Научная статья на тему 'ТАҲЛИЛИ МОРФОЛОГИИ МОҚОЛАИ "БУРДУ БОХТИ НАСР"-И ӮРУН КӮҲЗОД'

ТАҲЛИЛИ МОРФОЛОГИИ МОҚОЛАИ "БУРДУ БОХТИ НАСР"-И ӮРУН КӮҲЗОД Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1099
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СТРУКТУРА СЛОВ / ЭЛЕМЕНТЫ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / СОКРАЩЕНИЕ ИЗАФЕТА / СОЕДИНЕНИЕ СЛОВ / МОДЕЛИ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / WORD-BUILDING / COMPOUND WORDS / STRUCTURE OF WORD / ELEMENT OF WORD-BUILDING / CONNECTING WORDS / FORMS OF WORD-BUILDING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов Ш., Валиев Ҷ.А.

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведениясовременных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Уруна Кухзода.Word-building is the most significant way of enriching Tajik language’s lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Каримов Ш., Валиев Ҷ.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL ANALYSIS OF THE ARTICLE OF URUN KUKHZOD "VICTORY AND VICTORY"

Word-building is the most significant way of enriching Tajik language’s lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

Текст научной работы на тему «ТАҲЛИЛИ МОРФОЛОГИИ МОҚОЛАИ "БУРДУ БОХТИ НАСР"-И ӮРУН КӮҲЗОД»

ТДУ 809. 155. 0

ТАХДИЛИ МОРФОЛОГИИ МОЦОЛАИ «БУРДУ БОХТИ НАСР»-И УРУН КУХЗОД

Каримов Ш., Валиев Ц.А.

Донишогоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар забоншиносии точик тахкику омузиш ва баррасии масъалахои лексикиву морфологии маколахои дохили китоби «Бурду бохти наср»-и Урун Кухзод дар илми забоншиносй чизи нав мебошад. Тамоми маколахое, ки донишманд мавриди пажухищи худ карор додааст, аз солхои 1997 -ум огоз шуда, то замони нашри китоб, яъне соли 2017 -ро дар бар гирифтааст. Мавзуи дохили маколахои китоб аз руи масъалахои сиёсиву ичтимой, ходисахои дар замони худ рухдода ва мавзуъхояшон фарки куллй доранд. Инчунин вобаста ба мавзуи дохили маколахо китобро ба чор бахш чудо менамоем. К^исми якум «Миллат» буда, аз хафт макола иборат мебошад. ^исми дуюм «Адабиёт», ки аз нух макола, кисми сеюм «Забон» аз хафт макола ва кисми чорум «Адибон», ки аз чордах макола иборат мебошад. Ва нависанда ба масъалахои дохилии маколахо аз назари илми забоншиносиву адабиётшиносй диккати чиддй додааст. Аз чумла, дар маколаи «Бурду бохти наср », ки ба кисми дуюми маколахо мансуб шуда, Урун Кухзод ба масъалахои колаби калимасозй аз руи хусусияти лугавию морфологй, морфологию синтаксисй, синтаксисй -морфологй ба ин макола бахои объективона додааст. Ва аз руи тахлилу тахкик ва омузиши кори курсии мо маълум гардид, ки хусусияти лугавию морфологии калимахои дохили макола колаби калимасозиро нависанда мохирона истифода бурдааст.

1. Хусусиятхои морфологии х,иссах,ои номи. Хангоми таснифи хиссахои нутк пеш аз хама маънои лугавии калима ба хисоб гирифта мешавад. Масалан, исм предметро, сифат аломати предметро, шумора микдори предметро, феъл амалу полати предметро, зарф аломати амал ва аломати аломатро ифода мекунад. Азбаски забони точикй хусусияти аналитикй дорад ва дар он флексияи номй дида намешавад, дар таснифоти хиссахои нутк мавкеи маънои калима калон аст. бинобар он ки бисёр калимахои номй шакли равшани морфологй надоранд, онхоро берун аз ибора ё чумла танхо аз руи маъно ба ягон гурух ( масалан ба гурухи ном ва ё сифат) даровардан мумкин аст.

Боби асосии морфологияро хиссахои нутк ташкил мекунанд. Тамоми калимахои забони адабии хозираи точик мувофики хусусиятхои лугавию грамматикй ба ду гурухи калон: хиссахои мустакили нутк ва хиссахои ёридихандаи нутк чудо мешаванд.

Хиссахои мустакили нутк калимахоеро дар бар мегиранд, ки маънои мустакили лугавй, хусусиятхои хоси калимасозй, морфологй ва синтаксисй доранд ва ин аломатхои меъёри асосии таснифоти онхо хисоб меёбанд. Ба ин гурух исм, сифат, шумора, чонишин, феъл ва зарф дохил мешаванд. Вобаста ба хусусиятхои калимасозии хиссахои номии нутк калимахои дохили маколаро аз руи колаби калимасозй чудо менамоем.

Мавкеи калимасозии исм дар забони точикй нисбат ба дигар хиссахои нутк серистеъмол мебошад ва чунин калимахо дар макола бо рохи калимасозй исм шуда омадаанд: фахм + иш (феъл + пасванд), рафт + ор (феъл + пасванд), дон + иш (феъл + пасванд), даъво + гар (исм + пасванд), хох + иш + манд (феъл + пасван + пасванд), фармо -иш (исм + пасванд), хушёр + й (сифат + пасванд), хомуш + й (феъл + пасванд), хирад + манд (исм + пасванд), хунар + манд (исм + пасванд), бе + адолат + й (пешванд + исм + пасванд), рост + й (сифат + пасванд), таргибот + гар (исм + пасванд), Точик + истон (исм + пасванд) ин типи калимахо аз чихати сохт ба гурухи сохта дохил мешаванд. Калимахое, ки да шакли мураккаб зикр шудаанд, мисол: сар + фахм (исм + феъл), адиб + тарош (исм + пасванд), гуш + зад (исм + феъл), гуфт + у + гу (феъл + миёнванд + феъл ), вариант + соз + й (исм + феъл + пасванд), вариант + соз (исм + феъл), эчод + кор (исм + исм), тараф + гир (зарф + феъл), вариант + навис + й (исм + феъл + пасванд), ибрат + гир + й (исм + феъл + пасванд), гирд + овар + й (сифат + феъл + пасванд), чавон + мард (исм + исм), акл + омуз (исм + феъл), дур + бин + й (сифат + феъл + пасванд), хак + чу + й (исм + феъл + пасванд), бад + бахт + й (сифат + исм + пасванд), пеш + оханг (зарф + исм), чамъ + омад (исм + пасванд), хак + шинос + й (исм + феъл + пасванд), хезум + биёр + й (исм + феъл + пасванд), калам + каш (исм + феъл), гула + бур + й (исм + феъл + пасванд), пеш + рафт (зарф + пасванд), хоча + гй + дор + й (исм + пасванд + феъл + пасванд), сар + гузашт (исм + феъл), ки хам дар шакли мураккаби тобеъ ва пайваст омадаанд.

Хамин хусусияти калимасозиро дар сифат дида мебароем: зохир + й (исм + пасванд), душ + вор (исм + пасванд), мутаассиф + она (исм + пасванл), баде + й (исм + пасванд), бе + банд (пешванд + феъл), бе + даво (пешванд + исм), ривоят + й (исм + пасванд), окил + она (сифат + пасванд), бо + хавсала (пешванд + исм), инсон + й (исм + пасванд), бо + фахм (пешванд + феъл), бе + фахм

(пешванд + феъл), рух + й (дом + пacвaнд), карахт + й (шфат + пacвaнд), адаб + й (иcм + пacвaнд), бе + ма^ад (пешванд + дом), бе + ранг (пешванд + дом), бе + маънй (пешванд +дом), хуш + зoт (cифaт + иcм), бе + гараз + oнa (бе + дом + пacвaнд), эчoд + й (дом + пacвaнд), ташкил + й (иcм + пacвaнд), мoхир + oнa (иcм + пacвaнд), бе + шира (пешванд + дом), бе + таъшр (пешванд + иcм) дар шакли coхтa бaëн шудаанд. Типи отфатхри мураккаб: рaвoн + шинoc + й (феъл + феъл + пacвaнд), пур гун + 4o + иш (шфат + феъл + дом + пacвaнд), ycro + кoр + oнa (дом + иcм+ пacвaнд), бе + caр + y +нуг (пешванд + дом + миëнвaнд + зарф), тер + иcтеъмoл (шфат + иcм), aмoнaт + дoр + й (иcм + феъл + пacвaнд), хaвo + баланд + ora (иcм + шфат + пacвaнд), пaЙFOм + бар + й (дом + феъл + пacвaнд), умумй + иншн + й (cифaт + дом + пacвaнд), нав + чу (cифaт + феъл), нав + чaвoн (cифaт + иcм), хуш + калам (шфат + дом), cycт + калам (cифaт + дом), умумй + итгифoк (шфат + иcм), хуш + зoт (cифaт + иcм), ватан + дoр + й (иcм + феъл + пacвaнд), муъчаз + бaëн + й (иcм + дом + пacвaнд), oбрaз + дoр (иcм + феъл), грамматик + навдо + й (дом + феъл + пacвaнд), зaбoн + зад (иcм + феъл), cmm + кoр (иcм + дом) ибoрaт мебoшaнд. Кaлимacoзии шфат ба миcли иcм аз дигар хиccaхoи нутк ба рoххoи aлoкaи грамматикй coхтa мешаванд.

Дар зaбoни точикй шyмoрa ва чoнишин хycycияти кaлимacoз кам дoрaд, чунки шyмoрa бaрoи шумурдани aшë буда ва чoнишин ба чoи иcм, шфат ваш yмoрa дар матн юзр фармуда мешаванд. Aммo oн чoнишинy шyмoрaхoе, ки дар мaкoлaи навдоанда бaëн шуданаанд, зикрaшoнрo меoвaрем: ^ниши^^ y, вай, мo, okko, худ, ягон, якдигар, хамдигар, ин, oh, хеч, хамин, хар, хар чй, чй гуна, чй кадар, хамчун -ам, -аш, -aтoн дoхил мешаванд. Шyмoрa бoшaд, як, хафт, бдогум, cиюм, чилум, пaнчoхyм, 15, 1995, 12, 1961, 1988 дигар шyмoрa дар матн дида намешавад ва худи шyмoрa дар зaбoни точикй тaнхo аз чанд калимае ибoрaт мебoшaд.

2. Хусусиятх,ои морфологии феъл ва зарф. Чи тавре ки ишoрa рафт, иcм, cифaт, шyмoрa, ки нoм, aлoмaт, микдoрy тартиби предметхoрo ифoдa мекунанд ва ^нишин, ки ба чoи ин хиccaхoи нутк кoр фармуда мешавад, хиccaхoи нoмии нyткрo ташкил медиханд. Ин хиccaхoи нутк acocaн аз чихатхри гyнoгyни предмет -нoм, aлoмaт, микдoрy тартиби oнрo ифoдa мекунанд, яъне ин хиccaхoи нутк ба предмет марбутанд.

Дар зaбoн Faйр аз кaлимaхoи мaнcyби хиccaхoи нoмии нутк бoз гурухи кaлимaхoи мycтaкилмaънoе мавчуданд, ки okko бaръaкcи хиccaхoи домии нутк харакату хoлaтрo хамчун амал ва aлoмaти амалу aлoмaти aлoмaтрo ифoдa менaмoянд, яъне хиccaхoи мустакили ба амал марбути нутк мебoшaнд. Ба ин гурухи хиccaхoи мустакили нутк феъл ва зарф дoхил мешаванд.

Феъл ва зарф дар кжмати мoрфoлoгия аз дигар хиccaхoи нoмии нутк дар oh фарк мекунанд, ки дoрoи зaмoн ва нaвъхo, ycyлхoи мaхcycи кaлимacoзй дoрaнд. Аз чумла, феъл -дoрoи acoc, зaмoн, нaвъхoи тacрифнaшaвaндa (мacдaр, шфати феълй, ва феъли хoл), мутлак ва дaвoмдoр, мoндa ва гузаранда, cиFa буда, ки дар натичаи кaлимacoзй, яъне 6o гирифтани пешванду пacвaндхoи кaлимacoзy шaклcoз дар феъл тaFЙирoти зaмoн, cиFa ва дигар нaвъхoи феъл рух дoдa метaвoнaд. Хycycияти кaлимacoзии феъл дар зaбoни точикй ба мoнaнди иcмy шфат cериcгеъмoл мебoшaд, ки ба вocитa пешванду пacвaнхoи кaлимacoз аз дигар хиccaхoи нутк ë ин ки аз худи феъл калимаи нав мешзанд, ки ба кaтегoрияи мoрфoлoгии феъл тааллук дoрaд. Храмин хycycияти мoрфoлoгии феълрo дар мaкoлaи «Бурду бoхти нacр»-и Урун Кyхзoд мебинем: бар + oвaрд + ан (пешван + феъл + пacвaнд), дар + шр (пешванд + дом), бар + oвaрд + а (пешванд + феъл + пacвaнд), бар + мехурад (пешванд + феъл) хишб мешаванд. Хамин хycycияти мoрфoлoгирo дар зарф тахкик мекунем: ба + тaкрoр (пешванд + дом), хама + 4oh^ + а ^нишин + зарф + пacвaнд), хoндaн + 6o6 (феъл + иcм), зиндагй + шз (иcм + феъл), дур + y+ дaрoз (cифaт + мдонванд + зарф), мушкил + кyшo (cифaт + феъл), душ + вoр + й (дом + пacвaнд + пacвaнд),

3. Хусусиятх,ои морфологии х,иссах,ои ёвар. Гурухи хиccaхoи ëридихaндaи нyткрo кaлимaхoе ташкил мекунанд, ки вазифаи шминативй нaдoрaнд, яъне предмет, aлoмaтy хycycият, амалу хoлaтрo нoмбaр намекунанд, балки бaрoи ифoдaи мyнocибaти грамматикии байни кaлимaхoи мycтaкил, ибoрa ва чумла хизмат мекунанд. Х,иccaхoи ëридихaндaи нyткрo хиccaхoи нoмycтaкили нутк менoмaнд. Маъши грамматикии кaлимaхoи ëридихaндa дар айни зaмoн мaънoи лyFaвии ohk,o ба шyмoр меравад. Хиccaхoи ëридихaндaи нутк, aзбacки вазифаи нoминaтивй нaдoрaнд, aъзoи мустакили чумла шуда нaметaвoнaнд. Ба гурухи хиccaхoи ëридихaндaи нутки зaбoни точикй пешoяндy пacoянд, пайвндак, хиccaчa ва н^до дoхил мешаванд.

Дар мащлаи «Бурду бoхти нacр»-и Урун Кyхзoд мавкеи хиccaхoи нутк ба маврид иcгифoдa шудааст, вoбacгa ба тaнocyби чoйгиршaвиaшoн хиccaхoи ëвaррo тaкcимбaндй менaмoем. Пешoяндхo -аз, ба, 6o, дар, пеш, бaрoи, бинoбaр oh, пacoяндхo -барин, -рo, хaмoн, зaмoн. Пaйвaндaкхo: пaйвacкyнaндa -ва, y, ю, ву, aммo, вале, лекин, балкй, ë, тобеъкунанда -ки, зерo, зерo ки, агар, вагарна, чунки, то, мoдoм ки, мдоли, ба шарте ки, ба чoи oh ки, вакте ки, аз ин ру, хар кадаре ки. Хиccaчaхo -хатта, факат, мacaлaн, бaръaкc, албатта хиcoб мешаванд. Aммo нидo дар матни мащлаи нaвиcaндa иcгифoдa нашудааст.

Хулоса, дар маколаи «Бурду бохти наср»-и Урун Кухзод аз руи тахкик ва пажухиш дар илми забоншиносй кори тоза хисоб шуда, аз руи хусусияти морфологй калимахои дохили матни макола тахкик намудем. Боби аввал ва зерфаслхои он бошад, аз руи тахкик мавкеи хиссахои нутк, аз чумла хиссахои номии нутк мавкеи калон дорад. Хусусияти калимасозии исм ва сифат дар илми забоншиносй, махсусан, забони точикй колабхои зиёди калимасозй доранд ва таносуби калимасозиро вобаста ба пешванду пасвандхои калимасоз на шаклсоз, бо рохи пайваст ё тобеъ сохта шудани калимахои мураккаб муайян карда шудаанд. Феъл ваз арф бошад, дар худ хусусияти дигари грамматикй дошта, аз хиссахои номии нутк фарк мекунанд. Аз руи мавкеи пешванду пасвандхои калимасоз дар феъл ва зарф кам истифода мешаванд. Нависанда хамаи колабхои лугавию морфологии калимасозии зобони адабии хозираи точикро бо маврид ва илмй истифода гардонидааст.

АДАБИЁТ

1. Амлоев А.Я. Калимасозии сарфии исм дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев. -Душанбе: ДСРТ, 2016. -151 с.

2. Аминов С. Забони точикй. синфи 10. -Душанбе: Маориф, 2018. -224 с.

3. Анварй С., Мирзоев А.. Забони точикй. синфи 6. -Душанбе: Маориф, 2018. -196 с.

4. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Кисми 1. Фонетика, морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. -356 с.

5. Забони адабии хозираи точик. Фонетика, лексикология ва морфология. Чилди 1 (хайати мухаррирон: Ш. Рустамов, Р. Fаффоров). -Душанбе: Дониш, 1985. -355 с.

6. Касимов О. Деривация в «Шахнаме» Абулкасима Фирдавси. -Душанбе, 2006. -186 с.

7. Мухаммадиев М. Принсипхои асосии калимасозии забони точикй. Масъалахои забони точикй. -Душанбе, 1967. -134 с.

8. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони точикй. Очеркхо оид ба грамматикаи забони точикй. Ч,. 7. -Сталинобод, 1954.

9. Рустамов Ш. Исм категорияхои грамматики, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нутк. -Душанбе: Дониш, 1981. -219 с.

10. Хоркашев С. Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. -Душанбе, 2014. -106 с.

11. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо (аз руйи маводи шеваи чануби шаркии забони точикй). -Душанбе: Ирфон, 2010. -144 с.

12. Хоркашев С. Чумлахо асоси калимахои мураккаб. Мачаллаи «Паёми донишгохи омузгорй» №1 (56-2), 2014. -с. 327-332.

13. Х,алимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) // Масъалахои забон ва адабиёт. Кисми 1/2. -Душанбе: 1975. -с. 283-307.

Манбаъ

14.Урун Кухзод. Fайр аз хурдан ва нушидан. -Душанбе: Шарки озод, 2017. -222 с.

МОРФОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ СТАТЬИ УРУНА КУХЗОДА «ПОБЕДА И ПОБЕДА»

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведениясовременных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Уруна Кухзода.

Ключевые слова: словообразование, сложные слова, структура слов, элементы словообразования, сокращение изафета, соединение слов, модели словообразования.

MORPHOLOGICAL ANALYSIS OF THE ARTICLE OF URUN KUKHZOD «VICTORY AND VICTORY»

Word-building is the most significant way of enriching Tajik language's lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

Keywords: word-building, compound words, structure of word, element of word-building, connecting words, forms of word-building.

Сведения об авторах:

Каримова Шарифхуджа -докторант (PhD) первого курса кафедры теории и истории литература Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон +(992) 918186768

Валиев Джамшед Абдурасулович, докторант PhD кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни им. С. Айни. Телефон: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valievJamshed@mal.ru

About the authors:

Karimov Sharifkhuja - the first of year Doctorate (PhD) of the theory and history of literature Department, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Телефон +(992) 918186768

Valiev Jamshed Abdurasulovich, Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ainy. phone number: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valiev_jamshed@mal.ru

КОНЦЕПТ «РУССКИЙ СОЛДАТ» В ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ПОЭЗИИ: ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ

Третьякова Л.Н.

Российский университет дружбы народов, Москва, Россия

Понятие «концептосфера» представляет собой основополагающую составляющую когнитивной лингвистики. Термин «концептосфера» введен в науку академиком Д.С. Лихачёвым, который трактовал концептосферу как совокупность концептов нации. Понятиям концептосферы, концептологии и концептам посвящены работы Н.Ф. Алефиренко. Н.Д. Арутюнова, С.А. Аскольдова, А. Вежбицкой, В.В. Воробьева, Е.С. Кубряковой, Д.С. Лихачева, С.Х. Ляпина, Ю.С. Степанова, И.А. Стернина, В.М. Шаклеина и др. Исследование темы военной концептосферы русского языка вызвано следующими лингвистическими и экстралингвистическими причинами:

1) повышенным интересом современных лингвистов, историков и культурологов к данной области;

2) тревожными тенденциями снижения значимости военных компонентов в культуре современного российского общества.

В когнитивной лингвистике концепт рассматривается как единица, объясняющая ментальные, психологические и культурологические ресурсы сознания представителей определенной национальной общины (нации). Концепт включает в себя информацию о картине мира индивидуума и общества. Согласно Ю.С. Степанову, концепт -это лишь та единица, которая несет культурную информацию, «сгусток культуры в сознании человека; то, в виде чего культура входит в ментальный мир человека» [8, с. 43].

И.С. Выходцева пишет, что концепт отображает специфику индивидуально-авторского сознания и является системообразующим элементом художественной картины мира [3, с. 14]. Исследователь Л.В. Калашникова пишет: «Изучение языка через призму теории о концептах позволяет выявлять как общее, так и индивидуальное в языках. Сам концепт является в некоторой степени абстрактным до тех пор, пока не возникнет контекст, то есть необходимость словесно, письменно или при помощи языка жестов выразить этот концепт» [5, с.359]. Концепты «Родина», «родной дом», «семья», «русский солдат», «Великая Отечественная война», «свои-чужие» -важные и емкие составляющие всей концептосферы русской культуры, нашедшие свое отражение в многочисленных художественных произведениях.

Концепт «солдат». Это слово пришло в русский язык в XVII веке из немецкого, до XVII века в русском языке для обозначения военнослужащих использовалось слово «вой» (однокоренное со словом воин). Однако корнями слово «солдат» уходит в итальянский язык: «солдат» произошло от слов soldo -сольдо (монета) и soldare -нанимать, таким образом, это слово изначально обозначало нанятого воина.

В «Толковом словаре живого великорусского языка» В.И. Даль дает следующее определение слову «солдат»: «рядовой воин, военный рядович, служивый, кавалер. Солдат добрый человек, да плащ его хапун. Солдаты, что малые ребята: и много поедят, и малым сыты. Солдаты и на том

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.