Научная статья на тему 'СУФФИКСЫ ОБРАЗУЮЩИЕ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ В ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОЗЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА'

СУФФИКСЫ ОБРАЗУЮЩИЕ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ В ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОЗЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
45
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ФОРМЫ СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / СЛОВАРНЫЙ СОСТАВ / СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ / СУФФИКС / ПЛОДОТВОРНЫЙ / НЕИСПОЛЬЗУЕМЫЙ / ЭЛЕМЕНТ / АБДУЛХАМИД САМАД / ЯЗЫКОЗНАНИЕ / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Валиев Джамшед Абдурасулович

Умелый автор Абдулхамид Самад использовал различные методы словообразования существительных, то есть словообразование с помощью суффиксов и префиксов и усложнение слов. Суффиксальное словообразование существительных примечательно в прозаических произведениях литературоведа и автор плодотворно ими воспользовался. В произведениях упомянутого писателя используются суффиксы -ак, -ча, -она (-ёна), -ок, -ол, -дон, -гоҳ, -зор, -истон, -сор, -бор, -ина, -шан, -када словообразование которых по мере возможности рассмотрено в данной статье

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUFFIXES FORMING NOUNS IN THE PROSE OF ABDULHAMID SAMAD

A skilled author Abdulhamid Samad used a variety of methods of word formation of nouns by means of suffixes and prefixes and the increasing complexity of words. Suffixed word formation of nouns is remarkable in prose works of the literally critic and author fruitfully seized them. In the works of mentioned writer are used suffixes -ак, -ча, -она(-ёна), -ок, -ол, -дон, -гоҳ, -зор, -истон, -сор, -бор, -ина, -шан, -када the word formation of which is reviewed on this article.

Текст научной работы на тему «СУФФИКСЫ ОБРАЗУЮЩИЕ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ В ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОЗЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА»

типологический анализ праязыка и прокультуры / Т.В. Гамкрелидзе, Вяч. Вс. Иванов. - Тбилиси: Изд-во Тбилисского университета, 1984. - Т 1. - 428 с.; Т.2. - С. 439-1328.

4. Дедхудо А. Лугатнома. Чилддои 1-14. Тедрон, 1373.

5. Мамадназаров А. Фарданги англисй-точикй. -Душанбе: Эр-граф, 2011. - 1015 с.

6. Махмудов М. и др. Фарданги гуишдои чанубии забони точикй / М.Махмудов, Г.Джураев, Б.Бердиев -Душанбе: Пайванд, 2012. - 946с.

7. Расторгуева В. С., Д. И. Эдельман. Этимологический словарь иранских языков / В. С. Расторгуева, Д. И. Эдельман. - М.: Восточная литература, 2000. - Т. 1. - 327 с.; 2003. - Т. 2. - 503 с.; 2007. - Т. 3. - 493 с.; 2011. Т.4. -411 с.; 2015.Т.5.566 с.

8. Фарданги тафсирии забони точикй. Зери тадрири Назарзода С. ва дигарон. Чилддои 1 (949с.)-2 (944с). -Душанбе, 2008).

9. Хдсандуст М. Фарданги решашинохтии забони форсй. Чилддои 1-4. Тедрон, 1384.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОДНОКОРЕННЫХ ГЛАГОЛОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье рассматривается вопрос изоглоссы, относящийся к глаголу. Автор проанализировал особенности использование этих групп словарных элементов на основе материалов двух однородных языков.

В статье автор рассматривает изоглосс, по значению, которых они делятся на 3 группы: 1. изоглоссы в процессе их употреблении в одной из этих языков всегда выражающий конкретное значение, но с другой имеющий полисемантическую особенность; 2. изоглоссы в одной из этих языков в одной параллелии, но в другой имеющий два или более форм; 3. Изоглоссы, которые имеют много значений в обоих языков, несмотря на это в одном языке этих преимуществ больше.

Ключевые слова: глагол, индоевропейская семья языков, изоглосс, таджикский и английский языки, семантика слов, согласование формы и значения, параллельное значение, неупотребляемая форма слова

THE USAGE OF PARONYMOUS VERBS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article is devoted to the study of verb isogloss. The author analyzes the features of the usage of these groups of vocabulary elements on the basis of two homogeneous languages materials.

The article researches isogloss that is divided into three groups in meaning: 1 isoglosses having the concrete meanings in a process of their usage in one of the languages; 2 isoglosses in one of the languages have one parallel meaning, have one or more forms in another language; 3 isoglosses having several meanings in both languages, but there are more advantages in one of the languages.

Keywords: verb, Indo-European group of languages, isogloss, Tajik and English languages, the range of meaningful words, the agreement ofform and meaning, parallel meaning, uncommon form of word

Сведение об авторе:

Хикматуллоева Наимахон Анварходжаевна - соискатель кафедры таджикского языка факультета филологии Худжандского государственного университета имени Б.Гафурова (Республика Таджикистан, Худжанд) E- mail: naimakhon@bk.ru

About the author:

Hikmatulloeva Naimakhon Anvarkhojaevna - claimant for candidate degree of Tajik language department under the faculty Tajik philology of Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand) E- mail: naimakhon@bk.ru

ПАСВАНДХРИ ИСМСОЗ ДАР НАСРИ БАДЕИИ АБДУЩАМИД САМАД

Валиев Ц.А.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Баррасии роххои калимасозии осори адибони даврахои гуногуни адабиёти оламгири точик яке аз масьалахои мухими илмй ба шумор меравад. Дар онхо калимаю иборахои дар колибхои суннатй сохта шуда, ки барои давраи кунунии тараккиёти забонамон муфид арзёбй мешаванд, кам нест, аммо ин ганчинаи пурбахо ба нудрат мавриди баррасй карор гирифтааст. Дар баробари ин тахкики масоили калимасозии осори адибон барои муайян намудани имконот ва хунари шоирону нависандагон дар бахши калимасозй ахамияти калон дорад. Инро метавон аз намунахои тахкике, ки ба масьалаи баррасии роххои вожасозй дар "Шохнома"-и Абулкосим Фирдавсй [3], дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев [1], ва дар баррасии калимасозии исм аз руйи забони «Гулистон»-и Саьдии Шерозй [11] анчом гирифтааст, мушохида намуд.

Ба акидаи забоншинос С.Хоркашев "Накши вожасозй дар такмили таркиби лугавии забон

бeниxoят бyзypг acr" [7, c.2G]. Аз ин дидгах кaлимacoзй Taprn^ rncBaR^opo якe aз poxxoи бoй гapдoнидaни тapкиби дyFaвии зaбoнaмoн мexиcoбeм.

Mo дap ин мaкoдa кушиш бa xap^ мeдиxeм, ки дap acora мaвoди ocopи aдиби бapчacraи мyocиpи aдaбиëraмoн Aбдyлxaмид Сaмaд to ^йи имкoн пacвaндxoepo, ки иcми aшë Ba мaкoн мecoзaнд, бappacй нaмoeм. Дap ocopи aдиби мaзкyp пacвaндxoи -ак, -ча, -она(-ёна), -ок, -ол, -дон, -гох, -зор, -истон, -сор, -бор, -ина, -шан, -када иcrифoдa шyдaaнд, ки имкoнarи кaлимacoзии orno якpaнг нecr. Инaк бapoи мyaйян coxтaни дapaчaи иcтифoдaи nacBaB^o oExopo дap aлoxидaгй бappacй мeнaмoeм.

Пасванди -а (-я). Пacвaнди мaзкyp cepмaxcyд бyдa, aз xиccaxoи гугогуни нутк иcм мecoзaд:

1. Аз исмхо бeштap иcми мoнaндй: дара, забона, шоха Ba Faйpa мecoзaд. Kaлимaxoи мaзкyp дap ocopи aA^ 6opxo иcrифoдa мeшaвaнд, aммo ин 4o чун нaмyнa бapoи xap кaдoм як миcoд мeopeм:

Эй духтараке, dapau Варзобравем,

Руймоли туро курпа кунем, хобравем... [с. 75].

Дap 4yi^axo: ^й^и y дapaк;-дapaк мeдapзид, pyяш миоди забонаи araш cyn-cypx шyдa буд (cax.1l4). Сипac aз шyъдaxo чaшм нaкaндa, шохахои xyшки бeдpo capи зoнy чapc-чapc шикacra, бa araшдoн пapтoфтaм (cax.9).

2. Аз сифатхо иcмe, ки aшëpo aз pym aлoмaтaшoн ифoдa мeнaмoяд: сабза, сафeда. Mиcoд дap чумга: Зeби зими^т бapфy зeби бaxop бopoни rn^o^ oфтoбaки гapм, сабзаи мaxмaлин Ba гуду ceбapгa acr (cax.79). X,ap pyз бa pyяш oнчyнoн cypxmy eафeда мeмoдaд, ки... [c.23].

3. Аз шумора иcми ифoдaкyнaндaи вoxиди Ba^r Ba узви инcoн мecoзaд: хафта, чилла, панча. Зикp кapдaн зapyp acr, ки кaлимaи xaфтa 12 мaparибa, вoжaи чилдa 3 6op Ba кaлимaи nan^a 13 мaparибa дap ocopи aдиб иcrифoдa шyдaacr. Mиcoд дap чумга: Хoxaд xap pyз, нaxoxaд, oxиpи хафта мeaяд (cax.26); Рузи ди^и чиллаи тoбиcroн тoбyrи Рaxимбeкpo aз мypдaxoнa бapoвapдa, бa дexa гyceдoнидeм (cax.112). У pиши пaxмoки зapдroбaшpo 6o панча шoнa зaдa, 6o як фopиFбoлии бa xyд xoc cyxaнaшpo идoмa дoд (cax.6).

4. Аз асоси замони хозираи фeъл:

а) иcми ифoдaкyнaндaн нarичaи aмaл: Амммэ бa TaxTa caxT зaдaни мyxpaxo миcди дaндoнxoи appa, ки чyбpo nein мeкyнaнд, мaйнapo œop мeдиxaд (cax.9).

б) иcми aмaл Ba xoлaт: буса, нола, ханда. Ми^м дap чyмдa: Лaтoфaт 6o xaH4o^ Bane 6o oвoзи nacr «wapo тaбpик кушд!» гуфту aBBan Haso^'ipo бa oFym гашид^ бусаборон ^д (cax.66); Нолаи бa TaxTa кyфтaни мyxpaxo 6o шиддиp-шиддиpи oби нaxp Ba xишиp-xишиpи шoxy бapги дapaxти тут як шyдa, xoмyшии xaлoвaтбaxши xaвдиpo xaлaлдop кapд (cax.9); naxam тaбaccyм, дypaxши чaшмoн, r^arä Ba хандаи onxopo бa тapзи xyд мaънидoд кapд (cax.4).

5. Аз калимахои таклидй нoми acбoб Ba aмaлy xoдaт: гулгула, шаршара. Ми^м дap чумга: Ришxaнд, чунбучул, гулгула, миш-миш, пичиp-пичиp бa миëн oмaд (cax.53). Дap як дaxзa дap r^ax^ чaтpи дyxтapaк as сби бopoн шаршара пaйдo шуд (cax.81).

Пасванди -ак. Ин пacвaнд cepмaxcyл буд^ aB xиccaxoи гyнoгyни нутк иcм мecoзaд:

1) aв иcмxoи кoнкpeт нoми пpeдмeт, ки бa acocaш aв ягoн чик^т мoнaнд бyдaнpo мeфaxмoнaд: айнак, дастак, гушак Ba f. Mиcoд дap чyмлa: Омyзгopoни имrиxoнгиp ce нaфap бyдaнд, якe мyйcaфeди xapoби айнакдор, дигape миëнayмpи Toccap, ки xap зaмoн мecypфид, ceюмй чaвoни мaFpypнaмo (cax. 12). Рaxмaтшox чaнд к;aдaм тapaфи дap ниxoд, aв дастак дoшт, Bane бapгaштa yзpoмeз гуфт (cax.85). Пaкaнa тaбaccyм, дypaxши чaшмoн, гушакй Ba xaндaи omopo бa тapзи xyд мaънидoд кapд (cax.4).

2) aз иcмxoи чoндop нoми aшë: харак. Mиcoд дap чyмдa: - Myxaббarar бa киroб бeниxoят здед бyдaacr, дoдap, - пичингaмeз гуфт aмaкaм Ba бa хараки бapи pox, ки coяи дapaxти геб бa бoдoи oн aфтoдa буд, aмoнar нишacry 6o pишxaнд aфзyд (cax.3).

3) aв кaлимaxoи тaклидй нoми бaвичaxo Ba aмaл: чирчирак. Mиcoд дap чумга: Аз xaмa пeш xoмyшии бaйни гyдзoppo Faзaлxoнии чирчиракe xaлaлдop кapд (cax.92).

Пacвaнди -ча aв иcмxoи кoнкpeт томи чиз coxTaacr: Bo^ea^ aв xap rany Kmo4a зaxpи зaкyм xypдa, oбy aдo шyдaн чй фoидa? Лeкин aв мepocи бoбoй xain дacr кaшидaн aмpи мyxoд бyдaacr... (cax.73-74).

Пacвaнди -она(-ёна) дap иcмcoзй кaммaxcyд acr, бeштapини иcмxo 6o -она aв cифaт гyзaштaaнд. Ин пacвaнд aв иcмxoи кoнкpeт Ba мaънй иcмe мecoзaд, ки acбoб, музд, Ba инъoмpo мeфaxмoнaд: мохона, туёна, идона, шукрона Ba FaMpa: - Шyмo 6o чoи xo6 Ba мохона тaъмин мeшaвeд (cax.18). Aнгyштapии туёнаро xyдaм бapoи шyмo мeëбaм... (cax.67). Яктгаш мypaд, шукрона мeкyнй, aндaкe ocyдa мeшaвй, дeкин бoз мeбинй, ки aллaкaй чoйгиpaш пaйдo шуд... (cax.6).

Бo yнcypи udoHa гapчaндe дap acapи Aбдyлxaмид Сaмaд мo миcoд na^o нaкapдeм, Bane дap нaвми Mиpзo Тypcyнзoдa як миcoд бapoи paвшaнтap шyдaни фикpaмoн oвapдeм:

Maн ox^ иди нaв дap xoнa дopaм,

Бa xara^ кишвapaм udoHa дopaм. (Тypcyнзoдa).

Пacвaнди -ок бeмaxcyд буд^ aв acocи зaмoни xpзиpaи фeъл Ba кaлимaи тaклидй нoми пpeдмeт, бeмopй Ba aмaл coxTaacr: хурок. Mиcoд дap чyмдa: У xaмoн py aв чoe куттии кaлoни кapтoнй пaйдo

гард Ba бapoи caгy бaчaxoяш xora coxт; aз oшxoнaи xoбгox yci^o^ пacмoндaxoи x-урокро oвapдa, бa oн 4o гyзoшт (cax.24-25). Дap ин миcoд кaлимaи x-урок aз acora зaмoни xaзиpa 6o пacвaнди -ок Ba 6o пacoянди -ро oмaдaacт.

К^^би мaзкyp дap нacpи бaдeии Aбдyлxaмид Сaмaд 12 мapaгибa мaвpиди кopбypд Kapop гиpифтaacт.

Пacвaнди -ол бeмaxcyд буд^ aз иcми кoнкpeт нoми узви бaдaн мecoзaд, ки мoнaндиpo ифoдa мeкyнaд: дунбол. Мишд дap чумга: Ba xaнгoми тaxcил aгap мyaлдимoн 8з вaй мaвзyepo пypcaнд, миcди poбaг ночунбон истоду oнчyнoн ки тиpxo бoнизoм aз миди тyфaнг мeпapaнд, cyxaraa низ aз де^они y дунболи xammap мeбapoянд (cax.44).

Aбдyлxaмид Сaмaд дap вoкeъ нaвиcaндaecт, ки бa дили xoнaндa, тaвaccyти xyнapи xeш pox ëфтaacт.

Пacвaнди -дон cepмaxcyд буд^ дap зaбoни aдaбии xoзиpaи точик чунини oмaдaacт, aз домаи кoнкpeт иcми зapфият, нoми acбoб мecoзaд: хокистардон. M^canxp дap чумга: Мyaллим баз чaндe cигapeг кaшид, бaъд гуё aз cyзиши бaйни aнгyштoн Ba дaбoнaш бa xyд oмaдa, як тaкoн xypд, 6o кapoxaт н^ги cигapeтpo бa хокистардон пaxш кapдa, aйнaк aз p^ миз гиpифтa бa чaшм мoнд Ba дypy дapoз бa Пaкaнa нигapиcт (cax.15). - У aз дaxoнaш xaлкa-xaлкa дуд бapoвapдa, пacмoндaи cmapeipo 6o кapoxaт бa хокистардон naprc^ (cax.43).

Пacвaнди -гох cepмaxcyд мeбoшaд. Baй aз xиccaxoи гyнoгyни нугк иcм мecoзaд:

а) aз домои aбcтpaкт. Дap ин ^pyx иш^ои aбcтpaкг aмaлy xoлaтx,oи гyнoгyнpo ифoдa мeнaмoянд, пacвaнди -гох aз ож,о иcмe мecoзaд, ки мaкoни aмaлy xoдaт Ba мaшFyдиятpo мeфaxмoнaд: сайргох. Миcoд: Сайргохи ож,о aкcapaн aтpoфи бoзop буд (cax.115).

Дap зaбoни точикй 6o пacвaнди -иш aз acocи зaмoни гyзaштaи фсъд иш^ои зиëдe coxтa шyдaacт. Aз ин иш^о 6o пacвaнди-гox домои мaкoн coxтa мeшaвaнд, ки ож,о мaкoни aмaл, мaшFyдият, мaвкeъ Ba чои иcгикoмaт, xaмчyнин нoми мyaccиcaxopo дaлoлaт мeкyнaнд: омузишгох, донишгох Ba Faйpa.

Чи тaвpe ки мeбинeм, мopфeмaи -гox aдaбиëги пeшин 6a мaънoxoи дyFaвй мaвpиди иcтифoдa Kapop дoштaacт. Aммo дap чapaëни инкишoфи тaъpиxии зaбoн 6a ^у^и мopфeмaxo дoxил шуд^ xoдo дap тapкиби кaлимa xaмчyн пacвaнди ифoдaкyнaндaи мaкoн иcтифoдa мeшaвaд. Бинo6ap ин мeтaвoн гуфг ки имpyз пacвaнди -гox xaмчyн пacвaнди иcми мaкoнcoз дap зaбoн мycтaъмaл буд^ aз xиccaxoи гуногуни нугк иcмxoи ифoдaкyнaндaи мaкoнy чой мecoзaд [1, с.38].

Миcoлxo дap чумга: Бa ягoн тexникyм ё oмУзишгox дapo, кacб омуз (cax. 16). Бa бoдoи ин, y якe aз нaxycтин дacтпapвapoни xaмин дoнишгox мeбoшaд...(cax.5).

Бo ин yнcypи кaлимacoз дap нacpи бaдeии a^6 кopбacт Kapop гиpифтaни тали кaлимaxoи

нaв бapoи pyшдy тaкoмyли зaбoнaмoн мaвpиди иcтифoдa гapдидaacт.

б) aз acocи зaмoни xaзиpa Ba гyзaштaи фсъд иcми мaкoн мecoзaд, ки чои aмaлиëг, тaвaлдyд Ba poxи xapaкaIpo мeфaxмoнaд: истгох, нишастгох, даромадгох, баромадгох, зодгох Ba Faйpa. Миcoлxo дap чумга: У бaгaмкин aз бaйни чaвoнoн кaдaм ни^д^ cyи истгох paфт (cax. 11). Pax^a^ox гиpдy лсши мошини «мaчpyx,» тop тaнидa, шишaxoи шикacтa, чoйxoи мaчaкшyдaи oнpo дacт-дacт кapд, 6a^ aз тиpeзa cap xaлoндa дид, ки pyи нишастгох xyни з^дс pexтaacт (cax. 110-l 11). Даромадгохи дoнишгox, ки зaнбypxoнapo мсмонд, якбopa xoмyш гaшт (cax.1). Aмaкaм 6a дapoмaдгox, ки он чо чунбучуд Ba FaвFoи 6a4axo ceдaи зaнбypxoи 6a myp oмaдapo ëдpac мeкapд, дергох нигapиcтa 6a cyкyт paфт, бaъд 6o мyлoимaт гуфг... (cax.4).

Изxopи нaзap мсшмосм, ки дap гpaммaтикaи зaбoни aдaбии xoзиpaи точик [2] Ba дом кaтeгopияx,oи гpaммaтикй, кaлимacoзй Ba мaвкeи иcм дap cиcтeмaи xиccaxoи нугк [6] кaлимaи дергох мaвpиди кopбypд кapop нaгиpифтaacт, aммo мо дap нacpи бaдeии aдиби шинoxтa Aбдyлxaмид Сaмaд бо ин кaлимa вoxypдeм.

- Бa xoли мо xaндид. X,a-шa-po-тe! Хapaш aз дой ^arn^™, - нaфpaтомeз aз лacи ощо, ки cyи бapoмaдгox paвoн бyдaнд, нигapиcт Ba 6o кapoxaт aфзyд: - Биниaш ocмoнa мexapoшaд-a? (cax.4). Хдмин ки бopи aввaл 6a вaй xaмcyxбaт шaвeд, дapxoл зoдгoxaтонpo мeлypcaд (cax.87).

Пacвaнди -зор. l) Бa вocигaи ин лacвaнд aз иш^ои ифoдaкyнaндaи pacтaнию нaбoтог иш^ос coxтa мeшaвaнд, ки мaкoн Ba фapoвoнии acocи кaлимapo мeфaxмoнaнд: дараxтзор, гулзор, чанорзор ва Fайра. M^co^o дap чyмлa: Baй Нaзoкaтpo 6a oFyrn гашид^ xeзoнд Ba дap гyшaш чизс гyфтa cyи дapaxтзop бypд (cax.112). - Хдфг ^6arn зaмин нaм кaшид, - 6a xap кacи дyчopoмaдa дилaшpo мс^Фонд мyйcaфeди лocбoн, ки дap дaxлeзи xoбгox pyи кypcиe нишacтa, xaëлoмeз 6a гyлзop мeнигapиcг (cax.80). Гуё гaл бaйни y Ba мyaллими TOccap гypexтa бoшaд, ки вaй мудом aз тиpeзa 6a

чaнoрзoрu кyчa мeнигapиcr (cax.13). У xa^areop pocr иcroдa бa чaнoрзoр, ки як ceдa мaйнa бa шoxy нaвдaxo нишacra, aз xapopaти oфтoб бaxpa бypдa, бoдy пapзaнoн нaFмacapoй дoштaнд, чaшм дaвoнд (cax.69).

Пacвaнди -истон (пac aз caдoнoк -croн, дap нaзм инчунин -cитoн).

Ин пacвaнд xaм миcди пacвaнди ^op 6o иcм oмaдa, мaкoн Ba фapoвoнии пpeдмeти acocии кaлимapo мeфaxмoнaд, aммo мэвк^и иcreъмoди -иcroн Ba ^op фapкx,o низ дopaд. Пacвaнди -иcroн:

a) aз иcмxoи ифoдaкyнaндaи xaлкy миддaт нoмx,oи чyFpoфй мecoзaд: Toчикиcroн, Узбeкиcroн, Гypчиcroн, Maчopиcroн, XинДycroн Ba мoнaнди инxo: - Аз pyи зaмин, 6o6o... aз Toчикиcroн! (cax.88).

в) 6o иcмxoи »MRper oмaдa, мaкoн Ba фapoвoнии пpeдмeти acocиaшpo ифoдa мeнaмoяд. Arap пacвaнди -иcroн 6o иcмx,oи ифoдaкyнaндaи нaбaraIy pac^^o Ba кaлимaи pery ca^ oяд, 6o пacвaнди -зop xaмвaзифa мeшaвaд: гулистон. Mиcoд дap чумлэ: Aммo oмaдa ин чo xaм ду pyзaкaк мeиcroдaнд, oдaм гулистон мeшyд (cax.30).

Пacвaнди -истон aз иcмx,oи кoнкpeти дигap низ дом coxiaacr, ки мaкoнy фapoвoнии пpeдмeти acocиpo дaлoдaт мeкyнaд: кухистон. M^on дap чyмдa: Аз pyи шк^и пeшaкй мo бoяд paфтa, бapoи coкинoни як дexaи дypдacrи кvx.иcroн, ки aз тapмaвy бopoн кyлбaxoяшoн вaйpoн шyдaacr, xoнa, бyнгoxи тиббй биcoзeм (cax.107).

Пacвaнди -сор бeмaxcyл acr, вaй тaнxo 6o чaнд иcми кoнкper oмaдa, мaкoн Ba фapoвoнии onxopo мeфaxмoнaд: кyxcop, чaшмacop, шoxcop шармсрр, xoксoр. M^conxo дap чyмдa: Бaчaxo, ки pyи raix^ caфapй Fyнчa шудэ, кaмпaлpo бa бaдaн пeчoнидa бapoxaт xo6 бyдaнд, ш^ш aз бoдишт cap бapдoштa, эввэл бa ocмoни дoчвapдй, бaъд бa дexaвy кyxcopи cepдoдy дapaxт, cипac бa уфуки дoдapaнг нигapиcraнд (cax.120). Aмaкaм дaби кaт бexapaкaт нишacra, aз бaйни шoxcopoн бa фaзoи дoчyвapдй мeнигapиcт (cax.24). X,a, oдaм, вэкте ки гyнoxи xyдpo xиc мeкyнaд, вэкте ки aз киpдopaш шармсор мeшaвaд Ba бa чaшмoни бeгyнoxи шaxcи тaxкиpшyдa нигapиcra нaмeтaвoнaд, бeниxoят aзoб мeкaшaд, дap araши aфpyxтaи xyдaш мecyзaд (cax.134). -Якe aз xиcoби мapдyмy киcaи дaвдaт дacrкyшoд, дигape мyмcик, яте бa чoe нapacидa xaвoбaлaнд, дигape caxиби мaнcaбy бoз хоксор, яте дopo, дигape нoдop... (cax.21).

Пacвaнди -бор бeмaxcyл будэ, Ta^o 6o кaлимaи чуй oмaдaacт: чyйбop (pyдбop, apxaHciHci). Об aз чуйборхо cap зэдэ, бa бapи poxy гyлгaштxo xacy xoшoк, пeшpyбa, кoFaзy кyтrиxopo бapoвapдa, xycRH шaxppo дoFдop кapдaacт (cax.80). - Хигоб бapoбap шуд, - xaндoн-xaндoн лукмэ пapтaфт экэи Лaтиф Ba aз Tarn кaши cvxpo6 дoштa, ypo cyM чуйбор кaшoнд (cax. 127).

Пacвaнди -ина низ бeмaxcyл будэ, тaнxo дф coxтaнм хэлим^и гaнчмнa дap зaбoни aдaбим xoзмpaм точик бa мyшoxидa шуд, ки мaкoнy фapoвoнмм acocampo мeфax,мoкaд, Bane дap acap мo кaлммaм KaB пaйдo кapдeм: кэндона Mмcoл дap чyмлa: Oдaмм cep бфин гaп мeзaкaд мyaддмм, - oxиcтa гуфт y Ba aз киraбдoкaш кхидшш. бapoвapд (cax.54).

Пacвaкди -шан бeмaxcyл будэ, Tamo дap тapкибм кaлммaм ryлmaк дap зaбoки aдaбмм xoзмpaм точик 6э мyшoxидa мepacaд, ки мaкoкy фapoвoнмм acocarnpo мeфax,мoкaд, дap acap бoшaд кэлимш нэв 6э мoкaкдм кшшш пэйдр кaмyдeм. Mмcoл дap чумлэ: - худэт бexaбap, дap пoят кишш мeзaкaкд... (cax.104).

Пacвaкдм -када бeмaxcyл будэ, эз мcмxoм кoнкpeт вэ мэънй мcмм мaкoк coxiaaci: донишкада. Mмcaл дap чумлэ: Maxcycaк x;aкroмм имтмxoнм кэбул 6э дoнмшкaдaxoм oniï (cax. 87).

Ин yкcyp дap нэзм ^эм мcтмфoдa мeшaвaд, ки фсълш ммcaлampo эз aдмбм дигф мeopeм:

Руят гули nona шуду дил oймкaxoкa,

Ин xoкa зиёраткадаи лoлapyxoк aci (Paxммй).

Xynoca, дф кacpм бaдeим эдиби мумтоз Абдул^эмид Сэмэд мaвpмдм мcтифoдa rçapop гмpмфтaнм пacвaндxoe, ки мcмм amë вэ мaкoк мecoзaд, бэ тaвpм фapoвoк мcтифoдa гapдмдaacт. Дap ин мэ^т мo Tamo бapoм мcбoти фикpaмoк бэ шэкли кyтоx эз xap ^таби пacвaкдxo якммcaлм oвapдeм.

АДАБИЁТ

1. AwioeB А.Я. Kaлимacoзим capфим иим кacpм бaдeим Фaздмддмк Myxaммaдиeв. - Дymaнбe: ДСРТ, 2016. - 151 c.

2. Гpaммarмкaм зaбoни эдабии xoзмpaм точик. Kиcмм 1. Фoкerмкa, мopфoлoгмя. - Дymaнбe: Дoниш, 1985. - 356 c.

3. Kacимoв О. Дepивaкмя в "Шaxщмe" Aбyдкacимa Фиpдaвcм. - Дymaкбe, 2006. - 186c.

4. Myxaммaдиeв M. Пpикcипxoи acocим кaлммacoзмм зaбoнм точит Macъaдaxoм зaбoнм точит - ^rna^te, 1967. -134 c.

5. Ниëзй Ш. Иcм вэ cифaт зaбснм точит Oчepкxo oид бэ гpaммarмкaм зaбoнм точит Ч. 7. - Сraликoбoд, 1954.

6. PycraHoB Ш. Им кaтeгсpияxoм гpaммarмкй, кaлимacoзй вэ мэввди мcм дф cмcтeмaм xмccaxoм нутк. - ^rna^te:

Дониш, 1981. - 219 с.

7. Хоркашев С. Ташаккули таркиби луавй ва калимасозй. - Душанбе, 2014. - 106 с.

8. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо (аз руйи маводи шеваи чануби шаркии забони точикй). - Душанбе: Ирфон, 2010. - 144 с.

9. Хоркашев С. Чумлахо асоси калимахои мураккаб. Мачаллаи «Паёми донишгохи омузгорй» №1 (56-2), 2014. - С. 327-332.

10. Халимов С. Калимасозии исм дар забони адабии точик (аз руйи забони «Гулистон»-и Саьдй) // Масьалахои забон ва адабиёт. Кисми 1/2. - Душанбе: 1975. - С. 283-307.

Манбаъ:

1. Абдулхамид Самад. Паррончакхо. Аспи бобом. - Душанбе: Маориф ва фарханг, 2008. -228 с.

СУФФИКСЫ ОБРАЗУЮЩИЕ ИМЯ СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ В ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ПРОЗЕ АБДУЛХАМИДА САМАДА

Умелый автор Абдулхамид Самад использовал различные методы словообразования существительных, то есть словообразование с помощью суффиксов и префиксов и усложнение слов. Суффиксальное словообразование существительных примечательно в прозаических произведениях литературоведа и автор плодотворно ими воспользовался. В произведениях упомянутого писателя используются суффиксы -ак, -ча, -она (-ёна), -ок, -ол, -дон, -гох, -зор, -истон, -сор, -бор, -ина, -шан, -када словообразование которых по мере возможности рассмотрено в данной статье

Ключевые слова: словообразование, формы словообразования, словарный состав, существительное, суффикс, плодотворный, неиспользуемый, элемент, Абдулхамид Самад, языкознание, таджикский язык.

SUFFIXES FORMING NOUNS IN THE PROSE OF ABDULHAMID SAMAD

A skilled author Abdulhamid Samad used a variety of methods of wordformation of nouns by means of suffixes and prefixes and the increasing complexity of words. Suffixed wordformation of nouns is remarkable in prose works of the literally critic and authorfruitfully seized them. In the works of mentioned writer are used suffixes -ак, -ча, -она(-ёна), -ок, -ол, -дон, -гох, -зор, -истон, -сор, -бор, -ина, -шан, -када the word formation of which is reviewed on this article.

Key words: word formation, forms of word formation, vocabulary composition, noun, suffix, fruitful, unused, item, Abdulhamid Samad, linguistics, Tajik language.

Сведения об авторе:

Валиев Джамшед Абдурасулович - докторант PhD втарого курса кафедры теория и практики языкознания Таджикского государственного педагогического университет им. С. Айни.

About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Valiev Jamshed Abdurasulovich - 2s year of Doctorate PhD in the Department of Tajik Philology of the Tajik State University named after Sadridin Any.

РОБИТАИ МУТАКОБИЛАИ ЧОНИШИЩОИ ШАХСЙ B4VERBUM FINITUM ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧИКЙ ВА ОЛМОНЙ

Шалимова М.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Категориям шахс дар бахши чонишиндо бо категориям шахс дар бахши феълдо робитаи зич дорад: дар низоми феълдо он кадар шахс чой дорад, ки дамон кадар чонишини шахсй мавчуд аст (Виноградов 1979, 360). Мутаносибии ин ду парадигма дам дар шумораи тандо, дам дар шумораи чамъ зикр карда мешавад. Дар низоми феълй, чунон ки дар чонишин аст, шахс вариантдо дорад. Аммо категорияи мазкур дар феъл, пеш аз дама, категорияи морфологй мебошад, зеро феълдои шахсй ва бешахс кобилияти худро чидати маънидои шахсй ва бешахсро ифода кардан дам дар таркиби чумла ва дам берун аз сохтори он мадфуз медоранд (Юдин 1968, 112).

Тибки анъана мундаричаи категорияи шахси феъл дамчун ифодаи муносибати амалиёт ба иштироккунандагон ё иштирокнакунандагони фаъолияти коммуникативй: гуянда, адресат ва объекти нутк, таркиби шаклии феъл бо се чуфт шакли калимаи шумораи тандо ва чамъ муайян

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.