Научная статья на тему 'СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - ГОҲ ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА'

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - ГОҲ ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАММАТИКА / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СУФФИКСЫ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ СУФФИКСЫ / ШАМСИДДИН ШОХИН / ЛИНГВИСТИКА / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СТРУКТУРА / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ / ГАЗЕЛИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Джамшед Абдурасулович, Тоирзода Абдусаломи Рахим

Следует отметить, что роль суффиксов в словообразовании таджикского языка очень значительна. Основная функция каждого суффикса определяется тем, что он означает для слова, из которого он сделан. По словам ученых, слова с префиксами используются чаще, чем слова с префиксами. В частности, словообразование с помощью суффиксов между существительными и прилагательными очень распространено. Суффиксы состоят из существительных из разных частей речи. Они делают новые существительные из простых слов, а также из сложных слов и фраз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION - ГОҲ ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

It should be noted that the role of suffixes in the word formation of the Tajik language is very significant. The main function of each suffix is determined by what it means for the word from which it is made. According to scientists, words with prefixes are used more often than words with prefixes. In particular, word formation using suffixes between nouns and adjectives is very common. Suffixes are made up of nouns from different parts of speech. They make new nouns from simple words, as well as from complex words and phrases.

Текст научной работы на тему «СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - ГОҲ ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА»

TYPE OF VERBS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The information that is collected in this article includes the briefing of the English and Tajik grammatical terms, which reads and writes to help you understand the most important grammar rules.

The verb rules apply in this guide in a very short and simple form. They are a key element of the understanding of the rules andfor the purpose of extending their learning. As a result, these factors increase the needfor English language learning and require special responsibility for the sector, especially teachers of higher education to address the problem in this field.

It should be noted that the Tajik language and English language at all educational institutions fall within the basic disciplines. Nowadays, "Tajik and English languages" are subject to them, which help them to improve the theoretical knowledge of the university, the line-up of culture, and the development of their worldview.

Effective teaching of English language depends on the use of modern teaching methods. Therefore, each teacher needs to know that he isfully aware of these techniques first.

Key words: This information, Brief rules, the rules of procedure, the rules of procedure, the shortest, the shortest, the result requires, the abundant methods.

Сведения об авторе:

Раджабов Якуб - Доктор PhD 2-го курса кафедры англиского языка, Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: Кулябский государственный университет имени Абуабдуллох Рудаки. 734065, г. Куляб, улица С. Сафаров 16. E-mail:Yoqub.DDK.95@inbox.ru;phone: (+992) 988373536

About the author:

Rajabov Yoqub - second course of PhD at faculty of foreign philology at English department of the, Kulob State University named after Abuabdullohi Rudaki. Address: Kulob State University named after Abuabdullohi Rudaki. 734065, Kulob town , street S. Safarov 16. E-mail:Yoqub.DDK.95@inbox.ru; Phone: (+992) 988 37 35 36

ТДУ 809. 155. 0

КАЛИМАСОЗЙ ТАРИЕИ ПАСВАНДИ -ГО^ ДАР АСОСИ МАВОДИ ГАЗАЛИЕТИ ШАМСИДДИН ШОХДН

Валиев Ц.А., Тоирзода А.Р.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Калимасозй барои ифода кардани шайъу мафхумхои нави падидомада яке аз омилхои асосй ба шумор рафта, вобаста аз таърихи таракиёти забон тагйир ва такмил меёбад. Ин тагйиротро дар калимасозии забони точикй бараъло мушохида кардан мумкин асг, ки дар он дар баробари усулу колибхои кадимй, тарзу колибхои нави калимасозй мушохида мешавад.

^айд кардан бамаврид, аст, ки забони точикй яке аз забонхои пуриктидору кадима ба шумор рафта, кодир аст, ки бо истифода аз имкониятхои дохилй бо усули калимасозй талаботи маънавии сохибзабононро бо истифодаи вожахои гуногунсохту гуногунмазмун конеъ гардонад.

Пасванди -гох дар адабиёти гузашта, хамчун калимаи мустакилмаъно каламдод шудааст. Аз чумла дар лугати муътабари «F иёс-ул-лугот» мебошад, ки дар он морфемаи -гох, ба маънои тахти подшохй, тахту чой, хайма ва ба маънои дови кимор зикр ёфтааст.

Чи тавре ки мебинем, морфемаи -гох дар адабиёти пешин ба маънохои лугавй мавриди истифода карор доштааст. Аммо дар чараёни инкишофи таърихии забон ба гурухи морфемахо дохил шуда, холо дар таркиби калима хамчун пасванди ифодакунандаи макон истифода мешавад. Бинобар ин метавон гуфт, ки имруз пасванди -гох хамчун пасванди исми маконсоз дар забон мустаъмал буда, аз хиссахои дигари нутк исми макону чой месозад.

Хоча Х,асани Нисорй хангоми гурухбандии исмхои зарф, ки онро ба шаш кисм мансуб донистааст, дар кисми панчум унсури калимасози -гох зикр шуда, чор мисол оварда шудааст: хобгох, оромгох, размгох, харбгох [13, с.54].

Забоншиноси точик Ниёзй Ш. дар хусуси истеъмоли пасванди -гох дар забони адабии хозираи точик сухан ронда, ба воситаи ба исм хамрох кардани морфемаи -гох номи махалли ичро шудани амалеро ишора кардааст. Х,амчунин бо исм омадану номи ашё сохтани ин унсури калимасозро таъкид кардааст [5, с.21].

1. Рустамов Ш. дар мавриди калимаи мустакилмаъно будани пасванди -гох чунин менависад: «Гох аслан калимаи мустакилмаъно буда, бо мурури замон маънои мустакили лексикии худро гум карда, дар забони адабии хозираи точик ба суффикси сермахсул табдил ёфтааст» [8, с.220-132].

Ба назари мо ин акидаи профессор Рустамов Ш. чолиб буда, ба хакикат наздик аст: «Калимаи -гох на пасванди чудой ва на зарф, балки исмест, ки мисли калимахои вакту замонро ба таври умумй ифода менамояд ва мавкеи махсуси истеъмолй дорад» [9, с.4].

Мухакики зaбoншинoc ^ocимoв О. низ акидаи хамчун лeкceмaи мycтaкил мафхуми зaмoнрo дoштaни вoжaи «гох»^ тacдик мeкyнaд: «Калимаи -гох чи дар даврахда пeш, чи дар зaбoни адабии X0зирaи точик ба мaънoи зaмoн, вакт мycтaкилoнa иcтифoдa мeшaвaд» [4, c.158]. Ин oлими зaбoншинoc дар «Шах^ма» 450 мaрoтибa хамчун калимаи мycтaкил ба мaънoи ^ю тахт иcтифoдa шyдaни ин пacвaндрo зикр кардааст.

Дар «Гулжтон»-и Саъдии Шeрoзй дар acocи ин кoлaби калимашзй, яънe ба вocитaи yнcyри калимашзи -гох аз руйи тадкикоти aнчoмдoдaи X,aлимoв С. 10 калима иcтифoдa шyдaacт: шикоргох, хобгох, тафаручгох, даргох, камингох, боргох, шабонгох, сахаргох, пойгох, дастгох [15, c.299].

Дар «Грамматикаи зaбoни адабии хoзирaи точик» жми мaкoнcoз бyдaни мoрфeмaи -гох, зикр шуда дар ин кoлaб кaлимaхoи бозоргох, гулугох, бандаргох, камаргох, лангаргох, лашкаргох, нахчиргох, сайдгох, урдугох мишл oвaрдa шyдaacт [2, c. 113-114].

Ш. Швхин низ ин ужури кaлимacoзирo бaрoи coхтaни кaлимaхoи нав дар ocoрaш эчoдкoрoнa иcтифoдa карда, дар мачмуъ 10 калима coхтaacт:

Чyнoнчи: пешгох, дастгох, шомгох, чойгох, хиргох, субхгох, адабгох, боргох, сахаргох, чилвагох.

Миcoлхoи мaзкyррo вoбacтa ба маъши лyFaвиaшoн мeтaвoн чунин гурухбандй нaмyд:

1. Пacвaнди -гох 6o иcмхoи мoдй oмaдa, иcми машн coхтaacт: пешгох, чойгох.

Чyнoнчи:

Эй 6a боло чун caнaвбap в-эй 6a орт ;амчу мо;,

В-эй 6a болоы caнaвбap дoдa мщро цойгох;. [16, c.222].

***

3u пешгохц вucoлu ту то pacaà xa6ape,

Нщодаем capu худ 6ap ocтoнu ф^оц. [16, c.167].

Калимаи пешгох дар "Фарханги зaбoни точикй" аалан ба маъши тарафи бoлoии хoнa, жшгохи xorn; ^и жши хар чиз, киcми пeши ашё oмaдaacт [10, 328]. Aммo дар баёни Ш. Швхин вoжaи пешгох, ки дар таркиби ибoрaи «пешгохи висол» ба кoр рафтааст, мaчoзaн кoрбacт шудааст.

Чyнoнчи маълум аст, пacвaнди -гох дoрoи каринаи (вариант) -гах низ мeбoшaд. Aммo дoирaи иcтeъмoли oн чи дар адабиёти гузашта ва чи дар зaбoни адабии хoзирaи точик ниcбaт ба пacвaнди -гох хeлe махдуд acт.

Дар ocoри нaвиcaндa низ 6o ин каринаи пacвaнди -гох (гах) калимахр aнгyштшyмoр буда, дар ин ^лаб ce калима ба мoнaнди чилвагах, сахаргах зикр шудааст.

Мжожхр:

Саът вощит зн 6ac oйuнaы тacxupы мaн ает,

Нацшм по цилвагахц халцам 3a^upu ман a[16, c. 74].

***

Ша6 6a ëàu тaлъaтu ту гap тщм па;лу 6a хоб

Мешавадравшан сахаргах, офто6аз rnmiuuман. [16, c.208].

2. Бaъзe имcхo ба вocитaи ужури калимашзи -гох coxra шудаанд, ки маъши зaмoнй ва машнй надошта, маъши нави лyFaвй мeкyнaнд. Мафхуми мaънoи лyFaвии ин гуна кaлимaхoрo дар дoхили матн фахмидан мумкин аст. Чyнoнчй: дастгох.

Биcoти дахр аз бac вакфи нoдoнй бувад, Шoхин,

Тaвoн дар шдалавхй дoд арзи дастгох oн 4o. [16, c.35].

Вoжaи дастгох хамчун калимаи ceрмaънo дар зaбoн ба мaънoхoи гyнoгyни лyFaвй иcтифoдa мeшaвaд. Ин вoжa дoрoи чунин мaънoхoи лyFaвй мeбoшaд: кудрат ва имшният; давлат, бoйгaрй; мoл; caрмoя; кoрхoнa, кoргoх; дyкoн; acбoб; дае^а^ тacaррyф, имкoни тacaррyф, ихтиёр [10, 348].

3. Ин пacвaнд 6o жм^и маънй хaмрoх шуда, жми мaкoнy чoй мecoзaд: адабгох, боргох, чилвагох.

Mucoïïxp:

Адабгохц тазрйюр шухчашми 6арнамедорад,

Дщад тарт куло; opoumu тарт куло; он цо. [16, c.35].

***

Хатт хеш дар он боргох арза дщам,

Kuмекунанд хатш нарафтаро жло;. [16, c.92].

***

Реша то давонад ток, цилвагохц ангур ает,

Кушпше 6а арз омад, о6та намоён шуд. [16, c.135].

Дар «Фарханги зaбoни точикй» вoжaи боргох ба маъши чoйи aдaбoмyзй зикр шудааст. Калимаи боргох бoшaд ба ду маъш: а) кабулгохи пoдшoхoн ва aмирoн, ^р ё хаймаи ма^уш aмирoн; 6) кacр, кoх, бoргoхи илму маърифат. [11, c.310].

Адиби хушзавку нозукбаён бошад ин калимаро дар осораш ба маънои мачозй, яъне пешгохи Худованд мавриди истифода карор додааст.

4. Пасванди -гох бо исмхое, ки мафхуми замонй доаранд, омада, исми замон сохтааст: шомгох, сахаргох, субхгох.

Чунончи:

Шомгохрн, ки шуд аз чарх падидор анцум2,

Ба цудуми ту кунад ташти зар исор анцум. [16, с. 199].

***

Хр.р киро гуш ба гулбонги сахрргохц ман аст,

Ёдаш аз замзамаи мурги са^архон наравад. [16, с. 124].

***

Шабе ба ёди ту будам, ки субх^охц навид,

Аруси нома сар аз щцлаи лифофа кашид. [16, с. 138].

АДАБИЁТ

1. Амлоев А.Я. Калимасозии сарфии исм дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев. - Душанбе: ДСРТ, 2016. -

151 с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик (нашри академий). Ч..1.-Душанбе, 1985. - 356 с.

3. Забони адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика, морфология. Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй. К. 1 -Душанбе, 1973. - 452 с.

4. Косимов О. Суффиксальное словообразование имён существительных в «Шахнаме» А. Фирдавси. АКД. -Душанбе, 1988.-24 с.

5. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони точикй. - Сталинобод, 1954.-50 с.

6. Пейсиков Л. С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М., 1973.-210 с.

7. Рахматуллозода С.Р. Калимасозии исм (дар асоси маводи шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй). -Душанбе: Дониш, 2019. - 226 с.

8. Рустамов Ш. Исм. - Душанбе, 1981. - 220 с.

9. Рустамов Ш. Мулохизахо дар хусуси калимаи «гох» // Маориф ва маданият, 1969, 12 июн. - С. 4.

10. Фарханги забони точикй. Ч..1. - М., 1969 - 951 с.

11. Фарханги забони точикй. Ч..2. - М., 1969 - 951 с.

12. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо. - Душанбе, 2010. -144 с.

13. Хоркашев С.Ташаккули таркиби лугавй ва калимасозй. - Душанбе, 2014.-106 с.

14. Хочаев С. Забони адабии точик дар ибтидои асри XX: дар асоси материали «Тухфаи ахли Бухоро»-и Мирзо Сирочи Х,аким. -Душанбе, 1987 - 168 с.

15. Халимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдй) // Масъалахои забон ва адабиёт. К.1. Душанбе, 1975. - С. 283-307.

Манбаъ:

16. Шамсиддин Шохин. Девони ашъор. - Душанбе, 2018. - 277 с.

СЛОВООБРОЗОВАНИЕ ПРОИЗВЕДЯЮЩЕЕ ЧЕРЕЗ ПОДКЛЮЧЕНИЕ - ГОХ ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА ГАЗАЛИИ ШАМСИДДИН ШОХИНА

Следует отметить, что роль суффиксов в словообразовании таджикского языка очень значительна. Основная функция каждого суффикса определяется тем, что он означает для слова, из которого он сделан. По словам ученых, слова с префиксами используются чаще, чем слова с префиксами. В частности, словообразование с помощью суффиксов между существительными и прилагательными очень распространено. Суффиксы состоят из существительных из разных частей речи. Они делают новые существительные из простых слов, а также из сложных слов и фраз.

Ключевые слова: грамматика, словообразование, суффиксы, словообразование суффиксы, Шамсиддин Шохин, лингвистика, лексическая структура, таджикский язык, словообразовательные элементы, газели.

WORD FORMING PRODUCING THROUGH CONNECTION -ГОХ, ON GAZALIA MATERIAL SHAMSIDDIN SHOKHINA

It should be noted that the role of suffixes in the wordformation of the Tajik language is very significant. The main function ofeach suffix is determined by what it means for the wordfrom which it is made. According to scientists, words with prefixes are used more often than words with prefixes. In particular, word formation using suffixes between nouns and adjectives is very common. Suffixes are made up of nouns from different parts of speech. They make new nouns from simple words, as well as from complex words and phrases.

2Ин газалкасида аз дастхати мавчуд дар ганчинаи Маркази мероси хаттии АМИТ тахти раками №1075 илова шудааст.

Keywords: grammar, word formation, suffixes, word formation suffixes, Shamsiddin Shokhin, linguistics, lexical structure, Tajik, word formation elements, gazelles.

Сведения об авторах:

Валиев Джамшед Абдурасулович - докторант PhD кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Телефон: (+992) 907048591. Электронный почта: jamshedvaliev93@gmail.com.

Тоирзода Абдусаломи Рахим - магистрант втарого курса кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. (+992) 985556567. Mail: toirzoda2019@mail. ru

About the authors:

Valiev Jamshed Abdurasulovich, Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 907048591. E-mail: jamshedvaliev93@gmail.com; valiev_jamshed@mal.ru

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Toirzoda Abdusalomi Rahim - 2st year of Magistrant in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any. Phone number: (+992) 985556567. E-mail: toirzoda2019@mail.ru КЛАССИФИКАЦИЯ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК ТАДЖИКСКОГО НАРОДА ПО ТЕМАТИКЕ

Усмонзода Ш.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Пословицы и поговорки у таджиков, как и у всех других народов, по тематике энциклопедичны. Они отражают самые многообразные стороны жизни трудового народа. За исключением нескольких так называемых «исторических» пословиц, которые связаны с конкретными историческими событиями, основная масса таджикских пословиц и поговорок - это «бытовые», они складывались на основе «жизненного, социально-исторического опыта трудового народа».

Отражение трудового опыта народа. В жизни людей главным и определяющим фактором является труд. Поэтому, естественно, что тема «труда» как в дореволюционных, так и в советских пословицах и поговорках занимает центральное место. Характерно, что составители дореволюционных сборников мало приводят пословиц и поговорок на эту тему. Дореволюционные таджикские пословицы и поговорки, отражающие трудовой опыт народа, главным образом записаны советскими авторами.

Трудолюбимый народ из своего опыта был уверен, что: «Бекори беори бор оварад - Безделье порождает бесчестие» (ср. «Безделье (лень) - мать всех пороков»; «Тилло дар оташ маълум мешавад, одам ме%нат - Золото проверяется в огне, а человек в труде»; «Одам агар хоуад, кухро, зада талцон мекунад - Если человек захочет - он и гору истолчет в порошок»; «Мард бояд, ки харсон нашавад, мушкиле нест, ки осон нашавад - Для человека нет трудности, которую бы он не мог преодолеть»; «Наццош нацши сони бе^тар кашад из аввал - Художник вторую картину рисует лучше первой»; «Кори неку кардан аз пур кардан аст «Чтобы хорошо делать, надо много делать» [5, с. 200].

Трудящие люди не представляют свою жизнь без упорной работы: «Аз зиндаи бекор мурда бе%тар аст - Мертвец лучше живого бездельника»; «То ба зери ор мурдана дар зери кор мурдан бе%тар аст - Чем умереть от позора, лучше умереть от труда». Он понимает, что без труда нельзя достичь своей цели, своего счастья: «То меунат накуни, санги сиё% лаъл нагардад - Покуда не потрудишься, черный камень не превратится в рубин»; «Бе ме%нат ро^ат муяссар намешавад -Без труда не насладишься отдыхом».

В процессе работы ярко отражается дух и сила коллективизма народа: «Ёр ахл аст, кор сахл аст - Сговорчив друг, дело легко» (ср.: «Берись дружно, не будет грузно»); «Ёри аз ёрон - гуфтаанд - Помощь от друзей, говорят»; «Одам ба одам зинда, якка хором мемурад - Человек жив с человеком, один - умрет без молитвы».

Очень высоко оценивается мастерства, способность, сила воли трудяшихся народа и с почтениями относятся к этим людям: «Ба як цавонмард чил хунар кам аст - Молодцу и сорока ремесел мало»; «Харакату баракат - Добивайся и добудешь»; «Хар ки нон аз амали хеш хурад, миннати Хотами Той набарад - Кто ест заработанное собственным трудом, тот не прибегнет к щедрости Хатама Таи» (легендарный герой, славился своей щедростью); «Хунар бех; аз мероси падар - Мастерство лучше, чем отцовское наследство».

При социализме, когда труд стал ежедневной насущной потребностью человека, появились пословицы, отражающие уже качественно новое, социалистическое отношение к труду: «Ме%нат -шараф аст - Труд - дело чести»; «Ба пешравии кор танцид даркор - Для улучшения работы нужна критика»; «Ме%нат куни, дар колхоз кун, хосилаша ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.