Научная статья на тему 'ХУСУСИЯТҲОИ МОРФОЛОГИИ ВОЖАҲОИ МАҚОЛАИ "ФАРДОИ МАКТАБУ МАОРИФ"-И ӮРУН КӮҲЗОД'

ХУСУСИЯТҲОИ МОРФОЛОГИИ ВОЖАҲОИ МАҚОЛАИ "ФАРДОИ МАКТАБУ МАОРИФ"-И ӮРУН КӮҲЗОД Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1480
112
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СТРУКТУРА СЛОВ / ЭЛЕМЕНТЫ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / СОКРАЩЕНИЕ ИЗАФЕТА / СОЕДИНЕНИЕ СЛОВ / МОДЕЛИ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / WORD-BUILDING / COMPOUND WORDS / STRUCTURE OF WORD / ELEMENT OF WORD-BUILDING / CONNECTING WORDS / FORMS OF WORD-BUILDING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Ҷ.А.

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведениясовременных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Уруна Кухзода.Word-building is the most significant way of enriching Tajik language’s lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL FEATURES OF WORD FORMING ARTICLES "FUTURE SCHOOL AND EDUCATION" -URUN KUKHZOD

Word-building is the most significant way of enriching Tajik language’s lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

Текст научной работы на тему «ХУСУСИЯТҲОИ МОРФОЛОГИИ ВОЖАҲОИ МАҚОЛАИ "ФАРДОИ МАКТАБУ МАОРИФ"-И ӮРУН КӮҲЗОД»

первые из которых встречаются в самых простых, а вторые -в шаблоне сложных и составных конструкций.

Ключевые слова: грамматика, морфология, типология, сравнение, противопоставление, местоимение, указательные местоимение, антоним, слово, словосочетание, предложение, текст, цивилизация, корейский язык, таджикский, структура, стиль, значение, лексика, основные, второстепенные, развитие.

SIGNIFICANT CHANGES IN KOREAN AND TAJIK LANGUAGES

The comparative typological study of languages in the modern stage of the clash of civilizations is reflected primarily in the language, and is one of the most important problems of modern linguistics. Considering the above, the author in this article examined the demonstrative pronouns of two different structures languages -Korean and Tajik languages for comparison.

This article will highlight the interesting and distinctive features of demonstrative pronouns from other pronouns, their synonymous and antonymic relationships, their use as a substitute for words and phrases, and even whole sentences and texts in comparable languages. Also explores these types of pronouns in terms of historical development, structure, stylistic turns, artistic expressions, lexical and grammatical functions, their position and comparison.

The researcher divided the links into two groups, primary and secondary, and showed their common features and differences in the two languages. He believes that these two types ofpronouns do not differ from each other in their tasks. The difference can only be seen in their morphological structure, the first of which are found in the simplest, and the second in the pattern of complex and composite structures.

Keywords: grammar, morphology, typology, comparison, contrast, pronoun, demonstrative pronoun, antonym, word, phrase, sentence, text, civilization, Korean language, Tajik language, structure, style, meaning, vocabulary, basic, secondary, development.

Сведения об авторе:

Шин Нагкюн -старший преподаватель кафедры филологии Юго-Восточной Азии Таджкиского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел. 446400852

About the author:

Shin Nagkyuk -Senior Lecturer of the Department of Philology of south-east Asia of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda. Address: 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiev Street, phone: 44-640-08-52

ТДУ 809. 155. 0

ХУСУСИЯТ^ОИ МОРФОЛОГИИ ВОЖАХ,ОИ мацолаи «ФАРДОИ МАКТАБУ МАОРИФ»-И УРУН КУ^ЗОД

Валиев Ц.А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Морфология як кисми грамматика буда, дар бораи сохти грамматикии калима, тарзи ифодаи маънои грамматикй ва ро^у воситах,ои калимасозй бах,с мекунад. Морфология гурувдои лексикию грамматикии калимах,о ва х,одисах,ои грамматикиеро меомузад, ки бо конуну коидаи мавчудияти калима х,амчун вох,иди грамматикй марбутанд. Гурувдои грамматикии калимах,о дорои категорияи грамматикй ва системаи шакл (парадигма) мебошанд.

Меьёри таснифи лугавй -грамматикии калимах,о (х,иссах,ои нут;), гурувдои грамматикии калимах,о ва шаклхд ки дар асоси умумияти ифодаи маьно ва шакли грамматикй муттах,ид шудаанд, хелх,ои лугавию маьноии калимахд ки маьнояшон барои муайян кардани категориями грамматикй ёрй мерасонад, категорияи грамматикй ва маънои грамматикй, шакли грамматикй ва парадигма мавзуъх,ои асосии морфология ба шумор мераванд ва дар тадкики морфологии калима мавкеи асосиро ишгол менамоянд.

Дар тах,лили хусусиятх,ои морфологй бештар ба масьалах,ои калимасозй ва х,иссах,ои нутк диккат дода ва х,ар як калима, ки ба воситаи пешванду пасвандх,ои калимасоз, на шаклсоз, боз калимах,ои наве месозанд, ки х,ам дар маънои лугавй ва шакли грамматикиашон тагйир меёбанд.

1. Хусусияти морфологии х,иссах,ои номй. Тамоми калимахо ба гуруххои алохида чудо мешаванд, ки онхоро хиссахои нутк меноманд. Хиссахои нутк гуруххои асосии лугавй -грамматикии забонанд, ки дар асоси хусусиятхои зерин таксим мешаванд: а) хусусияти маъной ( маънои чомеи предмет, амалу холат ва гайра), яъне маънои умумии категориявй; б) хусусиятхои морфологй (категорияхо ва хусусиятхои морфологии калимахо), яъне умумияти парадигмй; в) хусусияти синтаксисй (вазифаи синтаксисй ва тарзи алокаи калимахо). Дар забони адабии хозираи точик чунин гуруххои лугавй -грамматикии калимахо мавчуданд: исм, сифат, шумора, чонишин, феъл, зарф, пешоянду пасоянд, пайвандакхо, хиссача, нидо.

Хангоми таснифи хиссахои нут; пеш аз хама маънои лугавии калима ба хисоб гирифта мешавад. Масалан, исм предметро, сифат аломати предметро, шумора микдори предметро, феъл амалу полати предметро, зарф аломати амал ва аломати аломатро ифода мекунад. Азбаски забони точикй хусусияти аналитикй дорад ва дар он флексияи номй дида намешавад, дар таснифоти хиссахои нут; мавкеи маънои калима калон аст. бинобар он ки бисёр калимахои номй шакли равшани морфологй надоранд, онхоро берун аз ибора ё чумла танхо аз руи маъно ба ягон гурух ( масалан ба гурухи ном ва ё сифат) даровардан мумкин аст.

Боби асосии морфологияро хиссахои нут; ташкил мекунанд. Тамоми калимахои забони адабии хозираи точик мувофики хусусиятхои лугавию грамматикй ба ду гурухи калон: хиссахои мустакили нут; ва хиссахои ёридихандаи нутк чудо мешаванд.

Хиссахои мустакили нутк калимахоеро дар бар мегиранд, ки маънои мустакили лугавй, хусусиятхои хоси калимасозй, морфологй ва синтаксисй доранд ва ин аломатхои меъёри асосии таснифоти онхо хисоб меёбанд. Ба ин гурух исм, сифат, шумора, чонишин, феъл ва зарф дохил мешаванд.

Вобаста ба хамин масъалахои зикршуда, яъне хусусиятхои калимасозй ва морфологии хиссахои номии нуткро ба чуз феълу зарф, ки зермавзуи алохидаи кор мебошад, дар калимахои дохили маколаи «Фардои мактабу маориф» тахкик карда мебароем.

Калимасозии исм ва хусусиятхои морфологии он дар калимахои дохили макола бо пешванду пасвандхои калимасоз: чумхур -й, бе -барор -й, рав -иш, руз -гор, зинда -гй, хоб -гох, мубориз -а, фиреб -гарй, бе-масъулият-й, омуз -иш -гох, шавк -манд -он, аз чихати сохт калимахои типии сохта буда, ба воситаи префиксу суффикси калимасоз аз дигар хиссаи нутк исм сохтаанд. Мисол, бебарорй аз решаи барор, феъли фармоиш буда, ки ду зинаи калимасозиро гузаштааст, аввал бо пешванди бе -, бебарор сифат шуда, баъдан бо пасванди -й бебарорй сохта шудааст. Хамчунин калимаи рав феъли фармоиш, замони хозира бо гирифта пасванди калимасози -иш, исм шудааст, калимаи омузишгох ду пасванди калимасоз омуз феъл, замони хозира, сигаи амр, омузиш, исм, гайришахс, маънй ва гайра, омузишгох исм, гайришахс, модй, ифодакунандаи макон, яъне конверсия шудаанд. Ё ин ки аз исми шахс бо гирифтани пасванди -а исми гайришахс ифода кардааст. Типии имсхои мураккаб бошад, дар шакли мураккаби тобеъ омадаанд: сохиб + истиклол ( исм + исм), дониш+ чу ( исм + феъл), сар+ бор -й (исм+ исм + пасванд), бахона +чу -й (исм+ феъл+ пасванд), шавк + дор -он (исм+ феъл+ пасванд) сохт +мон (феъл+ феъл), пеш+ ниход (зарф + феъл), пеш+ рафт (зарф+ феъл), чавоб + гу (исм+ феъл) хукук + шинос (имс + феъл), чомеа+ шинос (исм + феъл) ва мактаб + шинос (имс + феъл) хисоб мешаванд.

Категорияи номуаянй дар чанд калима: нуксе, нимчасаводе, шарте, сохае, наврасоне, ва коре дида мешаванд.

Хусусияти калимасозии сифат дар маколаи «Фардои мактабу маориф» чунончй: ба -хусус, воке -й, назар -й, дарс -й, бо -кувват, хама -гон -й, бе -самар, иктисод-й, чугроф-й, доим -й, дуруг -ин, ихтиёр -й, бо -савод, бе -савод, тахассус -й, бештари ин калимахо аз исм ва чонишин ба воситаи пешванду пасвандхои калимасоз сифат сохтаанд. Сифатхои мураккаб: дил + хох (исм+ зарф), замона + боб (исм+ исм), ду+ хон (шумора + феъл), дарс + гурез (исм+ феъл), кам+ багал ( зарф + исм) шуморида мешаванд, вале дар матни макола аз тарафи нависанда ду калимае, ки ба сифат тааллук доранд: дастандаркор ва чаласавод ба ягон гурух дохил намешаванд. Дар калимаи дастандаркор хангоми ба чузъхо таксим намешаванд, чаласавод бошад, дар забони адабии хозираи точик калимаи чала нест, аммо дар шева мебошад. Вале дар ин калима чала (яъне ангуштарин) ба маънои аслии худ наомадааст.

Дар макола хусусияти калимасозиву морфологии шумора ва чонишин дида намешавад.

2. Хусусияти морфологии зарф ва феъл. Феъл ва зарф дар кисмати морфология аз дигар хиссахои номии нутк дар он фарк мекунанд, ки дорои замон ва навъхо, усулхои махсуси калимасозй

доpaнд. Аз чумд^ фсъд -доpои acоc, зaмон, нaвъхои тacpифнaшaвaндa (мacдap, cифaти фсъдй, Ba фeъди ход), мушек Ba дaвомдоp, мондa Ba гyзapaндa, cиFa буд^ ки дap rai^aM кaдимacозй, яънe бо гиpифтaни пeшвaндy пacвaндх,ои кaдимacозy шaкдcоз дap фсъд тaFЙиpоти зaмон, cиFa Ba дигap нaвъхои фeъд pyx додa мeтaвонaд. Бapои тaквият бaxшидaни фикp бa мишлхои доxиди мaкодa бо нaзapи тaхкик мeнигapeм. Миcод, бap -по, дap -коp, pyбapy, бap -овapд -aн, пeш -бин-й, кушод -a, шиноxт -a зикp гapдидaaнд, ки бaъзaн кaдимaхоe, ки фсъд шyдa омaдaaнд, as дигap хиccaхои нутк (иcм) бa воcитaи пeшвaндy пacвaндх,ои фeъдcоз cоxтa шyдaacг. Дap кaлимaи бapпо, бap -пeшвaнд, по -дом мeбошaд, кaдимaи дapкоp хaм бо пeшвaндy иcм, Bane кaдимaи pyбapy пeшоянди бa нa бa вaзифaи миëнвaнд омaдaacт Ba тобиши гpaммaтики xyдpо дap ин кaдимa дигap кapдaacг. ^rap кaлимaхо, бapовapдaн peшa овapд фсъди зaмони гyзaштa, aммо бо гиpифтaни пeшвaндy пacвaнди кaлимacоз дap шaкди мacдap ифодa гapдидacг. Кaдимaхои кушод Ba шиноxт aB acоcи фeъди зaмони гyзaштa бо гиpифтaни пacвaнди a фсъди ход ож^ст.

Зapф дap бapобapи дш^ хиccaхои нутк бa xyд xycycиягхои моpфодогии xоc доpaд, яънe ифодaкyнaндaи зaмон, мaкон, caбaбy гатич^ микдоpy дapaчa, шapт, xидоф Ba мотандй бyдa Ba хaм дap дapaчaи киëcй омaдa мeтaвонaд. Вобacгa бa кaдимacозй зapфхои доxиди мaкодaи «Фapдои мaктaбy мaоpиф» -pо мyaйян мeнaмоeм. Миcод, мaчбyp-й, чaнг -зaд -a, кaм -еб, душ -воp, cоxт -a дap шaкди зapф овapдa шyдaaнд. Кaдмaи чaнгзaдa aß жм (чaнг), acоcи зaмони гyзaштaи фсъд (здд) Ba бо пacвaнди (-a), кaмëб aз зapф (кaм) Ba фсъди фapмоиш ( ëб), кaлимaхои дyшвоp Ba cоxтa a8 жму фeъд бо гиpифтaни пacвaндхои кaлимacоз cоxтa шyдaaнд. Хycycиятх,ои моpфодогй, тapзи aмaд (мaчбypй, чaнгвaдa, кaмëб, дyшвоp, cоxтa) ифодa гapдидaaнд.

3. Хусусиятх,ои морфолигии х,иссах,ои ёвар. Боби aœcrnrn моpфодогияpо хиccaхои нутк тaшкид мeкyнaнд. Тaмоми кaдимaхои зaбони aдaбии хозиpaи точик мyвофики xycycиятх,ои дyFaвию гpaммaтикй бa ду ^ухи кaдон: хиccaхои мycгaкиди нутк Ba хиccaхои ëpидихaндaи нутк чудо мeшaвaнд.

^ухи хиccaхои ëpидихaндaи нyткpо кaдимaхоe тaшкид мeкyнaнд, ки вaзифaи номинaтивй нaдоpaнд, яъда пpeдмeг, aдомaтy xycycият, aмaлy холaгpо номбap нaмeкyнaнд, бaлки бapои ифодaи мyноcибaти гpaммaтикии бaйни кaлимaхои муагакид, ибоpa Ba чyмдa xизмaт мeкyнaнд. X^cas^ ëpидихaндaи нyткpо хиccaхои номуегакили нутк мeномaнд. Мaънои гpaммaтикии кaлимaхои ëpидихaндa дap aйни зaмон мaънои дyFaвии онхо бa шyмоp мepaвaд. Х^^хои ëpидихaндaи нутк, aзбacки вaзифaи номинaтивй нaдоpaнд, aъзои мycтaкиди чyмлa шyдa нaмeтaвонaнд. Бa ^ухи хиccaх0и ëpидихaндaи нутки зaбони точикй тешоянду пacоянд, пaйвндaк, хиccaчa Ba нидо доxил мeшaвaнд.

Дap мaкодaи «Фapдои мaктaбy мaоpиф»-и Уpyн Кухзод мaвкeи хиccaхои ëpидихaндaи нyткpо дидa мeбapоeм. Пeшояндхо -aз, б^ дap, чй, бо, бapои, чун иcгифодa шyдaacг, ки дap мaтни мaкодa хaмaи ин пeшояндхо тобиши гpaммaтикии xyдpо дигap нaкapдaaнд. Ba aз чихдти cоxт бошдд, хaмaи пeшояндхо дap шaкди cодa бaëн шyдaaнд. Шшяндхо -pо, хaмон омaдaacг Ba дap мaтн бошaнд як мapотибa иcгифодa гapдидaaнд. Пaйвaндaкхо дap зaбони точикй бa ду ^ух чудо мeшaвaнд: пaйвacг Ba тобeъ. Пaйвaндaкхои пaйвacгкyнaндa дap нaвбaти xyд бa ce ^ух: пaихaм, xидофй Ba чудой чудо мeшaвaнд. Пaйвaндaкхои пaйвacгкyнaндaи таихдм: Ba, у, ю, By дap мaкодa бeштap кaлимaхоpо бa хaм чидa шyдaни як aъзои чyмлa иcтифодa шyдaaнд. Bane бapои cоxтaни чyмдaхои мypaккaби пaйвac кaм иcгифодa гapдидaaнд. Пaйвaндaкхои xидофй -aммо, Bane омдд, ки дap Чyмдaхои мypaккaби cоxтaaшон, вaзифaи гpaммaтикии xyдpо aз дacг нaдодaaнд. Пaйвaндaки чудой иcгифодa нaщyдaacг.

Пaйвaндaкхои тобeъкyнaндa: ки, arap, aз ин py, то, aзбacки иcгифодa гapдидaaнд. Аз ин пaйвaндaкхо cepмaхcyдaшон ки Ba aгap мeбошaд, ки бeштap бapои cоxтaни чyмлaхои мypaккaби тобсъ дap мaкодa иcгифодa шyдaaнд. Ba бapои фapк кapдaни capчyмдa a8 чyмдaи пaйpaв бeштap xycycияти cинтaкcиcй гиpифтaaнд.

Xmccaчaи фaкaт дap мaкодa бaëн шyдaacг, дш^ ягон нaвъи хиccaчaхо нaомaдaaнд. Нидо хaм, ягон нaвъaш иcгифодa нaгapдидaacг.

Хyдоca, мо xycycиятх,ои моpфодогии хap як хиccaи нyткpо, вобacгa бa мycтaкид Ba номycгaкид чудо нaмyдaeм. X^cas^ мycгaкидpо бо xycycиятх,ои кaлимacозияшон, ки бa воcитaи пeшвaндy пacвaндхои кaдимacоз фapк мeкyнaнд, чудо нaмyдeм. Xaнгоми тaxкики коp вобacгa бa хиccaхои номй, мaвкeи иcм ниcбaт бa дигap хиccaхои мycтaкид, вобacгa бa кaлимacозивy xycycиятх,ои моpфодигияш мaвкeи к8лон доpaд, бaъдaн мaвкeи фсъд, cифaт Ba зapф мaвpиди тaхкик кapоp гиpифт. Baлe чонишин Ba шyмоpa, ки xycycиягхои кaлимacозй дap зaбон кapиб нaдоpaнд Ba дap мaкодa хaм мaвpиди бaëн кapоp нaгиpифтaacт. Аммо бояд гуфт, ки хaнгоми тaхкики коp мо вобacгa бa xycycиятх,ои кaлимacозияш хap як хиccaи нyткpо диккaт додeм, бa мacъaлaхои чaъбaндй Ba нaвъхои дом, дapaчaхои cифaт, шaxcy шyмоpa дap фсъд, дapaчaи киëcии зapфхо rap нaгиpифтaeм. Чapо ки ин мacъaлaхо тaнхои вaзифaи шaкдcозй доpaнд, та вaзифaи мaъноcоз. X^cas^

ёридихандаи нутк бошад, пешоянду пасоянд, пайвандакхд хиссача дар макола мавриди истифода карор гирифтааст. Вале нидо дида намешавад, чунки нидо хоси услуби гуфтугуй ва бадей мебошад, на услуби илмй.

АДАБИЁТ

1. Амлоев А.Я. Калимасозии сарфии исм дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев. -Душанбе: ДСРТ, 2016. -151с.

2. Грамматикам забони адабии хозираи точик. Кисми 1. Фонетика, морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. -356 с.

3. Касимов О. Деривация в «Шахнаме» Абулкасима Фирдавси. -Душанбе, 2006. -186 с.

4. Мухаммадиев М. Принсипхои асосии калимасозии забони точикй. Масъалахои забони точикй. -Душанбе, 1967. -134 с.

5. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони точикй. Очеркхо оид ба грамматикаи забони точикй. Ч,. 7. -Сталинобод, 1954.

6. Рустамов Ш. Исм категорияхои грамматики, калимасозй ва мавкеи исм дар системаи хиссахои нут;. -Душанбе: Дониш, 1981. -219 с.

7. Хоркашев С. Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. -Душанбе, 2014. -106 с.

8. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо (аз руйи маводи шеваи чануби шаркни забони точикй). -Душанбе: Ирфон, 2010. -144 с.

9. Хоркашев С. Чумлахо асоси калимахои мураккаб. Мачаллаи «Паёми донишгохи омузгорй» №1 (56-2), 2014. -с. 327-332.

10. Хдлимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) // Масъалахои забон ва адабиёт. Кисми 1/2. -Душанбе: 1975. -с. 283-307.

Манбаъ:

11. Урун Кухзод. Fайр аз хурдан ва нушидан. -Душанбе: Шарки озод, 2017. -222 с.

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ СТАТЬИ «БУДУЩЕЕ ШКОЛЫ И ОБРАЗОВАНИЯ» -УРУН КУХЗОД

Словообразование является важнейшим способом обогащения словарного состава языка. С развитием структурного состава имен существительных постоянно совершенствуются и развиваются пути и модели словообразования этой части речи. Изменения словообразовательной структуры имен существительных осуществляюются в рамке грамматического строя и внутренних закономерностей языка. Важным источником выявления особенностей словообразования современного таджикского литературного языка являются произведениясовременных таджикских писателей, поэтому материалом для исследования структуры слов детерминативного типа в настоящей статьи послужили тексты прозаических произведений Уруна Кухзода.

Ключевые слова: словообразование, сложные слова, структура слов, элементы словообразования, сокращение изафета, соединение слов, модели словообразования.

MORPHOLOGICAL FEATURES OF WORD FORMING ARTICLES «FUTURE SCHOOL AND EDUCATION» -URUN KUKHZOD

Word-building is the most significant way of enriching Tajik language's lexis. Connected to compound nouns, form and methods of word-building regularly evolves and develops. Change and improvement of word-building appears according to regularity of development of language. And studying the works of writers one of the essential matters. With understanding this significance, in the article is studied the main forms of building words of determinative type.

Keywords: word-building, compound words, structure of word, element of word-building, connecting words, forms of word-building.

Сведения об автора:

Валиев Джамшед Абдурасулович, докторант PhD кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Телефон: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valievJamshed@mal.ru

About the author:

Valiev Jamshed Abdurasulovich, Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ainy. phone number: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valiev_jamshed@mal.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.