Научная статья на тему 'СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - АК ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА'

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - АК ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
65
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАММАТИКА / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СУФФИКСЫ / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ СУФФИКСЫ / ШАМСИДДИН ШОХИН / ЛИНГВИСТИКА / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ / ГАЗЕЛИ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Джамшед Абдурасулович, Тоирзода Абдусаломи Рахим

В классической персидской и таджикской литературе использовался суффикс -aк, но научные исследования показывают, что его фонетический контекст не использовался. Если они присутствовали в речи, авторы произведений искусства и истории использовали их от имени того или иного лица при обращении к речи своих персонажей. Хотя суффикс -aк встречается в классической литературе, его область в словообразовании не очень широка. В классическом языке, в отличие от современного литературного языка, он считался малопродуктивной и неактивной морфемой, поскольку в ней не было много слов. В газели Шамисиддина Шохина окончание -ак также менее продуктивно.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION - АК ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

Classical Persian and Tajik literature used the -aк suffix, but scientific studies show that its phonetic context was not used. If they were present in a speech, the authors of works of art and history used them on behalf of a person when referring to the speech of their characters. Although the suffix -aк is found in classical literature, its scope in word formation is not very wide. In the classical language, unlike the modern literary language, it was considered an unproductive and inactive morpheme, since it did not have many words. In the gazelle of Shamisiddin Shokhin, ending is also less productive.

Текст научной работы на тему «СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - АК ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА»

В этой статье обсуждаются четыре основные области безличных предложений, которые распространены в таджикском литературном языке.

В целом автор смог сформулировать свою цель для безличных предложений, что является разделом лингвистики.

Ключевые слова: безличные предложения, русский язык, лингвистика, наука, ученые, цитаты, предложения, примеры, глаголы, инфинитивы, глаголы.

SEMANTICS OF IMPERSONAL SENTENCES AND THEIR FEATURES IN TAJIK LANGUAGE

The selected article is devoted to one of the most important issues of linguistics, and the author has tried to analyze the meaning of impersonal sentences on the basis of the views of foreign scholars.

The article has a sufficient methodological basis and is based on the quotes of philologists (linguists).

The author has tried to provide interesting ideas in his article about impersonal sentences and their significance in Russian.

The article is a continuation of the science of linguistics and can have a small impact on the development of this science.

This article discusses the four main areas of impersonal sentences that are common in Russian.

In general, the author was able to state his purpose for impersonal sentences, which is a branch of linguistics.

Keywords: Impersonal sentences, Tajik language, linguistics, science, scholars, quotations, sentences, examples, verbs, infinitives, verbs.

Сведения об авторе:

Джабаров Б - ассистент общеуниверситетской кафедры русского языка Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул.С.Сафарова 16. Тел: (992) 935487881

About the author:

Jaborov B - assistant of the chair of Russian interfaculty languages of Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: 735360, RT, Kulob, S.Safarov St.16. Phone: (992) 935487881

ТДУ 809. 155. 0

КАЛИМАСОЗЙ ТАРЩИ ПАСВАНДИ -АК ДАР АСОСИ МАВОДИ ГАЗАЛИЁТИ ШАМСИДДИН ШОХДН

Валиев Ц.А., Тоирзода А.Р.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Аз нигохи забоншиносон, олимону донишмандони сохаи забон дар забоншиносии умумй ва забоншиносии точик малому манзалати рохи калимасозии сарфй нисбат ба дигар роххои калимасозии исм назаррас аст. Ин аст, ки ба ин масъала мухаккикони сохаи забон таваччухи бештар зохир кардаанд.

Пасванди-ак дар сарчашмахои илмй [6, с.177-178] чун пасванди калимасоз зикр шудааст. Ин унсури калимасоз яке аз пасвандхои сермаъно, синоморфема ва омоморфема махсуб мешавад.

Дар забони точикй як гурухи калимахо ду вазифаи грамматикиро доро мебошанд. Яъне онхо хам хусусиятхои шаклсозй ва хам хусусиятхои калимасозй доранд. Пасвандхои калимасоз, чи тавре ки аз унвонашон бар меояд, хусусияти калимасозй доранд. Яъне ба туфайли ин пасвандхо калимахо дар сурати кабул кардани ин гуна пасвандхо маънохои навро ифода кардагй мешаванд. Масалан, исми гайришахси охан бо туфайли унсури калимасози -гар дар шакли охангар исми шахсро ифода мекунад. Яъне дар ин чо хусусияти калимасозй ё худ маъноофаринии пасванди -гар тачассум меёбад.

Аммо хусусияти шаклсозии пасвандхо аз он иборат аст, ки бо вучуди хамрох шуданаш бо ягон калимаи чудогона маънои лугавии пештараи калима бетагйир бокй монда, шаклан дигаргун шуда, муносибати субъективии гуянда ба он шайъ (ашё, предмет) ифода меёбад. Масалан, ба калимаи хона агар пасванди шаклсози -ча илова гардад, вожаи мазкур тобиши маъноии нав нагирифта, ба хурдии шайъ далолат мекунад. Дар ин холат ин кабил пасвандхо на вазифаи калимасозй, балки шаклсозиро ифода мекунанд.

Мoрфeмaи -aK аз руйи xycycn^ix^ калимашзиаш ба ин гурух,и mcвaндx,o шомил аст, яънe х,ам хycycияти калимашзй ва х,ам хycycияти шaклcoзй дорад.

Прoфeccoр Ш. Рycтaмoв доир ба фарки пacaндx,oм мaънocoз ва шаклшз чунин кайд кардааст: «Aффикcи калимашзи -aK аз aффикcи шaклcoзи -aK бо он фарк мeкyнaд, ки дар калимах,ои coхтa тaFЙирoти шфатй вaлe дар шаклх,о тaFЙирoти микдорй мушох,ида мeшaвaд» [8, c.41].

Пacвaнди -aK мувофики caрчaшмax,oи таърихй дар адабиёти таърихй корбаст мeшyдaacг. Мacaлaн, дар <<Шох,нома»-и Aбyлкocим Фирдaвcй ин ужури кaлимacoз истифода шyдaacг. Калимашзии ин пacвaндрo дар acaри номбурда мухдккики зaбoншинoc ^ошмов О. чунин баён кардааст: Ма^^шкии ин пacвaндx,o (хддаф mcвaндx,oи -чa ва -aK аст - A.A.) дар иртибот бо забони <<Шщнома» дар он зох,ир мeгaрдaд, ки номх,ои жмх,ои ифодакунандаи прсдмст^о ва маф^умя^ мах£уб мeëбaнд, ки дар зиндагии хдрруза ба кор бурда мeшaвaнд. Забони «Шщнома» бошад, аз назари уалуб ва лeкcикa дар cara^ баланд мeиcтaд.

Бинобар ин дар он калимашзии пacвaнди -aK ва ^a пурра тачашум ёфта намставонад» [4, c.140].

Дар <<Гулистон»-и Саъдии Шброзй низ yнcyри кaлимacoзи -aK хслс кам иcтифoдa шyдaacт [13, c.305].

Дар <<Грамматики забони адабии х,озираи точик» мoрфeмaи -aK хдмчун пacвaнди герма^у^ ба калам дода шуда, калимах,ои зсрин чун намуна оварда шудааог: aйнaк, raBxapaK, зaбонaк, дaстaк, lymaK, ey'îaHaK, xapaK, RMpwaK, xopiimaK, Faлтaк, •niHaK, бaндaк, KapeaK, xymTaK, ny(aK, чиpчиpaк [2, c.112].

Дар китобх,ои дaрcй бо иcм, cифaт, аахх,ои замони х,озираи ф^л ва калимах,ои таклидй омада, иcм coхтaни пacвaнди -aK таъкид шyдaacт.

Чунонки ишора шуд, пacвaнди -aK дар калимашзй ва х,ам дар шaклcoзй накши фаъол дорад. Доир ба ин маоъала Ш. Ниёзй дар маколаи Жалимашзй дар жм» (дар забони хдзираи точик) ин тавр таъкид кардааст: <<.. вазифаи acocии пacвaнди -aK низ маънои хурдию навозиш додан аст. Вaлe дар забонамон чунин калимах,о кам нecгaнд, ки дар гузаштаи дур дар калимашзии жмх,о накши бузург бозидани пacвaнди -aK-ро гувох,й мсдихдид. Чунончи: miiHaK, бaндaк, MHHaK, пaйвaндaк, aйнaк, xapaK, eyзaнaк, 6apraK, мoxиxypaк, чиpчиpaк, OTamnipaK ва монади инх,о» [5, c.12-19].

Ш. Шох,ин низ бо дар назардошти вазифах,ои дacтyрии пacвaнди -aK дар ошраш бо истифода аз ин пacвaнд калимах,ои зиёд coхтaacг, ки кобили кабулу шоистиаи пазироиянд. Дар забони ocoри нaвиcaндa мoрфeмaи -aK х,ам ба вазифаи калимашзй ва х,ам ба вазифаи шаклшзй мавриди истифода карор гирифтааст.

Дар ошри адиб бо yнcyри калимашзи -aK 22 калима coхтa шудааст. Чунончи: pyзaк, гaзaк, HawaK, raBxapaK, xapaK, чaкaк, naTaK, дapaк, HaBaK, тyлaк, мapдyмaк, HOBaK, зоFaк, дилбapaк, дилaк, чaшмaк, TopaK, eaмaк, бодaк, дaмaк, Fелaк, бaчaxypaк, naTaK, дapaк,

Ин жмх,о аз руйи муношбат доштанани acocx,oяшoн ба ^иша^ои нутк дар навбати худ ба чунин грувдо тaкcим мeшaвaнд:

1. Бо исм: raBxapaK, TopaK, xapaK, мapдyмaк, зoFaк, дилaк, pyзaк, бoдaк, 'iamiviaK:, тyлaк, HaBaK, naTaK, дapaк.

Митлцэ:

Тира шуд гавх/араки дидаи ман бе рухи ту,

Баски сад дацла фузун рехтам аз гавуари пак. [14, с. 168].

***

Шукри Хyдo, ки густурд чатри уuмoяmu ту

Бар тораки халтц зилли amoвy раумат. [14, с. 261].

***

Гар лoфu афзалй ба ту зад аблще, чй бoк!

Танбури эъmuбopu mypo, к-у бувад харак [14, с.169].

***

Дар ин биниш, ки дopй дар гарибй, бoядam Шoуuн

Ба тни мардумак дар дидаи мардум ватан кардан. [14, с.207]

Дар чумлаи фавк аз жми моддии raBxap бо ужури калимашзи -aK вожаи raBxapaK шхта шудааст. Дар назари аввал чунин мсшмояд, ки дар таркиби ин калима вазифаи шаклшзиро ичро карда, ба хурдии шайъ далолат мскушд. Acлaн ин тавр жст, зсро дар таркиби калимаи <<гавх,арак» пacвaнди -aK вазифаи калимашзиро ичро кардааст. Дар зсри маф^уми калимаи raBxap хдмоно ба

истилох санги киматбахо ба назар мерасад. Аммо вожаи гавхарак ба сиёхие дар маркази чашм, ки ба воситаи он равшанй вориди чашма мешавад, гавхараки чашм, мансуб мебошад.

2. Бо сифат: намак.

Мисол:

Ба шакархандаи лаъли лаби худ Шощнро, Намаки суда ба реши цигар андохтай. [14, с.219].

3. Бо асосцои замони хозираи феъл: газак, гелак, чакак. Чунончи:

Аз дили сухтаам кош кунад майли газак,

Он, ки дар согари зар бодаи гулгун резад. [14, с. 109].

***

Ба холи камбагал гелак бикун, эй матбахй, ра%ме,

Ба деги шурбо афтода нашносад зи сар поро. [14, с. 42]

***

Арбоби фазл бо ту наёранд хамсарй,

К-он цо уцоб хамла барад чун кунад чакак. [14, с.169].

АДАБИЁТ

1.Амлоев А.Я. Калимасозии сарфии исм дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев. - Душанбе: ДСРТ, 2016. - 151 с.

2.Грамматикаи забони адабии хозираи точик (нашри академий). Ч,. 1.-Душанбе, 1985. - 356 с.

3 .Забони адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика, морфология. Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй. К.1 -Душанбе, 1973. - 452 с.

4.Косимов О. Суффиксальное словообразование имён существительных в «Шахнаме» А. Фирдавси. АКД. -Душанбе, 1988.-24 с.

5.Ниёзй Ш. Калимасозй дар исм. // Мактаби советй, 1949, №»1. - С. 12-19.

6.Пейсиков Л. С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М., 1973.-210 с.

7.Рахматуллозода С.Р. Калимасозии исм (дар асоси маводи шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй). -Душанбе: Дониш, 2019. - 226 с.

8.Рустамов Ш. Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик. - Душанбе, 1972. - 77 с.

9.Рустамов Ш. Таснифоти хиссахои нутк ва мавкеи исм. Душанбе, 1972.-89 с.

10. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо. - Душанбе, 2010. - 144 с.

11. Хоркашев С.Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. - Душанбе, 2014.-106 с.

12. Хочаев С. Забони адабии точик дар ибтидои асри XX: дар асоси материали «Тухфаи ахли Бухоро»-и Мирзо Сирочи Х,аким. -Душанбе, 1987 - 168 с.

13. Хдлимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) // Масъалахои забон ва адабиёт. Кисми 1/2. - Душанбе: 1975. - с. 283-307.

Манбаъ:

14. Шамсиддин Шохин. Девони ашъор. - Душанбе, 2018. - 277 с.

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - АК ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА

В классической персидской и таджикской литературе использовался суффикс -ак, но научные исследования показывают, что его фонетический контекст не использовался. Если они присутствовали в речи, авторы произведений искусства и истории использовали их от имени того или иного лица при обращении к речи своих персонажей. Хотя суффикс -ак встречается в классической литературе, его область в словообразовании не очень широка. В классическом языке, в отличие от современного литературного языка, он считался малопродуктивной и неактивной морфемой, поскольку в ней не было много слов. В газели Шамисиддина Шохина окончание -ак также менее продуктивно.

Ключевые слова: грамматика, словообразование, суффиксы, словообразовательные суффиксы, Шамсиддин Шохин, лингвистика, лексическая структура, таджикский язык, словообразовательные элементы, газели, словообразование существительных.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION - АК ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

Classical Persian and Tajik literature used the -ак suffix, but scientific studies show that its phonetic context was not used. If they were present in a speech, the authors of works of art and history used them on

behalf of a person when referring to the speech of their characters. Although the suffix -au is found in classical literature, its scope in word formation is not very wide. In the classical language, unlike the modern literary language, it was considered an unproductive and inactive morpheme, since it did not have many words. In the gazelle of Shamisiddin Shokhin, ending is also less productive.

Key words: grammar, word formation, suffixes, word formation suffixes, Shamsiddin Shokhin, linguistics, lexical structure, Tajik, word formation elements, gazelles, word formation of nouns.

Сведения об авторах:

Валиев Джамшед Абдурасулович - докторант PhD кафедры теория и практики языкознания Таджикского гасударственного педагогического университета им. С. Айни. Телефон: (+992) 907048591. Электронный почта: jamshedvaliev93@gmail.com; valievJamshed@mal.ru

Тоирзода Абдусаломи Рахим - магистрант втарого курса кафедры теория и практики языкознания Таджикского гасударственного педагогического университета им. С. Айни. (+992) 985556567. Электронный почта:toirzoda2019@mail.ru

About the authors:

Valiev Jamshed Abdurasulovic - Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 907048591. Электронный почта:jamshedvaliev93@gmail.com; valievJamshed@mal.ru Toirzoda Abdusalomi Rahim - 2st year of Magistrant in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 985556567. Email: toirzoda2019@mail.ru.

ТДУ: 809.155.0

ИФОДАИ КАТЕГОРИЯИ ГРАММАТИКИИ ШУМОРАИ ИСМ^О ДАР МАТНИ «ЗОД-УЛ-МУСОФИРИН»-И НОСИРИ ХУСРАВ

Гулнораи Н.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Носири Хусрав яке аз чунин шахсияте ба шумор меравад, ки аз тамоми гановати забони адабии асри XI бохабар буда, тавассути осори зиёди илмию адабии худ дар рушду нумуи он сахми гаронбахое гузоштааст.

Носири Хусрав дар эчоди адабии худ сабки содаву равони пешиниёни худро идома дода, «киммати дурри дарй»-ро боло бурд ва ба арш расонд, чунончи аксари мухаккиккон таъкид кардаанд, чи дар рушду нумуи назму насри бадей ва чи дар инкишофи тарвичи насри илмии асри XI ин устоди сухан натичаи боризу мондагоре барчой гузоштааст.

Добили зикр аст, ки агар насри адабии у бо забони содаву равони ба дилу дидаи мардуми одй наздик навишта шуда бошад, осори илмии ин мутафаккири суханвар ба забони печидаву мураккаб эчод гардидааст, ки низ дар рушди насри илмии форсй-точикии даврони пасин таъсиргузор будааст.

Дар забоншиносии точик гарчанд доир ба хусусиёти лугавию дастурии насри адабии Носири Хусрав як силсила тадкикоте ба табъ расида бошад, хам [10 с.5-7, 17 с.467-473, 21 с.474-477, 20 с.40-44, 1 с.132, 25 с.170] вале вежагихои дастурию лугавии насри илмии у то х,ол аз назари мухаккикони осораш дур мондааст.

Яке аз чанбахои мухими пажухиши забоншинохтии осори илмии Носири Хусрав тахкики хусусиёти сарфии забони ин осор ба шумор меравад, зеро бархе аз ин вежагихо дар насри илмии даврони баъдй идома ёфтанд ва мутафаккирону нависандагони зиёде ба сабки таълифоти илмии у пайравй карданд, ки боиси ривочу равнаки корбурди имконоти сарфии забони форсии дарй дар осори илмй гардид.

Дар радифи дигар масоили мухими корбурди имконоти услубии сарфиёти забон метавон аз хусусиёти категорияхои грамматикии исм, аз чумла категорияи шумораи исмхо дар забони насри Носири Хусрав ёдовар шуд.

Категорияи грамматикии шумора дар исм яке аз хусусиятхои барчастаи исм буда, асару маколоти зиёде аз тарафи забоншиносон X,. Хусейнов, Б. Сиёев, О. Ч,алолов, Ш. Рустамов ва дигарон ба чоп расидаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.