Научная статья на тему 'ТЎҒРИҚАНОТЛИ ҲАШАРОТЛАР МАВСУМИЙ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)'

ТЎҒРИҚАНОТЛИ ҲАШАРОТЛАР МАВСУМИЙ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Жиззах вилояти / тўғриқанотли ҳашаротлар / фенологик спекторлар / экологик мослашув / имаго / личинка / қишловчи имаго / муҳит.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Избосарова З.Э, Халиллаев Ш.А, Уринова А

Жиззах вилоятининг турли ландшафтларидан аниқланган 66 та тўғриқанотли ҳашаротларнинг мавсумий ривожланиш даврини аниқланди. Тўғриқанотли хашаротлар фенологик спектр бўйича 4 та гуруҳга мансублиги аниқланди. Шундан имаго ва личинка ҳолида қишловчилар 30 %, эфемероид ҳамда эрта баҳорги турлар 12%, баҳор – ёзги турлар 46% ҳамда ёз кузги турлар 12% ни ташкил қилиши қайд қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Избосарова З.Э, Халиллаев Ш.А, Уринова А

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТЎҒРИҚАНОТЛИ ҲАШАРОТЛАР МАВСУМИЙ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)»

ТЖРИЦАНОТЛИ ХАШАРОТЛАР МАВСУМИЙ РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ (ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)

Избосарова З.Э.,

Атроф-мууит ва табиатни мууофаза цилиш технологиялари

илмий-тадцщот институти Халиллаев Ш.А.,

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

Уринова А.

Атроф-мущт ва табиатни мууофаза цилиш технологиялари

илмий-тадцицот институти https://doi.org/10.5281/zenodo.11517193 Аннотация: Жиззах вилоятининг турли ландшафтларидан аникланган 66 та тугриканотли хашаротларнинг мавсумий ривожланиш даврини аникланди. Тугриканотли хашаротлар фенологик спектр буйича 4 та гурухга мансублиги аникланди. Шундан имаго ва личинка холида кишловчилар 30 %, эфемероид хамда эрта бахорги турлар 12%, бахор -ёзги турлар 46% хдмда ёз - кузги турлар 12% ни ташкил килиши кайд килинди.

Калит сузлар. Жиззах вилояти, тугриканотли хашаротлар, фенологик спекторлар, экологик мослашув, имаго, личинка, кишловчи имаго, мухит.

ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА СЕЗОННОГО РАЗВИТИЯ ПРЯМЫХ НАСЕКОМЫХ (НА ПРИМЕРЕ ДЖИЗАКСКОЙ ОБЛАСТИ) Аннотация: Определен период сезонного развития 66 плосконогих насекомых, выявленных из разных ландшафтов Джизакской области. Установлено, что фенологический спектр принадлежит к 4 группам. Установлено, что зимуют 30% имаго и личинок, 12% эфемероидных и ранневесенних видов, 46% весенне-летних видов и 12% летне-осенних видов.

Ключевые слова. Джизакская область, Orthoptera, фенологические спектры, экологическая адаптация, имаго, личинка, зимующая имаго, окружающая среда.

ECOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE SEASONAL DEVELOPMENT OF INSECTS ORTHOPTERA (IN THE EXAMPLE OF JIZZAKH REGION) Abstract: The period of seasonal development of 66 orthoptera insects identified from different landscapes of Jizzakh region was determined. It was determined that the phenological spectrum belongs to 4 groups. It was found that 30% of imago and larvae winter, 12% of ephemeroid and early spring species, 46% of spring-summer species and 12% of summer-autumn species.

Key words. Jizzakh region, Orthoptera, phenological spectra, ecological adaptation, imago, larva, wintering imago, environment.

Кириш. Тугриканотлиларни фенологик хусусиятлари буйича гурухларга ажратиб урганиш мухим ахамиятга эга. Бу борада купгина илмий тадкикот ишлари олиб борилган. Жумладан, Жиззах вилояти тугриканотлиларнинг фенологик хусусиятларини урганишимиздан асосий максад мавсумий ривожланиш динамикасини билишда катта ахамиятга эга. Узбекистон тугриканотсимонлари тур таркиби, систематикаси Р.А. Алимджанов [1], А.А.Бекузин [3], Н.Э. Эргашев [5], Ф.А. Гаппаров [4] ва бошкалар

тадкикотлар олиб борган. Бирок, олиб борилган тадкикотлар Жиззах вилояти тyFриканотсимон хашаротларнинг тур таркиби, турли ландшафтлар бyйича таксимланиши, зоогеографияси хакида етарлича маълумотлар бера олмайди.

ТyFриканотлиларга оид маълумот йиFиш ишлари 2018-2023 йиллар давомида Жиззах вилояти турли худудларидан маълумотлар йетилди. Х,ашарот намуналарини йетиш кабул килинган умумэнтомологик услублар ва туркумлар учун ишлаб чикилган услублардан фойдаланилди [2] ТyFриканотсимон хашаротларнинг таксономик тузилишини аниклашда чигирткалар учун "Саранчовые Казахстана, Средней Азии и сопредельных территории", темирчак ва чирилдоклар учун эса "Законмерности распространения прямокрылых насекомых Северной Азии" аниклагичларидан фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар. Урганилаётган худуднинг тyFриканотлилари био-экологияси бyйича олиб борилган тадкикотларимиз натижаларига кура, фенологик спектрларининг хусусиятларини тахлил килганимизда улар 4 та гурухга ажратилди.

Биринчи гурух - имаго ва личинка холида кишловчи турлар. Бу гурухига мансуб тyFриканотлилар фенологияси жуда хилма хил бyлади. Гурухга кириувчи турларда йилига бир нечта авлодлар бериши кузатилади. Баъзи йиллари турлар бyFинларини популияцияларини кайси гурухга тегишли эканлигини аниклаш хам анча кийинчилик тyFдиради. ^ишловчи хашаротларнинг купчилиги ^адимги Урта ер денгизи ва трофик улкаларда таркалган.

^ишловчи турлар Водийнинг барча ландшафтларида учрайди. Бу турлар бирламчи йиллик циклларининг, йиллар давомида юз берган фаслларнинг кескин узгариши эволюцион ривожланиш натижасида мослашган ёки трофик ва субтрофик улкалардан кириб келган турлар хисобланишади. Булар Melanogryllus desertus Pall., Modicogryllus bordigalensis Latr., Tartarogryllus tartarus Sauss, Turanogryllus lateralis (Fied.), Eremogryllodes semenovi (Mir.), Gryllotalpagrullatalpa L., Tetrix bolivari Saul., Tetrix subulata L., Tetrix tartara tartara (I. Bol.), Tetrix tartara subacuta B.-Bien., Pyrgomorpha bispinosa deserti B.-Bien., Conophyma semenovi semenovi Zub., Conophyma sokolovi decorum Mistsh., Anacridium aegyptium (L.), Truxalis eximia Eichw., Duroniella gracilis Uv., Duroniella kalmyka (Ad.), Acrotylus insubricus (Scop.), Notostaurus albicornis (Ev.), Chorthippus (G.) apricarius (Lin.) каби жами 20 та турни ташкил килади.

Жиззах вилояти шароитида кишловчи тyFриканотлилардан чирилдоклар катта оиласи вакиллари булиб, улардан Melanogryllus, Modicogryllus, Tartarogryllus, Turanogryllus, Eremogryllodes, Grullatalpa авлоди турлари совук тушиши билан ер ёриклари, арик буйларидаги касакчалар ости, дала четларидаги усимлик билан копланган тупроклар остида, хоноданлар поли тагида, мол хоналарда имаго ва личинка фазасида кишлайди. Velarifictorus bolivari эса tof худудида тошчалар тагида кишлайди. Чигирткалар катта оиласи вакиллари эса худудда кишловчи турларнинг 56% ташкил килади. Булардан Pyrgomorpha, Truxalis, Duroniella, Acrotylus, Notostaurus, Chorthippus авлоди турлари антропоген ва асосан табиий худудлардаги куп йиллик усимликлар коплами орасида кишлайди. Бу ерда улар учун кулайли микроклимат мавжуд.

Дала атрофидаги ёввойи усимликларга ут куйилган вактлари ва киш совук келган йиллари уларга жиддий таъсир килади. Conophyma авлоди турлари tof эндемиклари хисобланиб кишлаши хам тоFнинг усимликлар коплами калинг булган йиллари улар учун кулай хисобланади. Anacridium aegyptium эса купича антропоген худудларда кишлаши

маълум. Бу тур асосан хонодан ховлиларида, томда, молхонада, куп йиллик дарахтларда айрим пайтларда умирткали хайвонлар инларида факат имаго фазасида кишлайди. Темирчаклар катта оиласи вакилларидан эса Жиззах вилояти шароитида кишловчи турлари тадкикотларимиз давомида аникланмади.

Иккинчи гурух - Эфемероидли ёки эртабахорги турлар. Бу гурух турлари март ойининг учунчи декадасида ёки апрел ойининг биринчи декадасида тухумдан чикадиган турлар. Бу вактда харорат унчалик йукори эмас, лекин тугриканотлилар личинкалари учун кулай иклим булуб, озикаланиши учун эфемероид усимликлар кенг таркалган вактларга тугри келади. Бу турлар май ойининг охиригача тухум кузачаларини куйиб улгуради ва бу вактда бир канча эфемер усимликлар уз вегетация давларини тугатади. Бу гурухга Glyphonothus thoracicus (Fischer-Waldheim), Asiotmethis heptapotamicus Zub., Pezotmethis nigrescens Pyln., Pezotmethis tartarus tartarus (Sauss.), Pezotmethis ferghanensis (Uv.), Dociostaurus (s.str.) maroccanus (Thnd.), Dociostaurus (s.str.) tartarus (Stshelk.), Pyrgodera armata F.d.W. каби жами 8 та тур киради.

Учунчи гурух - Бахор - ёзги турлар. Бу гурух турлари эса апрел ойининг иккинчи декадасидан май ойининг биринчи ун кунлигида тухумдан чикадиган турлар. Бу турларнинг пайдо булиш вактида эфемерлар вегетация даври тугаши хамда бута ва чала буталарнинг ёки уз вегетация даврини кеш бошловчи усимлик турларининг уйганиш даврига тугри келади. Улар кузачаларини июн ойининг охири август ойининг бошига куйичадилар. Бу гурух турлари асосан очик майдонларда ва зич жойлашган бутазорларда таркалган тугриканотлилар булиб хисобланади. Мазкур гурух Tettigonia caudata (Charp.), Tettigonia viridissima L., Semenoviana plotnikovi (Uv.), Decticus verrucivorus (Lin.), Decticus albifrons F., Gampsocleis glabra (Herbst), Platycleis intermedia (Aud.-Serv.), Phaneroptera falcata (Poda,1761), Oecanthus turanicus Uv., Calliptamus italicus italicus L., Calliptamus turanicus Serg.Tarb., Calliptamus barbarus cephalotes (Costa), Locusta migratoria migratoria L., Oedipoda caerulescens L., Oedipoda miniata miniata (РаП.), Mecostethus alliaceus turanicus Serg.Tarb., Helioscirtus moseri Sauss., Aiolopus oxianus Uv., Oedaleus decorus (Germ.), Chorthippus (s.str.) albomarginatus karelini (Uv.), Chorthippus (s.str.) dichrous (Ev.), Mioscirtus wagneri (Kitt.), Bruntridactylus tartarus Sauss., Sphingonotus nebulosus Uv., Sphingonotus maculatus maculatus Uv., Sphingonotus satrapes Sauss., Sph.salinus (РаП). Pseudosphingonotus savignyi (Sauss.), Ramburiella foveolata Serg., Eremippus simplex каби жами 30 та турни уз ишига олади.

Туртинчи гурух - Ёз - кузги турлар. Бу гурух турлари булса май ойининг охирги декадаси ёки июн ойининг урталаригача тухумдан личинкалари чикиб куз ойининг охиригача яшовчи турлар киради. Бу турлар калинг буталар ёки куп йиллик усимликлар ораларида яшовчилар. Бу гурухга Oxya fuscovittata (Marsch.), Heteracris adspersa (Redt.), Heteracris littoralis littoralis Ramb., Acrida oxycephala (Pall.), Heteracrispterosticha (F.d.W.), Aiolopus thalassinus thalassinus F., Eyprepocnemis unicolor Serg.Tarb., Eyprepocnemisplorans Charp. каби жами 8 та тур киради. Бу фенологик календарлар йилнинг хаво хароратига боглик холда Жиззах вилоятининг тогли худудларида 15 кунгача узгариши мумкун.

Жиззах вилоятининг турли ландшафлари буйича фенологик ривожланиш календарини карайдиган булсак, бошка ландшафтларга нисбатан (Зомин) тогли худудида тугриканотлиларнинг 25-35 кунгача кечикиши маълум булди. Бу эса йукорида келтирилган барча фенологик гурухларга хам хос хисобланади.

Хулоса. Жиззах вилояти тугриканотли хашаротларнинг мавсумий ривожланиш даврини фенологик спекторлари буйича 4 та гурухга мансуб булиб, улар имаго ва личинка холида кишловчилар 30 %, эфемероидли хамда эрта бахоргиги турлар 12%, бахор - ёзги турлар гурухи 46% хамда ёз - кузги турлар гурухи эса 12% га мансуб.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Алимджанов Р.А., Эргашев Н.Э. Саранчовые Каршинской степи. // Зоологический журнал. - Москва, 1974. - №4 (53). - С. 639 - 641.

2. Бей-Биенко Г.Я., Мищенко Л.Л. Саранчовые фауны СССР исопредельныхстран. Определитель по фауне СССР, издаваемый ЗИН.. - Москва, Ленинград: Издательство Академии Наук СССР, 1951. - №38. ч. I, II. - 668 с.

3. Бекузин А.А. Прямокрылые насекомые тугаев среднего течения р. Сырдарьи. // В кн.: Экология насекомых Узбекистана и научные основы борьбы с вреднымивидами. -Ташкент: Фан, 1968. - С. 51-58.

4. Гаппаров Ф.А. Повышения эффективности мероприятий по борьбе с саранчовыми на территориях Республики Узбекистан // Информационный бюллетен МЧС. - Ташкент, 2010. - №2. - С.25 - 28.

5. Эргашев Н. К фауне сверчковых (Grilloidea) Узбекистана // В кн.: Экология насекомых Узбекистана и научные основы борьбы с вредными видами. - Ташкент: Фан, 1968. - С. 58-64.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.