишонахои мухимтарини онро мукаррар намуда, мукоисаву нишонахое, ки дар ин замина ба даст омадаанд, хусусиятхои умумии онро муайян мекунанд (ба монанди объект ва тарафи объективии чиноят) ва фаркиятхои ходисахое, ки мавриди тахлил карор гирифтаанд (тарзу усулхои содиркунии чиноят) дар шакли комил ва дуруст хулосабарорй намудани тахкикот ахаммияти хосса дорад.

Тахлили мукоисавй-хукукии чинояти дар хатар монандан мутобики конунгузории чиноятии Чумхурии Точикистон ва кишвархои аъзои ИДМ сурат гирифта, чанбахои фарккунандаи он мавриди тахлил карор дода мешавад. Зеро конунгузории кишвархои аъзои ИДМ ба воситаи конунгузории он - Ассамблеяи байнипарлумонй барои кишвархои зикргардида конунхои намунавиро тасдик ва тавсия менамояд. Конунгузории намунавие, ки Ассамблеяи

байнипарлумонй коркарду пешниход намудааст, барои дар чорчубаи хукукй карор гирифтани собик кишвархои шуравй ва дар як низом ба рох мондани хамкорихо дар сохаи хукуки чиноятй зарур аст [11, с. 40]. Махз конунхои амалкунандаи намунавии давлатхои аъзои ИДМ имкон фарохам меоранд, ки ин кишвархо аз тачрибаи мутарракии якдигар дар самти хукукэчодкунй бо самар истифода намуда, зинахои нави муносибатхои чамъиятиро хамачониба ва комилан мавриди танзими хукукй карор диханд.

Кишвархои аъзои ИДМ, ба истиснои Чумхурии Узбекистан дар омода намудани конунгузории сохаи чиноятй мукаррароти Кодекси моделии чиноятиро (минбаъд - КМЧ ИДМ, ки 17 феврали соли 1996 аз чониби Ассамблеяи байнипарлумонии кишвархои аъзои ИДМ кувваи конунй гирифтааст ва метавонад хусусияти тавсиявй дошта бошад, истифода бурдаанд [7]. Кодекси моделии чиноятй барои хамаи давлатхои аъзои

ИДМ нисбатан асоси ягона ва барои таквияти конунгузории чиноятии ин давлатхо хизмат менамояд. Дар конунгузории миллй КМЧ ИДМ хамчун намунаи хамгунсозй мебошад.

Дар баробари ин, низоми конунгузории муосир аз он дарак медихад, ки КМЧ ИДМ барои муаллифони лоихаи Кодекси чиноятй ва конунгузории давлатхои аъзои ИДМ хамчун заминаи асосй ба хисоб рафта, барои мубориза бар зидди чиноятхое, ки барои хаёт ва саломатии инсон хатар ба вучуд меоранд, равона шудааст [16, с. 274].

Тахлили мукоисавии КЧ ЧТ ва Кодекси чиноятии яке аз кишвархои аъзои ИДМ Чумхурии Узбекистан нишон медихад, ки хангоми тавсифи конунии чинояти дар хатар монондан онхо ба якдигар монандй доранд, аммо тафовут низ вучуд дорад. Тафовути онхо асосан дар дарачаи нозукихо мушохида мегардад.

Нишонахои ин навъи чиноят дар Кодекси моделии чиноятии аъзои ИДМ дарч гардидааст. Дамзамон, дар м. 134-и КМЧ ИДМ чавобгарии чиноятй барои дар хатар монондан чунин тавсиф шудааст: "Дидаю дониста нарасонидани ёрй ба шахсе, ки дар вазъияти барои хаёт ё саломатиаш хавфнок карор дорад ва аз сабаби хурдсолй, пиронсолй, беморй ё аз сабаби очизии худ имконияти андешидани чорахои худмухофизатиро надорад, хангоме ки шахси гунахгор метавонист ба ин шахс ёрй расонад ва вазифадор буд нисбати у гамхорй зохир намояд ё худаш уро дар холати барои хаёт ё саломатиаш хатарнок гузоштааст' [10].

Мувофики ин модда чунин кирдор амали зишт ба хисоб рафта, чинояткор ухдадор аст, ки ба чабрдида ёрй расонад. Дар сурати ёрй нарасонидани чинояткор ба чабрдида окибатхои нохуше ба монанди расонидани зарари сабук, миёна ва вазнин ба саломатй то ба аз хаёт махрум шуданро ба вучуд биёрад. Диспазитсияи м. 134 КМЧ ИДМ бо м. 127 КЧ ЧТ айнан монанд мебошад. Вале м. 134 КМЧ ИДМ танхо дорои диспазитсия аст. Нуктахои асосии фарккунандаи ин моддахо дар мадди аввал, дар холатхои

бандубастшавандаи ин чиноятхо мушохида мегардад, ки дар к. 2 м. 127 КЧ ЧТ хамин кирдор, агар аз беэхтиётй боиси марги чабрдида гардида бошад ва к. 3 ин модда, хамин кирдор аз беэхтиётй боиси марги одамон ва ё боиси дигар окибатхои вазнин шуда бошад, ифода меёбад. Дар баробари зикр шудани чунин холатхо Б. В. Волженкин кайд менамояд, ки "конунгузории чиноятии давлатхои ИДМ дар бештар маврид аз мукаррароти КМЧ ИДМ пайравй намудаанд" [1, с. 37].

Ба навиштаи Н. А. Кудратов "харчанд конунгузории чиноятии давлатхои аъзои иДм аз КМЧ ИДМ пайравй намуда бошанд хам, омузиши алохидаи онхо зурур аст. Зеро имруз онхо субъекти мустакили хукуки баналмилалй буда, дорои конуни чиноятии худ мебошанд ва тахлили мукоисавии онхо метавонад барои бартараф намудани камбудихо ва мукаммал намудани конуни чиноятии Чумхурии Точикистон асос бошад" [4].

Чумхурии Узбекистан аввалин шуда, дар миёни кишвархои аъзои ИДМ 22 сентябри 1994 [14] Кодекси чиноятии худро кабл аз КМЧ ИДМ кабул намуд ва он аз 1-уми апрели 1995 кувваи конунй гирифт. Чиноятхои барои хаёт ва саломатй дар Кодекси чиноятии Узбекистон (минбаъд КЧ Узбекистон) дар боби III "Чиноятхо барои хаёт ё саломатй хавфнок" пешбинй шудааст.

Аз тахкики КЧ Узбекистон бар меояд, ки "дар хатар монондан" таркиби як чиноятро ташкил медихад, яъне моддаи дигаре, ки ин мафхумро мукаррар намояд, дар кодекси зикргардида вучуд надорад. Бинобар ин, чинояти дар хатар мононданро танхо дар м. 117 КЧ Узбекистон вохурдан мумкин аст. Диспозитсияи к. 1 м. 117 КЧ Узбекистон бо преюдитсияи чиноятй дохил мешавад, ки барои ба чавобгарии чиноятй кашидани шахс чазо дар намуди корхои ислохй ба мухлати то ду сол пешбинй шудааст, вале дар к. 1 м. 127 КЧ ЧТ чазо дар намуди бо корхои хатмй ба мухлати аз яксаду чил то дусаду чил соат ё бо чарима ба андозаи аз дусад то чорсад нишондиханда барои хисобхо ё бо корхои

ислохй ба мухлати то ду сол дарч гардидааст.

Аз руйи сохти таркибиаш чинояти м. 117 КЧ Узбекистон расмй мебошад, яъне чиноят аз лахзаи дар хатар гузоштани шахс, ки ба хаёт ва саломатиаш хатар тахдид мекунад, хотимаёфта эътироф мешавад. Таркиби чинояти м. 127 КЧ ЧТ низ расмй буда, ба таркиби м. 117 КЧ Узбекистон айнан монанд мебошад, яъне дар сурати дар хатар монондани шахс чиноят хотимаёфта дониста мешавад.

Дар к. 2 м. 117 КЧ Узбекистон холатхои бандубастшавандаи ин чиноят, дар намуди содир намудани он ки хамин кирдор боиси марги чабрдида гардида бошад, бо махдуд кардан аз озодй ба мухлати то шаш мох ё махрум сохтан аз озодй ба мухлати то се сол чазо пешбинй шудааст, ки дар мувофика бо холатхои бандубастшавандаи к. 2 м. 127 КЧ ЧТ ба куллй фарк мекунад. Зеро дар к. 2 м. 127 КЧ ЧТ хамин кирдор агар, аз беэхтиётй боиси марги чабрдида гардида бошад, бо махдуд кардан аз озодй ба мухлати то се сол ё махрум сохтан аз озодй ба мухлати то ду сол бо махрум кардан аз хукуки ишголи мансабхои муайян ё машгул шудан ба фаъолияти муайян ба мухлати то се сол ё бидуни он чазо таъйин карда мешавад [2].

Зимни мукоисаи кисми сеюми моддахои кодексхои зикргардида тафовути чиддй ба назар мерасад. Х,олатхои бандубастшавандаи к. 3 м. 117 КЧ Узбекистон хангоми содир намудани хамин кирдор, агар боиси марги дигарон ва дигар окибатхои вазнин шуда бошад, бо махрум сохтан аз озодй ба мухлати аз се то панч сол чазо таъин кардааст. Вале, дар к. 3 м. 127 КЧ ЧТ содир намудани чинояти мазкур дар намуди, хамин кирдор, ки аз беэхтиётй боиси марги одамону дигар окибатхои вазнин гардидааст, бо махрум сохтан аз озодй ба мухлати аз 2 то 8 сол ва аз хукуки ишголи мансабхои муайян ё машгул шудан ба фаъолияти муяйян ба мухлати то панч сол ё бидуни он чазо дода мешавад. Нуктахои асосии тафовути бандубастшавии м. 1 17 КЧ Узбекистон ва м. 127 КЧ ЧТ дар ду холат зохир мегардад: якум, калимаи "аз

беэхтиётй" дар ин моддаи КЧ Узбекисон дида намешавад ва дуюм, дар намуди чазо. Дар к. 2 ва 3-юми м. 127 КЧ ЧТ махрум кардан аз хукуки ишголи мансабхои муайян ё машгул шудан ба фаъолияти муайя_н таъкид гардидааст, вале дар м. 117 КЧ Узбекистон ин масъала пешбинй нашудааст [14].

Омузишу тахкики моддахои марбут ба чинояти дар хатар монондан дар КЧ ЧТ ва КЧ Узбекистон нишон дод, ки объекти ин чиноят хаёт ва саломатии шахсе, ки ба ёрй мухточ аст, ба хисоб меравад. Ногуфта намонад, ки кисми зиёди объекти дигари чиноятхое, ки дар конунгузории чиноятии Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Узбекистон пешбинй шудаанд, аз якдигар фарк доранд. Аммо, объекти чинояти дар хатар

монондан дар конунгузории Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Узбекистон хаёт ва саломатии шахсро ташкил мекунад.

Хдмин тавр, конунгузории чиноятии амалкунандаи яке аз кишвархои аъзои ИДМ-ро дар самти чинояти дар хатар монондан тахлили мукоиса намуда, метавон ба чунин хулоса омад. Дар КЧ ЧТ ва КЧ Узбекистон КМЧ ИДМ хамчун асос барои чинояти дар хатар монондан криминализатсия шудааст. Яке аз таркибхои (объект) чинояти дар хатар монондан сабаб гардидааст, ки онро дар КМЧ ИДМ алохида мавриди танзим карор диханд. Бо ташаккул ва тахкимми низоми конунгуузорй, чинояти дар хатар монондан хамчун кирдори алохида, дорои заминахои хукукй гардида, ба таври дахлдор мавриди танзим карор гирифт.

Адабиёти истифодашуда

1. Волженкин, Б. В. Предпосылки и концептуальные проблемы разработки Модельного уголовного кодекса для государств-участников СНГ / Б. В. Волженкин // Вестник межпарламентской ассамблеи. - 1995. - № 4. - С. 34-37.

2. Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон аз 21 майи с. 1998, № 574 // Маркази миллии конунгузории назди Президента Чумхурии Точикистон [Захираи электронй]. - Манбаи дастрасй: http://mmk.tj/legislation (санаи мурочиат: 05. 04. 2023).

3. Константинеско, Л.-Ж. Развитие сравнительного правоведения / Л.-Ж. Константинеско // Очерки сравнительного права: сб. ст.; под ред. В.А. Туманова. - М.: Прогресс, 1981. - С. 104-153.

4. Кудратов, Н.А. Уголовная ответственность за преступления, связанные с банкротством: проблемы теории, практики и законодательства : по материалам Республики Таджикистан: дис. ... кан. юрид. наук: 12.00.08 / Некруз Абдунабиевич Кудратов. - М., 2012. - 216 с.

5. Лембер, Э. Метод сравнительного права (Материалы доклада на Первом конгрессе по сравнительному праву 1990г.) // [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://vestnik.msal.ru/jour/article/viewFile/510/510 (дата обращения: 08. 03. 2023).

6. Михайлова, И. А., Максименко, А. В., Числов, А. И. Некоторые вопросы совершенствования норм российского уголовного законодательства о преступлениях против жизни и здоровья (опыт сравнительного анализа) // Вестник Сибирского юридического института МВД России. - 2019. -№ 1 (34). - С. 50-56.

7. Модельный Уголовный кодекс для государств - участников СНГ // [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://www.cisatc.org/1289/135/154/241 (дата обращения: 18.03.2023).

8. Нарзуллозода, С.С. Чавобгарии чиноятй барои вайрон кардани коидахои харакати рох ва истифодаи воситахои наклиёт: дис.... ном. илм. хукук: 12.00.08 / Сухроб Саидахмад Нарзуллозода. - Душанбе, 2021. - 217 с.

9. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон 'Дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй' дар 23.12.2022 // [Захираи электронй]. - Манбаи дастрасй: http://prezident.tj/node/29823(санаи мурочиат: 5.03.2023).

10. Постановление Межпарламентской Ассамблеи государств - участников Содружества Независимых Государств, г. Санкт-Петербург 17 февраля 1996 // [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://www.cisatc.org/1289/135/154/241 (дата обращения: 24.03.2023).

11. Рахмонзода, М.Ч. Чавобгарии чиноятй барои фаъолияти гайриконунии бонкй мувофики конунгузории Чумхурии Точикистон: дис.... ном. илм. хукук: 12.00.08 / М.Ч. Рахмонзода. -Душанбе, 2020. - 182 с.

12. Саидумаров, С.С, Сарфарозова, Н. Зеднияти миллй - махдки асосии ганчури равонии миллат / С.С. Саидумаров, Н. Сарфарозова // Паёми филиали Донишгоди давлатии Москва ба номи М.В. Ломоносов дар шах,ри Душанбе: Бахши илмх,ои гуманитарй ва ик,тисодй. - Ч,. 2. - 2022. - № 4. - С. 47-59.

13. Сафаров, А.И. Уголовная ответсвенность за легализацию (отмывание) денежных средств либо иного имущества, полученных противозаконным путем: по материалам Республики Таджикистан: дис. ... кан. юрид. наук: 12.00.08 / Анвар Исломович Сафаров. - М., 2011. - 229 с.

14. Уголовный кодекс Республики Узбекистан от 22 сентября 1994 года № 2012-XII // [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://lex.uz/acts/111457 (дата обращения: 03.04.2023).

15. Цвайгерт, К. Введение в сравнительное правоведение в сфере частного права: В 2-х тт. / К. Цвайгерт, Х. Кётц. - Том I. Основы: Пер. с нем. - М.: Международные отношения, 2000. - 480 с.

16. Шарипов, Т.Ш., Бахриддинов, С.Э. Основные черты уголовного законодательства Республики Таджикистан и некоторые проблемы его совершенствования / Т.Ш. Шарипов, С.Э. Бахриддинов // Новое уголовное законодательства стран СНГ и Балтии. - М.: ЛексЭст, 2002. - С. 274.

17. Aucoc, L. Les etudes de legislation comparée en France / L. Aucoc. - Paris : Alfonse Picard, 1889. - 17 p.

18. Lambert, É. Conception générale, définition, méthode et histoire du droit comparé. Le droit comparé et l'enseignement du droit; transcription de l'intervention d'E. Lambert / É. Lambert // Congrès international de droit comparé, tenu à Paris du 31 juillet au 4 août 1900. Procès-verbaux des séances et documents: 2 vols. - Paris : LGDJ, 1905- . - Vol. I. - 1905. - P. 26-61.

References

1. Volzhenkin, B.V. Background and conceptual problems of developing the Model Criminal Code for the CIS member states / B.V. Volzhenkin // Bulletin of the Interparliamentary Assembly. - 1995. - No. 4. - Р. 34-37.

2. The Criminal Code of the Republic of Tajikistan dated May 21, p. 1998, No. 574 // National Center of Legislation under the President of the Republic of Tajikistan [Electronic resource]. - Access source: http://mmk.tj/legislation (access date: 04.05.2023).

3. Constantinesco, L.-J. Development of comparative law / L.-J. Constantinesco // Essays on Comparative Law: Sat. Art.; ed. V.A. Tumanov. - M.: Progress, 1981. - Р. 104-153.

4. Kudratov, N.A. Criminal liability for crimes related to bankruptcy: problems of theory, practice and legislation: based on the materials of the Republic of Tajikistan: dis. ... can. legal Sciences: 12.00.08 / Nekruz Abdunabievich Kudratov. - M., 2012. - 216 p.

5. Lember, E. The method of comparative law (Materials of the report at the First Congress on Comparative Law 1990) // [Electronic resource]. - Access mode: https://vestnik.msal.ru/jour/article/viewFile/510/510 (date of access: 08.03.2023).

6. Mikhailova, I. A., Maksimenko, A. V., Chislov, A. I. Some issues of improving the norms of Russian criminal legislation on crimes against life and health (experiment of comparative analysis) // Bulletin of the Siberian Law Institute of the Ministry of Internal Affairs of Russia. - 2019. - No. 1 (34) // [Electronic resource]. - Access mode: https://cyberleninka.ru/article/n/nekotorye-voprosy-sovershenstvovaniya-norm-rossiyskogo-ugolovnogo-zakonodatelstva-o-prestupleniyah-protiv-zhizni-i-zdorovya-opyt/viewer (date of access: 07 03.2023).

7. Model Criminal Code for the CIS Member States // [Electronic resource]. - Access mode: https://www.cisatc.org/1289/135/154/241 (date of access: 03/18/2023).

8. Narzullozoda, S.S. Criminal liability for violation of traffic rules and use of means of transport: dis... name. science Right: 12.00.08 / Sukhrob Saidahmad Narzullozoda. - Dushanbe, 2021. - 217 p.

9. Message of the President of the Republic of Tajikistan Emomali Rahmon "On the main directions of the internal and foreign policy of the republic" on 12.23.2022 // [Electronic resource]. - Source of access: http://prezident.tj/node/29823 (date of application: 5.03.2023).

10. Resolution of the Inter-Parliamentary Assembly of States - Members of the Commonwealth of Independent States, St. Petersburg February 17, 1996 // [Electronic resource]. - Access mode: https://www.cisatc.org/1289/135/154/241 (date of access: 03/24/2023).

11. Rahmonzoda, M.J. Criminal responsibility for illegal banking activity according to the legislation of the Republic of Tajikistan: dis... nom. science right: 12.00.08 / M.J. Rahmonzoda. - Dushanbe, 2020. - 182 p.

12. Saidumarov, S.S., Sarfarozova, N. National intelligence is the main core of the nation's mental treasure / S.S. Saidumarov, N. Sarfarozova // Message from the Moscow State University branch named after M.V. Lomonosov in Dushanbe: Department of Humanities and Economics. - Volume 2. - 2022. - No. 4. - Р. 47-59.

13. Safarov, A.I. Criminal liability for the legalization (laundering) of funds or other property obtained illegally: based on the materials of the Republic of Tajikistan: dis. ... can. legal Sciences: 12.00.08 / Anvar Islomovich Safarov. - M., 2011. - 229 p.

14. Criminal Code of the Republic of Uzbekistan dated September 22, 1994 No. 2012-XII // [Electronic resource]. - Access mode: https://lex.uz/acts/111457 (date of access: 04/03/2023).

15. Zweigert, K. Introduction to comparative law in the field of private law: In 2 vols. / K. Zweigert, H. Koetz. - Volume I. Fundamentals: Per. with him. - M.: International relations, 2000. - 480 p.

16. Sharipov, T.Sh., Bakhriddinov, S.E. The main features of the criminal legislation of the Republic of Tajikistan and some problems of its improvement / T.Sh. Sharipov, S.E. Bakhriddinov // New criminal legislation of the CIS and Baltic countries. - M.: LeksEst, 2002. - Р. 274.

17. Aucoc, L. Studies of comparative legislation in France / L. Aucoc. - Paris: Alfonse Picard, 1889.

- 17 p.

18. Lambert, E. General conception, definition, method and history of comparative law. Comparative law and legal education; transcription of the intervention of E. Lambert / E. Lambert // International Congress of Comparative Law, held in Paris from July 31 to August 4, 1900. Minutes of meetings and documents: 2 vols. - Paris: LGDJ, 1905- . - Flight. I. - 1905. - P. 26-61.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.