Научная статья на тему 'СВЕДЕНИЯ ПИСЬМЕННЫХ ИСТОЧНИКОВ О ПРАВЛЕНИИ ВАЛИМУХАММАДХАНА АШТАРХАНИДА'

СВЕДЕНИЯ ПИСЬМЕННЫХ ИСТОЧНИКОВ О ПРАВЛЕНИИ ВАЛИМУХАММАДХАНА АШТАРХАНИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
27
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВАЛИМУХАММАДХАН / ИМАМКУЛИ / НАДИРМУХАММАД / БУХАРА / БОРЬБА / ВЛАСТЬ / ВОЙСКО / ЭМИР / ВОССТАНИЕ / ПРАВИТЕЛЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Фаридун Абдукаххорович

В статье на основе сведений средневековых письменных источников освещается вопрос правления Валимухаммадхана Аштарханида и его борьбы за власть со своими племянниками Имамкули и Надирмухаммадом. После прихода к власти Валимухаммадхан, не уделяя особого внимания государственным делам, занимался пьянством, весельем и развратом. Пользуясь этим, сановники и эмиры стали заниматься грабежом и насилием местных жителей, в результате чего в разных местах страны против правительства начались мятежи. Для их подавления Валимухаммадхан направил своих племянников Имамкули и Надирмухаммадхана, которые успешно справились с этим заданием. Особое мужество показал Имамкули, в результате чего возрос его авторитет и влияние среди военных. Это тревожило бухарских чиновников и они организовали заговор против Имамкули, который не увенчался успехом. После этого отношения между Валимухаммадханом и Имамкули сильно охладились и между ними началась ожесточенная борьба за власть. В итоге сторонники Имамкули, одержав победу над войском Валимухаммадхана, убили его и в 611 г. Имамкули занял трон Бухары.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFORMATION OF WRITTEN SOURCES ABOUT THE RULE OF VALIMUHAMMADKHAN ASHTARKHANID

Based on information from medieval written sources, the article highlights the issue of the rule of Valimuhammadkhan Ashtarkhanid and his struggle for power with his nephews Imamkuli and Nadirmuhammad. After coming to power, Valimuhammadkhan, not paying special attention to state affairs, was engaged in drunkenness, merriment and pleasure. Dignitaries and emirs, taking advantage of this, began to engage in plunder and violence of local residents, as a result of which rebellions began against the government in different places of the country. To suppress them, Valimuhammadkhan sent his nephews Imamkuli and Nadirmuhammadkhan, who successfully coped with this task. Here, Imamkuli showed particular courage, as a result of which his authority and influence among the military increased. This worried the Bukharian officials and they organized a conspiracy against Imamkuli, which was unsuccessful. After that, the relationship between Valimuhammadkhan and Imamkuli cooled greatly and a fierce struggle for power began between them. As a result, Imamkuli's supporters defeated the army of Valimuhammadkhan and killed him and Imamkuli took the throne of Bukhara in 611.

Текст научной работы на тему «СВЕДЕНИЯ ПИСЬМЕННЫХ ИСТОЧНИКОВ О ПРАВЛЕНИИ ВАЛИМУХАММАДХАНА АШТАРХАНИДА»

УДК-32 (575.16) (092)

МАЪЛУМОТИ МАЪХАЗ^ОИ ХАТТЙ ОИД БА ^УКУМАТИ БАЛИМУ^АММАДХОНИ АШТАРХОНИ

САИДОБ Ф. А., Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи Ах,мади Дониши АМИТ

Дap ибтидои acpи XVII хангоми ба capи к;yдpaт омадани cyлолaи Аштapхонихо вазъи сиёсй ва ичтимоию иктисодии Мовapоyннaхp аз саба-би кашмакашихои дохилй ва хучуми кабилахои кучй нооpом 6уд. Дap ин дaвpa байни aшpофи ин хонавода бapои хокимият мyбоpизaхои шадид ме-paфт. Махсусан мyбоpизaи беамон байни хони Бyхоpо Валимухаммадхон ва бapодapзодaхои y Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд cap зада буданд.

Чуноне ки аз aхбоpи маъхазхои acpимиёнaгй маълум аст, Валимухаммадхон (1605-1611) пас аз мapги бapодapaш Бокимухаммадхон сохиби тахти Бyхоpо гapдид. Хднгоми дap capи к;yдpaт будан Бокимухам-мадхон бapодapи худ Вaлимyхaммaдpо хокими Балх таъйин намуд ва ypо вaзифaдоp кapдa буд ки монеи пешpaфти шох Аббоси Сафавй ба суи Мо-вapоyннaхp гapдaд [4, 24].

Валимухаммадхон пиcapони бapодapaш Имомкулй ва Нaдиpмyхaм-мaдpо хокимони Сaмapк;aнд ва Балх таъйин намуд ва худ ба rapx^ давлатй таваччух зохиp нaкapдa, ба мастиву хуш гyзapонии вакт майл намуд [7,132; 9, 79; 8, 35а; 5, 80а]. Аз чунин вазъият истифода намуда, хокимони махаллй ба Fоpaтy шиканчаи мapдyм даст заданд. Як зyмpa аз мaнcaбдоpони X^^py Кулоб, ки аз чунин тapзи хyкyмaтдоpии Валимухаммадхон ноpозй буданд, аз тобеияти y даст кашиданд. Валимухам-мадхон бapои пахши иcёнгapон бapодapон Имомкулй ва Нaдиp-мyхaммaдpо бо лaшкapи зиёд бap зидди онхо caфapбap намуд. Дap мавзеи Некдapa зaдyхypди шадид cap зад ва бapодapон бap лaшкapи хиcоpихо Fо-либ омаданд. Пас онхо ба суи Кулоб pax^rop гapдидa, иcёнгapон он чой-pо низ тacхиp намуданд. Дap ин нaбapдхо, махсусан Имомкулй к;aхpaмонй ва коpнaмоихои зиёд нишон дода, мавкеъ ва макоми хешpо дap apтиш бештap намуд. Аз ин холат мaнcaбдоpони бyхоpой ба ташвиш афтида, бap зидди Имомкулй суикасд ташкил кapдaнд, вале он бенатича анчом ёфт. Хдмин тapик;, байни Валимухаммадхон ва Имомкулй capдй ба амал омад [3, 78б-80а].

Дap мамлакат вазъияти сиёсии ногyвоp хyкмфapмо гашт. Кабилахои кучй, махсусан султонхои казок аз ин истифода бypдa, ба худуди кишвap тохту тозхои Fоpaтгapонa ташкил кapдa, aхолиpо беpaхмонa Fоpaт ва ам-воли онхоpо тоpоч менамуданд.

Валимухаммадхон ба вазъияти ногyвоp py ба py гашта, aмp нaмyд, ки ашхоси бap зидди Имомкулй суикасд тaшкилнaмyдapо ба катл paсонaнд. Пас аз ин бо фapмони Валимухаммадхон идоpaи Сaмapкaнд ва Кеш ба зиммаи Имомкулй вогyзоp гapдидa, Нaдиpмyхaммaд хокими Балх таъйин гapдид. Идоpaи X^^p ба писapи Нaдиpмyхaммaдхон Рустам-султон супо-pидa шуд.

Дap ин дaвpa Сафавиён бо xap pох кушиш мекapдaнд, ки мавкеи худ-pо дap худуди Мовapоyннaхp мустахкам намуда, Бaлхpо, ки бapои ба худудхои дигapи Мовapоyннaхp воpид шудан мавкеи стpaтегй дошт, сохиб шаванд.

Дap ибтидои соли 1606 гypyхе аз aмиpони Fapчистонй, ки мухолифи сиёсати Валимухаммадхон буданд, бо дaстгиpии Сафавиён бо лaшкapи сеpшyмоp ба суи Балх хapaкaт намуда, онpо ба мyхосиpa гиpифтaнд. Валимухаммадхон бap зидди онхо лaшкapи бистхaзоpнaфapa фиpистод ва нихоят Балх аз мyхосиpa озод гapдид [3, 175б].

Валимухаммадхон соли 1607 Шохбек кукалтош ном шaхсpо аз кавми фулодчй хокими вилояти Балх таъйин намуд ва ба ухдаи y пapaстоpии ба-pодapзодaхои худ-Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaдpо вогyзоp намуд. Шохбек кукалтош аз хypдсолии бapодapон истифода бypдa, нисбат ба ахолии махаллй зулму бедодгapии зиёд намуд ва нихоят бо дaстypи шохзо-дахо ва aмиpони балхй мapдyми Балх Шохбек кyкaлтошpо дaстгиp намуда, ба катл paсонaнд [7,132-133; 9, 79-80; 8, 35б].

Сафавихо аз хадафи тaсхиpи Балх даст намекашиданд, вале тaсхиpи ин шaхp ба онхо мyяссap намегашт. Онхо ба хулосае омаданд, ки бapои амалй гаштани ин оpзyи деpинaaшон бояд илоче намуда, байни хони Бу-хоpо ва хокими Балх низоъ андозанд ва бо ин pох кyдpaти хapбии онхоpо заиф сохта, худ бap онхо FOлиб оянд. Бapои ин онхо интизоpи фypсaти му-носиб буданд.

Нихоят, соли 1610 байни Валимухаммадхон ва бapодapзодaхои y Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд, ки яке хокими Сaмapкaнд ва дигapе хокими Балх ва гиpдy aтpофи он буд, зиддияти шадид сap зад. Бapодapон Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд аз итоати хокимияти мapкaзй сapкaшй намуда, мехостанд мустакил бошанд. Х,окимони Сафавй аз чунин вазъият огох гapдидa, Вaлимyхaммaдхонpо чонибдоpй намуданд [6, 427].

Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд соли 1610 бо лaшкapи сеpшyмоp бapои тaсхиpи Бyхоpо paхсипоp гapдидaнд. X,исоpихо ба онхо муковимати сахт нишон доданд ва дap охиp ба онхо мyяссap нагашт, ки ин оpзyи хyдpо амалй созанд.

Ибтидои соли 1611 Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд бapои амалй сохта-ни накшаи худ боз pохи Бyхоpоpо пеш гиpифтaнд. Валимухаммадхон низ бap зидди онхо омодагй гиpифт ва лaшкapи хyдpо дap мавзеи Катлиш чой-гиp намуд. Дap ин чо гypyхе аз aмиpони y ба вай хиёнат намуда, ба чониби бapодapон Имомкулй ва Нaдиpмyхaммaд гузаштанд. Бap замми ин хaбap

омад, ки як rypyx aмиpони caмapкaндй низ аз итоати y capкaшй намуда-анд. Вaлимyxaммaдхон бо калби pa^yp ба Бyхоpо бapгaшт, вале дap ин чо низ ypо ноyмедиxо интизоp буданд. Амиpонy султощои бyхоpой низ бap зидди y исён бapдоштaнд. Ниxоят, Вaлимyxaммaдхон бо пиcapaш Рустам султон ва чaxоpcaд-пaнчcaд нaфap мyкappибони худ pоxи Эpонpо пеш ги-pифт [7, 134-136; 9, 81-82; 8, 36а-36б; 2, 832-834; 1, 296-300].

Хднгоми ба Эpон фиpоp нaмyдaн,Вaлимyxaммaдхон як кисми чониб-доpонaшpо дap калъаи Чaxоpчyй гузошт ки дap байни ощо xaмcapaш Ой-хонум ва як пиcapи хypдcоли y низ буданд. Лaшкapи Имомкулй ба Чaxоpчyй омада, ин кaлъapо ба мyxоcиpa гиpифт ва фapмондеxи калъа ночоp онpо ба лaшкapи Имомкулй cyпоpид. Дамаи чонибдоpони Вaлимyxaммaдхон ба Бyхоpо фиpиcтодa шуданд. Бо фатвои мaнcaбдоpон ва axли дин Имомкулй xaмcapи дустдоштаи амакаш Ойхонyмpо ба никоxи худ дapовapд [2, 841-842].

Дангоми ба Эpон pacидaни Вaлимyxaммaдхон шоx Аббос ypо бо эxтиpоми зиёд пaзиpой намуд, зеpо чунин вaзъpо y муддати зиёд интизоp буд. Бо cyпоpиши шоx Аббос Рустам-султон бapои бap зидди Имомкулй ва Нaдиpмyxaммaд лaшкap чамъ намудан ба Fapчиcтон фиpиcтодa шуд.

Шоx Аббос пас аз анчоми гуфтушуниди бapдaвом Вaлимyxaммaдхонpо бо лaшкap ва лавозимоти зapypй мyчaxxaз намуда, бap зидди бapодapон Имомкулй ва Нaдиpмyxaммaд фиpиcтод [2, 839-840].

Аз лaшкapкaшии Вaлимyxaммaдхон ба суи Бyхоpо дap ин чо бенизомиxо cap заданд ва Имомкулй мaчбyp шуд, ки пойтaхтpо тapк намуда, бо xapaмcapои худ ба суи Кapшй фиpоp намояд. Вaлимyxaммaдхон хост, ки аввал ба Кapшй paвaд, шахсони cолхypдaи тaчpибaи зиндагй дошта ба y мacлиxaт доданд, ки пеш аз xaмa бояд Сaмapкaнд тacхиp гapдaд ва xaмин тapик y pоxи Сaмapкaндpо пеш гиpифт [2, 841-842; 4, 29].

Дap pоx y ба султощои казок мактуб навишта, дacтгиpии онxоpо хоxон шyд.Мapдyми Сaмapкaнд ба ду гypyx чудо шуданд: кисме ЧOнибдоpи Вaлимyxaммaдхон, кисми дигapе чонибдоpи Имомкулй.

Имомкулй аз омадани Вaлимyxaммaдхон ба Сaмapкaнд огоx гapдидa, бо лaшкapи худ ба он чо бapгaшт ва бо чонибдоpони худ xaмpоx гapдид [2, 844].

Дap aввaлxои моxи cентябpи соли 1611 аснои ба мyxоpибa омода гapдидaни Вaлимyxaммaдхон ба y хaбap доданд, ки ду султонзодаи казок, ки бо xaм бapодap буданд, бо лaшкapи беш аз пaнчxaзоpнaфapa ба ёpии y шитоб доpaнд. Вaлимyxaммaдхон инpо шунида, шод гашт ва ба Faлaбaи худ aлaйxи душман бовapй пайдо намуд. Вaлимyxaммaдхон кapоp дод, ки то pacидaни лaшкapи кaзокxо аз xyчyм ба Сaмapкaнд хyддоpй намояд. Дap ин xaнгом хaбap pacид, ки миёни лaшкapи Имомкулй исён cap задааст ва гypyxи зиёде ypо тapк намудаанд. Бо шунидани ин хaбap Вaлимyxaммaдхон омадани лaшкapи кaзокpо интизоp нашуда, ба xyчyм

огоз намуд, вале баъдтар маълум гашт, ки ин хабарро чонибдорони Имомкулй ба таври дуруг пахн кардаанд, то душманро бо осонй маглуб созанд [2, 845-846; 1, 306].

Валимухаммадхон ба галабаи худ боварии комил дошт ва бо лашкари бист хазор нафара, ки дар байни онхо туфангдорони тирандозони эронй низ буданд, бар зидди Имомкулй бархест. Дар макони Боги Шамол байни ду лашкар мухорибаи шадид огоз ёфта, харду чониб талафоти чонии зиёд диданд. Дар вакти ин мухориба Валимухаммадхон захм бардошта, асир афтод ва бо фармони Имомкулй ба катл расонда шуд [3, 98а-98б; 5, 81а-82а].

Пас аз ин вокеа бо пешниход ва маслихати мансабдорони олимартаба, амирон ва пешвоёни рухонй соли 1611 Имомкулй ба тахти Бухоро сохиб гашта, хони олимаком эълон гардид. У бародараш Надирмухаммадро хокими Балх таъйин намуда, уро ба унвони хонй сазовор гардонид.

АДАБИЁТ

1. Аббоскулй Fаффорифард.Равобити Сафавия ва узбакон (913-1031). Техрон, 1374 х.

2. Искандарбеки Туркмон. Таърихи оламорои Аббосй. Ч,илдхои I-III. Бо эхтимом ва танзими Эрачи Афшор. Техрон, 1387 х.

3. Махмуд ибни Валй. Бахру-л-асрор фи манокиби-л-ахёр Нусхаи аксбардоришудаи асар аз китобхонаи Индиа Офис, № 575.

4. Мирзо Шамси Бухорой. Таърихи Бухоро, Хуканд ва Кошгар. Бо эхтимоми Мухаммад Акбари Ошик,. Техрон, 1998.

5. Мухаммад Шариф ибни Мухаммад Накй. Точу-т-таворих. Дастхати Маркази ме-роси хаттии назди Раёсати АМИТ, № 2282.

6. Мухаммад Юсуф Волаи Казвинии Исфахонй. Хулди барин. Бо тасхехи доктор Мухаммадризои Насирй. Техрон, 1380 х.

7. Мухаммад Юсуфи Муншй. Тазкираи Мукимхонй. Пешгуфтор ва тавзехоти Фа-риштаи Саррофон. Техрон: Мероси мактуб, 1370 х.

8. Мухаммад Юсуфи Муншй. Таърихи Мукимхонй. Дастхати китобхонаи ба номи А.А. Семёнови Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши АМИТ, № 33.

9. Мухаммад Юсуф Мунши. Мукимханская история. Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. Ташкент, 1956.

МАЪЛУМОТИ МАЪХАЗХ,ОИ ХАТТЙ ОИД БА Х,УКУМАТИ ВАЛИМУ^АММАДХОНИ АШТАРХОНЙ

Дар макола дар бораи хукумати Валимухаммадхони Аштархонй ва муборизаи у бо бародарзодахояш Имомкулй ва Надирмухаммад бар маб-нои маъхазхои хаттии асримиёнагй маълумот дода шудааст. Валимухам-мадхон хангоми ба сари кудрат омадан ба корхои давлатй таваччух зохир накарда, ба мастиву хушгузаронй даст зад ва мансабдорону амирон аз ин вазъият истифода карда, ба горату шиканчаи ахолй машгул шуданд, ки

дар натича дар гушаву канори кишвар бар зидди хукумат исёнхо сар за-данд. Валимухаммадхон барои саркуб намудани исёнгарон бародарзо-дахои худ Имомкулй ва Надирмухаммадро сафарбар намуд, ки онхо ин вазифаро сарбаландона ичро намуданд. Дар ин чода Имомкулй часорату кахрамонии зиёд нишон дода, исёнхоро хомуш намуд ва обрую эътибори у дар байни лашкариён хело афзун гашт ва мансабдорони бухорой аз ин ба ташвиш афтида, бар зидди Имомкулй суикасд карданд, ки он бенатича анчом ёфт. Пас аз ин байни Валимухаммадхон ва Имомкулй душманй ба амал омад ва онхо барои хокимият бар зидди якдигар муборизаи беамон бурданд. Дар натича чонибдорони Имомкулй бар лашкари Валимухаммадхон голиб омада, уро ба катл расонданд ва Имомкулй соли 1611 сохиби тахти Бухоро гашт.

Калидвожахо: Валимухаммадхон, Имомцулй, Надирмухаммад, Бухоро, мубориза, хокимият, лашкар, амир, исён, хоким.

СВЕДЕНИЯ ПИСЬМЕННЫХ ИСТОЧНИКОВ О ПРАВЛЕНИИ ВАЛИМУХАММАДХАНА АШТАРХАНИДА

В статье на основе сведений средневековых письменных источников освещается вопрос правления Валимухаммадхана Аштарханида и его борьбы за власть со своими племянниками Имамкули и Надирмухамма-дом. После прихода к власти Валимухаммадхан, не уделяя особого внимания государственным делам, занимался пьянством, весельем и развратом. Пользуясь этим, сановники и эмиры стали заниматься грабежом и насилием местных жителей, в результате чего в разных местах страны против правительства начались мятежи. Для их подавления Валимухаммадхан направил своих племянников Имамкули и Надирмухаммадхана, которые успешно справились с этим заданием. Особое мужество показал Имамку-ли, в результате чего возрос его авторитет и влияние среди военных. Это тревожило бухарских чиновников и они организовали заговор против Имамкули, который не увенчался успехом. После этого отношения между Валимухаммадханом и Имамкули сильно охладились и между ними началась ожесточенная борьба за власть. В итоге сторонники Имамкули, одержав победу над войском Валимухаммадхана, убили его и в 611 г. Имамку-ли занял трон Бухары.

Ключевые слова: Валимухаммадхан, Имамкули, Надирмухаммад, Бухара, борьба, власть, войско, эмир, восстание, правитель.

INFORMATION OF WRITTEN SOURCES ABOUT THE RULE OF VALIMUHAMMADKHAN ASHTARKHANID

Based on information from medieval written sources, the article highlights the issue of the rule of Valimuhammadkhan Ashtarkhanid and his strug-

gle for power with his nephews Imamkuli and Nadirmuhammad. After coming to power, Valimuhammadkhan, not paying special attention to state affairs, was engaged in drunkenness, merriment and pleasure. Dignitaries and emirs, taking advantage of this, began to engage in plunder and violence of local residents, as a result of which rebellions began against the government in different places of the country. To suppress them, Valimuhammadkhan sent his nephews Imamkuli and Nadirmuhammadkhan, who successfully coped with this task. Here, Imamkuli showed particular courage, as a result of which his authority and influence among the military increased. This worried the Bukharian officials and they organized a conspiracy against Imamkuli, which was unsuccessful. After that, the relationship between Valimuhammadkhan and Imamkuli cooled greatly and a fierce struggle for power began between them. As a result, Imamkuli's supporters defeated the army of Valimuhammadkhan and killed him and Imamkuli took the throne of Bukhara in 611.

Key words: Valimuhammadkhan, Imamkuli, Nadirmuhammad, Bukhara, struggle, power, army, emir, uprising, ruler.

Сведения об авторе: Саидов Фаридун Абдукаххорович - соискатель Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе , пр. Рудаки, 33. Телефон:(+992) 915 451000.

Information about the author: Saidov Faridun Abdukakhkhorovich - applicant Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave., 33. Phone:(+992) 915 451000.

БОСТОНШИНОСЙ - АРХЕОЛОГИЯ - ARCHEOLOGY

4-»

УДК- 902.6:737 (575.3)

ИНЪИКОСИ СИККАХОИ КАДИМ ДАР ТОЛОРИ СИККАХОИ МУАССИСАИ ДАВЛАТИИ "ОСОРХОНАИ МИЛЛИИ ТОЧИКИСТОН"

КАРИМДОДОВ М., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Осорхонаи миллй аз рузи аввали ташкилшавии худ дар баробари дигар осорх,ои таърихй ба чамъоварй, нигохдорй ва омузиши сикках,о ахдммияти калон медихдд, чунки сикках,о барои омузиши таърихи халки точик як сарчашмаи хеле мух,им мебошанд.Аввалин сикках,о ба осорхона хднуз дар ибтидои ташкилшавии он дар соли 1934 ворид шуда буданд. Минбаъд ин амал идома ёфт.Мавриди зикр аст, ки аз соли ифтитох,и Осорхонаи таърихй-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.