Научная статья на тему 'РОЛЬ СУФФИКСОВ В ОБРАЗОВАНИИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ФЛОРЫ'

РОЛЬ СУФФИКСОВ В ОБРАЗОВАНИИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ФЛОРЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
40
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / СУФФИКС / ГРАММАТИКА / ДИАЛЕКТ / РАСТЕНИЯ / СЛОВООБРАЗОВАНИЯ / ДЕРЕВО И ФРУКТЫ / ПРОДУКТИВНОСТЬ / АКТИВНОСТЬ / МАЛОПРОДУКТИВНОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсупова Сурайё

Одним из основных пластов лексического состава южных и юго-восточных говорах таджикского языка, является существительные обозначающие названия ростении. Для образования производных ЛЕ используются некоторые суффиксы из общего состава существующих в говорах суффиксальных морфем и различающихся степенью продуктивности. Среди них наиболее продуктивними является суффиксы -ак и -ча, такие суффиксы как -а, -акú, -ин, -ина, -зор которые являются непродуктивными. Указывается, что наряду с формообразующей функцией они широко применяются также в словообразовании, посредством которого образованы целый ряд слов, обозначающие флору.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF SUFFIXS IN THE FORMATION OF LEXICAL UNITS DENOTING FLORA

Ones from fundamental sheets, lexical staff south and south-east dialect of tajik language, present noun designate name of plant. In this aspect, the paper considers the role and meanings of such suffixes as -ак, -ча, -а, -акú, -ин, -ина, -зор. Each suffix is analyzed separately, determined by the degree of its use, productivity and unproductiveness, and in some cases the statistical data of new words formed by these suffixes.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ СУФФИКСОВ В ОБРАЗОВАНИИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ФЛОРЫ»

Ключевые слова: адъективные устойчивые словосочетании, сопостовительно -типологическому исследованию, фразеологических единиц, генетически родственных языков, фразеологической системы языков.

COMPARATIVE PHRASEOLOGICAL PHRASES IN ENGLISH AND IN TAJIK PHRASEOLOGY

The present article devote to one of the important problem of modern linguistics, particularly comparative phraseological phrases of English and Tajik languages, which is actualfor research analysis of reach fond ofphraseological system of two genetic relative languages.

The authors give a wide range of idiomatic expressions and show their use in context, and explained the way of their translation into Tajik. Finally, it is important for the user to keep in mind the way of using and translation idiomatic expressions from English into Tajik.

Key words: comparative phraseological phrases, typological research, phraseological units, genetic relative languages, idiomatic expressions, modern linguistics, research analysis.

Сведения об авторах:

Абдулхаков Саидшо Абдулакимович - Таджикский национальный университет, доктор (PhD) кафедры английского языка и сравнительной типологии. Телефон (+992) 935696966

Наврузшоев Бахридин Хушхолович - Таджикский национальный университет, кандидат филологических наук, доцент кафедры английского языка и сравнительной типологии. Адрес:734025, Республика Таджикистан г. Душанбе проспект Рудаки 17. Телефон: (+992) 933988045. E-mail:-bakhakhush @ mail.ru.

About the author:

Abdulhakov Saidsho Abdulhakimovich - doctor PhD, Department of English Language and comparative typology of the faculty of Asian and European Languages, TNU. Phone: (+992) 935696966

Navruzshoev Bahriddin Khushkholovich - associated Professor, Department of English Language and comparative typology of the faculty of Asian and European Languages, TNU. Tel.: (+99) 933988045. E-mail:-bakhakhush@mail.ru.

УДК 809.155.0

НАЦШИ ПАСВАНДХР ДАР ТАШАККУЛИ ВОХИД^ОИ ЛУГАВИИ МАРБУТ БА НАБОТОТ

Юсупова С.А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар асоси калимахои сода тавассути пасвандхо сохтани калимахо, яке аз роххои асосй ва меъёрии забони точикй ва шевахои забони точикй ба шумор меравад ва ин хусусияти суннатии калимасозй дар тули садсолахо сайкал ёфта, дар хамаи сохахои хаёти мардум истифода мешавад. Тахлилхои мутахассисон гувохи онанд, ки дар ташаккули калимахои сохта дар шевахои чанубй [ШЧ,ЗТ, 1979] ва чануби шаркии забони точикй [Хоркашев, 2010] накши пасвандхо мухиманд. Маводи дасти мо баёнгари он аст, ки вохидхои лугавие, ки дар шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй бо пасвандхо сохта мешаванд, барои ифодаи номи мевахо, номи гулу гиёху буттахо, номи алафхои гуногун, ифодакунандаи номи узв ё кисме аз расганихд баёни номи наботот аз руйи аломату хусусият, ифодаи номи холати растанихо (аз кабили гул партофтан, пажмурда шудан, ба пухтан наздик шудани мевачот) ва гайра истифода мешаванд. Дар шевахои номбаршуда дар сохтани калимахои ифодакунандаи номи наботот ва мафхумхои ба он алокаманд пасвандхои -ча, -а, -аки, -ин, -ина, -зор хизмат мекунанд, ки онхоро метавон дар шакли зер алохида баррасй намуд.

Дар шевахои чанубй ва чануби шаркии забони точикй бо пасванди -4а калимахои зиёде шакл гирифтаанд, ки дар доираи вожахои ифодакунандаи наботот нестанд. Бинобар ин, овардани онхоро салох намедонем. Зимни баррасй ба мо маълум шуд, ки калимахои марбут ба номи мевачот, дарахтон ва вожахои марбут ба онхо дар шевахои мавриди назар чандон зиёд набуда, хамагй бо пасванди -ча 8 калима сохта шудааст. Онхоро ба таври зер овардан мумкин аст: зардолича (Кан., Сх., Хов.) як навъи олучаи зард; савча (Ек., Вк., Кх., Шк.) сабча, найчаи харбуза; харбузаи нопухта, хомак; кадуча (Шк., Чк) кадуча, як навъ кадуи сафеди хурд; гьнча (Вк., Шк., ^.Дарв.), гьмча (Кх ) гунча, мугча, шукуфа, пунбак: гъмча-ш кам мунд, хънък гъръфт (Луг.); химча//хьмча (Вк., Т., Ванч) химча, навдаи тари бутта ё дарахт; навча (Мум., Сх., Ст., Тк.) // навча (Ёх., Соф., Сд.) навда: шарт хами, ки ток-а навча-ш-а назани, лъгат мекъна (Мум.); каламча каламча, навдаи

бypидaи току дapaxтoни гyнoгyн, ки бapoи pешa гиpифтaн як нуги o^o бa зaмин ryp мекyнaнд: йa-дъ кaлaмчaйи тoк шънoндем (Кн.).

Кaлимaи химчa//хъмчa, ки acocи oн вoжaи «««м» acr, Faйp aз мaънoи «нaвдaи тapи бyттa ё дapaxт» бa мaънoи «xaлaчyб» низ иcrифoдa мешaвaд. Мacaлaн, хъмчaйи говруна (Нд., Нз.) -гoвpoнa; хъмчaйи говхайкун (Б;., К)- гoвpoнa.

Бoжaxoи ширинча // шъринчa (Б;., Fk, Kx., К., Чк., Шк.), ки тaвaccyrи пacвaнди -ча coxтa шyдaacт, бa мaънoи «шиpинчa, нaвъи кacaлии дapaxт, тaмoкy Ba зиpoaтxoи голезй» иcтифoдa мешaвaд Ba дap бapoбapи ин бa мaънoи бемopии «шиpинчa, нaвъи кacaли nycr», ки беш^ дap бaдaни тифл пaйдo мешaвaд, мycтaъмaл acт.

Хaмин тaвp, пacвaнди -ча дap шевaxoи чaнyбй Ba ^^би шapкии зaбoни точикй ш rarao шaклcoз, бaлки кaлимacoз низ бa шyмop paфтa, дap дoиpaи кaлимaxoи мapбyr бa нaбoтoт низ вoжax,o coxтaacт.

Пасванди -a. Аз тaдк;ик;oти зaбoншинocoн мaълyм acт, ки пacвaнди -a яке aз rncBaR^^ cepMa^cyn Ba фaъoл бyдa, дap зaбoни фopcии кaдим pешa дoштa, дap ;ддим шaкли -a-Ka Ba ё -aKa дoштaacт [ОИЯ, 1982, 204]. Дap зaбoни aдaбии имpyзaи точикй [ГЗАХТ, 1981] Ba дap зaбoни дaвpaи клaccикй [Кocимoвa, 2003, 348; KaraMoB, 2006, 54] aз пacвaндx,oи cеpмaxcyл к;aлaмдoд шyдaacт.

Му^^ши шевaи чaнyбии зaбoни точикй 4.MypyBBaTOB дoиp бa xycycиятxoи иcмcoзии ин пacвaнд чизе тамегуяд [ШЧЗТ, 1979, 16]. С.Рax,мaтyллoзoдa ДOиp бa мacъaлaи кaлимacoзии шевaxoи чaнyбй Ba чaнyби шapкй тaдкикoт бypдa, пacвaнди -a -po чун мopфемaи фaъoли жмет мyappифй кapдa, 6o ин yнcypи гpaммaтикй coxтaни кaлимaxoи ифoдaкyнaндaи мapбyr бa шaxc, нoми aшё, мaкoн Ba жмя^и мaъниpo бaён менaмoяд. Aммo poчеъ бa coxтaни кaлимaxoи мapбyr бa нaбoтoт чизе тамегуяд [Рaxмaтyллoзoдa 2016, 56].

Дap xa^;^ дap шевaxoи чaнyбй Ba чaнyби шapкии зaбoни точикй 6o пacвaнди -а бa вучуд oмaдaни кaлимaxoи мapбyт 6a нaбoтoн чaндoн фaъoл неcт. Бo ин мopфемa 8 кaлимa coxra шyдaacт. Aммo бoяд зикp кapд, ки дap дoиpaи ин ;a6aTO лyFaвй мopфемaи мaзкyp xycycияти шaклcoзй низ дopaд. Kaлимaxoи дона//дуна (Сaм., Xa^, Нуш., ^в., Дapв., Б., Бaнч) дoнaи зapдoлy, шaфтoлy, xypмo, cеб, нoк; тукми xapбyзa, тapбyз, кaдy Ba xo^o; шоха (Xa^, Нуш., Кев., Дapв., Шк.) «шoxчaи дapaxт» 6o пacвaнди -а шaкл гиpифтa бoшaнд xaм, мaънoи orao 6o ococxoи дон Ba шох бapoбapaнд: дyнa-pa ob бъpдaйcoдac (Сaм.); къpм тигaйи дoнaйи зapдoли-pa xъpдaй (Нуш.).

Бo пacвaнди мaзкyp кaлимaxoи зеpин, ки мapбyт 6a нaбoтoт мебoшaнд, coxra шyдaacт: дила (Нд.) мaFз: йa дита xapбъзa бъxъpú, чун-ът медaмa (Kax); сарда (Т;.) xapбyзaе, ки бapoи зимиcтoн нигox медopaнд; съфара (Лaxш) як нaвъи зapдoлy; гъжда (Нд.) чoйи бapчacraи тaнaи дapaxт: xaмy Fъждaй чopмaF пyк-aй; хафтода (К) кишти apзaн, зaFиp, чyвopимaккa; кабза//к;авза (Хич. Б;., Сaм., rx.) дacтaи 4aBy гaндyмy aлaфи дapaвидa: йa rçarna кax мийoвyм, дapзa-ш мебaндyм (Хич); кънда (Б;., Сaм., Xob.) пapaxoи лyндa-лyндaи дapaxтoн: xaмъ къндa-pa чopкaфyн кaaн (Xob.); парварда (ffix., Xob.) 1.ниxoли пoмидop, кaлaмфyp, кapaм, бoдинчoн Ba f: пapвapдa кapдем, нaFЗ бacтaк (Шк.); 2. пaйвaнд, нaвдaе, ки бapoи пaйвaнд интиxo6 мешaвaд.

Пасвандхои -аки, -ин, -ина, -зор. Бo пacвaндxoи мaзкyp теъдoди кaми вoxидxoи лyFaвй мapбyт 6a нaбoтoт coxra шyдaacт Ba ora,o дap coxтaни ин гyнa кaлимaxo Faйpифaъoл мебoшaнд. Бo пacвaнди -аки кaлимaxoи зеpин coxra шyдaacт: чъшмаки (Toк.) як нaвъи pacтaнй; белаки (Пд.) дacтниxoли пoмидop, кaлaнфyp Ba f: белaкú пaмидop oвapдъм (Гк., Kx.); сараки (Ëx., Мум., Cx., Xob.) чapaёни кyфтaни capaкxoи (xyшaxoи) бoк;имoндa, ки nac aз бoд дoдaн чyдo шyдaaнд. Kaлимaи чъшмаки // чашмаки (К ) // чашмаки (Fк., Kx.) 6a мaънoи «чaшмaкй, ишopa, чaшмaк», ки дap зaбoни aдaбии меъёp мaъмyл acr, иcтифoдa мешaвaд: xapaмú xилвaт меcтa-въ чишмaкú мекънa cини мo (Kax).

Пасванди -ин 6o кaлимaxoи ках (кox) Ba нарак (дap шaкли кyтoшyдa нарък) пaйвacт шyдa, вoжaxoи кахин (Xob., Ёл) 6a мaънoи «тавъи aмpyди чaнгaлй (xacaк)» Ba наркин (К ) 6o cемaнтикaи «нaвдaxoи мевaдиxaндaи дapaxтoн Ba тoк» 6a вучуд oвapдaacт. Бoжaи нapкин, xaмчyнин 6o мaънии «гояи беxocили caбзaвoт (xaмчyн caбзй, пиёз Ba г)»низ мaъмyл acr: caвзи-йa xaмa-ш нapкин шидacт (Мт.).

Пасванди -зор rarao дap як мaвpид 6o кaлимaи чopмaFЗ дap шaкли чормaFЗор мyшoxидa шуд, ки мaкoн Ba фapoвoни aшёpo мефaxмoнaд Ba ин кaлимaи yмyмиxaлк;й бyдa, бapoи зaбoни aдaбии тoчикй Ba шевaxoямoн 6apo6ap xизмaт мекyнaд.

Пасванди -ина xaм 6o жми бaнд oмaдa кaлимaи тави бaндинa (Шк., К., Fк.) coxraacr, ки 6a мaънoи «^нди aз pacтaнй ё нaвдaxoи дapaxт тoфтaшyдa»-po дopaд, ки 6o вaй дapзaxoи Faллa ё aлaф мебaндaнд: бaчaxo-pa бaндинa-дa paвoн кънем, ки кaвзa биcйop шидaй, шaмoл мепapoнa (Kaa).

Хaмин raBp, дap шевaxoи чaнyбй Ba чaнyби шapкии зaбoни точикй дap coxтaни вoxидxoи лyFaвии ифoдaкyнaндaи нoми нaбoтoт Ba мaфxyмxoи 6a oн Bo6acra пacвaндxoи -ча, -а, -аки, -ин, -ина, xизмaт мекyнaнд, ки мaxcyлнoкии orap якpaнгy якнaвoxт неcт. Дap бaйни ин yнcypxoи гpaммaтикй пacвaнди -ак Ba -ча ниcбaтaн cеpмaxcyл acr Ba дap coxтaни кaлимaxoи ниёзи мapдyм xизмaт кapдaaнд. Пacвaндxoи -а, -аки, -ин, -ина, -зор Faйpифaъoл Ba кaммaxcyл 6a xиcoб меpaвaнд.

Дар мачмуъ пасвандхо яке аз воситахои асосии калимасозй буда, дар ташаккули вохидхои лугавии марбут ба наботот сахми арзанда доранд.

Аз ин ру, хулоса кардан мумкин аст, ки барои ба вучуд омадани калимахои сохта, микдори мухтасаре аз хайати пасвандхои шевахои тахкикшаванда иштирок мекунанд ва махсулнокии онхо баробар нест. Дар байни онхо пасванди -ак (бо вариантхои фонетикиаш) ва -ча нисбатан сермахсул ва пасвандхои -а, -аки, -ин, -ина, -зор каммахсул ба шумор мераванд. Зимни баррасй маълум мегардад, ки вайхо дар баробари шаклсозй морфемаи фаъоли калимасоз низ мебошад, ки бо онхо вожахои зиёди марбут ба наботот сохта шудааст. Хангоми тахкики пасвандхо усули дар алохидагй баррасй кардани хусусиятхои калимасозии онхо ба максад мувофик дониста шуд.

АДАБИЁТ

1. Алиев О. Язык таджикского эпоса «Гуругли»: Автореф. дис. канд. филол. наук. -М.1985. -15 с.

2. Бахтибеков Т. Грамматикаи забони шугнонй. -Душанбе: Дониш, 1979. 146с.

3. Гаффоров Р. Язык и стил Рахима Джалила (на материале романа «Пулат и Гульру»). Автореф. канд. филол. наук. Самарканд, 1964.

4. ЗАХТ, 1981

5. Джураев Г. Система диалектной лексики таджикского языка /на материале южных говоров/: Автореф. дис. д-ра филол. наук. -Душанбе, 1992. -30 с.

6. Зарубин И.И. Очерки разговорного языка самаркандских евреев// Иран. -Л., 1928. Т.П.,

7. Забони адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика ва морфология. -Душанбе: Маориф, 1973. Кисми I: Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй. -464 с.

8. Им С.Б. Морфологические альтернации в именном словообразовании: Автореф.дис.канд.филол.наук. -М., 1977. 16с.

9. Махадов М. Некоторые особенности консонатизма в припянджских говорах Дарваза // Забонхои помирй ва фольклор. -Душанбе: Дониш, 1972. -С.34-41.

10. Мирзоев А. Фаркхои семантики суффикси -ак // Барои адабиёти социалистй. 1936. № 10-11. -С.16-20.

11. Оранский Н. М. Введение в иранскую филологию. -М.: Наука, 1988. -389 с.

12. Отахонова А. «Фархангнома»-и Хусайн Вафой. -Душанбе, Дониш, 1986.

13. Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М.: Изд-во МГУ. 1973. -200 с.

14. Рахматуллозода С. Словообразования имён существительных в южных и юго-восточных говорых таджикскогог языка. -Душанбе, 2016, 274с.

15. Суфиев А.Лексикаи шеваи Кангурт ва баъзе хусусиятхои он //Ученых записки Кулябского пединститута. Вып!У. -Куляб. 1958. -С.225-232.

16. Касимов О. Деривация в «Шахнаме» Абулкасима Фирдавси. -Душанбе, 2006, 186с.

17. Климчицкий С.Н. Дарвозский фахлавийот//Тр.Тадж базы АН СССР. 1940.-Т.С 20.С.65-93.

18. Косимова М.Н. Таърихи забони адабии точик (асрхои 1Х-Х). Кисми 1. -Душанбе, 2003. 490 сах.

19. Розенфельд А.З. К терминологии родства и свойства в таджикских говорах // Иранское языкознание. -М.,1976.

20. Рустамов Ш. Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик. -Душанбе: Дониш, 1972. -79 с.

21. Раупов Х. «Фарханги чахонгирй» хамчун сарчашмаи лексикографияи точику форс. -Душанбе: Дониш, 1973. -191 с.

22. Розенфельд А.З. Дарвазские говоры таджикского языка // Тр. АН СССР. 1956. Т.6. -С. 196-272.

23. Розенфельд А. З. Ванчские говоры таджикского языа. -Душанбе, 1964. -149 с.

24. Розенфельд А.З. Бадахшанские говоры таджикского языка.-Л., 1971. -192 с.

25. Расторгуева В. С., А.А.Керимова ва дигарон. Гилянский язык. М.: Наука, 1971. -320с.

26. Расторгуева В.С. Опыт сравнительного изучения таджикских говоров. -М.: Наука, 1962. -188 с.

27. Розенфельд А.З. Говоры Каратегина. -Сталинабад, 1960.

28. Успенская Л.В. Каратагский говор таджикского языка. -Сталинабад. 1956.

29. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо. -Душанбе, 2010, 144с.

РОЛЬ СУФФИКСОВ В ОБРАЗОВАНИИ ЛЕКСИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ ФЛОРЫ

Одним из основных пластов лексического состава южных и юго-восточных говорах таджикского языка, является существительные обозначающие названия ростении. Для образования производных ЛЕ используются некоторые суффиксы из общего состава существующих в говорах суффиксальных морфем и различающихся степенью продуктивности. Среди них наиболее продуктивними является суффиксы -ак и -ча, такие суффиксы как -а, -аки, -ин, -ина, -зор которые являются непродуктивными. Указывается, что наряду с формообразующей функцией они широко применяются также в словообразовании, посредством которого образованы целый ряд слов, обозначающие флору.

Ключивые слова: лексические единицы, суффикс, грамматика, диалект, растения, словообразования, дерево и фрукты, продуктивность, активность, малопродуктивность.

THE ROLE OF SUFFIXS IN THE FORMATION OF LEXICAL UNITS DENOTING FLORA

Ones from fundamental sheets, lexical staff south and south-east dialect of tajik language, present noun designate name of plant.

In this aspect, the paper considers the role and meanings of such suffixes as -ак, -ча, -а, -аки, -ин, -ина, -зор. Each suffix is analyzed separately, determined by the degree of its use, productivity and unproductiveness, and in some cases the statistical data of new words formed by these suffixes.

Keywords: flora, suffix, homomorphism, word formation, dialect, grammar, tree, fruits, noun, productivity, active, unproductivity. It is indicated that, along with the form-building function, it is also widely used in word-formation, by means of which a whole series of words representing flora are formed.

Сведения об авторе:

Юсупова Сурайё - кандидат филологических наук старший преподаватель кафедры общеуниверситетского таджикского языка Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни, E-mail: surayojon88@mail.ru1_Телефон: (+992) 915240434

About author:

Yusupova Suraiyo - PHD, The head of department of Languages «Social-medical institute of Tajikistan» e-mail:surayojon88@mail.ru Телефон: (+992) 915240434

УДК: 4Т (075) ББК 81.2

ПЕРОМУНИ ЯК ОМИЛИ ГАНОВАТИ ЗАБОНИ МИЛЛЙ

Тилляходжаева М.Н., Хакимова Ш.И.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Забони адабии точик аз забонхои кадима ва ганоманди чахон ба шумор меравад. Он дар тули садсолахо пайваста дар раванди тагйиру тахаввул карор дошта, хидмати халки точикро адо карда меояд. Забони точикй нишони шуур, тафаккур ва олами маънавии точикон аст, зеро он махсули зехнии ин миллати кадима ва бофарханг ба шумор меояд, сатхи сохторию маъноии кисматхои он аз дарачаи маърифати сохибони забон бармеояд.

Дар сохтори забон аз вохидхои овозй сар карда, то чумлабандй унсурхои мухим ва номухим вучуд надорад. Вохидхои овозй, хурдтарин воситахои калимасозию калимабандй, колабхои ибораороиву чумлабандй ва меъёрхои талаффуз дар муддатхои мадиди таърихй сайкал ёфта, ихчаму корбоб шуда, то ба замони мо расидаанд, бинобар он вохидеро аз системаи забонй роич ба даъвои унсури нозарур фуругузор кардан махол аст. Умри вохидхои чи лексикй ва чи грамматикии забон аз умри инсон чандин маротиба тулонитар аст, вагарна забон наметавонист чун воситаи ифодаи фикр ва алока хидмати наслхоро пайихам адо намояд.

Дар баробари ин забон хамеша дар инкишоф аст, дар замири он пайваста дигаргунихо рух медиханд, ки ин пеш аз хама ба тахаввулоти калима - пайдоиши вожахои нав, фарсуда шудан, тагйири сохт, мазмун ва мавкеи истеъмолй вобаста мебошад. Дар системаи забон мавкеи пешбар доштани калима пеш аз хама бо он муайян мешавад, ки мухимтарин вазифаи забон - ном бурдани мафхум ва ифодаи эхсоси гуянда ё нависанда, ки фикр тавассути он сурат мегирад, бар души калима аст. Сервазифагии калимаро аз он хам дарк кардан мумкин аст, ки он аз як тараф, чун вохиди лугавй, аз тарафи дигар, хамчун вохиди сарфию нахвй баромад мекунад.

Ахамияти хоса доштани калимаро дар системаи забон аз мавкеи забономузй низ пай бурдан мумкин аст. Чунонки маълум аст, пештар дар мактабу мадрасахо забон ба сифати фанни чудогона омузонида намешуд, забонро аз адабиёт - кироат ва азбаркунии порахои осори адибон меомухтанд ва суханвари хуб хам мешуданд. Дар он маврид асоси корро лугатомузй ва лугатдонй ташкил мекард. Имруз, ки дар мактабхои миёнаву олй забони точикй ба сифати фанни мустакил дарс дода мешавад ва аз кисматхои гуногун иборат аст, хамоно калима (лугат) дар омузиши забон мавкеи пешбар дорад.

Дар тахкики забони адабй ва бахо додан ба забону услуби шоирону нависандагон, ки устоди сухан ба шумор мераванд, аз хамин назаргох наздик бояд шуд.

Fановат ва сифати забону услуби гуянда ва нависанда бархурдор будан аз теъдоди зиёди сухан, бохабар будан аз маъно ва чилохои маънии вочахо ва мавридшиносона, дар мавкеи муносиб корбаст намудани онхо бармеояд. Чунин андешахо аз чониби олимону адибон низ баён гаштаанд. Масалан, олими машхури Эрон Парвиз Нотили Хонларй дар бораи «факри забон» - и баъзе аз нависандагони имрузи мо навиштааст: « Факри забонро аз маъдуд будани шумори лугате, ки дар он роич аст,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.