Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СУФФИКСОВ -ИСТАН И - ГОХ В "ДЖОМЕ-УТ-ТАУРИХ"'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СУФФИКСОВ -ИСТАН И - ГОХ В "ДЖОМЕ-УТ-ТАУРИХ" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
74
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"ДЖОМЕ-УТ-ТАВРИХ" / "ИСТОРИЯ РАШИДИ" / СУФФИКС -ИСТАН / СУФФИКС -ГОХ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ЛИНГВИСТИКА / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ходжамиров Муслихиддин Ходжамирович

В данной статье рассмотрены суффиксы -истан и -гох в «Джоме-ут-Таурих». «Джоме-ут-Таурих» остается одна из редких сокровищницей, где сохранились оригинальные таджикские слова, а также в процессе исследования выяснилось, что автор «Джоме-ут-Таврих» создал множество слов путем словообразования и ввел их в таджикский язык. Поэтому всестороннее изучение этого бесценного труда будет иметь большое значение. Исходя из этого, автор статьи постарался досконально изучить эту работу и выявить суффиксы, которые до сих пор используются в таджикском обществе. Основная цель статьи, проанализировать суффиксы -истан и -гох, составляющие название места.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SUFFIXES -ISTAN AND -GOH IN "JOME-UT-TAURICH"

This article discusses the suffixes -istan and -goh in «Jome-ut-Taurich». «Jome-ut-Taurich» remains one of the rare treasures where the original Tajik words have been preserved, and in the process of research it turned out that the author of «Jome-ut-Tavrikh» created many words by word formation and introduced them into the Tajik language. Therefore, a comprehensive study of this invaluable work will be of great importance. Based on this, the author of the article tried to thoroughly study this work and identify the suffixes that are still used in Tajik society. The main purpose of the article is to analyze the suffixes -istan and -goh that make up the name of the place.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СУФФИКСОВ -ИСТАН И - ГОХ В "ДЖОМЕ-УТ-ТАУРИХ"»

teaching and researching different languages.In this article, the author analysis various aspects of quality issues in the Tajik and English languages.The author substantiates the the theorical basis of the problem with the help of domestic andforeign scholars,expresses the views of scholars and researchers on the use of various scientific sources,and scientifically confirms that the comperative analysis of the original quality in two comparable languages is still a problem and up-to date and requires separate scientific research by scientists and researchers on the subject.

Keywords: adjective, qualitative adjective, relative adjective, grammar, theory, part of speech, analysis, character, Tajik languages, English languages compare.

Сведения об авторе:

Нурова Зухро Абдулкаримовна - Кулябский государсвенный унвериситет имА.Рудаки, аспирант кафедры английского языкаАдрес:735360,Республика Таджикистан, г.Куляб, ул Сафарва 16. E-mail: zukhro.nurova.@mail.ru. Тел:(+992) 985498975

About the author:

Nurova Zukhro Abdulkarimovna - Kulyab State University name after,A.Rudaki graduate student of the English Language Department.Address:735360, Republic of Tajikistan, Kulyab, SafarovStreet 16. E-mail: zukhro.nurova.@mail.ru. Тел:(+992) 985498975

КОРБУРДИ ПАСВАНДХРИ -ИСТОН ВА -ГО^ ДАР «ЧОМЕЪ-УТ-ТАВОРИХ»

Хоцамиров М.Х.

Донишгощ давлатии омузгори Тоцикистон ба номи С. Айни

Калимасозй яке аз кисматхои мухимми забоншиносй ба хисоб рафта, барои рушду инкишоф ва тараккиёти забон заминаи мусоид фарохам меорад. Ба ёрии воситахои гуногуни грамматикй ин кисмати забоншиносй калимахои гуногунсохту гуногунтаркиб ба вучуд омада, ба ин васила таркиби лугавии забон бою ганй мегардад. Х,ануз аз даврахои кадими забони точикй - форсии бостон ва форсии миёна бо рохи калимасозй дар забони точикй калимахо сохта мешуданд. Ба назари забоншинос Д. Саймиддинов ин равиш идома аз пешинаи забони форсй аст: «Ин равиш дар забони форсии миёна аз роххои асосй ва мустаъамли вожасозй ба шумор меравад» [Саймиддинов 2001, с.114]. Вале дар давраи классикии забони точикй, бахусус, аз асрхои IX-X калимасозй дар забони точикй густариш намуда, тавассути калимасозй калимахои зиёд сохта шудаанд ва яке аз роххои бой гардидани таркиби лугавии забони точикй ба хисоб меравад.

Доираи тахкики ин бахши забоншиносй низ хеле васеъ ва доманадор мебошад. Дар тамоми тахкикот доир ба хиссахои нутки забони точикй яке аз самтхои асосиро махз калимасозй ташкил медихад. Солхои охир таваччухи забоншиносони точик ба ин бахши забоншиносй зиёд шуда, асару маколоти зиёде таълиф намудаанд [ниг. ба Пейсиков 1973; Рустамов 1972; Касимов 2016; Рахматуллозода 2016].

Дар дарозои таърихи пайдоиш ва ташаккулу рушди забони точикй пасвандхои исмсоз бо сохтани калимахои нав дар гановат бахшидани таркиби лугавии забон чойгохи хос касб кардаанд. Калимасозии пасвандй яке аз воситахои бой шудани таркиби лугавии забони точикй ба шумор меравад. Калимасозй бо пасвандхо дар забони точикй аз роххои асосй ва мустаъмали вожасозй ба шумор меравад.

^айд кардан ба маврид аст, ки накши шоиру нависандагон, олимону файласуфон ва муаррихон, ки асархои гуногунмазмун таълиф менамуданд, дар бой гардонидани таркиби лугавй бо рохи калимасозй хеле калон аст. Шоирону нависандагони форсу точик дар давоми зиёда аз хазор сол калимахои зиёде сохтаанд, ки таркиби лугавии забони точикиро бою ганй гардонидаанд. Дар ин росто накши муаррихон, ки таърихномахои зиёде навиштаанд, дорои ахамияти вижа аст. Дар таърихи забони адабии точик таърихномахои зиёде навишта шудаанд, ки накши онхо дар рушду инкишоф ва ганй гардонидани забони точикй аз дигар осор камтар нест.

Дар охирхои асри ХШ ва аввалхои асри XIV як зумра нависандагону таърихнигорони тозанавис ба монанди Рашидаддини Фазлуллох, Х^амдуллох Муставфии ^азвинй - муаллифи «Таърихи гузида», ^озй Абдуллох ибни Умари Байзовй - муаллифи «Низомуттаворих», Абусулаймон Довуди Банокатй - муаллифи «Равзат-ул-албоб» машхур ба «Таърихи Банокатй» ва иддае дигар ба арсаи эчод омаданд, ки то хадди тавон ба насри сода ва берун аз такаллуф эчод кардаанд.

«Ч,омеъ-ут-таворих» ё «Таърихи Рашидй» аз чумлаи таърихномахои арзишманде ба забони форсй махсуб мешавад, ки дар тахкик ва омузиши таърихи забони форсй накши боризеро адо хохад кард. «Ч,омеъ-ут-таворих»-и Рашидаддин аз чихати сабку забон нисбат ба асархои таърихии пеш ва баъдина бартарй дорад. Ин асар «намунаи бехтарини забони насри адабии классикии форсу точик аст» [Бертелс 1976 с.261].

«Ч,омeъ-yт-тaвоpих» гaнчинaepо мeмонaд, ки дap он вожaxои но6у acили точикй мaxфyз мондaaнд. Аз як чониб, мyaллифи он дap «Ч,омeъ-yт-тaвоpих» вожaxои нобу acили точик^о ^ифз нaмyдa бошaд, as чониби дигap, бо pоxи кaлимacозй кaлимaxои зиëдepо cохтa, воpиди зaбони точикй нaмyдaacт. Бинобap ин омузишу mжyxиши xaмaчонибaи ин acapи бeзaвол aB axaмият холй нaхоxaц буд. Аз ин acapи гapонapзиш мeтaвон вaожaxои зиëдepо гиpдовapй шмуд, ки бapои зaбони xозиpaи точикй низ бa коp paвaнд. Кaлимacозй дap acap aß cохтмони кaлимa дap зaбони aдaбии точикй фapк нaдоpaд. Дap acapи мaвpиди нaзap пacвaндx,оe бa коp paфтaaнд, ки дap зaбони aдaбии xозиpaи точикй низ бa коp мepaвaнд. Дap acap cохтaни иcмxо бо ëpии пacвaндx,о a8 воcитaxои му^им Ba нaзappacи кaлимacозй бa xиcоб мepaвaд. Xaдaфи тaxкики ин мaколa низ тaxлилy бappacии пacвaндx,ои -истон Ba -гох,, ки иcми мaкон мecозaнд, мeбошaд.

Пacвaнди кaлимacози -истон яте aз моpфeмaxои cepмaxcyли зaбони точикй мaxcyб мeëбaд. Ин пacвaнд дap пaжyxишxои зaбоншиноcй xaмчyн пacвaнди жмо^ зикp гapдидaacт. Дap Гpaммaтикaи зaбони aдaбии xозиpaи точикй дap pобитa бa пacвaнди -истон чунин гyфтa шyдaacт: «Ин cyффикc xaм миали cyффикcи -зоp бо иcм омaдa, мaкон Ba фapовонии пpeдмeти acоcии кaлимapо мeфaxмонaд, aммо мaвкeи иcтeъмоли -иетон Ba -зоp фapкxо низ доpaд» [Гpaммaтикa 1985 c.1l4]. Ин пacвaнд дap зaбони точикй идомa aз зaбони фоpcии миëнa мeбошaд. Зaбоншиноc Д. Сaймиддинов пacвaндaнx,ои -stan/-estan, -zar, -sar^ mcвaндxои фоpcии миёта мeдонaд, ки иcми мaкон мecохтaнд [Сaймиддинов 2001, c.125].

Пacвaнди -истон бо дом^ои гуногуни модй омaдa, мaкон Ba фapовонии шaъйpо (пpeдмeтpо) ифодa мeкyнaд. Моpфeмaи мaзкyp доpои ce кapинa (вapиaнт) мeбошaд: -истон, - стон,- шн. Тapзи иcгифодaи ин олломоpф чунин acт: arap acоcи кaлимa бо овози xaмcaцо тaмом шyдa бошaд, пacвaнди -истон (гулистон, peгиcгон) Ba arap бо овози caцонок тaмом шaвaц, пacвaнци -cгон кaбyл мeкyнaц: бycгон. Дap нaзм бо тaкозои вaзн дap шaкли -cитон омaцaни ин пacвaнд низ мyшоxидa мeшaвaд.

Донишмaндони гyзaштaи точику фоpc низ дap acapx^ худ, ки доиp бa улуми aцaбй тaълиф нaмyдaaн, кушиш нaмyдaaнд, ки бapхe aз мacъaлaxои дacгypии зaбони точикиpо шapx диxaнд. Чунончи, Шaмcи ^йот Розй дap ох^и иcмxо омaдaнy мaънии мaхcycи мaвзeъ додaни пacвaнди -истонро ^йд кapдaacг. Аз чyмлa мeфapмояд: «Ba он «шт»^ «то» Ba «aлиф»-y «нун» acт, ки дap aвохиpи acмо (ном^о) мaънии тaхcиcи (мaхcycи) мaвзeъ дшад, бaц-он чиз, чунон ки «Тypкиcтон»-y «кyxистон»-y «бeмоpиcтон» [Шaмcи Kañc 1991 c. 190].

Bижarax,ои дacгypии зaбони фоpcии точикй aз нaзapи фapx,aнгнигоpони гyзaштa низ ^p нaмондaacг. Мyaллифони фapxaнгxои тaфcиpии дap бapобapи шapxи лyFaвию мaъноии воx,идx,ои зaбон caйъ нaмyдaaнд, ки xap як воx,иди зaбониpо шapxи дacгypй низ диxaнд. Чунончи, Мyxaммaдxycaйни Бypxон Ba Мyxaммaд Fиëccидцин вaзифaxои дacгypии пacвaнди -иcгонpо шapxy тaквex, додaaнд.

Мyxaммaдxyceйн Бypxон дap бapобapи моpфeмaxои -бор, -зор, -сор Ba -лох пacвaнди -истонpо низ бa ^pyx^ кaлимaxоe, ки биcëpй Ba бa кaвли худи мyaллиф aнбyxиpо ифодa мeкyнaд, дохил кapдaacг. Чунончи «Ba кaлимотe, ки фоидaи биcëpй Ba aнбyxй дшад, якe -бор aCT, xai^Hy: дapëбоp Ba pУдбоp; Ba дигape -зор, xaмчy: гyлзоp Ba лолaзоp... Ba дигape -стон (-истон), xaмчy гyлиcгон, бустон» [Мyxaммaдxycaйни Бypxон 1993 c. 30-31].

Мyxaммaд Fиëcидцн пacвaнди -истонpо бa мaънии остон Ba чойи aнбyxии чизхо шapx ДOдa, чунин тaъкид кapдaacг: «Ситон бa мaънои оcгон Ba чойи aнбyxи чизхо, чун дap гулистон Ba roxe ин лaфз бa мaънии мyтлaки чойи чиз истсъмол кyнaнд, чун шабистон Ba адабистон...» [Мyxaммaци Fиëccидин 1987 c. 413-414].

Чи тaвpe ки мaълyм шуд, ин пacвaнд дap aдaбиëти ^accrn^ фоpcy точик мaъмyлy мaшxyp бyдa, дap оcоpи aцaбй фapовон иcгифодa мeшyдaacг Ba a8 мaцди нaзapи донишмaндонy cyхaншиноcони гyзaштa дyp нaмондaacг.

Пacвaнди -иcтон acоcaн дap зaбони aдaбй бa коp мepaвaц. Дap зaбони aдaбии точик бо ин пacвaнд иcмxои ифодaкyнaндaи мaкон cохтa шyдaaнд. Зaбоншиноc Xоpкaшeв С. дap acоcи мaводи шeвaи чaнyби шapкй бa чунин нaтичa мepacaц, ки ин пacвaц дap шeвaи мaзкyp чaндон мaъмyл нaбyдaacт Ba тaнxо кaлимaи «пийоcгyн»-pо, ки ихтиcоpи «пиёзистон» acт, миcол мeовapaц [Xоpкaшeв 2010, c. 95].

Пacвaнди -иcгон дap зaбони aцaбиëти клaccикй a8 чумтаи пacвaндxои cepмaxcyл бa шyмоp мepaвaц. Дap «Ч,омeъ-yт-тaвоpих» пacвaндaи -истон дap мyкоиca бо дигap пacвaндxоe, ки жми мaкон мecозaнд, коpбypди гycтypдaтapдоpaц.

Пacвaнди -иcтон дap «Ч,омeъ-yт-тaвоpих» чунин мaвpидxои коpбypд доpaд:

a) бо иcмxои ифодaгapи миллaтy хaлкият омaцa, номxои чyFpофй мecозaд. Дap ин acapи тaъpихй номи aквомy хaлкиятxои гyногyннaжодy гyногyнзaбон, хycycaн номи кaвмy кaбилaxои мyFyл Ba тypк aз xaмa бeштap бa нaзap мepacaц, зepо acap бaъд aз xaмлaи мyFyл бa capзaмини Оcиëи Мдета Ba Эpон тaълиф гapдидaacт, ки бa xaмин дaлeл мyaллиф номи ин aквомpо биcëp зикp мeнaмояд. Дap

бapобapи зи^и милдaтy кавмхои гуногун мyaллиф хамчунин номхои чyFpофии онxоpо бa воcитaи пacвaнди -истон cоxтaacт. Чунончи, МyFyдиcтон, УЙFypиcтон, Fapчиcтон, Тypкиcтон, Typ^cre^

...Писари аввал Tyгoн дар вuлoяmu Мугулжтон бuмoнд ва ин yo наёмад... (Ч[oмeъ-ym-maвopux, 68).

Чутн oвapдaaнд, ки дар вuлoяmu Уйгуржтон дy tfyyu 6azoRm бузург асш... (Чoмeъ-ym-maвopux, 139).

Ва yumëmu maвopuxu Гypxoнан, Kapoxumou, ки nадшауoнu Туркпстон ва Мавapаyннaуp бyдaнд... (Чoмeъ-ym-maвopux, 63).

...Чун Угуз аз eu^oMmu Fyp ва Fаpцuстoн ба Юpmu цадими xyд мypаyuam кард... (Чoмeъ-ym-maвopux, 54).

Он yo нaмoнд ва фapзaндoнu y Дuлxй нoмe yacm жши уилла мeбoшaд ва nucpau Кунадцай Kypayu бугун саунаи Гурцжтон буд ва тсари Бугун Teмypбyцаcm (135).

Бapxе аз номхои чyFpофй, ки as номи кавму миддатхо бо пacвaнди -истон cоxтa шyдaaнд, имpyз низ дap забони адабии точикй бо хамин шакл хамчун номи давдати алохида иcтифодa мешaвaнд. Чунончи, МyFyдиcтон Ba Гypчистон дap забони адабии хоз^аи точикй хдмчун номи давдат мaвpиди иcтиодa кapоp доpaд. Вaле Тypкиcтон, УЙFypиcтон вд Fapчиcтон хамчун номхои чyFpофие, ки дap гуздштд ба коp меpaфтaнд, дap оcоpи адабию тaъpиxй махфуз мондаанд.

б) бо иcмхои моддй омада, макону фapовониpо ифода мекунад.

Ва дар уудуди Бирвауд Абyбaкpu Дадцyбадupа, ки валuu X,aмaдан буд, баъд аз cyбаmu гуту ба ётратниданд ва ба mapaфu кухцстони Кapдан бepyнpaфma...(1285).

...Ва фармуд, ки уaфm дapвазau дuгappа ба^а даpaнд ва лашкариён дар богжтон нагарданд ва xapабй накунанл (1294).

Дap мжоди бодо калимаи кухистон, ки жми модй аст, бо г^ифтани пacвaнди -истон ба жми макон бадал гapдидaacт. Хдмчунин калимаи боF низ бо идова шудани пacвaнди -иcтон маънои фapовонию зиëдии боFpо гиpифтaacт.

Яке аз пacвaндxои дap иcмcозй фаъоди забони точикй, ки жми макон мешзад, пacвaнди -гох ба шyмоp меpaвaд. Дap pобитa ба ин пacвaнд миëни зaбоншиноcон фикpy акидахои гуногун вучуд доpaд. Бapxе аз забоншиношн «rox»^ калимаи мycтaкил дониcтaaнд ва бapxеи дигap онpо хамчун пacвaнд гуфтаанд.

Дap фapxaнгxои тaфcиpии точикй-фоpcии пешина «гох» хамчун калимаи мустакилмаъно шapx дода шyдaacт. Чунончи, Мухаммади Fиëcиддин «rox»^ ба маънии «raxrn подшохй» ва ба маънии вакт ва чой ва xaймa; ва ба маънии дови кимоp» шapx додaacт [Мухаммад Fиëcиддин 1988 c. 188]. Аз ин ишоpaи муаллифи «F иëc-yд-дyFOт» бapмеояд, ки ин пacвaнд дap acд калимаи мустакилмаъно будааст.

Муалдифони китоби «Забони адабии xозиpaи точикй» низ зикp намудаанд, ки «гох» дap acд вожди мустакил буда ва дap чapaëни инкишофи забон ба yнcypи калимашз гyзaштaacт [ниг. ба Забони адабии хоз^аи точик, 1989 c.141-142].

Рустамов Ш. дap мaвpиди калимаи мустакилмаъно будани пacвaнди -гох чунин менавжад: «Гох acдaн калимаи мycтaкилмaъно буда, бо мypypи замон маънои мустакили декcикии xyдpо гум кapдa, дap забони адабии xозиpaи точик ба cyффикcи cеpмaxcyд табдид ëфтaacт» [Рустамов 1972 c. 132].

Зaбоншиноc ^ошмов О. низ дap acоcи тахкики «Шохнома»-и Хаким Фиpдaвcй ба ин натича меpacaд, ки «гох» тaъpиxaн калимаи мycтaкилмaъно буда, дap забони хоз^аи точикй хам мустакилияти xyдpо нигох доштaacт ва ба маънии замон истифода мешавад. Мухаккик дap «Шохнома» 450 мapотибa хамчун калимаи мустакил ба маънои чою такт истифода шудани ин пacвaндpо зи^ кapдaacт. [ниг. ба Кacимов 2016 c. 112].

Аз андешахои мухаккикон метавон чунин натича гиpифт, ки пacвaнди -гох, дap адабиети гузашта хамчун калимаи мycтaкилмaъно бештap истифода мешудааст ва paфтa-paфтa вазифаи кaлимacозиpо низ ба xyд гиpифтaacт. Ин вижагй дap acapи «Ч,омеь-yт-тaвоpиx» низ иньш^ ëфтaacт. Дap acap «гох» пеш аз хама хамчун калимаи мустакилмаъно буда, ranac хамчун пacвaнди кaлимacоз бapои cоxтaни иcмxои макон ба rap paфтaacт. Чунончи, дap миcоди зеp «гох» хамчун калимаи мустакил омада, маънои замо^о додааст:

...Ва бад^н ваcuma дарёи фumнa дар maмaвeyy otà ва yayonu opamuéa мyзmapaб гардад ва нoйupau баю мyлmaуaб шавад ва ан гох, нaдамam суд нaдаpaд (839).

Рашидаддини Фазлуллох бо ин yнcypи калимашз бapои cоxтaни калимахои нав дap acap эчодкоpонa иcтифодa кapдa, чунин калимахои нав cоxтaacт: дapгоx, боpгоx, шикоpгоx, xиpгоx, зиëpaтгоx, чойгох ва f.

Угуз мacафy мyуopuбapа му^аъад шуд ва maмамam нaвкapанy дycmанpа шбар карда, жши xyд xанд ва уам дар шмкоргох ба уамдигар naйвacmaнд ва тдараш аз эъмам ва xeшан ба цасди y бapнuшacmaнд ва аз yанuбaйн (100).

Фармуд, то дар лашкаргох, овоза андохтанд, киЁгйрасид...(291).

Азбаски «Чомеъ-ут-таворих» асари таърихй буда, давраи хукмронии мугулхоро фаро мегирад, дар он вожахои зиёди ифодакунандаи чангу мубориза зиёд истифода шудааст. Рашидаддини Фазлуллохдар бештари мавридхо барои ифодаи мафхумхои чангу кахрамонй калимахои нав сохтааст, ки намунаашро дар вожахои шикоргох ва лашкаргох дидем.

Хулоса, накши пасвандхои -истон ва -гох дар калимасозии исмхои макон хеле калон буда, махз тавассути онхо дар забон силсилаи унсурхои лугавии ифодакунандаи мафхумхои макон пайдо мешаванд. Дар зухури ин гуна вохидхои лугавй макому мавкеи ин гурух унсурхои калимасоз бештар ба мушохида мерасад. Дар забони адабии хозираи точикй пасванди -истон дар сохтани як катор номи кишвархо, шахрхо ва махалхо ба кор рафта, хамчун унсури фаъол барои номвожахои чугрофй мавриди истифодаи васеъ карор дорад. Пасванди -гох низ имруз дар калимасозй ба таври густурда ба кор меравад ва ба воситаи он хам исмхои макон ва хам исмхои замон шакл гирифтаанд. Бояд гуфт, ки дар забони адабии точикй хам «гох» хамчун вожаи мустакил ба маънои замон ба кор меравад.

АДАБИЁТ

1. Грамматикам забони адабии хозираи точик. Чилди 1. - Душанбе: Дониш, 1985. - 335 с.

2. Забони адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика ва морфология. - Душанбе: Маориф, 1973. - Кисми I: Китоби дарсй барои факултетхои филологияи мактабхои олй. -464 с.

3. Касимов О. Х. Лексика и словообразование в «Шохноме» Абулкасима Фирдоуси. / О. Х. Касимов -Душанбе, Чопхонаи Дониш. 2016.-346с.

4. Мухаммадхусайни Бурхон. Бурхони котеъ. Ч,. 1. / Бурхон Мухаммадхусайн. - Душанбе: Адиб, 1993. - 416 с.

5. Мухаммадхусайни, Бурхон. Бурхони котеъ. Ч. 3. / Бурхон Мухаммадхусайн. - Душанбе: Адиб, 2014. - 400 с.

6. Мухаммад, Fиёсуддин. Fиёс-ул-луот / Fмёсуддин Мухаммад. Ч. 1. - Душанбе: Адиб, 1987. - 480 с.

7. Мухаммад, Fиёсуддин. Fиёс-ул-луот / Fиёсуддин Мухаммад. Ч. 2. - Душанбе: Адиб, 1988. - 416 с.

8. Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М.: Изд-во Московского ун-та, 1973. - 198 с.

9. Рахматуллозода С. Словообразования имён существительных в южных и юго-восточных говорах таджикского языка / С. Рахматуллозода. - Душанбе, 2016, 239 с.

10. Рустамов Ш. Калимасозии исм дар забони адабии хозираи точик.-Душанбе: Дониш, 1972.-78с.

11. Саймиддинов Д. Вожашиносии забони форсии миёна. -Душанбе, -2001, -310 с.

12. Хоркашев С. Калимасозии исм бо пасвандхо. / Хоркашев С. -Душанбе:Ирфон, 2010, -143с.

13. Шамсй Кайси Розй. Ал-муъчам / Розй Шамс. Кайс - Душанбе: Адиб, 1991, 464 с.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ СУФФИКСОВ -ИСТАН И - ГОХ В «ДЖОМЕ-УТ-ТАУРИХ»

В данной статье рассмотрены суффиксы -истан и -гох в «Джоме-ут-Таурих». «Джоме-ут-Таурих» остается одна из редких сокровищницей, где сохранились оригинальные таджикские слова, а также в процессе исследования выяснилось, что автор «Джоме-ут-Таврих» создал множество слов путем словообразования и ввел их в таджикский язык. Поэтому всестороннее изучение этого бесценного труда будет иметь большое значение. Исходя из этого, автор статьи постарался досконально изучить эту работу и выявить суффиксы, которые до сих пор используются в таджикском обществе. Основная цель статьи, проанализировать суффиксы -истан и -гох, составляющие название места.

Ключевые слова: «Джоме-ут-Таврих», «История Рашиди», суффикс -истан, суффикс -гох, словообразование, лингвистика, таджикский язык

SUFFIXES -ISTAN AND -GOH IN «JOME-UT-TAURICH»

This article discusses the suffixes -istan and -goh in «Jome-ut-Taurich». «Jome-ut-Taurich» remains one of the rare treasures where the original Tajik words have been preserved, and in the process of research it turned out that the author of «Jome-ut-Tavrikh» created many words by wordformation and introduced them into the Tajik language. Therefore, a comprehensive study of this invaluable work will be of great importance. Based on this, the author of the article tried to thoroughly study this work and identify the suffixes that are still used in Tajik society. The main purpose of the article is to analyze the suffixes -istan and -goh that make up the name of the place.

Key words: «Jome-ut-Tavrikh», «History of Rashidi», suffix -istan, suffix -goh, word formation, linguistics, Tajik language.

Сведение об авторе:

Ходжамиров Муслихиддин Ходжамирович - аспирант кафедры практики и теории языкознания Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни Телефон (+992) 937177131 Эл. Почта muslih0903@mail.ru

About the author

Khojamirov Muslikhiddin Khodjamirovich - postgraduate student of the Department of

Practice and Theory of Linguistics, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Tel.

(+992) 937177131 Email. Mailmuslih0903@mail.ru.

БАЪЗЕ ХУСУСИЯТХОИ МОРФОЛОГИИ КАЛИМАХ,ОИ ИФОДАКУНАНДАИ «ТААЧ^УБ» ДАР ЗАБОНХОИ точикй ва англисй

Аламурадова Р.А.

Академиям миллии илмзри Цумуурии Тоцикистон

Яке аз кисматх,ои хеле мухими забоншиносй ин морфология мебошад, ки он масъалаи омузиши хиссахои нутк ва синтаксиси забонро дар бар мегирад. Бояд кайд кард ки хиссахои нутк дар забонхои гуногун ба таври худ фаркиятх,о ва монандихоро доро мебошанд.

Ба гуруххои алохида чудо шудани калимахоро аз чихати маънои грамматикй ва лугавй дар забоншиносй хиссахои нутк ном бурда мешавад. Яъне хиссахои нутк ин гурухбандии вохидхои лексикии забон аз руи аломатхои грамматикй мебошад. Хиссахои нутк дар забоншиносй худ аз худ ба вучуд наомадаанд, онхо то ба ин тартиби муайяни дар забоншиносии муосир доштаашон, бо вучуди баъзе камбудихо таърихи инкишофи дурударозеро аз сар гузаронидаанд.

Нидо гурухи калимахоест, ки маънои лугавй надоранд, хиссиёти ботиниву зохирй ва иродаи гуяндаро ба нутки хамсухбат ва предмету ходисахои олами вокей ифода менамояд.

Хам дар забони точикй ва хам дар забони англисй нидо бо имою ишорат ва интонация зич марбут аст. Чунончи, тааччубу хайратро ба воситаи бо нидои Э, Ох, Оххо! дар забони англисй Оh, ки бо интонацияи махсус сурат мегирад ва имою ишорат, яъне калон кушодани чашм, боло кашидани абрувон, бардоштани китфхо, ба росту чап чунбонидани сар ва гайрахо ифода намудан мумкин аст. Мисол:

Ох,, падре, ин чй натича медод? Ман баъди вафоти модарам дар он хонаи пургурбат зиёд истода наметавонистам. [Войнич, 1982, с.12].

Ох, ин чй мочаро, чй бадбахтист! Боз дар айёми руза!Ба хакки худо ба мо рахм кунетон!51 Охо, агар у фахмад, ки гап дар бораи мубориза бо незунтхо рафта истодааст, дархол ба тарафи мо мегузарад. [Войнич,1982,96]

Ох, падре сахарй ин чохо бисёр зебо мешуданд!

Ох, агар ман хам монанди хазрат ба остонаи мукаддас хаёти пок ё рухи софи бедогро хадя бурда метавонистам, на ин ки як чинояти кабехипинхониро... [Войнич,1982, с.217]

Охо, падре, биёед ин чо, зудтар биёед, ин саги хурдтаракро бинед, вай ба похои акибаш рост истода мераксад! [Войнич,1982, с.26]

Охо, охир шумо хам омадед- ку! Нигох кунед Рикардо у хеле зиёд хобид. [Войнич, 1982, с. 157] Гуфтй, ки бо ту ёрам, ох, ин дуруг гуфтй,

В-ар з-он ки рост бошад, кай аз ту бовар ояд.Хдлолй [ФЗТ, с.189]

Дар забони англисй О^ бо интонацияи махсус, эхсосот, эмотсияхо ва гайрахоро ифода намудан мумкин аст. Дар забони англисй нидои Oh! маънохои хурсандй, шодй, вачд, тааччуб, хайрат, маломат, сарзаниш, таъна, тахмин, фарз, тарсу вахм, дахшат, хавф, дард, озор, алам, ранч, норозигй, хасрат, андух, афсус, хафагй, истехзо, тамасхур, ришханд, хачв, тахдид, дугу пуписа, хатар, часорат, чуръат, хашм, газаб, кахр ва монанди инхоро ифода карда метавонад.Мисол:

Oh, I don't deny that this is clever enough in its way; but you had better read the thing yourself.» [Войнич,1982, с.57]

«Oh, you needn't be afraid!» Galli cut in sharply; «we shouldn't ask you to go to prison for our pamphlets.» «Hold your tongue, Galli!» said Riccardo. [Войнич,1982, с.115]

Oh, you knew that set, didn't you? I rementber your travelling with them when they went on to Paris.» [Войнич,1982, с.118]

Oh, he'll be inclined, you may be sure, once it's a case of fighting the Jesuits; he is the most savage anticlerical I ever met; in fact, he's rather rabid on the point.» [Войнич, 1982, с.114] Oh, those lovely cluster roses; I am so fond of them! [Войнич, 1982, с.115] Oh, Cesare, I didn't think anything except how glad was to see the last of him. [Войнич, 1982, с.115] Хамин тарик, тахлилхо нишон медиханд, ки нидо хам дар забони точикй ва хам забони англисй муносибати инсонро бо хастии вокей мухтасар ва образнок нишон медихад. Ин муносибат бо имою ишора ва таъкид мустахкам мешавад. Нидо садо ва имою ишораро бевосита муттахид месозад. Имою ишора ба сифати як навъ воситаи алока низ хизмат мекунад. Имою ишора мисли интонация маънои калимаро тагйир дода метавонад.

Хам дар забони точикй ва хам дар забони англисй нидо бо имою ишорат ва интонация зич марбут аст. Маънои нидо дар овоз ва оханги нутк низ ифода меёбад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.