Научная статья на тему 'ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ШИРАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ҲУСУСИЯТЛАРИ, ФЕНОЛОГИК РИВОЖЛАНИШИ ВА НТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ'

ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ШИРАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ҲУСУСИЯТЛАРИ, ФЕНОЛОГИК РИВОЖЛАНИШИ ВА НТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
34
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўсимлик битлари / Aphis pomi Deg. / Eriosoma lanigerum Hausn. / энтомофаглар / Coccinella septempunctata / Chrysopa сornia / Adаlia bipunctata / паразитлар / Praon volucre / Aphelinus mali. / aphididae / Aphis pomi Deg. / Eriosoma lanigerum Hausn. / entomophages / Coccinella septempunctata / Chrysopa cornia / Adalia bipunctata / parasites / Praon volucre / Aphelinus mali.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Анарбоев Азимжон Раимқулович, Жумаева Азиза Нуьмонжон Қизи

Ушбу мақолада Андижон вилояти интенсив боғларида учрайдиган шира турларидан олма яшил ширасининг тарқалиши, биологияси бўйича маьлумотлар берилган. Шунингдек олма яшил ширасининг миқдор зичлигининг ўзгариши ойлар бўйича келтирилган ва фенологик ривожланиши ўрганилган. Ўсимлик битлари, уларнинг тур таркиби ҳамда энтомофагларининг учраш даражалари бўйича олиб борилган кузатув ва тадқиқот натижалари келтирилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда ўсимлик битларининг Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. турлари ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa сornia, Adаlia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali турлари учраш даражаси аниқланиб, уларни ўсимлик битлари сонини бошқаришдаги таьсири тадқиқ этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Анарбоев Азимжон Раимқулович, Жумаева Азиза Нуьмонжон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Тhis article provides information on the distribution, biology of Aphis pomi Deg from the types of aphids found in the intensive gardens of the Andijan region. Also changes in the quantitative density of Aphis pomi Deg are presented by months, and phenological development has been studied. The results of the observation and research carried out on plant lice, their species composition, as well as the levels of occurrence of entomophages are presented. In this case, Aphis pom of plant lice on fruit trees in the conditions of the Andijan region Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. from the species and their entomophages, the incidence rate of Coccinella septempunctata, Chrysopa sogpia, Adalia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali species has been determined and their effect in the control of the number of plant lice has been investigated.

Текст научной работы на тему «ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ШИРАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ҲУСУСИЯТЛАРИ, ФЕНОЛОГИК РИВОЖЛАНИШИ ВА НТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ИНТЕНСИВ БОГЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ШИРАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ^УСУСИЯТЛАРИ, ФЕНОЛОГИК РИВОЖЛАНИШИ ВА ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ

УЧРАШ ДАРАЖАСИ Анарбоев Азимжон Раимкулович

Усимликларни химоя килиш илмий тадкикот институти директори, к.х.ф.д. профессор

biomarkaz@mail.ru Жумаева Азиза Нуьмонжон кизи

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти докторанти

jumayeva-2020@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7365845

Аннотация. Ушбу мацолада Андижон вилояти интенсив богларида учрайдиган шира турларидан олма яшил ширасининг тарцалиши, биологияси буйича маьлумотлар берилган. Шунингдек олма яшил ширасининг мицдор зичлигининг узгариши ойлар буйича келтирилган ва фенологик ривожланиши урганилган. Усимлик битлари, уларнинг тур таркиби %амда энтомофагларининг учраш даражалари буйича олиб борилган кузатув ва тадцицот натижалари келтирилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда усимлик битларининг Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. турлари ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa согта, Ado.lia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali турлари учраш даражаси аницланиб, уларни усимлик битлари сонини бошцаришдаги таьсири тадциц этилган.

Калит сузлар: усимлик битлари, Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., энтомофаглар, Coccinella septempunctata, Chrysopa согта, Ado.lia bipunctata, паразитлар, Praon volucre, Aphelinus mali.

Аннотация. В данной статье представлена информация о распространении, биологии яблочного зеленого тля из видов тли, встречающихся в интенсивных садах Андижанской области. Также изменения количественной плотности яблочного зеленого тля спредставлены по месяцам, и было изучено фенологическое развитие. Представлены результаты наблюдений и исследований, проведенных на растительных вшах, их видовой состав, а также уровни встречаемости энтомофагов. В данном случае тля-пом вшей на плодовых деревьях в условиях Андижанской области Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. по видам и их энтомофагам была определена частота встречаемости видов Coccinella septempunctata, Chrysopa sogpia, Adalia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali и исследовано их влияние на контроль численности растительных вшей.

Ключевые слова: тли, Aphis Pomi deg., Eriosoma larigerum Hausn., энтомофаги, coccinella septempunctata, chrysopa cornia, Adalia bipunctata, паразиты, Praon volucre, aphelinus Mali.

Abstract. This article provides information on the distribution, biology of Aphis pomi Deg from the types of aphids found in the intensive gardens of the Andijan region. Also changes in the quantitative density of Aphis pomi Deg are presented by months, and phenological development has been studied. The results of the observation and research carried out on plant lice, their species composition, as well as the levels of occurrence of entomophages are presented. In this case, Aphis pom of plant lice on fruit trees in the conditions of the Andijan region Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. from the species and their entomophages, the incidence rate of Coccinella septempunctata, Chrysopa sogpia, Adalia bipunctata, Praon

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

volucre, Aphelinus mali species has been determined and their effect in the control of the number of plant lice has been investigated.

Keywords: aphididae, Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., entomophages, Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia, Adalia bipunctata, parasites, Praon volucre, Aphelinus mali.

Кириш. Хозирги кунда шираларга карши турли хил кураш усуллари ишлаб чикилган. Дунё буйича олимлар изланишлар олиб бориши натижасида шираларга карши турли хилдаги микробиологик препарартлар, инсектицидлар яратилмокда. Шираларнинг биологияси, фенологияси, экологияси хамда табиий энтомофаглари урганилиб, карши курашнинг оптимал муддатлари белгиланяпти.

Агар шираларга карши уз вактида кураш чоралари олиб борилмаса усимлик усишдан тухтайди, хосилдорлик камаяди, шира колониялари ута даражада купайиб кетса хаттоки дарахтлар куриб колиши хам мумкин.

Маданий усимликлар орасида олма дарахти турли зараркунандалар билан энг куп шикастланади. Бунга сабаб узок вегетация хамда дарахт танасининг нисбатан йириклигидир. Бу ерда озикланиш жихатдан турли гурух бугимоёкли хашаротларнинг намуналарини учратса булади. Барг, новда, илдиз, мева зараркунандалари. Жумладан олма дарахтига кейинги йилларда куплаб сурувчи зараркунандалар кирон келтирмокда. Улар орасида ширалар энг хавфли хисобланади. (1)

Юртимиз богларида уругмевали дарахтлардан олма ва нокка усимлик битлариддан кон бити, яшил олма шираси жиддий зарар етказади. Усимлик битлари тушган олма , нок дарахтлари барглари бужмайиб колади, баьзан эса тукилиб кетади. Бахор охирларида шираларнинг куп турлари мевали дарахтлардан бошка усимликлар ёки сабзавотларга утади. Купгина йирткич ва паразитлар хон уизи, сирфид пашшаси, олтинкуз кабилар ширалар билан озикланиб, уларни микдорини камайтиради. (2)

Ш.Т.Хужаев маьлумотларига кура олма яшил шираси олма, нок, бехи ва бошка дарахтларга тушади. Ушбу зараркунанда кенг таркалган тур булиб, деярли олма усадиган барча худудларда учрайди. Шира босган барг ва новдалар усишдан тухтаб буралади, хатто куриб хам колади.

Маьлумки кулай экологик шароитда ширалар танасининг тергитлари юзасида зич жойлашган катакчали структуралар осон фаркланади. Бу тузилмалар унинг морфологик тавсифида энг мухим таснифий белгилардан бири сифатида эьтироф этилган (3).

2015-2016 йиллари Тошкент вилоятининг ^ибрай тумани фермер хужаликларида назорат ва тажриба утказилди. Май ойида 8 ёшли олма богида яшил олма шираларига карши истикболли инсектицид намуналарини синаш буйича тажриба утказилди. Тажрибада 5 та инсектицид ва инсектоакарицидлар синовдан утказилди.Ишлов берилган муддат айни олма гуллаб булишига белгиланди. Синовдан утказилган барча дорилар ширага карши юкори самар курсатди. Яшил олма шираси ва бошка йулдош зараркунандаларга карши куйидаги инсектицидлар истикболли булиб хисобланди. Голдпилан, Энтолучо, Нурелл-д, Эмофос ва нугор. Эритма суюклиги гектарига 300 л сарф булди. (6).

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Тадкикотларни амалга ошириш учун мевали богларда учрайдиган усимлик битларининг турлари, уларнинг ривожланиши ва энтомофагларнинг учраш даражалари буйича тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикот усуллари: Тадкикотлар 2021 йилда Андижон вилояти Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти Ахборот маслахат маркази (extension center) укув тажриба хужалигидаги интенсив олма богида хдмда Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансиясидаги интенсив олма богларида олиб борилди. Ушбу мевали богда ширалар турлари ва уларнинг ривожланиши кузатилди, намуналар йигилди. Шу билан бирга модул дарахтлар белгиланиб, ушбу дарахтларда шираларнинг турлари мавсумда давомли тадкик этилди. Унга кура олманинг Голден делишес навини куртак ёзиш давридан то пишиш давригача учраган усимлик битлари турлари ва уларда учраган этомофаг турлари систематик тах,лили урганилди. Олма боги х,ар 10 кунда кузатиб борилди, барг ва новдалари куздан кечирилди. Олмада учраган усимлик битлари йигилди ва дарахтнинг 4 томонидан 10 см новдадаги сони хисоб килинди. Битларнинг энтомофаглар билан зарарланганларидан намуналар йигилди, тур таркиби урганилди ва уларнинг усимлик битларига нисбатан сони тах,лил килинди. Кузатув давомида олинган натижалар умумлаштирилди.

Тадкикот натижалари. Фенологик кузатишлардан маьлум булдики, шираларнинг кишки тиним даври март ойининг охиригача давом этди. Асосчиларнинг ривожланиши ва вояга етиш даври март ойининг учинчи ун кунлигидан бошлаб апрельнинг охирига кадар кузатилди. Жумладан бу йил асосчилар кечрок ривожланди. Бу йил январ ойининг 2-ун кунлигидан бошлаб харорат пасайиб борди ва бу холат март ойининг биринчи ун кунлигига кадар давом этди. Ой охирларига келиб харорат кутарила бошлади. Натижада асосчиларнинг тухумдан чикиши март ойининг 25-куни кайд этилди. Тадкикот натижаларига кура бу йил асосчиларнинг вояга етиш муддати уртача 5-7 кунни ташкил этди.

Шира асосчилари дастлаб усув нуктасига якин жойлашган нозик баргларда озикланишни бошлади ва жадал купая борди. Асосчиларнинг биринчи бугини канотсиз тирик тугувчи ургочи ширалар сиркалари ёш новдаларнинг юкори кисмида хам дастлабки тудаларни хосил кила бошлади. Бу даврда улар усимликнинг куёш нури купрок тушадиган томонида озикланишни хуш куради. Ширалар тез ривожланди ва сиркалар вояга етиб купайишни бошлади. Жумладан канотсиз тирик тугувчи ширалар 2021-йил апрел ойининг бошларида аникланди.

Апрель ойининг биринчи ярми шираларнинг куплаб купайиш даврининг бошланиши хисобланади. Шу даврдан бошлаб ширалар тудалари катталашиб, микдор зичлиги кутарилиб борди. Шира тудаларининг йириклашиб бориши 2021-йил 20-апрельга тугри келди.

Тудаларда ширалар микдор зичлигининг кутарилиб бориши билан тур ичидаги муносабатлар бошкарувчи омил сифатида нимфа ва канотли формаларни ривожланишига сабаб булади. Жумладан ширалар тудалари ичида дастлабки нимфалар 26-28 апрельда кузатилди. Нимфаларнинг вояга етиши уртача 6 кун давом этди. Шираларнинг куплаб купайиш даври апрель-май ойларига тугри келди. Мазкур тур Андижон тумани шароитида олма дарахтларининг купрок юкори яруслари буйлаб бир текис катта ва зич тудаларни хосил килиб яшади. Унинг биринчи бугини асосчилардан иборат булган булса,

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

иккинчи бугиндан бошлаб тудалар канотсиз ва канотли тирик тугувчи ширалар хамда нимфалардан ташкил топди. Нимфалар ва канотли шираларнинг тудалардаги улуши 2-4 бугинга нисбатан кам сонда булди. 8-9-бугин тудалари таркибида канотли ширалар сони юкори даражада булиб, улар популяция зичлигининг 40% га кадар кисмини ташкил этди.

Шираларнинг ривожланиши ва популяция зичлигининг узгариши йиллик, мавсумий ва экологик шарт-шароитларга боглик булади. Унинг хаёт циклига эьтибор берилса популяция зичлигининг юкорилашида 2 давр ( бахорги-ёзги ва кузги даврлар фаркланади. Маьлумки асосчиларнинг ривожланиш муддатида уларнинг сони у кадар юкори булмайди. Масалан: 2021-йил апрель ойида 10 см новдадаги ширалар сони уртача 55 тага тугри келган булса, май ойига келиб бу курсатгич 107 тани ташкил этди

Ширалар мивдор зичлигини yзгариши.(ApЫs рот1).

(1-жадвал)

Худуд Иил Март Апр Май Июнь Июль Август Сент Окт Нояб

АКХАИ 2021 55 107 428 205 35 54 37 3

АИТС 2021 42 89 61,6 4,3 2,5 17 9 2

Ширалар микдор зичлигини кескин кутарилиши май-июнь ойларида кузатилган. Жумладан Андижон Кишлок Хужалиги ва Агротехнологиялар Институти интенсив богида май ойида ширалар сони 107 тани ва июнь ойида эса 428 тани ташкил этган. Популяция тулкинининг иккинчи кутарилиши сентябр-октябр ойларига тугри келди.

Андижон Илмий Тажриба Стансияси интенсив богида май ойида ширалар сони 89 тани ва июнь ойида эса 61,6 тани ташкил этган.

Андижон тумани А^ХАИ интенсив боFи худудидаги ширалар фенологияси

(Aphis pomi).2021й.

(2-жадвал)

Янв фев март Апр май июнь июл Авг сент Окт нояб Дек

1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3

0 0 0 0 0 0 0 0

- -

+ +

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

* * X х * * X * * * * * * * X * * * X * * * *

> > > > > > > > > > > > > > > > > > > > >

< < < <

0 0 0 0 0 0 0

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

0-тухумлик даври, - асосчи сиркалари, + -етук асосчилври, * -канотсиз тирик тугувчи ширалар, х -сиркалар, =-нимфалар, >-канотли тирик тугувчи ширалар, <-амфигон бугин ширалари

Утказилган кузатувларимизда Андижон туман институт интенсив олма богида март-апрель ойларида кизил кон бити Eriosoma lanigerum сезиларли даражада зарар етказган булса, кейинчалик апрел ойининг урталаридан бошлаб яшил олма бити Aphis pomi купайиб ривожланишни бошлади. Избоскан тумани "Андижон илмий тажриба стансияси" даги олма богида деярли кизил кон бити Eriosoma lanigerum кузатилмади. Аммо апрел ойининг бошларида олма яшил ширасининг дастлабки личинкалари пайдо булди. Бундан ташкари нок дарахтларида эса апрел ойининг охирларига келиб нок шира бити аникланди.

Мевали боFларда учровчи ширалар турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон вилояти, А^ХАИ интенсив олма боFи 2021йй).

(3-жадвал)

№ Зараркунанда номи Оила Туркум Учраш даражаси

1. Aphis pomi Aphididae Homoptera + + +

2. Eriosoma lanigerum + +

1-расм. Aphis pomi билан зарарланган олма дарахти.

2-расм. Eriosoma lanigerum билан зарарланган олма дарахти.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЪг | 8с1епЙ818.и7

Олма богида дастлаб цизил цон ширасининг личинка хамда имаголари цишловдан чицди ва дарахтларнинг асосан ёш новдаларини купроц зарарлаганлиги аницланди. Март ойининг охирларида яшил олма ширасининг дастлабки цишловчи босицчлари цишловдан чица бошлади. Шу билан бирга уларнинг цанотли авлодлари мевали боглар буйлаб тарцалиши аницланди. Апрел ойининг иккинчи ярмидан ширалар олма новдаларининг усув нуцталарида купая бошлади. Битта усув новдаларда уртача 35-55 донагача кузатилди. ^ар бир барг ва новдалар буйича шираларнинг ривожланиши ва табиий кушандаларининг учраши буйича маълумотлар йигилди.

Тадцицотнинг дастлабки кузатувларида хон цизи цунгизлари septempunctata) аницланди. Ушбу етти нуцтали хон цизи цунгизлари асосан апрель ойининг бошларида пайдо була бошлади. Апрель ойининг учинчи декадасида яьни апрель ойининг охирларига келиб тухумлари аницланди. Тухумлар асосан олма ширалари тупланган ёш новдалардаги баргларнинг орца томонида аницланди. Битта баргда уртача 20-25 тагача туп-туп цилиб тик холатда цуйилган тухумлари аницланди. Тухумлари доимий кузатиб турилди. Орадан 15-16 кун утгач яьни май ойининг урталарига келиб

^ ' I I ЧУ ЧУ

личинкалар пайдо булишни бошлади. Личинкалар пайдо булган пайтда шира колониялари хам зур бериб купайишни бошлади ва хон цизи личинкалари шира босган баргларда уртача 1-2 донани ташкил этди. Май ойининг охирларида гумбаклар учраши аницланди.

А Б

3-расм. А- Coccinella septempunctata личинкаси , Б- имагоси

Шу билан бирга Соссте1Шае оиласига мансуб икки нуцтали хон цизи цунгизлари (Adаlia Ырып^Ша) хам учраши аницланди. Лекин бу энтомофаглар етти нуцтали хон цизи цунгизларига нисбатан камроц учради. Икки нуцтали хон цизи хам деярли бир хил муддатларда учраши аницланди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8с1епй818.и2

А Б

4-расм. А- Adаlia bipunctata личинкаси, Б-Имагоси

Олтинкуз тухумлари кейинрок яьни апрель ойининг урталарига келиб кузга ташланди. Тухумлар асосан олма дарахтининг баргида ва новдаларида аникланди. Орадан 6-7 кун утгач личинкалар пайдо булишни бошлади. Личинкалар асосан шира колониялари босган усимликнинг учки кисмларидаги баргларнинг орка кисмида учраши аникланди. Шира босган баргларда олтинкуз личинкалари уртача 2-3 донани ташкил этди. Май ойининг 9-10 саналарига келиб олтинкуз гумбаклари аникланди. Май ойининг учинчи декадасида олтинкуз имаголари кузга ташланди.

Афидиидлар май ойининг бошларига келиб аниклана бошлади. Зарарланган ширалар лабораторияга олиб келиниб текширилди ва шираларнинг танасида афидиид турларидан (Praon volucre) тури паразитлик килаётгани аникланди. Аммо бошка тур энтомофагларга нисбатан ушбу паразит кам микдорда учраши аникланди.

Мевали боFларда учровчи шираларнинг энтомофагларини турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон вилояти, Андижон кишлок хужалиги ва

агротехнологиялар институти интенсив олма боFи 2021 йй).

(4-жадвал).

№ Энтомофаг Тури Лотинча номи Оила Туркум Учраш даражаси

3. Етти нуктали хон кизи Соссте11а 8ер1ешрцпс1а1а Ь. СосстеШёае Co1eoptera + + +

2. Олтинкуз ^^ора сагпеа 81ерЬ. СЬгувор1ёае Neuroptera + + +

3. Икки нуктали хон кизи Adаliabipunctata Ь. СосстеШёае Co1eoptera + +

4. Афидиидлар Ргаоп уо1исге На1. Hymenoptera +

Изох: +++энг куп, ++ урта, + кам.

Андижон илмий тажриба стансиясига карашли интенсив олма богида усимлик битларидан Aphis pomi Бе§., Eriosoma lanigerum Hausn. турлари учраши аникланди. Кузатувларга кура олма дарахтида учраган усимлик битларида энтомофаглар турларидан

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Coccinella septempunctata Hal тури олмада учровчи х,ар иккала усимлик битларида х,ам энг куп учраши зараркунандаларга кирон келтириши аникланди. Chrysopa cornia Aphis pomi Deg турида купрок Eriosoma lanigerum Hausn турида эса камрок учраши аникланди. Adalia bipunctata иккала усимлик битларида хам уртача даражада учраши аникланди. Praon volucre тури эса Aphis pomi Deg турида купрок учраб, Eriosoma lanigerum Hausn турини нисбатан кам зарарлади. Aphelinus mali паразити эса бошка паразитларга нисбатан кам учради аммо Eriosoma lanigerum Hausn турини зарарлагани кузатилди.

Олма дарахтида усимлик битлари энтомофагларининг учраш даражаси. (Андижон вил. Андижон илмий тажриба стансияси. 2021й.)

(5-жадвал).

№ Энтомофаг турлари Усимлик бити турлари

Aphis pomi Deg Eriosoma lanigerum Hausn

1 Coccinella septempunctata +++ +++

2 Chrysopa согша +++ ++

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3 Adаlia bipunctata ++ ++

4 Praon volucre ++ +

5 Aphelinus mali - ++

(Изох,: +++-куп, ++-уртача, +-кам)

Хулоса. Бу йил Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти Ахборот маслахат маркази (extension center) укув тажриба хужалигидаги интенсив олма богида олма яшил шираси (Aphis pomi) кучли даражада зарар етказди. Хаттоки август ойида хаво харорати юкори булишига карамасдан ривожланишни давом эттирди. Олма яшил шираси бу йил 17 та авлод бериб ривожланди. Ширалар киска муддатда ривожланиш циклини якунлаши туфайли куп авлод бериб ривожланади. Шунинг учун шираларга карши уйгунлашган кураш чораларини уз вактида ва сифатли олиб бориш талаб этилади. Андижон илмий тажриба стансиясига карашли интенсив олма богида бешала энтомофаг ва паразитлар х,ам олма дарахтида усимлик битларининг сонини самарали бошкариб туриши мумкин. Бунда купрок Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia энтомофагларининг урни катта булиб мевали боглар агротехнкасида юз берадиган барча экологик факторларда яхши ривожлана олади. Praon volucre ва Aphelinus mali паразитлари усимлик битларини бир мунча яхши зарарласада юкоридаги энтомофагларга нисбатан камрок учраши аникланди.

Шуни хам таькидлаб утиш лозимки, богларда шираларга карши олдини олиш, агротехник, биологик курашларни уз вактида сифатли утказиб борилса кимёвий препаратларни куллашга камрок эхтиёж булади. Шунда табиатда учрайдиган энтомофагларни хам саклаб колган буламиз.

REFERENCES

[1] ХужаевШ.Т.Усимликларни зараркунандалардан уйгунлашган химоя килиш, хамда агротоксикология асослари. Тошкент 2014 й.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

[2] А.М.Худойкулов, Ш.М.Махмудова Мевали юогларда калкондорларга карши препаратларнинг биологик самарадорлиги. 2021 й.

[3] Давлетшина А.Г. Тли рода AphisL. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.

[4] Шапошников Г .X.// Систематика и экология тлей- вредителей растений Рига 1983.С. 4.

[5] Бергун С. А. Экологические аспекты мониторинга зеленой яблонной тли (Aphis pomi Deg.) в яблоневых садах центральной зоны Краснодарского края: автореф. дис... канд. биол. наук. Ставрополь, 2004. 22 с

[6] Nadarasah G., Stavrinides J. Insects as alternative hosts for phytopathogenic bacteria // Federation of European Microbiological Societies Microbiology Reviews. 2011. Vol. 35. P. 555-575

[7] Х.Шукуров, Ш.Хужаев Яшил олма ширасининг хусусиятлари ва зарари. Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини №3 2017 й. Б-25

[8] Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.

[10] М.Х.Ах,медов, А.К.Хусанов, И.И.Зокиров, ^Д.Еаниев, Ш.Р.Тошматова "Афидоиндикация, трансформация ва трансгрессия" монография. Тошкент 2014 й

[11] А.Анорбоев. Кизил кон битининг биологик хусусиятлари ва уларнинг зарарлилик даражалари. Агробизнес информ. №2 2019-й. Б-30-31.

[12] А.Анорбоев. А.Жумаева. Интенсив мевали богларда шираларнинг (Aphididae) турлари, биоэкологик хусусиятлари. Агрокимё ва усимликлар карантини. № 2 2021-й. Б-51-53.

[15] Xusanov, A. (2022). Адаптации тлей-афидид к абиотическим факторам среды.

[16] Xusanov, A. (2022). TROPHIC ATTITUDE OF APHIDS (Homoptera, Aphidinea) AND CO-EVOLUTION.

[17] Xusanov, A. (2022). Mechanisms of aphid's behavior according to the theory of functional system.

[18] Xusanov, A. (2022). Competing for space of aphids.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm.

Inst. Entomology, 1: 114.

Table1. Lifecycle

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. LondonComm.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Inst. Entomology, 1: 114. Tablel. Lifecycle

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. LondonComm. Inst. Entomology, 1: 114. Table1. Lifecycl

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm. Inst. Entomology, 1: 114. Table 1. Life cycle(P

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm. Inst. Entomology, 1: 114. Table 1. Life cycle(P

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm. Inst. Entomology, 1: 114.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Table 1. Life cycle(P

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm. Inst. Entomology, 1: 114. Table 1. Life cycle(P

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. London Comm. Inst. Entomology, 1: 114. Table 1. Life cycle(P

Baker, A. C. & Turner, W. F. 1916. Morphology and biology of the Green Apple aphid (Aphis pomi). Journal of

Agricultural Research, 5: 955-993.

Bhalla, O. P. 1972. Ensure quality of apple fruit by ad opting measures against insect pes ts. Himachal Horticulture, 9 (2): 24-28.

Gautam, D. C.&Kumari, M.2004. Biology of Green apple aphid (Aphis pomi De Geer) on Apple host. Indian Journal

of Horticulture, 61 (3): 229-231.

Kennedy, J. S., Day, M. F. &Eastop, V. F. 1962. A Conspectus of Aphids as vectors of plant viruses. LondonComm. Inst. Entomology, 1: 114. Table1. L

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.