Научная статья на тему 'СУВ ТОШҚИНЛАРИ ПАЙТИДА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ'

СУВ ТОШҚИНЛАРИ ПАЙТИДА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сув тошқинлари / табиий офатлар / техноген ҳодисалар / ёнғин / цунами / эвакуация / фавқулодда ҳолат / оммавий тартибсизликлар. / Floods / natural disasters / human activities / fire / tsunami / evacuation / state of emergency / mass unrest.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдухалилов Ҳожиакбар Дилмурод Ўғли, Усмонов Абдулазиз Равшанжон Ўғли

Ушбу мақолада табиий офатларнинг бир тури сифатида сув тошқинлари, уларнинг асосий сабаблари, ижтимоий-иқтисодий ҳаётга етказадиган зарарлари, сув тошқинларини олдини олиш бўйича олиб борилаётган ислоҳотлар, сув тошқинларининг жамоат хавфсизлигига таъсири, сув тошқинлари кузатилган давлатлар ҳамда унинг натижасида етказилган зарарлар статистикаси ёритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Абдухалилов Ҳожиакбар Дилмурод Ўғли, Усмонов Абдулазиз Равшанжон Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENSURING PUBLIC SAFETY DURING FLOODS

This article explores floods as a type of natural disaster, discussing their main causes, the social and economic harm they cause, and the efforts being made to prevent them. It also looks into the effects of floods on public safety, identifies the countries that often experience floods, and provides data on the damages incurred

Текст научной работы на тему «СУВ ТОШҚИНЛАРИ ПАЙТИДА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ»

10. * -. , ÇXj % /1

А у t\ s

J " f.

\\ f'&nH EVÄt«i|OJ^NALaF ùW.FINÂCE.AND gpUED SCIENCES

II-

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

ENSURING PUBLIC SAFETY DURING FLOODS Abdukhalilov Hojiakbar Dilmurod ugli

Teacher of the Academy of the Ministry of internal affairs of the Republic of Uzbekistan, senior lieutenant Usmanov Abdulaziz Ravshanjan ugli Cadet 1-training course 131 group of Academy of the Ministry of internal affairs of the Republic of Uzbekistan https://doi.org/10.5281/zenodo.11352681

ABSTRACT

ARTICLE INFO

Received: 20th May 2024 Accepted: 26th May 2024 Online: 27th May 2024 KEYWORDS Floods, natural disasters, human activities, fire, tsunami, evacuation, state of emergency, mass unrest.

This article explores floods as a type of natural disaster, discussing their main causes, the social and economic harm they cause, and the efforts being made to prevent them. It also looks into the effects of floods on public safety, identifies the countries that often experience floods, and provides data on the damages incurred.

СУВ ТОШЦИНЛАРИ ПАИТИДА ЖАМОАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ

ТАЪМИНЛАШ

Абдухалилов Хожиакбар Дилмурод ^ли

Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси у;итувчиси, катта лейтенант Усмонов Абдулазиз Равшанжон ^ли Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси 1-укув курси 131-гурух, курсанти https://doi.org/10.5281/zenodo.11352681

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 20th May 2024 Accepted: 26th May 2024 Online: 27th May 2024 KEYWORDS

табиий

техноген

Сув тошцинлари, офатлар, уодисалар, ёнгин, цунами, эвакуация, фавкулодда

уолат, оммавий

тартибсизликлар.

Ушбу мацолада табиий офатларнинг бир тури сифатида сув тошцинлари, уларнинг асосий сабаблари, ижтимоий-ицтисодий уаётга етказадиган зарарлари, сув тошцинларини олдини олиш буйича олиб борилаётган ислоуотлар, сув тошцинларининг жамоат хавфсизлигига таъсири, сув тошцинлари кузатилган давлатлар щмда унинг натижасида етказилган зарарлар статистикаси ёритилган.

Ижтимоий х,аётнинг асосий муаммоларига айланиб улгурган, жамоат тартибини бузилишига уз таъсирини утказмай ;олмайдиган, инсон омили билан яратилган бино, иншоотларни йу; ;илиб юбориш кучига эга булган, фу;ароларнинг яшаш учун бошпаналаридан айрилишига сабабчи булаётган х,амда уларнинг х,аётдан куз юмишига олиб келаётган сув тош;инлари бутун жах,он х,амжамиятини хушёрликка ча;ирмо;да.

Сунгги ун йилликлардаги дунёдаги энг мух,им муаммолардан бири глобал и;лим узгариши булди. Табиий тизимларнинг мувозанатининг бузилиши х,арорат

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

аномалияларига, ёгингарчилик режимининг узгаришига, шунингдек, буронлар, тошкинлар, зилзилалар ва кургоцчилик каби х,одисаларнинг купайишига олиб келди.

Сув тошкини таркалиш майдони ва уртача йиллик моддий зарар буйича энг хавфли ва тез-тез учрайдиган х,алокатли фалокатлардан биридир. Табиий офатларнинг учдан икки кисми тошкинлар, шунингдек, буронлар, тайфунлар ва цунамилар билан боглик.

Сув тошкини - дарё, кул ёки денгиз суви сатх,ининг кутарилиши натижасида курукликни сув босиши. Дарё суви, асосан, х,аво температураси кескин кутарилиб, ;ор ёки музликлар киска ва;тда куп микдорда эриганда, катти; жала куйганда тошади. Дарё узанига муз ти;илиб колганда х,ам тошкин руй беради. Денгиз сох,иллари ва оролларда зилзила пайтида ёки океанда вулкон отилганда тулкин кутарилиши натижасида х,ам вужудга келади1.

Утган йиллар давомида бутун дунё буйлаб минглаб инсонлар сув тошкини туфайли улим, вайронагарчилик х,олатлари курбони булди.

Об-х,аво номутаносиблиги, карбонат ангидрид чикиндиси купайиши ва бошка турли экологик омиллар ёгингарчилик ортидан катта тошкинларни келтириб чикарди. Натижада ах,оли манзиллари, экин майдонлари мислсиз зарар курди.

Тацлиллар:

Энг дах,шатли тошкинлардан бири Ливияда кузатилди. 2023 йил 10 сентябрь куни Ливия шимоли-шаркига етиб келган кучли "Даниэл" циклони Урта ер денгизи сох,илидаги Бингози, Ал-Байда, Ал-Марж, Соуса ва Дерна шах,арларига кучли шамол, момакалдирок ва ёмгир олиб келди. Табиий офат 4 300 кишининг х,аётига зомин булди.

"World Weather Attribution" халкаро ташаббуси томонидан чоп этилган х,исоботга кура, техноген иклим узгариши Ливияда сув тошкини эх,тимолини 50 баробар оширган.

Ундан ташкари, Конго Демократик Республикаси шаркидаги Жанубий Киву вилоятида кучли ёмгир ва тошкин 438 кишининг х,аётдан олиб кетди. Шимолий Киву музофотидаги конлардан бирида 100 дан зиёд ишчи кучки остида колди2.

Грецияда 2023 йил 5 сентябрь куни кучли ёмгир окибатида юзага келган тошкинда 17 киши х,алок булди. Довул ва бурон минглаб инсонларни бошпанасидан жудо килди.

2023 йил август ойида Хитой шимолидаги Хебей музофотида "Доксури" туфони сабаб сув коплаган худуддан 1,2 миллион киши кучирилди. 2023 йилнинг сентябрь ойида мамлакат жанубидаги Гуандун провинциясида х,ам кучли ёмгир ва тошкин кузатилган эди.

Африка жануби-шаркида содир булган "Фредди" туфони туфайли Малавида мингдан куп одам х,алок булди. Сув тошкини ва кучкига сабаб булган довул окибатида 499 инсон курбон булди, 1332 киши жарох,атланди3.

1 https ://uz.wikipedia. org/wiki/Suv_toshqini

2 https://daryo.uz/k/2024/03/28/kongo-harqidagi-janglar-6-millionga-yaqin-odamni-uylarini-tashlab-ketishga-majbur-qildi-bmt

3 https://aniq.uz/yangiliklar/2023-yil-yuz-bergan-yirik-suv-toshqinlari

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Сомали жанубида сув тош;ини 460 минг кишини турмушини издан чи;арди. Бирлашган Миллатлар Ташкилоти табиат ходисасидан зарар курган минта;ада вабо ва безгак таркалишидан хавотирланиб, шошилинч ёрдам суралган мурожаатни эълон ;илди.

2024 йилнинг 15 апрель кунлари кучли ёмгир ёгиши о;ибатида БАА да кузатилган сув тош;инлари 4 кишини хаётдан олиб кетган булса, Оманда ушбу курсатгич нисбатан ю;ори яъни 18 кишини, Эронда 8 кишини, Яманда 1 кишини хаётдан олиб кетган4.

Ундан таш;ари, жорий йилнинг апрель ойи давомида Россия Федерациясининг Оренбург вилоятида5, Козогистоннинг А;тубе, О;мула, Атирау, Кустанай, Павлодар, Мангистау ва Шимолий Козогистон вилоятларида6, Узбекистоннинг Самарканд, Фаргона, Сурхондарё, Тошкент вилоятларида7 кузатилган сув тош;инлари мамлакат ижтимоий хаёти хамда и;тисодиётига жиддий зиён келтирди.

Сув тошцинларининг асосий сабаблари:

Сув тош;инларининг асосий сабаби сифатида узок; муддатли ёмгир ёгиши, ;ор эриши, цунами, тупро; жинсларининг емирилиши, тугонлар ёки сув омборларининг бузилиши, инсон омили, бош;а табиий ва техноген сабабларни мисол келтириш мумкин.

Куйидагиларни хам асосий сабаблар каторига киритиш мумкин:

Муз тицилиши: бахорда, дарёлардаги муз эрий бошлаганда, лекин тули; эриши учун ва;т булмаганда, муз ти;илиши пайдо булиши мумкин. Ушбу тирбандликлар сувнинг эркин о;имига тус;инлик килади, бу эса ;ирго; худудларини сув босишига олиб келиши мумкин.

Тусицлар: дарёлар о;имида кирадиган дарахтлар, ахлат ва бош;а нарсалар ти;илиб колиши мумкин, бу хам сув о;имига тус;инлик килади ва сув тош;инига олиб келиши мумкин.

Тор каналлар: агар дарё каналлари катта хажмдаги сувни ушлаб туриш учун етарлича кенг булмаса, бу дарёларнинг тошиб кетишига ва сув тош;инига олиб келиши мумкин.

Ицлим узгариши: и;лим узгариши денгиз сатхининг аста-секин кутарилишига олиб келади, бу эса ;ирго; худудларини сув тош;инларига нисбатан заифро; килади

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 25.11.2020 йилдаги "Табиий офатлар о;ибатида ахолига етказилган зарарни ;оплаш тартиби тугрисидаги низомни тасди;лаш х,а;ида"ги 747-сон ;арорига мувофик, табиий офат — маълум бир худуддаги ёки сув зонасидаги табиий фавкулодда вазият манбаи пайдо булиши натижасида юзага келадиган, одамларнинг курбон булишига, соглиги ва атроф-мухитга зарар етишига, жиддий моддий йукотишларга ва одамлар яшаш

4 https://ru.wikipedia.org/wiki/ _(2024) (Мурожаат ва^ти: 26.05.2024 йил)

5 https://ria.ru/category_navodneniya-v-rossii--2024/

6 https ://www.bbc.com/russian/articles/c84zlw 1 ln3ko

7 https://uz.kursiv.media/2024-04-09/uzgidromet-navodneniya-mogut-prijti-v-uzbekistan/

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

шароитларининг бузилишига олиб келган табиий хусусиятли фавкулодда вазият тари;асида келтирилган8.

Табиий офатларнинг техноген тусдаги фавкулодда вазиятлардан асосий фарки шундаки, табиий офатлар уз узидан табиий кучлар ёрдамида вужудга келадиган ходиса сифатида эътироф этилиши лозим. Шунга карамасдан, инсон омили билан ча;ирилган ёмгирлар кучли сув тошкинларига олиб келмокда.

Жумладан, 2024 йилнинг апрель ойида БААда кушимча ёгингарчиликни кузгатиш учун булутларни титан оксиди аралашмаси ва туз билан "сугориш" миллий дастури доирасида утказилган тадбирлар мувафаккиятсизлик билан тугади.

Ундан ташкари БАА миллий метеорология марказидан (НСМ) катта синоптик Эсраа Алнакби "Атмосферанинг юкори катламидаги паст босим тизими паст сирт босими билан биргаликда хавони" сикиб чикарадиган босим каби харакат килди" деб тушунтирди9.

Ундан ташкари, хавони аномал исиши иклим узгаришларига олиб келмокда. Бу эса уз урнида музликларнинг эриши хамда айрим сув тошкинларини содир булишига замин яратмокда.

Глобал исиш - бу ер атмосфераси ва жахон океанининг сирт катламининг уртача йиллик хароратини боскичма-боскич ошириш жараёни. Йигирманчи асрнинг охиридан бошлаб ердаги уртача харорат 0,7°С га кутарилди, сунгги 50 йил ичида кузатилган исишнинг катта кисми инсон омили туфайли юзага келди.

Бу, биринчи навбатда, казиб олинадиган ёкилгиларни (кумир, нефть, газ, торф) ёкиш натижасида "Иссикхона эффекти"ни келтириб чикарадиган углероднинг чикарилиши. Глобал исиш инсоният учун бир нечта узига хос хавф тугдиради: океан сатхининг кутарилиши, гайритабиий ходисалар, абадий музнинг эриши, инфекцияларнинг таркалиши, биологик хилма-хилликнинг йуколиши, озик-овкат муаммолари ва иктисодий окибатлар. Энди олимлар тахминан 30 йил ичида Арктика муздан халос булиши мумкинлигини тахмин килишмокда. Хозирги вактда глобал исиш хакида эмас, балки глобал иклим узгариши хакида гапириш одатий холдир10.

Сув тошкининг асосий сабаблари табиий хамда инсон омили билан юз бермокда. Жумладан, "Сардоба" сув омбори тугонининг упирилишига лойиха хужжатларидаги хато ва камчиликлар, курилишдаги хато ва камчиликлар хамда эксплуатациядаги хато ва камчиликлар сабаб булгани аникланган.

Ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри кумитаси маълумотларига кура, Сардоба сув омборидаги фожиа натижасида 108 та фермер ва кишлок хужалик корхонасининг жами 16 525 гектар ери зарарланган. 9 734 гектар чигит, 6 821 гектар галла, 231 гектар сабзавот экинлари, 1 095 гектар полиз, 14 гектар картошка, 154 гектар бог ва 83 гектар бог ораларига экилган сабзавот экинлари сув остида колиб, яроксиз холатга келган11.

8 https://lex.uz/docs/5123931

9https://ru.wikipedia.org/wiki/ _(2024)

https ://taj medun.tj/ru/novosti/universitet/vliyanie-

10 "Влияние глобального потепления на таяние ледников" globalnogo-potepleniya-na-tayanie-lednikov/

11 Сардобадаги сув тошкини канча ерни хосилсиз колдиргани очикланди https://qalampir.uz/news/sardobadagi-suv-toshk-ini-k-ancha-yerni-%D2%B3osilsiz-k-oldirgani-ochiklandi-21135 (мур. вакти: 26.05.2024)

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

YHgaH Tam;apu, ep caTxura hh;h6 ;o.flraH xap xh^ Typgaru HH;HHgH Ba ax^aTflapgaH HHK;aH 6aKTepuH^ap HopBa MO^ap xaMga 6om;a yH xafiBOKflapuHH Kaca^aHumura Ke^gu.

ffiaMoam xae&cu3Aueuea ma'bcupu:

^axpHga KyHaHuö 6opaëTraH Typ^u xaB^-xaTap Ba 3ugguHT^ap, э^-ropт THHH^uru Ba ocoHumTa^Hrura Taxgug^ap, naHgeMHA, TaöuHH Ba TexHoreH o$aT.flap Mac^y^ gaB^aT Ty3H^Ma^apura y3 ^ao^HHTHHu «BapHa ca^fi-xapaKaT^ap hhcoh ;agpu yHyH» geraH ycTyBop FOH acocuga HHaga TaKOMH^amTHpum Ba3H$acHHH roK^aMo;ga.

Ce^, cyB Tom;HH^apu xaB^^u^HK gapa^acu ro;opu 6y^u6, pecnyö^HKaHHHr tof^h Ba TOFO^gu ^ygyg^apuga, AMygapë Ba Cupgapë ^aB3a^apuga Kyn Ky3aTH^aguraH TaöuHH o$aT.flap ^ucoö^aHagu.

KynuHHa ce^ o;uM^apu KymHH gaB^aT^ap - khpfh3hctoh Ba to^hkhctoh ^ygyg^apuga xocra öy^umu caöaö^u ce^ o^HM^apu TpaHcHerapaBHH x,aM öy^umu MyMKHH.

Ce^, cyB Tom;HH^apu o;u6aTHga Typap ^ofi^ap, h^thmohh coxa Ba axo^HHHHr xaëT MapoMHHH TaiMHH^am oö^eKT^apu, HH^paTy3H^Ma^ap, MyxaHgucflHK, ^hmoa, нppнгaцнн HHmooT^apuHHHr BaHpoH öy^umu, y^apHHHr Tom;HH cyB^apu Ba ^oh ocTuga ;o^h6 KeTumu, gapë y3aH^apuHHHr y3rapumu Ba xygyg^ap caHHTapuH-rurueHa xo-flaTHHUHr ëMOH^amyBH ^aMoaT xaB^cu3^urura acocuH Taxgug^ap ^ucoö^aHagu.

CyHrru yH HH^ga ce^, cyB Tom;uH^apu cohh KecKHH opTgu Ba ym6y gaBpga Y36eKucTOHHHHr öapHa ^ygyg^apuga 650 TagaH opTH; ce^, cyB Tom;uH^apu Ky3aTH^u6, cyHrru 6em hra HHuga my Kaöu ^o^aT^ap cohh 141 Tara omraH.

AMygapë Ba Cupgapë ^aB3a^apuga ro3ara Ke^raH MaBcyMHH Tom;HH^ap cyB caTX,HHHHr KyTapu^umura, gapë^ap y3aH^apu y3rapumura, ;upFo;^apHHHr eMupu^umura o^h6 Ke^uö, a^o^u nyHKT^apu Ba экнн MafigoH^apuHH cyB öocumura (cyB Tom;HH^apura) ca6a6 6y^agu.

Kop Ba My3^HK^apHHHr ^aga^ эpнmн HaTH^acuga xocra 6y^aguraH Kyn Mu;gopgaru cyB^ap, gaMÖa^ap Ba My3^H Ky^ap TyFOH^apuHHHr sx,thmojhh ynupu^umu, KymHH gaB^aT^ap TOMOHugaH HupuK cyB OMÖop^apugaH cyBHHHr HH;apuö roöopu^Hmu, gapë^apgaru My3^apHHHr MexaHHK эpнтн^нmн o;uöaTHga gapë y3aH^apuHHHr y3rapumu, cyB caTXHHHHr KyTapu^umu Ba ;upFo;^apHHHr roBH^umu xygyg^apgaru axo^H nyHKT^apu Ba экнн MafigoH^apuHH cyB öocum xaB^HHH ro3ara Ke^THpMo;ga.12

MaB3y ;aHHa^HK go^3ap6 экaн^нгннн 6yflu6 yTraH cyB Tom;uH^apuHH Tax^H^ eTKa3H^raH 3apap^apHH xucoö^am, yHHHr o;u6aT^apHHH 6apTapa^ этнm xy;y;HH Myxo^a3a ;u^yBHH opraH^ap o^gura y^KaH Mac^y^HHT roK^aMo;ga. AHHH;ca, TpaHcHerapaBHH ^aB;y^ogga Ba3HHT^apga onepaTHB Ba3HHTHH Ke^Tupuö HH;apumu ^aMoaT TapTHÖHHH ca;^am Ba xaB^cu3^HKHH TaiMHH^amHH öeBocHTa aMa^ra omupyBHH opraH^ap ^ao^HHTHHH öupMyHHa ;HHHH^amTHpagu.

^yM^agaH, Cupgapë BH^OHTugaru Capgoöa cyB OMÖopu 6u^aH 6of^h; ^aB;y^ogga Ba3HHT HaTH^acuga K^O3OFucTOHHHHr TypKHcTOH bh^ohth xaM KaTTa Ta^o^aT KypraH эgн.

12 Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacn Ba3Hp^ap MaxsaMacHHHHr 11.08.2023 HH^garn "HROTM y3rapnmH Ba TaÖHHH o^aT^ap xaß^Hra ннс6aтaн MH^^HH ^apaKaT^ap pe^acuHH nm^a6 nn^nm ^aMga caMapa^n aMa^ra omnpnmHH TamKH^ этнm Tyrpncnga" 362-COH K^apopn

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Шу билан бирга, республикамизнинг тог ва тоголди худудларида руй бераётган сел окимлари, тошкинлар ва кучки ходисалари билан боглик фавкулодда вазиятларнинг сони хамда кулами ахолини ва худудларни бундай хавфлардан мухофаза килиш чораларини кучайтиришни, шунингдек, давлат бошкаруви ва махаллий давлат хокимияти органларининг бу борадаги хамкорлигини янада такомиллаштиришни такозо этмокда.

Жамоат хавфсизлигини тизимлаштириш ва содир булиши мумкин булган холатларда зарурий чоралар куриш ва ахолини зудлик билан ходиса содир булган жойдан эвакуация килиш ва саломатлигини саклаш уларнинг уй жойларига иложи борича шикаст етишини олдини олиш чораларини куриш максадга мувофик саналади.

Ахолини ва худудларни хавфли гидрометеорологик ходисалар хамда геологик жараёнлар билан боглик фавкулодда вазиятлардан мухофаза килиш ишлари самарадорлигини ошириш максадида бир неча ваколатлар белгилаб берилган.

Жумладан:

Тошкин сувлари ва сел окимларини хавф-хатарсиз утказиб юборишни таъминлаш, кор кучиши ва ер кучкиси ходисалари хавфини камайтириш буйича хукумат комиссияси тасдикланди.

Куйидагилар Тошцинга царши хукумат комиссиясининг асосий вазифалари этиб белгиланди:

- хавфли гидрометеорологик ходисалар ва геологик жараёнлар билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш хамда уларни бартараф этишга тайёргарликни ошириш юзасидан чора-тадбирларни ишлаб чикиш ва амалга ошириш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- давлат бошкаруви органлари, махаллий давлат хокимияти органлари ва бошка ташкилотларнинг ахолини ва худудларни хавфли гидрометеорологик ходисалар хамда геологик жараёнлар билан боглик фавкулодда вазиятлардан мухофаза килиш чора-тадбирларини амалга ошириш буйича фаолиятини мувофиклаштириш хамда самарали хамкорлигини таъминлаш;

- сел, сув тошкини, кор кучкиси ва ер кучкиси хавфи мавжуд булган худудларда жойлашган ахолини вактинча кучириш ва кейинчалик (зарур холларда) боскичма-боскич хавфсиз жойларга доимий яшаш учун кучириш буйича комплекс чора-тадбирларни ишлаб чикиш ва амалга ошириш;

- худудларда хамда вазирликлар ва идораларда хавфли табиий ходисалар билан боглик фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва окибатларини бартараф этиш буйича ишларнинг холатини текшириш, шунингдек, ушбу масалалар буйича мансабдор шахсларнинг хисоботларини эшитиш13.

Сув тошкинларнинг салбий окибатлари, унинг мавжуд ривожланишга булган таъсири хамда асосий сабабларини Павлушкина Юлия Евгеньевна, Барашкова Полина

13 "Ахолини ва худудларни хавфли гидрометеорологик ходисалар хамда геологик жараёнлар билан боглик фавкулодда вазиятлардан мухофаза килиш чора-тадбирлари тугрисида" Тошкент ш.2022 йил 18 ноябрь П^-426-сон

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Сергеевна, Шавва Андрей Александровичлар узининг илмий-назарий карашларида ифодалаб утган14.

Ушбу йуналиш буйича ривожланаётган мамлакатларда табиий офатларнинг орасида тропик буронлар ва тайфунлар, цунами ва тошкинлар хукмронлик килаётганлигини, улар табиий фавкулодда вазиятларнинг умумий сонининг тахминан 2/3 кисмини ташкил килишлигини, колган учдан бирида зилзилалар ва кургокчиликка тугри келишини ва бошка шу каби тадкикотларни Осипов Виктор Ивановичнинг илмий карашларида учратиш мумкин15.

Владимиров Виктор Алексеевич хамда Черных Геннадий Сергеевичниг тадкикотларида эса хозирги боскичда ахоли ва худудларни табиий характердаги хавф ва тахдидлардан химоя килиш муаммолари, уларнинг пайдо булиш хавфини камайтириш чораларини куриш, мумкин булган фавкулодда вазиятларда ахоли ва худудларни химоя килишни такомиллаштириш ва ривожлантириш масалалари ёритилган16.

Дархакикат, тошкинлардан зарарни бахолаш хам бугунги кундаги асосий муаммолардан бири булиб колмокда. Ана шундай муаммолар ечимига каратилган тадкикотлар эса Бурима Людмила Яковлевна хамда Макущенко Людмила Владимировнанинг илмий ишланмаларида уз аксини топган17.

Таклиф:

Сув тошкинларини экология атроф мухитни ифлосланиши, кучли ёгингарчиликлар, рельефнинг узгариши, музликларни эриши билан ифодалаш мумкин. Бу эса уз урнида иклимни узгаришига олиб келади. Ушбу масалага иклимнинг глобал узгариши билан боглик таклифлар билан ёндашиш максадга мувофик булади.

Глобал исишнинг олдини олишнинг асосий вазифаси: янги турдаги ёкилгини топиш, биринчи навбатда экологик тоза ёки хозирги ёкилгидан фойдаланиш технологиясини узгартириш.

Шу максадда куйидаги механизм такдим этилади:

- атмосферага иссикхона газларини чикаришни камайтириш;

- козонхоналарда, фабрикаларда ва цех атмосферага чикадиган чикиндилардан тозалаш иншоотларини урнатиш;

- анъанавий ёкилгидан воз кечиб, янада экологик тоза ёкилгига утиш;

- урмонларни кесиш хажмини сезиларли даражада камайтириш ва уларнинг купайишини таъминлаш;

14 Павлушкина Юлия Евгеньевна, Барашкова Полина Сергеевна, Шавва Андрей Александрович Негативные последствия наводнений. Влияние наводнений на существующую застройку // Наука без границ. 2017. №5 (10). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/negativnye-posledstviya-navodneniy-vliyanie-navodneniy-na-suschestvuyuschuyu-zastroyku (дата обращения: 26.05.2024).

15 Осипов Виктор Иванович Что такое катастрофы и как с ними бороться // Наука из первых рук. 2010. №6 (36). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/chto-takoe-katastrofy-i-kak-s-nimi-borotsya (дата обращения: 26.05.2024).

16 Владимиров Виктор Алексеевич, Черных Геннадий Сергеевич Анализ опасностей и угроз природного характера на современном этапе // Стратегия гражданской защиты: проблемы и исследования. 2013. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-opasnostey-i-ugroz-prirodnogo-haraktera-na-sovremennom-etape (дата обращения: 26.05.2024).

17 Бурима Людмила Яковлевна, Макущенко Людмила Владимировна Об оценке ущерба от наводнений // Научный результат. Экономические исследования. 2015. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7ob-otsenke-uscherba-ot-navodneniy (дата обращения: 26.05.2024).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

- глобал исишнинг олдини олишни таъминлайдиган цонунларни яратиш;

- глобал исиш сабабларини аницлаш, уларни кузатиш ва уларнинг оцибатларини бартараф этиш.

Сув тошцини ва унинг олдини олишда давлатларнинг табиий жойлашуви ицлими ва хусусиятларини алохида хисобга олиш зарур. Хулоса:

Юцорида келтирилган тахлиллар х,амда ушбу йуналишда аницланган камчиликлар юзасидан берилган илмий-амалий таклифлар сув тошцинларига царши курашиш, уларнинг содир булишини барвацт профилактика цилиш, шахс, жамият, давлат хавфсизлигини х,амда жамоат хавфсизлигини таъминлаш йуналишидаги ишларни «Халц манфаатларига хизмат цилиш» тамойили асосида ташкил этишга замин яратса ажаб эмас.

References:

1. 1 https://uz.wikipedia.org/wiki/Suv_toshqini

2. 1 https://daryo.uz/k/2024/03/28/kongo-harqidagi-janglar-6-millionga-yaqin-odamni-uylarini-tashlab-ketishga-majbur-qildi-bmt

3. 1 https://aniq.uz/yangiliklar/2023-yil-yuz-bergan-yirik-suv-toshqinlari

4. https://ru.wikipedia.org/wiki/ _(2024) (Мурожаат вацти: 26.05.2024 йил)

5. https://ria.ru/category_navodneniya-v-rossii--2024/

6. https://www.bbc.com/russian/articles/c84zlw1ln3ko

7. https://uz.kursiv.media/2024-04-09/uzgidromet-navodneniya-mogut-prijti-v-uzbekistan/

8. https://lex.uz/docs/5123931

9. https://ru.wikipedia.org/wiki/ _(2024)

10. "Влияние глобального потепления на таяние ледников" https://tajmedun.tj/ru/novosti/universitet/vliyanie-globalnogo-potepleniya-na-tayanie-lednikov/

11. Сардобадаги сув тошцини цанча ерни хосилсиз цолдиргани очицланди https://qalampir.uz/news/sardobadagi-suv-toshk-ini-k-ancha-yerni-%D2%B3osilsiz-k-oldirgani-ochiklandi-21135 (мур. вацти: 26.05.2024)

12. 1 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 11.08.2023 йилдаги "Ицлим узгариши ва табиий офатлар хавфига нисбатан миллий харакатлар режасини ишлаб чициш хамда самарали амалга оширишни ташкил этиш тугрисида" 362-сон Карори

13. 1 "Ахолини ва худудларни хавфли гидрометеорологик ходисалар хамда геологик жараёнлар билан боглиц фавцулодда вазиятлардан мухофаза цилиш чора-тадбирлари тугрисида" Тошкент ш.2022 йил 18 ноябрь ПК-426-сон

14. Павлушкина Юлия Евгеньевна, Барашкова Полина Сергеевна, Шавва Андрей Александрович Негативные последствия наводнений. Влияние наводнений на существующую застройку // Наука без границ. 2017. №5 (10). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/negativnye-posledstviya-navodneniy-vliyanie-navodneniy-na-suschestvuyuschuyu-zastroyku (дата обращения: 26.05.2024).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

15. Осипов Виктор Иванович Что такое катастрофы и как с ними бороться // Наука из первых рук. 2010. №6 (36). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/chto-takoe-katastrofy-i-kak-s-nimi-borotsya (дата обращения: 26.05.2024).

16. Владимиров Виктор Алексеевич, Черных Геннадий Сергеевич Анализ опасностей и угроз природного характера на современном этапе // Стратегия гражданской защиты: проблемы и исследования. 2013. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-opasnostey-i-ugroz-prirodnogo-haraktera-na-sovremennom-etape (дата обращения: 26.05.2024).

17. Бурима Людмила Яковлевна, Макущенко Людмила Владимировна Об оценке ущерба от наводнений // Научный результат. Экономические исследования. 2015. №1. URL: https://cyberleninka.rU/article/n/ob-otsenke-uscherba-ot-navodneniy (дата обращения: 26.05.2024).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.