Научная статья на тему 'СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - А ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА'

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - А ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
147
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАММАТИКА / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СУФФИКСЫ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ СУФФИКСЫ / ШАМСИДДИН ШОХИН / ЛИНГВИСТИКА / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ / ГАЗЕЛИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Джамшед Абдурасулович, Тоирзода Абдусаломи Рахим, Айтаматова Наргиза Хурсановна

Следует отметить, что роль суффиксов в словообразовании таджикского языка очень значительна. Основная функция каждого суффикса определяется тем, что он означает для слова, из которого он сделан. По словам ученых, слова с префиксами используются чаще, чем слова с префиксами. В частности, словообразование с помощью суффиксов между существительными и прилагательными очень распространено. Суффиксы состоят из существительных из разных частей речи. Они делают новые существительные из простых слов, а также из сложных слов и фраз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION - A ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

It should be noted that the role of suffixes in the word formation of the Tajik language is very significant. The main function of each suffix is determined by what it means for the word from which it is made. According to scientists, words with prefixes are used more often than words with prefixes. In particular, word formation using suffixes between nouns and adjectives is very common. Suffixes are made up of nouns from different parts of speech. They make new nouns from simple words, as well as from complex words and phrases.

Текст научной работы на тему «СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - А ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА»

Сведение об авторе:

Усмонзода Шохрух — (PhD) докторант факультета иностранных языков кафедры языкознания и сравнительной типологии Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, Тел: (+992) 938658065, E-mail: shohrukh. usmonov@mail. ru

About the author:

Usmonzoda Shokhrukh — (PhD) doctoral student, the faculty of foreign languages, dep. Linguistics and comparative typology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Tel: (+992) 927109592, E-mail: shohrukh.usmonov@mail.ru

ТДУ 809. 155. 0

КАЛИМАСОЗЙ ТАРШИ ПАСВАНДИ -А ДАР АСОСИ МАВОДИ ГАЗАЛИЁТИ ШАМСИДДИН ШОХДН

Валиев Ц.А., Тоирзода А.Р.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни Айтаматова Н. Х.

Мактаби тацсилоти миёнаи умумии № 42, н. Фирдавси, ш.Душанбе

Калимасозй яке аз роххои мухими такмили таркиби лугавии забони адабй махсуб мешавад. Махз бо хамин рох таркиби лугавй аз хисоби имконияти дохилй инкишоф меёбад.

Морфемаи-а яке аз пасвандхои сермахсули забони точикй махсуб ёфта, дар доираи хиссахои гуногуни нутк, ба мисли исм, сифат, зарф ва сифати феълй хамчун унсури калимасоз хизмат мекунад. Ин пасванд бештар дар низоми калимасозии исм мавке хоса дорад.

Забоншиноси маъруф Ш. Рустамов оид ба мавкеи калимасозии пасванди -а чунин фармудааст: «Суффикси -а дар забони адабии хозираи точик суффикси сермаъно, омоморфема ва синоморфема ба шумор меравад. Сермаъноии суффикси -а танхо дар исмсозй худи ин суффикс, вале омоморфемагии он на факат дар дохили исм, балки дар калимасозии хиссахои гукногуни нут; мушохида мешавад» [10, с.40].

Бояд зикр кард, ки пасванди мазкур таърихан аз морфемаи таркаибии -а -ка ё -ака-и форсии кадим, ки дар шакли форсии кадимааш -ак, ^g аст, маншаъ мегирад [6, с.87].

Дар «Грамматикаи забони адабии хозираи точик» аз исм, сифат, шумора, феъл ва калимахои таклидй ба воситаи унсури калимасози -а сохташавии исмхо баён шудааст [5, с. 12]. Масалан, аз исм: гуша, дандона, димоFа, забона, шоха, овоза; аз сифат сабза, сафеда, талха, тунука, шура; аз шумора: х,афта, даха, чила, панча; аз феъл: мола, куба, овеза, шукуфа, реза, буса, нола, ханда; аз калимахои таклидй: FарFара, шакшака, даFдаFа, FулFула, шаршара.

Доир ба накш, вазифа ва роххои калимасозии пасвандхои калимасоз донишмандони гузаштаи мо кайду ишорахои пурарзише кардаанд. Аз чумла Шамси ^айси Розй дар «Ал-муъчам», ки ба илми аруз, кофия ва накди шеър бахшида шудааст, оид ба хусусиятхои калимасозии пасванди -а чунин маълумот додааст: «Ва он «хо»-е аст, ки дар авохири баъзе асмо (номхо) навъеро аз чисме мумтоз (чудо) карданд ва онро тахсисунавъ минал чинс хонанд, чунонки «дандона» аз «дандон» ва «чашма» аз «чашм» ва «забона» аз «забон» ва «пойа» аз «пой» ва «гуша» аз «гуш» ва «даста» аз «даст» ва «нохуна» аз «нохун» ва «тана» аз «тан» ва «»пушта» аз «пушт»... [16, с.198].

Добили зикр аст, ки прфессор Д. Хочаев дар маколаи хеш тахти унвони "^айси Розй ва лафзи шевои дарй" рочеъ ба вазифахои дастурии пасванди -а дар «Ал-муъчам» андешахои пурарзише иброз кардааст. [7, с.15-16].

Шоири нозукбаён Шамсиддин Шохин аз ин колаби калимасозй ба таври густурда истифода кардааст. Дар осори адиб ба воситаи унсури калимасози -а аз хиссахои гуногуни нутк исмхои зиёде сохта шудааст, ки хеле чолибу маргубанд.

Чунонки дар фавк ишора шуд, пасванди -а дар баробари бо дигар хиссахои нутк истеъмол шуданаш бештар дар боби исм мавриди истифода карор мегирад, чунки исм хамчун асоси калима барои сохтани вожахои нав заминаи асосй ба шумор меравад.

Ш. Шохин дар осораш бо истифода аз унсури калимасоз чунин калимахоро мавриди истифода карор додааст: сиришта, мукобила, захма, рухсора, паймона, хароба, чашма, нишона, муFона, чаFона, даванда, раванда, лаганда, дунбола, даста, миёна, дандона, гуша, табхола, савора, фируза, вайрона, канора, замона, сухта.

Исмхои мазкурро аз руйи таркиби морфологй (сарфй) ва маънои лугавиашон метавон чунин гурухбандй намуд:

1. Пасванди -а бо исмхои модие, ки ба узви инсон таалук доранд, омада, исми нав месозад, ки аз руйи маънои лугавй аз асосхои пештараи худ фарк мекунанд. Чунончи: даста, миёна, чашма, дандона, гуша.

Мишл^:

X,asop даста гулu ёс мeзaнaм бар сар,

3u xopsopu %aвoдuc, ru бycmoнu ман аст... [17, с.82],

***

Чу oфmoб, ku шуд равшан аз мuёнu са^рб,

Хат аз ду сую рукам дар миёна, x^m бoшaд. [17, с.97].

***

Гардам аз нoзu ту, з—эн пас ба кaнopam трам, Набувад аз naüu дандона, бжу, мoлa ба^н. [17, с.202].

Кaлимaи даста ифoдaкyнaндaи мaънoхoи мyхтaлифи лyFaвй буда, дaр нут; бa мaънoхoи ryHoryH корбаст мешавад. Ин вожа дар «Фарханги зaбoни точикй» 6o чунин мaънoхo шарх ёфтaacг: 1. Он кжми aбзoр, ки ба даст гирифта мешавад, кабза, мacaлaн, дacaтaи шамшер, гард, арра, дастаи куза ва Faйрa. 2. Дастаи гул, гулдаста; даста бастан... 3. Нумератив, микдoре ё кабзае аз чизе; 4. Гурух, туда, 5. Ёр, мaдaдгoр, 6. Мacхaрa, мазхака, хандахариш [13, 346]. Ин калима, ки аз решаи даст ва пacвaнди -а caxra шудааст, дар ocoри Ш. Шсхин низ ба мaънoхoи гyнoгyни лyFaвиaш иcгеъмoл шудааст.

Чутнчж

Кaдoм mes, ku Шo%uн, на аз mapuщ yaфo

Ду даста бар сарам абр^ ёр мeшuкaнaд?! [17, с.100].

Дар ин чумла, чушнки аз мyхтaвoи чумла бар меoяд, калимаи даста ба мaънoи мaчoзиaш иcгифoдa шуда, бaрoи пyрoбyрaнгии cyx^ кoрбacг шудаааг.

2. Пacвaнди -а аз иcмх,oи гyнoгyн иcми нав coхтaacг: шоха, савора, дона, сарфа, шира. Чyнoнчи:

Ба шохae, ku баланд аст, бурдан ocoн даст.

Цсфo бурун мабар аз %ад, вагарна xoxa-м зад. [17, с.88].

***

Шавад савора, агар турт ман ба n)mmu саманд.

Нщoдaaнд ба каф над Ц°ну дт ушшац, [17, с.126].

***

Донau xoлu m)ppo нoзaм, ku аз ywponu oн,

4e%pau гулнopu ман na^^y занад бар рант ko%. [17, с.222].

3. Аз тфат жм coxmaacm: сабза, вайрона. Чутнчж

Бoшaд xamu ту сабзаи сарчашмт %аёт,

Бoшaд лaбu ту лaълu Бaдaxшoнu зuндaгй. [17, с.242].

***

Ба уммeдe, ku дар вайронаам дuлдop мeoяд,

Бурун %ар ла%за yoнам аз бадан сад 6op мeoяд. [17, с. 133].

4. Пacвaнди -а аз шyмoрa жм coхтaacг. Бoяд кайд кард, ки дар ин крлаб дар ocoри адиб аз руйи мyшoхидaи мo ду жм ба назар рacид. Чушнчй: хафта, панча

Murnxyo:

Шуд фacлu гул, aзuмamu caйpu чаман кужд,

Гар фурсат аст, хрфтш oн yo ватан кужд! [17, с.98].

***

Пур булур аст %uнo, дастм mуpo o6u au,

Бoшaд аз xунu шафац панцт xуpшeд xuзoб. [17, с. 46].

5. Бo acocхoи зaмoни хoзирa ва гузаштаи феъл oмaдa, томи амалу хoлaтхoи ^TOry^o ифoдa кардааст: мурда, дида, буса, андоза, андеша, ханда.

Миcoлхo:

Гуфт:-Дар xoнa чй тн жнда maвoн раст кунун,

Ku ж гармт %aeo мурда нaxoбaд ба ла%ад. [17, с.266].

***

Шарщ шавцат мeнaвuшmaм, дидаж xунбop гуфт:

Цou cуpxщoш бuгзopй, ku ман xoxa-м навышт. [17, с.273].

***

Кардй аз буса тамсьтнаму рап^дй, лeк,

аз ш xuxaau, аз xeM yудo афкандй. [17, с.237].

***

Дард агар саул бувад, нест шикает он щна кор, Чи кунам кор зи андозаи тамкин гузарад. [17, е.274].

6. Бо асоси замони хозираи феъл омада исми шахс сохтааст: банда. Мисол:

Ман куцову тамаи ваели ту кардан, боре

Аз ту бар банда итобе нашавад, мамнунам. [17, е.181].

7. Ба як ктор исмхои моддй хамрох мешавад, аммо маънои пештараи вожахо тагйир намеёбад. Дар осори адиб дар ин колаб калимахои зайл корбаст шудааст: нишон-нишона, остон-остона,

тарик-тарика, дон-дона, доман-домана.

Миеолхр:

Дигар нишонаи бедавлати чи мебошад,

Шикает болу фуру рехт пар хумои маро. [17, е. 43].

***

Шох;ин ниуад ба хоки дарат цаб;аи умед,

Мацнун аз остонаи Лайли куцоравад? [17, е. 130].

***

Биёву еул; бад-ин маелихат бикун зохцд,

Ману тарицаиринди, туву тарици еало;. [17, е.93].

Забоншиноси точик ^осимов О. дар рисолаи номзадиаш «Калимасозиии исм дар «Шох,нома»-и Фирдавсй» дар боби «Алокаи калимасозй ва вазифахои пасванди -а» оид ба исмхое, ки пасванди -а кабул карда, маънои лугавии худро хифз мекунанд, маълумоти пурарзиш дода, барои мисол исмхои зеринро хамчун намуна овардааст: кин-кина, хон-хона, чехр-чехра, набер-набера, карон-карона, хангом-хангома, ком-кома, нишон-нишона, дон-дона ва монанди инхо [6, с.56]. Муаллиф хангоми тахлилу баррасии ин калимахо ба хулосае меояд, ки максади шоир дар чунин шакл истифода бурдани исмхои мазкур риоя намудани вазну кофия дар шеър аст.

АДАБИЁТ

1. Амлоев А.Я. Калимасозии сарфии исм дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев. - Душанбе: ДСРТ, 2016. -

151 с.

2. Ализода С. Сарфу нахви точикй. - Душанбе, 2006. - 79 с.

3. Амонова Ф. Именное аффиксальнное словообразование в современном персидском и таджикиских языках: Учебное пособие. -Душанбе, 1982 - 55 с.

4. Ахмадова У. Аффиксхои муштараквазифа ва мавкеи онхо дар таълими забони модарй. // Мактаби советй, 1970, №9. - С. 18-21.

5. Грамматикаи забони адабии хозираи точик (нашри академий). Ч..1.-Душанбе, 1985. - 356 с.

6. Косимов О. Суффиксальное словообразование имён существительных в «Шахнаме» А. Фирдавси. АКД. -Душанбе, 1988.-24 с.

7. Мухаммадиев М. Принсипхои асосии калимасозии забони точикй. Дар кит.: «Масъалахои забони точикй». -Душанбе, 1967. - С. 37-45.

8. Ниёзй Ш. Калимасозй дар исм. // Мактаби советй, 1949, №1. - С. 12-19.

9. Пейсиков Л. С. Очерки по словообразованию персидского языка. - М., 1973. - 210 с.

10. Рустамов Ш. Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик. - Душанбе, 1972. - 77 с.

11. Рустамов Ш. Исм. - Душанбе, 1981. - 220 с.

12. Тилавов Б. Макоми суффикси-гар ва-гарй // Маориф ва маданият. 1979. 16 январ. 127.

13. Фарханги забони точикй. Ч..1. - М., 1969 - 951 с.

14. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо. - Душанбе, 2010. - 144 с.

15. Хоркашев С. Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. - Душанбе, 2014.-106 с.

16. Шамси Кайси Розй. Ал-муъчам. - Душанбе, 1991. - 232 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Манбаъ:

17. Шамсиддин Шохин. Девони ашъор. - Душанбе, 2018. - 277 с.

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - А ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА

Следует отметить, что роль еуффикеов в еловообразовании таджикекого языка очень значительна. Оеновная функция каждого еуффикеа определяетея тем, что он означает для елова,

из которого он сделан. По словам ученых, слова с префиксами используются чаще, чем слова с префиксами. В частности, словообразование с помощью суффиксов между существительными и прилагательными очень распространено. Суффиксы состоят из существительных из разных частей речи. Они делают новые существительные из простых слов, а также из сложных слов и фраз.

Ключевые слова: грамматика, словообразование, суффиксы, словообразование суффиксы, Шамсиддин Шохин, лингвистика, лексическая структура, таджикский язык, словообразовательные элементы, газели.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION -A ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

It should be noted that the role ofsuffixes in the wordformation of the Tajik language is very significant. The main function of each suffix is determined by what it means for the word from which it is made. According to scientists, words with prefixes are used more often than words with prefixes. In particular, wordformation using suffixes between nouns and adjectives is very common. Suffixes are made up of nouns from different parts ofspeech. They make new nouns from simple words, as well as from complex words and phrases.

Key words: grammar, word formation, suffixes, word formation suffixes, Shamsiddin Shokhin, linguistics, lexical structure, Tajik, word formation elements, gazelles.

Сведения об авторах:

Валиев Джамшед Абдурасулович - докторант PhD кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Телефон: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com. Тоирзода Абдусаломи Рахим - магистрант втарого курса кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. (+992) 985556567. E-mail: toirzoda2019@mail.ru

Айтаматова Наргиза Хурсановна - преподаватель английского языка СОУ №42 района Фирдавси города Душанбе, тел: (+992) 918420597. E-mail: qala_ ob@Rambler. ru

About the authors:

Valiev Jamshed Abdurasulovich, Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valievJamshed@mal.ru

Toirzoda Abdusalomi Rahim - 2st year of Magistrant in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 985556567. Email: toirzoda2019@mail.ru

Aitamatova Nargiza Khursanovna - teacher of English language, middle School of General education №42 Firdausi district of Dushanbe city, tel (+992) 918420597. E-mail: Qala_ ob @ Rambler. ru

ТДУ 809.155+8020:398.9 МАВЦЕИ СОМАТИЗМИ "ДАСТ" ДАР "ГУЛИСТОН"- И ШАЙХ МУСЛИХИДДИН

САЪДИИ ШЕРОЗЙ

Мирзоалиева Ш.Э.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Саъдй аз бузургтарин шоирони адабиёти классикии форсу точик аст, ки бо газалх,ои дилошуб, асарх,ои панду ахлокии "Бустон" ва "Гулистон" хазинаи адабиёти классикии форсу точикро бою ганй гардонидааст. Ин аст, ки мухдкикони адабиёти классикии точику форс маком ва чойгох,и Саъдиро баланд арзёбй кардаанд. Ба андешаи адабиётшинос Ш.Исрофилниё "...агар Хоча Хрфиз ба кавли Давлатшох,и Самаркандй, «нодираи замону уъчубаи чах,он» аст, ба андешаи устод Бах,оуддини Хуррамшохй, «хдкки Саъдй бар гардани уст» ва ё агар «Нигористон»-и Чувайнию «Бах,ористон»-и Чомй бехазонанд, вомдори «Гулистон»-анд" [5, с.5].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.